Borba, 24. 04. 1976., S. 12

, "

"излагања. и

: | „Политика · економија социјализма" а. Бе ви др Богдана Ћоси-

ћа,„Инфоржатор“ р“, Загреб 1976

;, ; Један од основних задатака сваког облика презентирања грађе сувременог наставног процеса је указивање на проблеме у наставној дисциплини, Антиенциклопедијски и антифактографски,приступ неопходан је за сваки уни верзитетски уџбеник.

Управо такав прилаз који навикава на сту дирање размишљањем, а не меморирањем, што је у духу свеучилиштне реформе, постављен је као циљ у изради новог уџбеника политичке економије социјализма, заједничког дјела чланова Одјела за политичку економију Еко-

.· номског факултета у Загребу.

Међутим, проблемски приступ који сам по себи изискује велики напор у праћењу грађе, захтијева, кад је ријеч о уџбенику већет броја аутора, тимски рад. Он је овдје дошао до изражаја, али не у свим аспектима. Има и неких дисонантних „тонова“. То се може у извјесном смислу правдати, када је ријеч о овако ријетком дјелу у нашој економској литератури. Предмет истраживања политичке економије, социјализма су закони социјалистичке репродукције, закони економског кретања и развитка сувременог социјалистичког друштва. Посебно, наравно, у центру анализе су социјалистички самоуправни односи људи у проце су производње. |

Полазни основ хисторијскот изучавања за-

конитости цјелокупног система проширене ре-,

продукције је социјалистички с процес рада, праћен кроз развој производних снага и производних односа, до циља: успостављања „при родног“ стања у радном процесу, стања економског ослобођења рада, процеса рада без „трећег фактора“ (државе), процеса у којем се као субјект социјализма идентифицира радничка класа, као стварни, слободни, стваралачки индивидуум У цјелокупном процесу удруженог, непосредно друштвеног рада.

То је дано као крајња тенденција којој со-

ПОЕЗИЈА

Фаза зрелости

Али Подримја: »Сгедо«,

Најновија књига песама Али Подримје »Сгедо« јесте тематска збирка, која има одређену структуру, систем им поруку. Она потврђу је оријентацију писца да своје мишљење и преокупацију показује својим одређеним песничким јзекиком, не расплињујући се већ кон центришући се на истраживања и откривања значајних питања и проблема. То смо могли и да очекујемо од песника који је већ објавио низ књига песама на албанском и у преводу на српскохрватски, македонски и друге језике, и који је увек будио радозналост читалаца. Зато збирка псама »Стедо« само означава једну фазу зрелости песнижа, у којој он настоји да избегава плурализацију ствари и провокацију тренутних надахнућа да би се вратио рационализацији израза и идеја по оштријем селективном критеријуму. Управо »Сгедо«. потврђује овај поступак Али Подримје и могло би се чак рећи да је то збирка у којој се кроз извесно селекционисање и разматрање појединих питања и преокупација, синтетизира добар део досадашњег његовог песничког израза. Као да се Али Подримја дефинитивно ослободио извесне полифоније преокупација и као да је шкртији управо зато што хоће тематски да открива питања која разматра и која га стално преокупирају.

Ово, међутим, не значи да се Али Подримја, У суштини изменио у својој поезији. Не мо жемо рећи ни да је он одустао од оног лиризма, ироније и друтих изражајних средстава које смо навикли да нађемо у његовој поезији. Напротив, и овде је онај исти Али Мод римја којег знамо из десетак. његових збирки песама, само што је сада тематски сконцентри сан на одређене проблеме и што настоји да их открије и нађе им себи својствена решења. Зато се у овој поезији из стиха у стих, из

строфе У строфу, из песме У песму, из цик=, луса у циклус, запажа тенденција тематске итегралности.

цијалистичко друштво тежи, а да би се она доказала анализирано је и неопходно настајање социјализма из протурјечности капиталистичког друштва; самоуправљање као основни производни однос у којем је једино могуће: ослобођење рада, јер се заснива на друштвеном власништву и власти радничке класе; анализира се социјалистичка робна производња и њене специфичности у социјализму које управо произилазе из социјалистичког про„изводног односа; обрађени су економски, закони у социјалистичкој пољопривреди; процес социјалистичке расподјеле, размјене и потрошње, сагледан је процес социјалистичке друштвене репродукције у тоталитету,. те процес социјалистичког планирања, 'однос социјализма и свјетске привреде и РАЗРОМ социјализма као свјетског процеса.

Служећи се марксисличком методом сагледавања и антиципације процеса, аутори истичу самоуправни _ социјалистички однос као нужан с обзиром на опћи закон развоја, те анализирају процесе који се верифицирају у нашој самоуправној заједници, на примјер, делетатски систем, удружени рад. Тиме се научно, фундирају постојеће појаве и доказује да је нужно схватити ову теоретску науку као водиљу праксе. .

На крају, можемо истаћи да је рад у редакцији професора др 'Ћосића концепцијски врло интересантно постављен, да чини један цјеловити систем излагања политичке економи је социјализма, што до сада нисмо имали, а код других недостаје такав приступ. Зато је овај рад користан не само студентима (којима је првенствено и намијењен), него и много ширем кругу читалаца, а нарочито нашим привредним стручњацима и радницима из непосредне друштвене праксе.

| Мирјана Цурл,

„Рилиндја“, Приштина, 1976,

Како се она остварује: Песник се враћа нашем презенту, савременом и историјском, и хо ће да га открије и покаже у свој његовој це ловитости и битности — кроз време и године. Богатим песничким језиком, иронијом, Подри мја разматра значајна егзистенцијална питања и проблеме. Он се радо враћа својим омиљеним симболима — камену, кули; и помоћу њих гради и разара, разара и гради, додирујући питања у којима је одређена постојаност |! и димензија. Камен је у центру његове преоку пације и симболише постојаност и несаломљивост. Али, не само то — он је сада тврђава ћу тања и безграничног стрпљења, да би се изградиле Вавилонске куле које су стално на ни шану људске нохлепе и порока. На релацији човек — камен, човек је увек јачи и стрпљивији, зато је и ћутљивији и одмеренији,

Пао си на Мене и стрпљење сам ти даровао

каже он о камену. Дакле, човек; поклања камену стрпљење и ћутање! Поклања га ономе коме је то временом недостајало, а сада је он сам стрпљивији и од самог камена. Разуме се да је то само висок степен ироније, управо за то што се одржава величина која се кроз време више желела него што је постојала. Песник користи камен и кулу да би одразио своја мишљења, ставове и идеје о општељудским проблемима. У том погледу он повла чи вечне паралеле између поверења и неповерења, између добра и зла, између општет и по јединачног, између садашњег и јучерашњег, па чак и сутрашњег. Између ових паралела одвија се вечни монолог који их доноди у везу. У целини је поезија књиге »Стедо« тематика која. разматра наш презент, иако се у њој постављају и универзална питања у једној ширини и дубини коју смо и могли да очекујемо од једног песника какав је Али Подримја.

Јусуф Буџови,

Ко БИОГРАФИЈЕ

Ми смо једно биће |

Да ла мрак сад влада, или светло гори Можда ивета вино у њивама ума

Док сва сунца 'ереће изнад мене жруже У недра се руше иконе ш гране

Сад белине твоје ниримуј ко руже Зато пушта моје плаве јорговане |

И дан онај врела вулкањ ту је ништа, 4 Ми смо једно биће у корену срасло „Где време ћути. на рубу тојррилшта, |

А живот се срича ко биље израсло

· Цео свет. нам, лебди, кроз крвне вршаје | Са сенкама тмурнић једне зиме давње Били смо тад луђи али смо окршаје Сакрилмљ у нама ко праторце славне

Њ- ,

не могу рећи све о крвној мори слог ме зелену твојих руку. шума

ивотопис херој

Милорад Гончин: „Херој Пинки“, БИГЗ, Београд, 1975.

Х Књига „Херој Пинки“, 'романсирана биографија народног хероја Бошка Пал ковљевића, по много чему заслужује на шу пажњу. Милорад Гончин није почет ник у овој врсти књижевне публицисти ке. Досад је објавио низ дјела сличне тематске оријентације („Наш први наро дни херој Петар Лековић“, „Илегалац Валтер“, „Крила Фрање Клуза“, кронику „Синови Козаре“) која су врло висб ко оцијењена од стручне критике. У ње говој стваралачкој личности сједињују се својства талентованог приповједача и радозналог новинара заокупљеног конкретним збивањима; аутентичним људима и њиховим судбинама; Народни. херој; Бошко Палковљевић,

први сремски "лартизан који је видео Ти- |

та, својом је личношћу и дјелом инспирисао и инпресионирао Гончина — мов јека и ствараоца. У жељи да што боље обасја психолошки и морални лик младог револуционара, прилике под којим је дјеловао као ученик Техничке школе у Новом Саду у временима капитулације и првим данима ослободилачке борбе у окупираном Срему, писац је консул товао велики број преживјелих бораца, његових ратних другова.

„Херој Пинки“ даје историјски вјеродостојну слику једног времена пуног тр зеница, недаћа, непријатељског дивља-

ња, хапшења и, прогона, усташког вршљања и све организованијег атпора злу и издаји. Сматрајући да живот револуционара започиње његовим ступањем у редове војника револуције, Гончин Пин кијеву кратку биографију започиње про цесом. бунтовном ученику Бошку Пал' ковљевићу, осумњиченом за ширење „ко мунистичке пропаганде међу радницима и штрајкачима“. Узбудљив, акцијом испуњен животни и ратни пут диверзанта. Пинкија, свакодневно обиље догађаја који су захтијева ли смелост и одлучност и иницијативу, јаче. истичу витализам његове бунтовне

природе, младалачки немир, ону" епрем=

ност да се за идеале жртвује све што се

може дати.

„Гледао сам га — сјећа се друг Тито — и видио да је спреман сваког часа да погине. Тада смо већ знали и могли сагледати величину наше борбе...“

У Пинкијевој мисли и чину све је би ло усаглашено, јасно и без двоумљења: он је живио да би погинуо за слободу. У његовој смрти има нечег од о ва легенде, али истините легенде и расле из крвавог тла народне борбе.

'Описујући подвиге легендарног фрушкогорског партизана Милорад Гончин је 'снопом јасне свјетлости, вјерно и до кументовано, описао и оне историјске доц

гађаје који су утјецали на Пинкијев. револуционарни чин или друге у којима је непосредно судјеловао и у које је ути снуо печат своје одважности и хуманиз= ма. То су, прије свих, ослобађање политичких затвореника из злогласне митрдвачке казнионе и оснивање фрушкотор ског партизанског одреда.

Иако је за своју књигу Гончин добио награду „Драгојло Дудић“, ми бисмо ис такли да њезин значај Излази 'ив окви-

ра књижевних и историјских интересо-

вања, да лежи у тежњи за ачувањем

“3

' континуитета наше револуционарне тра ·

ди ије. Она помаже „младом чит 0 пожуви величићу. ране. МА родне Оди да „упозна циљеве ај

" ности. које су водиле натне друштвб у ре · волуцији и одбрани независности' наше

земље“. С тим у вези, друг Тито је. писао да наша новија историја „ обилује ди вним примјерима херојства, самопријего ра и многих других најплеменитијих љу дских дјела на којима треба да се васпи тава млада генерација“. |

У дјелу хероја Пинкија млади нараш тај ће наћи подстицај за своју даљу зЕ цију револуционарног преображаја дру штва. То ову књигу чини актуелном и потребном. '

Др '3 орица Турјачин.

ИЗ ЧАСОПИСА

'О Тадијановићевој поезији _ „Република“, број 2—3

Загребачки часопис за културна и друштвена питања до носи на истакнутом месту одломак из дуже студије Цвјетка Милања под насловом „До минантна тематска жаришта Тадијановићеве поезије“.

Поезију објављују Мате „Гга-

нза, Добрица Ерић и Звонко,

Дукгновић, а прозу Аугустин Слијепчевић, Јосип Барковић; Јозо Вркић, Љубомир Тешић, · Дубравко Јеличић Бужимски и Звонимир Дрвар.. Љиљана Филиповић је заступљена дија лошком . прозом „Надмудрива4 · Бранко ЖХећимовић пише о Косоровом драмском стварању и драмама овог писца, а Предраг Матвејевић о. месту Сретена Перовића у савременом црногорском песништву. Часопис доноси и преводе Вер ленпове поезије (преводилац Никола Милићевић). .

У одељку посвећеном крити

ци Анте Стамаћ пише о књи

гама Николг Милићевића „Прах земаљски“ и „Маријана Матковића „Амерички триптих“, Здравко Зима о огледу Оскара Давича „Ритузли умирања језика“, Јарослав Пецник о трећем делу „Времена

смрти“ Добрице Ћосића, Јосип

Павичић о памфлетима Игора

| Мандића „Њежно срце“ Цвјет

ко Милања о студији Станка Кораћа „Хрватски роман изме Ђу два рата“ и М. Селаковић о књизи Ивана Кампуша и др

Игора Карамана „Тисућљетни ·

Загреб, од дазних насеља. до сувременог велеграда“. и | ,

Гусињска година

„Стварање“, број 4 Титоградски часопис за књи

жевност и културу објављује

четврти и уједно последњи на

' ставак романа Зуздије Хоџића

„Гусињеске године“,

Стихове · објављују · Мило Краљ, Богдан Чиплић, Иван Цековић, Дратољуб Јекнић, Мо мир М. Војводић, Момир М. Мерковић, ЈБиљана Ђурђић Растегорац, . Радомир Шоћ и Вјера Вујовић, а прозне прило ге Радован '·'Зогозић, Жарко Команин, Борис Вишински (тревод с македонског ЉиИљана Којадиновић) и Цирил Кола (превод са лужичкосрпског 'Наде Ђорђевић.

Часопис доноси у интегралном облику експозе који је, на заједничкој седници свих већа Скупштине Социјалистич ке Републике Шрне Торе 73 Предлог, закола о Шрногорској академији наука и умјетности поднео · потпредседник | Изврш= ног. већа Радивоје Брајовић, излагање Радојице Бошковића на протеклом контресу писаца

Југославије и разматрања др ,. ратном окруту.

Војислава Никчевића о утица ју друштвено-политичке ствар ности на Његошево песничко биће под насловом „Стварност ствараоцу“.

У рубрици „Сусрети с књитама“, Звонко Трле пише о по езији "Сретена Перовића „ла

„дно око“, Николај Тимчечко о

стихозбирци Јеврема Брковића „Брђански, Хомер је мртав“,

Матија Новосел о зборнику те. кстова Првослава Ралића „Ду ховност и рад“. Војислав Д. Никчевић о делу Розариа Асу нта „Теорија о лепом у средњем веку“ и Николе Рацкови: ћа о' Русоовој спису, „ВероОмисповест савојског викара“,

у И,

Аспекти

самоупра-

вљања „Градина“, број 12

Нишки часопис за уметност, науку и друштвена питања ва уводном месту објављује разматрања Душана Чалића о чеким историјским аспектима самоуправљања.

Др Момир Стојковић пише о борби за међународно признање нове Југославије, др Данило Ж. Марковић о путу од државне до самоуправне

' заштите на раду, др Илија Ву

ковић о социјалистичкој рево луцији и самоуправној демократији, др Михајло Џешић д тридесет година развоја рад ничке класе у социјалистичкој Југославији, др Љубиша

Крстић о три деценије еко-'

сомског развоја социјалистич ке Југославије, мр. Бошко Про

„кић и Лука Прошић о веким

слементима Марксовот и Енгелсовог схватања комунистич "ке револуције и Драгољуб Ж. Мирчетић о партијској штам пи и пропаганди у нишком

Поезију објављују Гордана Р. Тодоровић, Божидар Шуји ца;' Миња Илијева и Јелица

„Лазаревић, а прозу Љуба "Ста

„

нојевић, Никола Мељаницки, |

„Тихомир „Расић и Тодор Сте-

вановић. Часопис доноси зичтре

вод песме“ „Молитва. за мир“

"последњег добитника Златног

венца Струшких вечери поезије Леополда Садара' Сенго-

ра (преводилац: Никола Мар-

четић). О књизи Недељка Бог

дановића „Деца у рату“ осврт

је написао Владимир Сердар. Цртежи на корицама и у броју Љубише Брковића.

. своје трајне везаности

Хрватске драмске _ робиње „Могућности“, бр. 3—4

Сплитски часопис за ЕњЊИжевност, уметност и култур“ не проблеме на запаженом ме сту објављује оглед Слобода на' П. Новака под насловом „Хрватске драмске робиње“ Ј

„Међу драмским текстовима = пише Новак — што су се састављали и представљали ва хрватском југу прије Ма-

_рина Држића лако је назрије

оји

ти један тематски корпус К Хр м

ћемо означити СИМ БИ Х ВАТСКЕ · ДРАМСКЕ РОБИ ЊЕ,

" Мотив засужњене и потом ослобођене: девојке један је од централних корелатива ко лим су најстарији писци хруватски | изражавали емоцију

и тра гичне неслободе. Овом се: мо“ тиву од пдчетка може прети“ ти присуство, у драмској КЊИ жевности, при чему се избору драмског рода не бисмо емје“ ли чуду јер. У просторима хрватске књижевне ријечи. дра ма је била одувијек медиј ре зервиран за "најрелевантније и најкомплексније садржаје. "Тако је од драмских покуша“ (ја "оре Држића „па све до „Крлежиног, „Аретеја“ :

Никица Колумбић пише о

· изворима хварске „Робиње“ У

драмско-уметничком _ домету њеног аутора, Јосип Рија л

о изворима и језичним С вима "Луцићеве „Робиње“, Ан тон Колендић о најстаријем хрватском комедиографу, Вла дам Швацов:о проблемима ре ковструкције | изгубљених де“ лова комедије. УП Николе љештковића, Цвито, Фискови о сплитској ремесансној, ере“

Не.

да: а