Borba, 24. 04. 1976., S. 14

У“

(833;

' нициозно слиједи

' то доста далеко од задовоље-

14: СТРАНА — БОРБА:— 24. АПРИЛ 1916.

"ЗАПИСИ О ПРОШЛОМ ВРЕМЕНУ

Својом. најновијом књигом „Гости У пролазу“ Андре Малро заокружује трилогију „Огледало чистилишта“ којој при падају познати „Антимемоалри“ и у нас .„недавно објављено лјело „Лазар“.

Када је започео своје „Антимемоаре“ 1965. године прије свог повлачења заједно са генералом Де Голом. Малро је већ самим насловом упозорио на неуобичајену технику којом се послужио и на намјеру коју је себи поставио писац Оп ту каже:

„Оно што ме занима у сваком човјеку јест људска судбина: код велике личности средстрта и природа њетове величине, код свеца карактер његове светлости. МИ неке особине које мање изражавају појединачјан карактер, посебан однос према свијету“

· Из тих ријечи видљиво је да зутор није имао намјеру посегнути за класичним обликом приповиједања, које му-

ја и ствари, него достићи један. лруги битан ревлитет који се не може постићи фактографијом. „Антимемоари“ као и два Каснија дјела, „Лазар“ и „Гости у пролазу“. настали су у сусретима с идејама и људима који су имали, важну и пресудну улогу у Малроовом животу и који годинама хране "његову рефлексију, Сва три лјела припадају спепифичној категорији антимемоарскес литературе. Извесне метаморфозе прошлости

Протекле године дају Малроу неопходну дистанцу да говори о прошлости која. међутим, под његовим пером доживљава извјесне метаморфозе. Будући да је садашњост већ присутна, она ту прошлост начиње и мијења, У „Антимемоарима“ Малро прибјегава посебном начину писања у којем се мијеша истинито и имагинарно, уз мноштво слободних, временских међусобно удаљених асоцијација. Умјетник интервенира у искуство. иако не жели да његов „ја“ буде сувише присутан, Битна димензија дјела мора остати у покушају конфронтирања хисторије и људског чина, интереакције човјека и хисторије. Зато доминантна мјеста У трилогији заузимају Малроови сусрети с неким великим личностима хисторије, као што су Де Гол, Нехру и Мао у „Антимемоарима“, а у дјелу „Гости У пролазу“ то су сенегалски предсједник и пјесник Леополд Седар Сенгор, затим бивши директор. музеја У срранцуској Жесрж Сал и Макс Торес. некадашњи Малроов суборац у шпањолском грађанском рату. У „Лазару“ улогу сутоворника има Салпетриер. 5

Уз биографску и политичку диџмензиЈУ У овим дјелима увијек је присутна и метафизичка рефлексија о човјеку. о смислу „његова живта и етичким вредностима. Тако је у „Лазару“ уочљив онај тематски континуитет питања која је Малро: поставио прије више од тридесет година у роману „Алтенбуршки ораси“. То су питања:

Што је фундаментални човјек и какав је смисао људске авантуре2 Што у

као

а више.

кронологију догађа-' „ћи

протеклим пивилизацијама сачињава есенцију човјека, какве је она природе и може. ли, се' супротставити ништавилу“

У. „Лазару“ ће неке асоцијације из

првог Сајетског рата, које су се први мут јавиле већ у роману „Алтенбуршки ораси“ придонијети продубљива-

њу неких Малпоових интуитивних _спознаја о фундаменталном човјеку. Призори су то из 1916, године када су Ни“ јемци спашавали Русе отроване плином, сцене у којима су се животни илстинкт и неко болно братство супротставили апсолутном злу. (

Наломенут ћемо да се значење појма братства, везаног уз појам фундаменталног човјека. разликује од оног значења што га је имао у Малроовим ранијим романима „Људска судбина“ и „Нада“ ·

У „Људској судбини“ , заједништво акције превладава самоћу инаугурирајунове вриједности. Катова ће пред одлазак у смрт пратити тишина другдва који су остали и у тој тишини осјетит ће њихову љубав којом. су га испраћали, 'здружени мужевиим братством. Зато је „Људска судбина“ апотеоза заједништва којс искупљује патњу појединца трансџендирајући појединачну људску судбину. И У „Нади“ акција ће се показати каа моћно средство против усамљености побјеђујући је осјећајем братства и заједништва. Људи, тако постићи оно што ниједан од њих не би могао постићи сам.

У „Лазару“ братство није осјећај који повезује људе У револуционарној акцији. а није ни пуко милосрђе, нето нека дубока веза међу људима која припада подручју ирационалног осјећаја који долази из дубина човјека и који изненадно открива живот тамо гдје влада смрт. У сизифовском напору да се супротставе судбини, сваки од људи 7 овим успоменама постаје симбол вјечних људских напора да се одупре Рушењу и пустошењу смрти. И ту суочени с апсурдом рата који се попут фаталности оборио на човјека, људи проналазе један облик братства што вуче поријекло из предаваних времена. То братство је уздитнуто изнад свих националних разлика и буди се у људима који су се нашли: пред елементарним катастрофама. '

Док је писао „Лазара“ Малро је мислио да ради на свом посљедњем дјелу, али недавно објављен завршни дио трилогије „Гости у пролазу“ свједочи да његов стваралачки потенцијал није исцрпљен. Исток као поновно искушење

Морамо одмах рећи да ее иу овој књизи Малро враћа неким пријашњим темама и размишљањима. Исток се у њој појављује као поновно искушење и привлачност. Први гост је Леополд Седар Сенгор који с Малроом води разговоре у Дакару у марту 1966.. Повод разговору је изложба 600 афричких склуптура Којој њен организатор и зачетник Сенгор даје посебно значење. "Изложба црначке умјетности требала би по мишљењу Сенгора придонијети ства-

ће '

_ Сусрети са идеја људима на

Шта говори ново дело Андре Малроа.„ чини трилоти)

Гости у пролазу“ које са књигама „Антимемоари“ и „Лазар“ у „Огледало чистилишта“ ;

УЛ

ма

Х |

рању велике свјетске културне заједнице. '

„Ми тежимо, каже Сенгор, новом хуманизму који ће обухвтии овај пута тоталитет људи на нашој планети Земљи.“ о

Малро признаје да га Сенгоров хуманизам збуњује. Да: ли зато што је посумњао у хуманизам и ефикасност акције, што овдје заступа Сенгор, а чито је заступад и он сам у својим најбољим · дјелима у периоду између тридесетих и

„четрдесетих година. Можда нам о раз-

лозима те метаморфозе може нешто открити други Малроов гост; Макс Торес, који нам се попут Де Гола у „Антимемоарима“ и у „Храстовима“ чини понекад порт-паролом самог Малроа.'

Макс Торес води разговоре са Малроом у његовом министарству У паризу, 6. маја 1968. док вратар непрекидно доноси нове информације о стању на факултетима у Нантереу и Сорбони. Ево прилике да се обнове сјећања на

Шпанију, на младенашке снове, али и

учине неке неопходне успоредбе с догађајима маја 68, „Студентски немири не наилазе на разумијевање“ ових некадашњих револуционара, За судионике мајског револта Макс Торес каже: „Они сматрају да представљају будућност, јер у знаности и у умјетности будућност увијек добива... али будућност ће и њима бити исто тако страна као и мени!“

Основно расположење двојице суговорника је резигнација. Скептицизам и спознаја о, ефемерности људске акције компензира пасивност у односу на студентске догађаје 68. да ли је то баш резултат година2

Познато је да су у „Антимемоарима“

Мао и Нехру представљени као лично-

сти које различито живе дилему револуције и етике. Један од њих даје превагу ефикасности, а други етици, премда та превага није ни код једног од њих апсолутна. Но, по начину како су рјешавали ту дилему обојица остају У „Антимемоарима“ блиска Малору. У Москвом покрету којим је повео људе на дуги марш према слободи нашао је Малро нешто од својих јунака, дјелић авантуре али и јаке воље људи који по његовом мишљењу стварају хисторију. У разговору, међутим, са' Сенгором, Малро говори о Мао Це Тунгу као човјеку који данас не тражи више универзални хуманизам, чак ни онај марксистички, него чека тријумф властитог хуманизма.

Нису ли Малроова разочарања узроковали они који су наметнули извјесну манихејску концепцију свијета Они због којих су младеначки снови и велике идеје које су нас носиле, изгубиле виталност и постале само пролазни, ефемерни (краткотрајни ојгсти. Братство и нада пристни су још увијек у Марлоовом размишљању али дух резитнације пригушује њихов глас. Између Малроа јуче и овог дана, ми ипак пледирамо за Малроа „Људске судбине“ и

„Наде“, оног из његовог најбољег доба, |

инструментима, ослобођења помогао човјеку да се уздигне изнад ефемерне егзистенције.

Др Соња Поповић — Задровић,

КЊИГА НА ШТАНДУ

"Смотра у старом средишту нултуре

књига за децу и омладину у, Болоњи посебно је било запажено учествовање зећег броја издавача из земаља у развоју МУ

На међународном сајму

Од 8. до 11. априла у Болоњи је одржан ХИП међународ ни сајам књига за децу и 9-

младину, То је изузетна. кул- није било довољно — ни на васпитања деце и омладине суве мани етан на којој једном од наших штандова. итд. ' ј

је — од сајма до сајма — орол Ипак. запажена је новина. из Посебна занимљивост ХЛ издавача-учесника бивао све Југославије у популарисању међународног сајма у Болоњи

већи да би ове године светску нродунцију књита за децу пре дставило преко 560 издавача из 40 земаља са свих континената. Маћа су на многим штандовима биле изложене и већ зна не и виђене књиге, овогодишњи сајам је донео и низ #0вина. Пре свега, истиче се по јава издавача који раније нису учествовали на ово смотри. као, што је то излавач из Канаде земље први пут за" ступљене на сајму У Болоњи, али и низ нових издавача из већ заступљених земаља

Из Југославије је на 980м сајму излагало пет предузећа: „Младост“ „и „Школска књига“ из Загреба. „Нолит“ и _Вук Караџић“ из Београда и „Младинска књига“ из Љубљане, И. мада је наша књига изазивала и пажњу посетилаца и посматрана. а рекло би се и пословнот света. остало је

сајам

не радозналости јер рекламног

и обавештајног материјала на светским језицима или на језику плаката није било — или

дечје књиге сајму Био је то каталог књита за децу 0 основним обавеш тењима о књижевности југословенских народа и народно-, сти и с кратким садржајем и анотацијама за преко шезде_сетак књига, штампан на фра вцуском и енглеском Та! каталог је за овогодишњи у Болоњи припремила Југословенска ауторска агенција. Био је прозор у литературу која се годинама нудила свету. ло познатим језицима наших народа и народности.

Овогодишњи „сајам у Болоњи није показао само то да се у свету повећава продукција књига намењена деци, то, да се квалитет тих та стално побољшава. да превођење и размена Књига подиже Квалитет литературе на интернационалном | се разменом. искустава постиже нов приступ дечјој књизи, да се јављају нова: квалифи-

цу. аутора

на овогодишњем

ција овогодишњег

језику.

нажалост, на ма»

бразовањем. да реч,

већ и КњЊи-

књига нивоу: да

кациона мерила књига за деи илустратора; се отварају нове могућности

био је „Салон стрипа“, Повећи простор је био уступљен издавачима стриповне литературе, где је излагало 38 издавача из 10 земаља. „Салон. стрипа“ није био случајност или араксајма већ смишљена акција. Светска про изводња стриповане литературе, сабрана и изложена на јед ном месту. у једном „салону“. пружа могућност поредбе стри па са стрипом. али и оно много значајније: представља иза _зов издавачима, ауторима, сли карима. васпитачима, педагози ма, психолозимр. једном речју. свим стручњацима који се на било кеји начин баве дететом, његовим васпитањем и окажу своју

Највеће изнанеђење У „Салону стрипа“ представљала је миланског зЕа дот Обаујапо«, то је „Ко мунистички манифест“. стрип Ро Марценаро-а, који садржи > Мнтегрални текст Карла Марк 5

издавача

у ,

са и Фридриха Енгелса. И низ других књига политичке садр жине овај издавач је објавио у стрипу за децу и омладину, истичући да то подједнако радо читају и одрасли. Занимљиво је рећи да је стрип куће »Ефлот Обамапо« реалистич ки цртеж с тенденцијом кари-. катуре кад год се говори о ка питалистима и њиховој актив ности, У сваком случају то представља добар начин да се младом читаоцу понуди политичка литература, сматрају У овој кући. а : "ПИ на овом сајму, специјал-ни жирији су доделили традиционалне награде Сајма у Болоњи. То су две прве награде „за графичку опрему књиге и једна прва награда критике. · Овогодишњи добитници су издавач Касеи-Сха из Токија, за графичку опрему књиге за децу „Магија на продају“. „дет. скаја литература“ из Москве за графичку опрему књиге за омладину „Бронзани јахач“, а награду критике добила је књига „Жута кућа; у издању Сагјзеп Мегаг из Рајнбека код Хамбурга. Осим ових првих. награда постоји још неколико, похвала» |

Душица Лукић

да

ДУО 3

ЗАБЕЛЕЖЕНО У ИТАЛИЈИ ЈЕ

Нако спасти

Слике великог венецијанског мај

Љубитељ уметности, обичан досетилац. стручњак — свако ко залази у Венецију, и налази се у околности да овај град посети више пута зажелеће у неком тренутку да свој боравак посвети искључиво једном од великих венецијанских сли кара. Имена: Тицијан. Ђорђоне. Тинторето. Белини. Веро•нез. Карпачо,.. присутна су У Венецији готово на сваком кораку. Афилми. туристички про спекти, штампани водичи, књи ге, часописи, сувенири — све то! опомиње непрекидно да сте У граду велике уметничке тра диције, и да су стари венецијански сликари, још увек и важан и живи део овог осунчаногт и фестивалског амбијента. Венеција тоне! Венецију тре ба спасити! то су најчешћи а"пели и повици последњих деценија из града на Лагуни. Загушен овим повицима чује се повремено и један други апел, тише али убедљивије изговогрен — апел да треба учинити нешто за спасавање угрожених Тинторетових слика.

И тако се заинтересовани посетилац Венеције одлучи да прокрс ом градом и погледа Тинторетове слике, баш Тинто ретове. јер све чешће се указује на њих као на драгоцене објекте.који се мењају и неповратно пропадају. А Тинторето вих слика има широм Венеције; има их у музејима, у катед-

' ралама, у мањим црквама. у,

палатама. Разочарење при сусрету са тим сликама је велико. Изузев изнреног мањег бро

"ја релативно добро очуваних,

највећи део Тинторетовот опуса изгледа тужно. Слике су по-

тамниле, изгубиле боју. А 60ја је давала главни шарм чи тавом млетачком сликарству, па и Тинторетовом. Једна'од њетових | најславнијих слика,

„Увођење Марије'у храм“, из

катедрале Санта, Марија дел Орто, толико је потамнила, да изгледа као каква огромна цр“ но-бела ђепродукција!

Све оно што је красило Тинторетове слике, нестало је У тој трагичној трансформацији. Брзо и нервозно сликање попут рукописа, позлаћена светлост, провидна _ атмосфера и „тамни међупростори — све то губи се у мраку пигмента што прекрива слику, а све то чинило је главни шарм и представљало главне квалите Тинторетовот колорита. Остаје нам тако да посматрамо смела скраћења његових фигура, изувијане шеме по којима их. је постављао, косо компоноване и драматичне структуре слике, а да онај ишчезли бљесак боје и прозрачне атмосфере дочара мо или маштом или са репродукција! Уистину. данас репро дукције Тинторетових с слика изгледају „лепше“ од оригинала. Каквим се чудом успева да направи репродукција У најживљем (и допадљивом) колориту, са поцрнеле и потамнеле слике — остаје тајна коју би једино (у некаквом наступу искрености) могли да објасне пропагатори венецијанског тугризма. , ; А _ Школа светот Рока, једна од ренесансних верских институција за коју је Тинторето посебно радио и која и данас чУува велики број његових слика, представља ново разочарење. Зачудо., неке слике из Дуждеве палате одолевају времену.

; у ђ _Тинторетаг стора изгубиле су све оно што је "тред-

стављало "основне. квалитете њетовог колорита

"вању површина

Међу њима, једна од најлем. ших, „Бахус и Аријадне“ пуна светлости, тог главног актера: упркос фигурама, светлости игтто/ делује готово импресионистички, потискујући стварност и стављајући мотив у други план. Светлост обавија фигуре као. одблесак каквог пожара или удара муње, одликујући волумене и истичући себе хад главни садржај слике. 'Та свет лост, која просто обавија и „облачи“ фигуре, јако је окупирала Тинторета. Он је, зна се, правио пластичне моделе својих композиција, осветљавао их и природво и неприродна, студирајући понашање светлости. ' У «

Све то преносио је на плаљно — бојом. А баш је боја, то. угрожена, и можда неповратно уништена. Наравно да се о свему томе размишља, и да се врше неки покушаји спа! савања · Тинторета, мада јасне концепције, чини се, нема. Пла тно „Чудо светог Марка“ пребојено је изнова, што је учи њено стручно и пажљиво, алџ је створило бројне дилеме, јер то је сада нова слика. Шта ако и нове боје почну да тропа дају: да ли су рестауратори успели да имитирају у потпуности 'Тинторетов потез који је двострук: цртачки у контурама им сликарски у испуњабојом. Томе још" треба додати највећу дилему око ауторства тако извова насликане композиције.

Проблем је велики, баш кеко је велики и уметник о ко- | ме је реч, а једно је јасно; Тинторета треба спасити,

Првослав Митић

Недељни репертоар позоришта!

НАРОДНО

НЕДЕЉА — 5.1лу— ге Смрт трговачкег путника, А. Милер

УТОРАК — 727. ЛУ — 20 Ожалошћена породица, Б. Нушић |

СРЕДА — 28. ТУ — 20 —

Коштана, Б. Станковић ЧЕТВРТАК — 29. ТУ — 20 Господа Глембајеви, М. Крлежа , ПЕТАК — 30. ТУ — 20 Нечиста крв, Б. Станковић СУБОТА — 1. М — 20 Нечиста крв, Б. Станковић |

| СЦЕНА У ЗЕМУНУ

| | |

НЕДЕЉА — 25. ТУ — 18 _ Козитана, Б., Станковић УУТОРАК — 27. ТУ — 19.30

Ратна срећа, М. Лалић, гостује Шрногорско народно по зориште из Титограда СРЕДА — 28. ТУ 19.30 Хасанагиница, Љ. Симовић

ЧЕТВРТАК — 29. ТУ — 19.30 Смрт трговачког путника, А, Милер

ПЕТАК — 30. ТУ — 19.30 Жизела, А. Адам

ТЕАТАР КРУГ 101. |

НЕДЕЉА — 25. ЛУ — Ви 2 — Окретне и друге игре, Б.

Булатовић — П. Минчзић ЧЕТВРТАК — 28. ЈУ — 1 и 21 — Окретне и друге игре, Б.

та „Вахтангов“ из Москве

ЈУГОСЛОВЕНСКО _ ДРАМСКО — ВЕЛИКА СЦЕНА

НЕДЕЉА — 25. ТУ — 19.30 Господа '"Глембајеви, Крлежа. гостовање позоришта „Вахтангов“ из Москве

ПОНЕДЕЉАК — 26. ТУ — 19,30 — Господа Глембајеви, М. Крлежа, гостовање позоришта „Вахтенгов“ из Москве

УТОРАН — 27. ТУ — 19:80 Весели 'дани или Тарелкино ва смрт, А. В. Сухово Кобилин' · у

СРЕДА — 28. 1У — 1930 —

| Буба у уху, Ж. Фејдо

ЧЕТВРТАК = 29, ТУ — 19.30 Буба у уху, Ж. Фејдо, госто вање у Чачку

ПЕТАК — 30, ЈУ -— 19:30 Буба у уху, Ж. Фејдо

ТУГОСЛОВЕНСКО ско _ „БОЈАН СТУПИЦА“

НЕДЕЉА — 25. 1. — 2 Хеда Габлер, Х. Ибзен | УТОРАК =— 2 ДУ — 20 Трен, А. Исаковић :

СРЕДА 28, ТИ. -—- 20. Госпођа Маргерита, Р: Атаида ' Ми '

ЧЕТВРТАК — (29. ТУ. — 20 Лепеза леди Виндермир, Вајлд пи

ПЕТАК — 30, ТУ — 20 Трамвај звани жеља, Т., Ви

| љемс ,

ДРАМ- |

АТЕЉЕ 212

НЕДЕЉА — 25. 17 Код лепог изгледа, Еден фон Хорват у у

ПАНЕДЕЉАК — 26; ТУ — 20 Код лепог изгледа, Едењ: фон Хорват, важе карте од 14 ТУ

–

УТОРАК — пл — 20 Маратонци трче почасни круг, Д. Ковачевић

СРЕДА. — 28. 1 — 20 Ратна срећа; М. Лалић, го-

стује. Црногорско народно по-

зориште из Титограда ЧЕТВРТАК — 29. ТУ — 20

Чудо у Шаргану; Љ. Симо-

вић ПЕТАК — 30. ЈУ ,— 20 . Чудо у Шаргану, Љ. Симо“ вић '

ТЕАТАР У ПОДРУМУ

НЕДЕЉА — 25. ЈУ — 21Кривице: Путник, Д. Михаи· ловића и Молба из 1950. А. Исаковић. ·

БЕОГРАДСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ

НЕДЕЉА — 25. ТУ — 19.390 Максим Мрнојевић, Л. Кос“ тић 7

УТОРАК — 27. ТУ — 19.30 Шала, М. Кундера ,

СРЕДА 28. 17 19.30 Завера или Дуго праскозор"је, В. Лукић, претпремијера

ЧЕТВРТАК — 29. ТУ — 19.30 Завера или Дуго праскозорје, В. Лукић, премијера '

ПОЗОРИШТЕ НА ТЕРАЗИЈАМА

–

· НЕДЕЉА — 25, ТУ — 20 Виолиниста на крову, Џ. Бок, Џ. Стејн У ја

ПОНЕДЕЉАК — 26. ТУ — 29 Вечити младићи, Н. Сајмон;

–

19.30 — Баријоново венчање, Ж. Фејдо, гостовање у Џанчеву ,

СРЕДА — 28. ТУ — 20 — ДР, Б, Нушић

ЧЕТВРТАК — 29. ТУ — 20. Баријоново венчање, Ж, Феј до; — 19 — Вечити младићи, Н. Сајмон, гостовање у Млаленовцу ПЕТАК — 30. ТУ — 19 — Др Б. „Нушић, гостовање у Гроц-.

· кој и СУБОТА — 31. У — 20 ' , Вечити младићи, Н. Сајмон

> ПОЗОРИШТЕ „Бошко '

БУХА“

"НЕДЕЉА — 25. ТУ — 10.30 = Украдени принц и изгубљена принцеза ЈА у УТОРАК. -—— 27. ТУ — 1330 —

Три чаробна пса у

СРЕДА :— 28. 197 1 Доживљаји Тома Сојера ЧЕТВРТАК — 29. ТУ — 16 Украдени принц и изгубљена принцеза ђ. 5

МАЛО ПОЗОРИШТЕ.

НЕДЕЉА — 25. 17 — п На слово, на слово

„Субота, 24, ТУ У Пи

УТОРАК — 27. 1 — ди лљМали јунак Петар

СРЕДА = 26. ЛУГ— = Мали јунак Петар

ЧЕТВРТАК — 29, ТУ — 9 – Мали јунак Петар

ПЕТАК — 30. Лу — 8 Мали јунак Петар

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР БЕОГРАДА

ДВОРАНА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА —

ВЕЧЕРЊИ ПРОГРАМ:

Серија: „Звезде екрана“ — Ал Паћино

Субота 24. ТУ и недеља 5:у би 8.30 . ј

кУМ П — режија: Франсис срорд Копола.— глумци: Ал Паћино, Роберт Дивал

Серија: „Последњи пут за вас — филмови којима истиче ли ненца“

Понедељак, 26. ТУ у +4, ти 9,15

СИГУРНО, _ НАЈСИГУРНИЈЕ ЧАК и ВЕРОВАТНО — Ре жија: Марчело, Фондато ЗРУ тлумци: Клаудија Кардина“ ле, Катрин Спак

Уторак, 27. ДМ у 44, Ти 95

ПАДОБРАНЦИ ДОЛАЗЕ — ре жија: Џон Мир – глумци: Берт Ламкастер', Де бора Кер у ,

Среда, 28. ТУ у 445, 7 И 9,15 ВЕНАЦ. ПУПОЉАКА. — реж (ја: Роберт Енис Милер. глумци: Хајвел Бенет, Ли Теј

лор Јант, Џејн Ашер

Филм ван серије т, 915

Четвртак, 20. ТУ У 4,45, 6,45

и петак, 30. ТУ у 430 и СТРАШШИЛО — Џери Шацбер у=— глумци: Џин Хекмен, А

Паћино "

Серија: филм“

Петак. 30. ТУ 7 9

ЦИРКУС — режија: улога — Чарли Чаплин

Филмски МАТИНЕ 34 ДЕЦУ И ОМЛАДИНУ недеље

26. ТУ ју 10 и 12 — МАЧКЕ _ ИЗ ВИСОКОГ ДРУШТВА дугометражни цртани филу 7 боји _ тј |

„36 година „Морав»

и главна

ЛИКОВНА ТАЛЕРИЈА КУЈУ

ТУРНОГ ЦЕНТРА БЕОГРА ДА Изложба слика Љиља“ Петровић