Borba, 15. 12. 1976., S. 13
|
_ Три
Вили Брант: Једна узгредна примедба о оном што си рекао о социјалној политици. Мислим да је то тачно, са једном допуном: ако је тачно да морамо рачунати у неколико следећих година са врло малом стопом раста бруто производа, ако не и са никаквим привредним порастом, онда ће бити још тежа борба око поделе. материјалних добара у друштву и између економских јединица у свету уопште, па ће тада мере социјалне номоћи за периферне групе друштва бити веома хитне и играће једну додатну улогу, иако за општи систем социјалне сигурности не би много више средстава морало да се утроши зато што те периферне групе нису досад биле довољно обухваћене (само су делимично. биле обухваћене) генералним решењима социјалне сигурности. Нас ће, то је сигурно, веома много окупирати тема незапослености. И тема о порасту цена.
КАКО РЕШИТИ · НЕЗАПОСЛЕНОСТ '
Олаф Џалме: Сигурно ће нас питања незапослености и пораста цена веома опседати у следећих неколико година. Што се тиче инфлације ја мислим да један или два процента више или мање не играју 'одлучујућу улогу. Дугорочно гледано важније је питање запошљавања.
· То се тиче посебно нас социјалде-
мократа. Јер, може да настане утисак као да се ми одричемо језгра свог програма: да људи хоће да раде и да се рад налази у средишту њиховог живота. И неће много помоћи, на дужи рок, ако им будемо казали: када немаш посла ипак ћеш
толико добити да можеш — упркос незапослености — да пристојно живиш. То човек може да акцептира за кратко време, то се свакоме може догодити. Али ако ја на дуже време будем избачен из процеса рада то онда утиче на моје самоповерење и моју личност, на целу атмосферу у друштву. Због тога је важно да жудима обезбедимо посао једном паметном привредном политиком. То
је једна од најважнијих задаћа со-
пијалдемократске политике у време кризе.
Бруно Крајски: Смем ли нешто да кажем о томе. Проблем кризе није само привредни проблем. Он сигурно има и привредне узроке. Али, то је, пре свега, психолошки, по литички проблем, Незапосленост је, тако бременито стање да може друш твено довести до“"политичке катас трофе, слично као што смо већ до живели. Консеквенце су веома опасне. КАКО ОСУЈЕТИТИ КРИЗУ
Бат зато што ми социјалдемократи, према проблему рада имамо
_ Умешан
Ни основу најновијих открића претпоставља се да је Африка ичмала прву висо
стоји ли јединствена колевка, цивилизација — Открића о народу Зимбабве. – ђени су трагови цивилизација које су
ЕВРОПСКОЈ СОЦ
у
Брантове п
.
САРАДЊА ИСТОК — ЗАПАД: Цеви посебних размера т" квалитета за сибирски гасовод (Сибир — Баварска) љиферује познати концерн „Мамтес2 мам“ из Диселдорфа :
основно становиште, баш зато што је рад централна вредност за достојанство личности и за све друго, баш зато што је истина оно што су у Шведској тридестих година рекли: „Ми нисмо довољно богати да толе рирамо незапосленост“, баш зата мо рамо ми рећи' пола године или це лу годину пре могућег развитка кризе шта ми социјалдемократи чи нимо. да би такав развитак предупре дили. И ја мислим да на то не моту одговорити само привредници. Пи тање колико буџет једне државе мо же имати дефицита, колико држава то политички може поднети, то није питање привредне него политичке оцене. 7 ~
Ја се само питам једно: спрем ни смо да се задужимо у гигантским размерама за циљеве,наоружања и рата; То су у последњим ратовима
"показале и неутралне државе. Шта
може бити основа за сметње да се задужимо да би осујетили једну кри зуг Уколико се раније за то одлу чимо утолико ће бити мања сума задужења. Тада. долазе даља питања: зашто ћемо употребити тај новац, како га применити, како све то учинити привредно корисним7
Вили Брант: То су, у ствари, ве-
ома важна питања чак и тада, такође, ако се мало вероватном смат ра велика интернационална криза и ако се полази од тога да ће тешка рецесија у догледно време моћи бити савладана. У сваком случају потребна је једна широко засчована перспектива социјалдемократске политике. 7
Ми немачки социјалдемократи во димо већ две године широку дебату о средњорочној оријентацији наше политике. Све битније групације у партији полазе од уверења, прили ком расправе о – „Оријентационом програму од 1985“ да ће јавна одгтоворност у деценијама које пред нама стоје, без сумње, морати бити много већа.
Дискусија је пуна захтева, иако су дате практичне препоруке само делимично убедљиве. Приличним де лом се ради, такође и код синдика та, о сврсисходности и практичној употребљивости старих и нових ин
. струмената привредне политике. Да
кле, такође о томе да ли им колико треба утицати на инвестиције дирек тним усмеравањем или индиректним утицајем и контролом. Тешкоће које би из тога произашле нису тако но ве како неки мисле. Било је у нас
си
У прошлости захвата у привредну структуру на многоструке начине, Питање је да ли су инструменти којима располажемо довољни. Оно што у сваком случају не би могли прихватити: јесте даља сопијализа ција (подруштвљење) тубитака, 5 да се при том несмањено приватизирају профити. Тако рећи, нужност повећане јавне одговорности за разум ну промену привредне структуре по стала је централна тема, изнад дру гих актуелних проблема, с којом се
отуда морамо још: више позабавити. |
Хтео бих да учиним неколико примедаба о односима између опптте политике и привредне полити-
Прво, Бруно је управо говорио о политици наоружања. Мислим да мо урамо све учинити да би 'наоружање држали под контролом у тој ме ри да не дође до катастрофе. Али ми социјалдемократи морамо питања смањивања наоружања посматра-
ти такође као питање разумне упот'
ребе ресурса и то некако утиснути У јавну свест.
Друго, морамо се активније ушал товати у односе између произвођача сировина и потрошача сировина. И због тога, такође, јер наш уну трашњи развитак у високој мери за виси од нових односа између цена сировина и цена индустријских про извода.
Треће, не смемо, периликом наших размишљања, мимоићи Совјет ски Савез и Источну Европу. Када је реч о сировинама, то је, мислим, јасно као на длану, али то важи и кад св ради о другим питањима све тске трговине. С тим у вези ја сам за то да се такозване социјалистич-
ке земље придобију за већу сарад.
њу, не заборављајући при том раз лике које међу нама постоје. Ја мис лим да то лежи у њиховом разумљи вом интересу, али такође и у на-
"шем. У сваком случају ми не смемо
тако чинити као да ове земље, пре свега Совјетски Савез, нису већ фак тор интернационалне економике.
САРАДЊА ИСТОК ЗАПАД Бруно Крајски: У вези са сарадњом Исток — Запад почињемо од проблема енергије. Европски исток је већ данас највећи европски лиферент енергије за европски запад. Гас из Совјетског Савеза, угаљ из Пољске. Дајте да једанпут системат ски то разматрамо и направимо једну европску мрежу веза, на чему ми, на пример, са Пољацима радимо а ви у СР Немачкој такође. Ако то постигнемо, имали би у року од две године остварене задатке интеграције, а то већ није тако случајна сарадња као што је робна размена између Итока и Запада.
ко развијену цивилизацију на налиој планети. — По-
— Испод археолошких налазишта каменог доба тронаобрађивале метаље ј
15. ДЕЦЕМБАР 1976. — БОРБА — СТРАНА 33. |
Полазећи од тога ја видим један други пут; СССР, може, као и ми, једва поднети ове високе издатке за наоружање. СССР "хоће, друго, да финансира свој укупни програм раз воја, али не сам. Овде се могу, тако ђе, учинити сасвим конкретни пред
“ лози, који ће, за неке сасвим одре
ђено знам, бити одмах прихваћени од земаља источног блока, као: Пољ ске, Бугарске, Румуније. То је, др жим, могуће сасвим и остварљиво у кратком року. '
Вили Брант: Фуснота: Ми смо са да у преговорима са Совјетским Са везом да направимо један велики пројект у области атомске енергије. Мене поодавно мучи перспектива је
·"дног свеевропског система струје, ту
је Исток — Запад једна компонента. Нас треба да занима још нешто: мислим не само на односе између произвођача сировина и потрошача сировина, него и на односе оних ко ји немају ништа из табора земаља у развоју, дакле, оних које не рас полажу са резервама сировина.
ПАЛМЕ О НОВОМ ЕКОНОМСКОМ ПОРЕТКУ
Олаф Шалме: Земље произвођачи
"сировина знају да се њихов живот
ни стандард може подићи само ин
·_ дустријализацијом. Такву индустри
јализацију оне желе постићи у сарадњи са Западом. Кроз повећане цене сировина услови су много побољиштани. Ја уопште не знам ни један аргумент који би био против то га да ми веома снажно не суделујемо у оваквим тежњама земаља у развоју. Јер, ако ове државе нешто постигну то веома унапређује мир. То такође доноси предности и за наш привредни стабилитет, Ради се о основном питању да ли смо спремни за политику кооперације са произвођачима сировина или за политику конфронтације. Ја сам унествовао на разним конференцијама на којима се морализирало визави земља које производе сирови"не, што ми је увек изгледало бесмис
лено.
~
Шта је демократски социјализам у теорији и пранош — Вили Брант, Бруно Крајски и Олаф Палме о савременој кризи капитализма им стратегији социјалдемократских партија за „округлим столом“ у Бечу, — Зашто Социјалистичка интернационала „није дорасла“ савременим задацима. — Брантов предлог да се оснује „контакт-биро“ за "сарадњу са „сличним партијама и групацијама“ ван Европе, пре свега У неразвијеним земљама. — Однос према новом привредном међуна“ „родном поретку начелно и у пракси. Два скупа, готово истовремено, о збивањима у Португалији: једану различита става, две различите оцене. — Како „социјалисти са југа · Европе“ образлажу специфичности Средоземља ми своју сарадњу са комунистима — Раперт данског премијера Јергенсепа о полемтци м закључцима Социјалистичке интернационале на састанку у ХЖелсннору, јануара 1916. — Шревирања унутар појединих партија. — Зашто је Конгрес немачких социјалдемократа у Хановеру одбацио Шмитову визију демократског социјализма. — Пола милиона „провераваних“ У "СР Немачкој и закна полемика Брант — Митеран. — „Округли сто“ у Манхајму са страним делегацијама на Конгресу СПД о теми развијени-неразвијени. — Лабуристичка визија социјализма кроз национазжи зацију и сопијализацију. — Измењена слика света. — Капитализам мултинапмоналтих компанија. — У потрази за новом етратегтјот.
Стокхолму, а други у Маризу п два
Мора се изаћи из овог целог кру га мисли конфронтације. А то није тако једноставно. Јер, то одмах пос тавља захтеве богатим земљама, као на пример: како ви гледате на захтев за једним новим привредним по
ретком, које ће да буде централна тема дискусије на ванредном заседа њу скупштине ОУН у септембру 19752 Лако је рећи — ово не одгова ра нашим интересима, а оно одгова ра нашим интересима. Мора се ви дети цела концепција у својој укуп ности. Ја имам утисак, иако наша испитивања још нису закључена да се може акцептирати највећи део предлога „Групе 77“ држава,
Вили Брант: Ти мислиш на ОУН Повељу о економским правимами о-
бавезама. О томе је било много гово'
ра приликом мојих посета Мексику и Каракасу.
Олаф Палме: Да. Ми смо били једна индустријска земља која је тласала за Повељу о економским правима и обавезама, изузев резолу ције о томе како утврдити обеште ћење приликом подруштвљења. Спровођење ове политике захтева од индустријски богатих земаља, то је извесно, жртве и има за последи цу прерасподелу моћи у интернационалним размерама у корист трећет света.
Одлучујући проблем представља ју земље које ништа немају. За ове земље и даље ће помоћ за неразви јене играти велику улогу, мако је та помоћ у финансијском смислу моментано нагло пала.
Све заједно: ја сам за трговину Исток — Запад у клими попуштања, за кооперацију и солидарност са про извођачима сирозина земаља трећег света, за помоћ онима који су најслабији (најнеразвијенији). То треба да садржи социјалдемократска политика.
(Наставиће се)
8 ||
о
6.
Вођа ове експедиције Био. Хирам, сем злата, донео је у Јудеју и веома много абоносовог дрвета и већу количину драгог камења. У Земљу Офир Соломон је три пута слао своју експедицију, и одатле је сем злата и абоносовине донешено још и сребро, слонова кост, мајмуни и паунови.
ТРАГАЊЕ ЗА ЗАГОНЕТНОМ у ЗЕМЉОМ
Зна се да је цар Соломон.историјска личност. Он је управљао израелско-јудејским царством у време његовог пуног процвата и да је доста тачно одређено да је он био на власти у десетом веку пре нове ере. Хирам је такође историјска личност и био је један од чувених
феничанских управљача и одиста са-,
временик цара Соломона. Место где је прављен овај Соломонов брод и данас постоји у Акабском заливу.
Значи, све је тачно. А где је онда та златна земља Офир2 |
Већ неколико векова покушава се на различите начине да се на карти пронађе загонетна земља Офир. |
Неки истраживачи покушавали су да,
земљу, Офир нађу негде у Арабији. Али зашто би требало припремати поморску експедицију када од Јудеје до Арабије од памтивека постоји каравански пут; Под нормалним условима овај пут се пређе за шездесет пет дана. Зашто би онда требало правити брод, сарађивати са Феничанима и слати поморску експедицијут Други истраживачи написали су да је земља Офир негде у Мерсијском заливу. Али и у ове крајдеве такође - се иде одличним и провереним караванским путем. Трећи су помишљали да је земља Офир у ствари Индија. Али и ту постоји одређена нелогичност: кроз читаву историју Индија је само увозила, а не извозила злато! |
. ке рокове. Древни морепловци сем тога
"рде у Тихом Океану, па су
Па како су онда могли релативно ст+– ромашни Израелци да дођу до таквих великих количина злата7
Стари римски историчар, тачније јудејски — Јосиф Флавије — који је живео и писао у првом веку нове ере изнео је хипотезу да је златна земља Офир у ствари „златни Херсонес“, како су у прошлости називали полуострво Малаку.
Четрнаест векова касније и Христофер Колумбо такође се позивао на Флавија када се спремао на своја "далека путовања преко Атлантика. :
Наиме, Колумбо је — као што је то познато — преко Атлантика желео да стигне до обале Источне Индије, до полуострва Малаке, јер је тврдио да је управо Источна Индија. златна земља Офир.
Међутим, Колумбо није био у праву. Разлози су сасвим једноставни. Чувени познавалац древне географије Рихард Хениг убедљиво је показао да је старим морепловцима било технички немогуће да у десетом веку пре наше ере плове на тако далека путовања за тако крат-
нису још знали за компас и морали су да се држе обале. Експедиција до Малаке, уз најповољније ветрове, трајала би најмање пет или шест година. Уосталом, и за много позније историчаре и Индија је била готово непозната земља, а за Источну Индију онда се сасвим си-
гурно није ни знало.
Било је покушаја који су били још нелогичнији — у трагању за златном земљом Офир. Ови тумачи географских
појмова одређивали су да је Офир, нечак и Со-
ломонова острва повезивали са царем
Соломоном! Г Али, све су то у ствари научне бајке. Соломонова острва су добила име тек после три и по хиљаде година. Колико су се људи интересовали за
златну земљу Офир нека покаже и хипотеза да су у ХУП веку неки Порту-
%
22:
ПТИЦА ЈЕ БИЛА УВЕК ОБОЖАВАНА: Ово је кит из земље Зимбабве
галци „објаснили“ да је златна земља Офир у ствари садашња Централна Америка, али да је Хирам дошао до ње путујући са источне стране, односно пре ко Тихог океана! у
Било је покушаја да златна земља
Офир буде на тлу Европе, Тако су неки "црквени оци прогласили Шпанију за
„златну земљу“, мада је у њој увек било само олова и сребра.
"мере заслепило енглеске
ОФИР НА ЦРНОМ КОНТИНЕНТУ
'Ипак, већина научника је логично дошла до става да је златна земља Офир негде на тлу Африке. Нико није могао да каже где је то, али да је то ту негде — сви су у то веровали.
Када је откривен Велики Зимбабве
_—- многима се учинило да је загонетка
најзад решена. Ово уверење је до те колонизаторе Јужне Африке да су чак јавно изјавили да ће у најближој будућности почети
да лију златне дукате са ликом краљи-
це Викторије баш од оног злата каквим је цар Соломон покрио свој престо од слонове кости или украсио стубове од кедровине у свом, тек изграђеном храму. "МА
Ове речи биле су записане 1891. године, а само девет година касније у рејону Великог Зимбабвеа било је званично регистровано 114.000 деоница на ко“ јима је пронађено злато.
Почела је златна грозница, као што се то некада дешавало на Дивљем западу. У Јужну Африку долазе авантуристи у "намери да пљачкају древне гробнице. Била је чак и основана „Компанија за старе развалине“, која је као свој „научни и пословни циљ“ одредила да „истражи све древне грађевине јужно од реке Замбези“.
Наравно, нико ту није имао намеру да се "бави науком, већ је компанија имала превасходно пљрчкашке циљеве. Нажа лост у старим зидинама и развалинама, као и у гробницама краљева и великаша сасвим сигурно да је било златних пред мета. За веома кратко време авантуристи су варварски уништили масу веома драгоцених археолошких налазишта, претварајући уметничке предмете у изломљено златно комађе; Тако су „рудни ци цара Соломона“ нанели огромну ште ту археолошким истраживањима и вео ма су много опттетили афричку културу.
(Наставиће се) |
,
ти
Водеоравно: 1. Врста — орган једног чула; 2. Буздован — град у Јапану; 3. Један хемијски елемент; а. Младе биљке за пресађивање — врста вина; 5, Немачки предлог — опера Карла Марије Вебера — мера за површину; 6. Свети бик старих Египћана — први митолошки летач; 7. Свеж — једно годишње доба; 8. Лична заменица — алат дрвосече — француски члан; 9. Носачи — идол; 10. Град на Мадагаскару; 11. Врста морске ри-
7» _ бе — позљати пливач из ДДР; 12. Аждаја — кућни бог ·
старих Римљана.
' Усправно; 1. Наша река — скупина птица; 2. Место где се производи со — име некадашње совјетске атлетичарке, рекордерке у бацању кулге; 3. Дело лат) узвик при скоку — првак — годишњак; 4. Граду САД — француски композитор („Кармен,„) — совјетска марка аутомобила; 5. Део зграде, предграда — слово латинице — немачки композитор („Хувн од Карисе“) — дру та; 6. Лична заменица — јапанска мера за дужину —' презиме познате енглеске глумице („Прохујало са вихором,) — поетски израз за камем; 7. Појава на кожи врста жуте боје — планина у СССР; 8. Француски политичар и државеик који се залагао за сепаратни мир са Немачком у време првог светског рата — предлог — показна заменица — наше мушко име од миља; 9.
„Део двогледа — граду Француској; Име популарног Ди кенсовог јунака; 10. Бог љубави старих Римљана.
РЕШЕЊЕ БРОЈА 7970
Водоравно: 1. Ухода — креба; 2. Сако — ак — Исак "(Њутн); 3. Ово — осар — ТНТ; 4. Вал — нула — Ада; "5. Анода — футур; 6. Ра — јен — алт — рт; 7. На АСП
(Александар Сергејевич Пушкин) — ода — па; 8. Овчар
— сужањ»; 9. Ага ( Перо Поповић) — ноте — Арп; 10. „ДУР — азил — бал; 11. Уско — ан — вани; 12. Атари Пољак. у
Х