Borba, 24. 04. 1976., S. 15
објављујемо многа досад непозната документа, о све
23 • у “
8
је неколико бомби на и ЊЕ
· Предсједник Авноја др Иван рибар будан је дочекао јутро 28. новембра. Отишао је до зграде која се спремала за дочек делегата и отва рање Другог засједања Авноја. Успут се поздрављао и разговарао с де легатима што су већ стигли у Јај"це, Осећао је празничко расположе ње код свих бораца. не само делега та нето и мештана, жена, стараца, де це без обзира на веру и нацију. Хтео је наиме лично да види како теку
о ЛА И и У СЛИЕ
ИЗНЕНАЂЕЊЕ: Непријатељски авион, који је долетео из Бањалуке бацио Гламочко поље, Том приликом, 27. новембра 1943. тогињуо је Иво Лола Рибар
завршни радови на преуређењу згра |
де и остале припреме...
— Одавде, из Дома, отишао сам у круг творнице, вели др Рибар, гдје сам издиктирао на писаћем стро ју другарици Зденки (Титовој тајни ци) мој извјештај. Касније сам се са стао с. многим делегатима из разних крајева. Причали су ми о тешкоћама на путу. Тада сам сусрео Владу Велебита и он ми је испричао детаје о Лолиној, погибији .,.
| в- бр те а „| = Наша умисија чекала! је доста 5
' дуго на енглески авион, којим се требало пребацити у Египат. Енгле ска команда је, поручивала да је слабо вријеме, да је немогуће да се авион спусти на неки од наших аедрома у Ливну, Гламочу или Бугој
Модерни инквизитори наступају „у име беле расе — Западне метрополе центри за в — Нагли пораст
'. · бодног света“.
10,
=
| рање плаћеничке војске на
Са 3
ПОВОДОМ 60-ГОДИШЊИЦЕ
ЈА НА ТЛАМОЧНОМ |
Посад најпотпуније сведо МЕ ве ка И ане је ЦК И МЕ Ма о НЕ ч револуционарном деловању прослављеног секретара Скоја, најмлађег члана
штаба НОВ ч ПОЈ — легендарног вође југословенске омладине Иве Лоле Рибара. — Први пут страној активности ове изизетне ЛИАНОСТИ, југословенског комунистичког и
1 омладинског покрета
ну. Али то није било тачно. У ства ри, Енглези су још оклијевали да ли да приме нашу мисију или не. Наш авион се налазио на: Ливањском пољу. Одређено је да он пође из Ливна 27. студеног у 7 сати ујутро и дође на Гламочко поље. Поље је изабрано као аеродром за полазак у Италију.
— Нешто прије седам сати на асдрому у Гламочу чекали су Лола Рибар: Макс Баће, Милоје Милоје вић, Милентије Поповић, Влатко Ве лебит и енглески потпуковник Дикин. Ствари су им биле спремне. Требали су само ући у авион и одмах полетјети у Италију у двије групе. У
— Међутим, авион није долазио све до 5,50 сати. Из Ливна су јавили да је вријеме хладно и да пилот не може упалити мотор. То му је успјело неколико минута послије 8,30. Чим се авион спустио на Гламочко' поље пришла му је прва група. Оба мотора су радила. Влатко Веле бит је ушао у реп авиона и легао, затим . Лола, . Милентије Поповић, ·
илаје Милојевић и; потпуковник“
икин. Убацивани су руксаци. Све је спремно за старт. Одједном је при шао енглески мајор и почео махати пилоту да стане, да је погрешком у авион и његова торба са, службе ним актима и замолио га да му је
/
југу Африке. дигла цену професионалним
сам дан засједања, отишао сам
врати. Док је торба пронађена прош ло је три до четири минута. Лола је, чим је ушао уавион, разговарао с пилотом о времену на Јадрану. У том тренутку овај узвикну: „Нападнути смо. Непријатељ“.
СМРТ ОД ПОСЛЕДЊЕ БОМБЕ
Из правца Бањалуке одједном се појави њемачки извиђачки авион „Хеншел“ који се бришућим летом
ј устремио право на авион на земљи.
Пошто су мотори нашега авиона ста лно радили, то се њемачки авион чуо тек када је био у нашој 'непосредној близини, Двије стотине .ме
тара од „Дорниера 1'“ пала је прва.
бомба, а затим је бачено још пет ко је су падале све ближе и ближе...
Из кабине су чланови мисије по чели искакати,
Механичар Петар Херцигоња на самим вратима уклонио се да би Ло лу Рибара пропустио, да што прије искочи. Лола је искочио из звиона. Истог.тенутка пала је на десетак метара од њега последња бомба. Лолу Рибара погодила су три телера, највећи у врат, затим један у груди и један мањи у главу.
Он се одмах струшиг, три-четири метра од гвиона. Од свих шест бом би укупно су погинула четири чоБјека. | ·
Да Лола Рибар није изашао из авиона, можда би остао у животу, јер се Милентију Поповићу, Велеби ту, пстпуковнику Дикину, који СУ остали у авиону, није ништа догодило. Остали су кроз дим и прашину истрчали из авиона...
Слиједећег дана прије подне на до капеле на гробљу, камо је из Гламо ча пренијет жељезом оковани „ков»
чег с Лолиним тијелом. (Тито је дао.
налог Велебиту да спреми сандук и све остало за пријенос у Јајце. Он је лично одредио вријеме како ће се и када ковчег изнијети из гробља, носити улицама Јајца и послије камионом превести — у Горњи Рибник, Котар кључ. : Поподне био сам са сликаром Ку ном. док је украшавао Дом, з предвече је Жива 'Њорђевић пакпапиром замранциб прозоре у Дому, а за сваки случај спремио је и карбитске лампе, У сумрак је искључио и последњи електрични кабл за дио гра да из Дома на десној страни Пливе. Јајце је остало у мраку. Наше брига де са појачаном будношћу стајале
«, _. Сви наокуту од фашиста до авантуриста. рбовање плаћеника. — Злочиначка. парола, трговине оружјем Јужноафричкој Републилм, убицама. — Последње оружје неоколонијализма,
Пише: јозо ПЕТРИЧЕВИЋ
% ~
су спремне на својим положајима. Делегати су заузимали мјеста у сали, а' представници града и котара и борци и официри да галерији. Дво рана је била свечано украшена. Уз портрет друга Тита налазили су се
~
Кле ата +. плеса . •'
7) Кеко дујаега.. = ан > ес : | = даће
“
ђе: Х Којухе
Јо»
ал а.
реј. ЕЛИ (трио
г ла бо тбивуја Веји; < ћаљова. галија. И 5" ,
горе 2 дејрооћеао | ге # Ја та
'
и портрети премијера наших савезника, с нашим и њиховим заставама, А преко цијелог дана друг Тито је обилазио делегације и са сваким маном, односно вијећником се 103дрављао и занимао гдје је и којим
~
Дуододкиа, једе . 722 оврертт. 3
42.929.
= 04.472
БОРАВАК У ДАЛМАЦИЈИ: Лолине забелешке са седнице Покрајинског , комитета КПХ за Далмацију од 4. августа. 1943.
— Неславна, „армија сло„један црна дневно“. ч“. — Родезија по-
— Ства-
'
У
Ћ. #
послом задужен. На“сва питања 0 ситуацији на ратишту, вањском им унутарњем, о успјесима наше борбе, о приједлозима, који ће бити ста вљени на дневни ред, давали су оба вјештења Моша и Кардељ, тако да су вијећвици већ прије засједања били информирани о свему што их је занимало. )
ТИТО И ЧЛАНОВИ СК НА ПОСЛЕДЊОЈ СТРАЖИ
Када су вијећници и остали заузели своја мјеста у салу је ступио друг Тито. Његов улазак _ поздрављев је бурним пљеском. Вијећници и борци су одушевљено манифестирали своју љубав и'повјерење најомиљенијем другу, свом великом војном и политичком руководиоцу. Ова. ције су се понављале неколико пута устајањем и аплаузом, клицањем и скандирањем:
— Ми смо Титови, Тито је наш.
„Као предсједник Извршног одбора Авноја ступио сам тачно У 19 сати на говорницу. Осјећао сам да ме сви гледају. Многи са сузама у очи ма. Знали су сви да сам изгубио оба, сина. Тешко ми је било да им враћам погледе. Бојао сам се да нећу смоћи снате да издржим. Они су се опет бојали да нећу моћи издржати
__ кад будем говорио. Вјеровали су да бам и ја као и они узбуђен и да ме прожимају исте мисли о великом гу битку. Зато је у сали завладала одједном дубока тишина. Њу сам након претходних формалности преки нуо, проговоривши:
— Објављујем, да је друго засје дање Авпоја отворено.
— Затим сом наставио са читањем извјештаја о раду Извршног од бора. Оригинални текст сачувао сам код себе... ·
И легендарни секретар Скоја при суствовас је овом засједању и пратио његове одлуке али мртав у капелици гробља у Јајцу. Прву и последњу стражу у капелици месног гробља држао је друг Тито с члановима ЦК КИЈ.
БОЛАН РАСТАНАК
„Сибе Квесић, који је био одређен да заједно са још неколико својих другова од гробља до камиона носи ковчег Иве Лоле Рибара, објавио је у „Слободној Далмацији“ једну краћу цртицу о томе.
1
(Наставиће се)
Већина афричких лидера. посебно о» них чије се земље граниче са Родезијом и Јужном Афиком не крију своје опште и усаглашено мишљење да ће се милиони црнаца који стењу под влашћу шаКе белаца у Родезији и Јужноафричкој
'Републици.моћи ослободити само оружа · ном борбом у којој ће уживати сву по"моћ братских ефринтие народа. Репортери који се враћају из Родезије и Јуж.„воафричке Републике пишу о демора-“ „лизацији која је обухватила тамошње ' бело становништво, до јуче тако сигурно у себе, охоло и расистички одгојено.
Јужноафричко Министарство одбране по савету обавештајних служби земаља које су заинтересоване за статус кво на југу Африке издало је брошуру са преморуком да је прочита сваки бели становник земље. Брошура се дели и војсци, а односи се на понашање према црн цима у свакодневним приликама и сусретима. У тој брошури нема ни речи о ранијим вређањима црнаца. кажњавању белаца који би се људски односили према црнцима (према којима су и пси били узвишенија створења). Напротив, војсци и. цивилима се сугерише да се црнцима. посебно најмногобројнијем Бан ту племену. учтиво односе и избегавају увредљиве речи или било какав акт непотребног насиља.
ШТА ПРЕПОРУЧУЈЕ · ЈЕДНА БРОШУРА
Цисап брошуре, извесни др Рикерт, описује обичаје црног човека и подробно објашњава како се поздрављају и односе припадници разних племена У Јужној Африци. |
— Избегавајте лош обичај да вређате Банту црице. називајући их мајмунима или бабунима, саветује др / вам је познато име црница коме се оораћате, зовите га именом или надимком УЗ префикс господине, нарочито ако сте У његовој земљи, а не вуцибатино, левчино или проклети створе!
— Ахс је.у питању старија особа, поз | дравите је као да је то ваш отад или
Мајка. саветује белце у Јужној Африци
др Рикерт, и то још уз благослов Мини-
према |
Рикерт. Ако.
старства одбране расистичког режима који би раније сваког белца, ако би нешто слично саветовао, проглашавало црвеним и слало у затвор. Банту племе, пи ше др Рикерт поздравља се уздигнутом десном руком са отвореном шаком. Међутим, ако вам припадник овог племена ипак пружи РУКУ, слободно је прихватите. Ваша рука због тога неће променити боју · ·· | у
На крају брошуре могу се открити ра' злози таквих необичних савета, јер поменути аутор брошуре даље каже: „ одбрани Јужне Африке неопходна је сарадња различитих нација и племена. Од нарочито је велике важности сарадња са Банту племеном које чини већину на рода“.
Извештаји који стижу из Јужне Аф-
СНИМЉЕН У КАТАНТИ: Пошто је да је плаћеник, али је одбио да наведе име | ; ц, порекло
~
"ли поручника,
рике говоре о бегу капитала, продаји и паду акција рудника злата и дијаманата, селењу многих богатијих породица У Канаду, Аустралију и Нови Зеланд и о крупним ратним припремама за евентуалне борбе на северу земље. Формирани су и посебни одреди девојака између 16. и 20. година које пролазе војну обуку како би увећале бројно стање белих јединица које су кап у мору према снагама које може да мобилише ослобођена и антиимперијалистичка Африка, У таквој 'ситуацији чак је и персонификација родезијског расизма, Јан Смит изјавио да не „види разлога зашто црнци у родезијској војсци не би могили да добију чинове официра и командују белим и црним војницима!“. |
ТАКТИКА ЈАНА СМИТА
Да је то Смит рекао пре годину дана прогласили би га лудим или би га одмах сменили, али данас јужноафрички расисти су спремни да наоружају и добро плате све црнце који би се за њих борили. Већ су никли јужноафрички цр начки војни одреди, а обучавају се и по лицијске снаге под командом белаца. Има мишљења да бели расисти делимично и успевају у примењивању политике „де ли и владај“, али далеко су убедљивија
мишљења да се ради о мачу са две ош-, трице, то јест да сваки. црнац кога су
наоружале расистичке власти да би чувао поредак беле мањине представља потенцијални бумеранг, јер ће се сутра окренути против својих белих господара — али тада много вичнији командовању и руковању оружјем. Они који су мишљења да не би требало примати црне војнике у одреде расистичких режима наводе примере из низа афричких земаља тде. су многи политичари и војни лидери поникли из колонијалних јединица у којима су имали чинове наредника и-
Све је то само једна страна припрема Родезије и Јужногфричке Републике
за свој судњи дан, за „бити или не бити“ јер како је недавно изјавио Кенет Каунда алудирајући на одбијање Родезије да пружи пуну равноправност својим црпим становницима, „наступио је најозбиљнији тренутак у историји југа Африке који ће се само оружјем моћи "решити, јер пракса показује да се мирним путем ништа не може постићи. Исто мишљење је изразио и председник Мозамбика Самора Машел рекавши да је „расистима на југу дато неколико година да размишљају о преговорима, али да је сада стрпљење континента исцрпљено оружана борба је најефикаснији метод!“
Бело становништво југа Африке У случају Рата и других врсти „оружане борбе не може да очекује нормалан крај, писао је један француски репортер изно сећи мишљење припадника првих парти занских одреда који се формирају на тлу јужне Африке. Судбина белог стано вништва била би сасвим другачија да се могло мирним путем, преговорима решити: питање црначке већине, а овако, нек им бог помогне... Ј
Многи бели расисти који су се по-
нашали као есесовци и хвалили се да су у својим земљама остварили власт су-
периорније расе, о чему је Хитлер маштао у „Мајн кампфу“, сада показују потпуни кукавичлук. Тај кукавичлук и страх да. се боре показали су још за вре ме пресудних догађаја у Анголи када је многим војним обвезницима упућен позив да оду у Анголу и помогну ФНЛА и Унита, 2 отворено бојкотовали позиве у војску оправдавајући се да не желе да тину у непознатој Анголи, да их се не тиче ко ће тамо доћи на власт и де имају ионако пуно брига У властитој кући. .
. [ т
(Наставиће се)
а А 1. РЈ ЕД ај се Ран] кај о ЕЈ | мо ЕД Ар. 14 му АЕ ди [4 ај ~ Ра У ДИУ
Водоравно: 1, Кормилар — део Дантеове „Божанствене комедије“; 2. Деотрада — иницијали совјетског пи сца („Млада гарда“) — немачки филозоф; 3. Делић теч ности — безалкохолно пиће — француски писац („јад ници); 4, Немани — стара мера за дужину у романским земљама — термин; 5, Град на Јадрану — течност која се лучи из живог дрвета; 6, Лична заменица — једноцифрен број — острво У Преспанском језеру — мера за површину; 7. Иницијали писца „Рата и мира“ — јадран ско острво — један инсект — предлог; 8. Мирис — нај бољи; 9. Оружани сукоб — полет — чин; 10, Латински поздрав — полутон — кратица Палестинског ослободилачког покрета; 11. Младунче једне домаће животиње, —_ ознака за аутомобиле из Ријеке — град у Француској; 12, Личности из Лазаревићеве приповетке „На буна ру“ — велика европска река. -
Усправно: 1, Река у Далмацији — француски писац („Нана“) — део отплате; 2. Стваран — писац „Побуне вешаних“; 3. Врста мотоцикла — лична заменица — Шекспирова трагедија; 4. Немачки предлог — неиспа ваност — правац — редитељ совјетског филма „Пут У живот“; 5; Ознака за полупречник — Обри — стари но вац — самогласник; 6. Знак за фосфор — комад грубе комике — драги камен (мн) — и самогласник и суглас ник; 7. Врста першуна — без друштва — шумска живо тиња — нота у солмизацији; 8. Град у Египту — предлог — глас очајања; 9, Афричка држава која је недав но стекла независност — склониште; 10, Острво — табак — мера за тежину.
РЕШЕЊЕ БРОЈА: 7739
Водоравно: 1, Сфера. — млеко; 2. Тати — Сб Плат; 3. Ура — аеро — ало; 4. Пост фестум; 5, Ас.— гат — Спа — па; 6, Њ — нове — токе — Н; 7. М — Ерих — срам — П; 8. Ат — иза — ЕИР — ср; 9, Тра монтана;' 10, Рур — исти — тат;: 11, Обад — ИМА (Иво Андрић) — ноге; 12. Задар — лимар, '