Borba, 17. 06. 1983., S. 3
СТРАНА 3. 17. ЈУН 1983. — БОРБА
0' ЗАПОШЉАВАЊУ
ју све заоштренији,
(Београд, 15. јуни) — Пола милиона незапослених лица у СР Србији је, без сумње, једно од најважнизих економских и политичких проблема у овом тргнутку на коме организоване социјалистичке снаге и самоуправљање морају да положе испит. Не само да је сложено ово питање већ су, како је речено н= данашњој заједничкој седници 'председништава ЦК ск Србије и Већа СС Србије, сложени и путеви за његово решавање.
Дуг процес
Нема илузија, како је речено на седници, да ће се овај, УЗ стамбену проблематику најакутнији проблем данашњице, решити брзо и на најбољи начин, јер тешкоће у привређивању, ограничене инвестиције. све тежи продори за светско тржиште, немогућност даљег одласка на привремени рад у иностравство, ограничени — уписи, утицаће, свакако, да ће проблем запошљавања би ти све заоштренији. ли је то разлесг више да све субјективке снаге поведу одлучну акцију да се стање бар донекле поправи и ублажи. Битка за већу запосленост, одвосно за смањење незапослености саставни је део битке за стазализатју, за радну и друштвену афирмацију младе генерације, Овим питањима, како је ту уводном излагању исткао Тома Младеновић,
како
ра.
„зрели“,
КОНФЕРЕНЦИЈА ССОЈ
посвети узроцима, а не
ну
(Београд, 16. јуна) — Као која
еници националистичких иступа често се јављају шлади. Омладинска ор-
зација мора зато теено да испита узроке таквих појава и определи соју друштвено-политичкуакцију на даљи развој и јазање братства и јединства младих.
ма.
Ово је речено на данашње седници Копференције ССОЈ посвећеној бор6/ ове организације за даље јачање равноправности нагода и народност“, братства и јединства и заједни
Бадће оквире и загогтавкаља заједничких минтереја. У дискусији је истакнуЛо да се често економски интереси лажно завијају У Национално рухо, па се таКо супротстављају другом #Кономском интересу, који, са своје стране, бива озна_ Чен као национални инте_Рес. Противницима самоуТрављања главна сметња је равноправност народа и Народности. Непријатељске снате, нарочито покушаваЈу, речено је данас, да исКористе тренутну неповољ-
штва.
ПРЕДСЕДНИШТВО ЦК СК И ПРЕ
извршни секретар Председништва ЦК СКС поклањана је велика пажња и у протеклом периоду, али су неопходни нови подстицаји за свеукупну акцију, а поготово брза и практична решења у пракси. Закључке, ставове и опредељења, је и данас речено, одиста нема смисла понављати, потребна је конкретна, дневна акција, борба за свако ново, пре свега продуктивно радно место. Или, како рече у дискусији Петар Костић, не оно што је могуће, већ оно што се мо-
У трагању и изналажењу нових простора за веће запошљавање није много чега решено ни на данашњој седници, и ту су опредељења, позната од раније, јасна не само у политичсим већ и у законским документима. који се налазе у скраћивању радног времена, смањењу хонорарног и прековременог рада, њу оних који су за пензију
пољопривреди и, наравно, у отварању радних места за приправнике, се недовољно користе, или доста различито. Неки конкретни примери, међу којима и самог Београда који је у прошлој години успео да испуни план и запосли 24 хиљаде лица, говоре да резултати ове акције у највећој мери зависе од односа и ангажовања укупних сопијалистичких пстенцијала, пре свих Савеза комуниста и Савеза синдиката. Или, како рече
економску
посебно друштвено-економски ложај младих. Зато узроке национализма међу младима треба тражити и у друштвеним ССОЈ би морао, свега, да се бави тим узроцима, да их отклања, а не само да се бави последицама. Критика је упућена недоследности и обрачунавању са појавама национализма Езд младих.
Говорећи о младих, Агим Зота; у уводном излагању истакао је да
младих да на прави начин учествују у развоју дру-
На овом скупу. критиковане су и појаве у школама, где се у неким сбластима занемарује улога идејно-васпитног рада.
У расправи је наглашено да се у многим областима стваралаштва да афирмишу појаве и наступи који су антисоцијалистички, па чак и националистички. Зато је један од најважнијих
Марија Тодоровић, има средина које су одиста мвого учиниле на плану ове акције (Ниш, Лозницг, Краљево, Београд), али и оних које нису урадиле готово ништа, чак ни оно најнужније, да донесу обичан програм запошљавања. Зарада а не поклон
Да решавање ових проСлема много зависи не само од ширег, друштвеног односа, већ и од односа и ангажовања појединих структура, служби па и самих људи, говори и податак да је у току прошле године само 27 лица запослених у Студентској задрузи у Београду успело да радно ангажује (макар » ча кратко) преко 20 хиљада људи.
Залажући се за врло конкретна решења, до тота дг се размишља о скраћењу радног стажа односно година старости након којих би се морало ићи у пензију по сили закона, или да се време чекања нап посао урачуна у радни стаж, Перо Дамјановић се заложио и за врло конкретне оперативне задатке, уз примедбу ца су понуђени уопштени и да понављају она опредељења и задатке које је већ неко требгло да уради. Морамо ге додао је, позабавити и питањем шта се догађа са армијом незапослене омлади-
Највећи _ адути,
у пензиониса-
малој привреди,
још увек
снага и
Вербализам битку не добија
У борби против национализма међу младима ССО мора више пажње да 1 да се бави само последицама
омладинске организације борба против свих појава које раздвајају младе, морају и више да инсистирају на развијању и афирмисању сарадње.
У последње време све је више националистичких иступа на спортским скуповима. У овим изгредима, на жалост, највећи је број младих људи. ССО у таквим спортским срединама мора јачати свој утицај, нарочито на формирању пичности младих, не само спортиста, него и навијача. ситуацију угрожава по-
противречностипре вербалном
положају
штва младе генерације. у радним Неа ИЈУМа о ата пина три
На данашњем скулу сш- зошувељ И Ј д » ви, речено је на седници, Му у -- неповерљив однос према све више излазе из вер-
Тро су осуђене тенденције с Р
Затва е“ 'напио-“ У Све то спутава ских оквира, покушавају ПАРА 1706 = знање, иницијативу, жељу
да стварају клерикалне омпадинске организације, а то показује да клер понекад има суптилније методе окупљања младих. ССО у наредном периоду мора са више снаге да превлада разне предрасуде и секташ«е односе појединих чланоза и омладинских организација према младим верницима. Њима су врата омладинске организације, речено је, била и остала отво-
рена.
покушавају
задатака Т. Ђ.
ДСЕДНИШТВО ВЕЋА СИНДИКАТА СРБИЈЕ
Радно место — привилеги!
Нема илузија да ће овај проблем бити убрзо сасвим решен, напротив проблеми поста-
с па отуда разлог више да све субјективне снаге поведу одлучну акцију да се зауставе неповољна кретања у области запошљавања
не у међувремену док чекају на посао.
Савез комуниста, чима Ивана бис је увек и биће и убудуће друштвено-политичке организације, посебно Савез сопијалистичке
У укупном решавању ових проблема. Он не сме да будес само посматрач и оцо-
њивач како се други баве
овим проблемима, већ мора, пре свих, да нађе свој начин активности и борбе. Солидарност запослених према незапосленима . је вужна, али то не решаза проблем младих, они хоће да раде и зараде, а не да им неко поклања. Чињеница је додао је Стамболић, реплицирајући са Дамјаноићем, да СИМПО у Врању још увек не може да нађе потребан број економиста и правника. ПКБ се припрема да запосли две хиљаде приправника, али већ сада ти млади људи питају је ли то на Теразијама или нешто даље.
Морамо мењати схватања о такозваним производним занимањима и показати људима да то нису само алексиначки рудници или вреле ливнице, нагласио је
Стамболић, додајући да су неразвијен систем расподеле и уравниловке највећи
кривац нерада. В. К.
КОМИСИЈА ВЕЋА СИНДИКАТА ХРВАТСКЕ ЗА ЗАштиту | САМОУПРАВНИХ ПРАВА РАДНИКА
Мање етанова
мање жалби
(Загреб, 16. јуна, Танјуг) — Комисији Већа Савеза синдиката Хрватске за заштиту самоуправних права радника и друштвеног власништва пристигло је за пет месеци ове године 38 одсто мање представки и жалби у односу на исто раздобље лане. Ово смањење броја представки оцењује се као резултат демократизације односа у ООУР и
ефикаснијег обављања функција основних организација синдиката, оп-
штинских и међуопштинских већа у заштити самоуправних права и друштвеног власништва.
У информацији о приспелим — представкама и жалбама, коју је разматрала комисија на данашњој седници, посебно се указује на пад броја представки из области радних и стамбених односа. При томе се, међутим, упозорава да је до смањења броја жалби због неправилности при до-
дели станова — дошло и због тога што је смањен обим стамбене изградње,
што значи да ће се овај проблем, у условима када ће бити све мање станова, исказивати и у далеко тежем облику. |
по реСтамболића, ангажован на овим питањима. На њиховом решагању морају се још више ангажовати и остале
омладине, који се мора изборити за своје изузетно важно место
УЗАМКЕ“ НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈ Е ;
Роботи против штрајкова
Увођење ау
на први поглед идеолошки неутрално питање.
Класну борбу, посебно индустријских радника.
Историја нас учи да је криза Упанса“ за радничку класу. Будуда класном борбом, спонтано или Фртанизовано, управо у друштвеним Нејприликама радници најчешће оСтварују сопствене интересе. Но, иПак нам последња деценија пружа што другачију слику... Тако, кризи отвореној од 1973. Наовамо, претходио је велики „таЛас штрајкова који је целом свету Лонајбоље најавио садашње тешКоће, Даље, међутим, штрајкачка ам С итуда опада. Барем у оној клаој, отвореној форми. | право на то упозорили су, миВуле седмице, социолози, политикобози; синдикални активисти, са Три Ек београдског Дома омладине поећене штрајку у савременом каИтализму. Сви су се, заправо, слоили У једном: класичне штрајкове и више данас замењују „беле“, недљиве, резистентне форме незаАовољства радника. На који начин7
Успоравањем, процеса рада, гомилањем шкарта, уништавањем машина, аутоматским обављањем посла, неоправданим одсустовањима... Све је мање и генералних штрајкова у савременом капитализму, попут опог од пре неколико дана У коме је учествовало милион и по италијанских металаца.
Криза – у корист поелодавца2
У чему је онда стварг Зашто свест радника о акцији, промени, јењава у самој кризи, док ма колико то парадоксално звучало, у предкризном периоду она поприма прави класни ангажман. Да ли се, примерице, амерички радник мири са чињеницом да је данас у тој земљи 11 милиона незапослених. Није ли још бројна и јефтина резервна рад-
томатизоване, програмиране производње, у савременом капитализму само је — Компјутеризација све више паралише
на снага коју послодавци лако унајме управо кад им је производња блокирана штрајком, онај факат који расплињава већу акцијуг, Или, пак, ово и нису права питањаг Можда је, наиме, упутније у фокус пажње поставити нову радничку генерацију омеђену технолошком, компјутеризованом и програмираном производњом. Може ли се, наиме, баратати традиционалним појмом радничке класе, када ШвеЂани предвиђају да ће 2000. године за стројем бити свега осам, а у аутоматизованој индустрији 92 одсто запослених радника.
Коначно, може ли се разоткрити на које све начине „регановске“, „тачеровске“ и њима сличне машинерије успевају да обезбеде сопствене режиме, владавину капитал односа и доминацију профита, и да осујете раднике добро погађајући како, којим средствима да кризу
РЕКЛИ СУ
ЈОСИП ВРХОВЕЦ, ПРЕДСЕДНИК ПРЕДСЕД НИШТВА ЦК СК ХРВАТСКЕ
пати
Лако !
0)
=
е кривити оазу
Систем одговорности би био брже примењен као друштвена пракса кад би се очитије изражавало да онај чије неодговорно понашање производи веће последице, сноси и већу одговорност него онај доле
(Сплит, 16. јуна, Танјут). — Повијесни задатак Са веза комуниста је да ства ра увјете. како би раднич ка класа остваривала власт у пуном смислу ри јечи, не само у сфери политичког одлучивања него и у сфери друштвено-про изводних односа. Ставити себи задатак значи ући у дугорочну борбу, у којој тре ба бити спреман и на зас тоје, па и на поразе. Било би лоше ако би се ти застоји одмах проглашавали као сукоби између авангарде и класе, односно као неповјерење класе у авангарду. Међутим, ни тај однос није једном зау вијек дат; друг Тито је че сто о томе говорио, тај се однос остварује кроз сва кодневну борбу и револумионарну праксу, рекао је Јосип Врховец, предсједник Предсједништва пк СКХ у интервјуу „Слободној Далмацији“ по водом 40. годишњице изла жења овог сплитског днев ника.
Социјализам је процес којим се превладава старо и остварује ново друш тво. Чињеница да се деша ва и то да се богати бога те, а сиромашнији и даље заостају, само је вид те борбе и грчевити покушај да старо остане и не допусти новом да се афир мира. Но, рекао бих да је За оцјену овог феномена и његове тежине потребно видјети у коликој су мјери социјалистичке дру штвене снаге организиране да воде успјешну бор бу против тога. Прије све га водит ће је успјешно у оној мјери у којој ће остваривати циљеве соција листичког развоја, што значи предавати свеукупну друштвену и политичку власт у руке радничке „класе, односно самоуправно организираног рада.
С обзиром на ситуацију у којој се налазимо, приметио је Врховец, ове ано малије и неправде јако бо ду очи. У свијести људи оне се мултиплицирају по својим негативним ефектима, што је сасвим разум љиво. За Савез комуниста, као и за све институције социјалистичког система, борба против тога јавља се као важан зада так у овом тренутку. Уп раво због тога што смо у тешким економским при
то као хисторијски
ликама, што радни човјек сноси велики терет и пос љедице тих прилика, што се од њега тражи много пожртвованости и одрица ња. ту борбу морамо водити одлучно и досљедно и отклањати све препреке и све оне људе који је ко че.
Социјализам није једна кост у сиромаштву, али тамо тдје се богатство ствара мимо рада, гдје се ствара узурпацијом, крађом, гдје се ствара не на бази рада, него шпекулацијом капитала итд. Туна стаје проблем ако ефикас но не дјелујемо, а нажа лост, не дјелујемо довољ но ефикасно.
Мислим да би систем од товорности био брже прим јењен као друштвена пра кса кад би се очитијс из ражавало да онај чијег не
ОПОРТУНИЗАМ НАЈПОГУБНИЈИ ОТРОВ: Јосип Врховец
БАРАЊИ ЛАРЕ 82 ДРВЕНЕ ДЕБИ БН ИЕ ИВЕ
КРИТЕРИЈУМИ
Једно од питања односило се на одговорност за раз
личите промашаје. Приметивши да се, на жалост, не можемо похвалити сувише
развијеним осјећајем одговорности у нашем друштву, Врховец је наставио:
— Веома је значајно да ми у нашој практичној политици, посебно у нашој ка дровској политици, систем одговорности градимо као један од 6 их критерија, да имамо принцип по којем би се одговорност или коли чина одговорности мјерили и количином посљедица ко-
је се производе испољлвањем печије неодговорности. Ми смо често, морам да кажем, спремни да укаже мо ма веодговорност доље у бази, у ссновној оргопизацији удруженог рада, тамо гдје живе и дјелују обични људи. Заиста, има и тамо не одтоворности, али то је песмјерљива одговорност пјема посљедицама које производи, рецимо, погрешна одлука, погрешна оријента ција, погрешна инвестиција, погрешно усмјереље газ воја, итд.
игра АНАНДА РИТА.
одговорно понашање про изводи веће посљедице, сноси и брже и већу одло ворност него онај доље. Ту смо још доста опорту вистички расположени. Са вез ксмуниста је то врло јасно поставио. На нашим пленумима о томе гозори мо, у многим нашим изјавама то често помињемо, али у пракси то нека ко теже иде. Ишло би то и брже уколико би и при тисак слоздо од радних људи “ли из Савеза кому виста на досљедно прозаЂање система одговорности у нашем самоуправном друштву био чвршћи и ја чи.
Често се питање одговорчости упрошћује само као питање кривњг и каз нених санкција. То јесте један, и То крајњи облик, да тах» кажем, неодгогор
ИАУЗИЈА
На питање како се борити против богаћења на темељу сталног пада вриједности динара, Врховец је подсетио да су то реални проблеми једног реалног жи вота. Мислити да можемо живјети без тих проблема, велика је илузија. Но, исто времено то не значи мирење са таквим појавама, на рочито кад оне попримају веће размјере. Напротив, то тражи свјесну, организирану и одлучну друштвену борбу. Важно је да се схва ти та двострукост проблема. Јер, ако смо омогући-
ли, рецимо, нашим људима да иду ван у свијет да тра же посао који нису могли наћи у својој земљи из 06јективних разлога, јер наша је земља још недовољно развијена, и ако с су стјецајем околности и начином свог живота и штедњом ос тварили тамо одређене при ходе који се, преко курсних разлика и девалвација, код нас претварају у динарском износу у значајне своте новца, не значи да су ти људи то непоштено стек
ли.
итислинваитенре инверт 2АС7 ЛИ ТЕНИСЕР НИСИ ТД РЕН РАТЕ ГЕРЕ)
ности који тражи и крајњи ослик остваривања од говорнасти. Међутим, има у друштвеном смислу нешто друго што није довољно развијено код нас, а ја мислим да су ту 0осневни гроблеми: да нетко оМјективно својим начином рала, руковођења, до нашања одлука, изазива одређене посљедице, које се касније показују као друштвено неуспјешне, што значи и погрешне, да не кажем и штетне. Ту нема оне врсти кривње која тражи казнене санкције, али има она врст кривње по којој тај човјек, ако није на свом задатку успио не би имао право да иде напријед. Требала би ту нека друш твена санкција бити.
Значи, треба нам више та врст друштвене одговорности, која – коригира на најбољи начин тај однос потребног и реалног, одговорности која ће се заснивати на способности и знању, нагласио је Врхо вец.
Запитан за мишљење о раду, Комисије друштвених савета за економску стабилизацију Јосип Врхо вед је уз ограду да не зна много о раду те комисије, рекао:
— Имам импресију да се та Комисија јако анга жирала с проблемима јако дугорочног карактера. Можда је то добро, али сасвим сигурно то не може замијенити потребу за рјешењима ургентних и
непосредних проблема < којима сада живимо, проблема развоја и економске политике ослоњене на упоришне точке нашег са моуправног система, која би указивала на правац излажења из ове кризне ситуације и која би нас стварно извлачила из ове кризне ситуације. Ја мислим да тога нема довољно. У даљем разговору уследило је и питање о опортунизму.
— Опортунизам који за чарује унутар Савеза комуниста је најпогубнији отров за остваривање револуционарне улоге Савеза комуниста, истакао је Врховец. Битно је при томе да сагледавамо и уз роке опортунизма и њих отклањамо. Јер ако се не гдје опортунизам јавља као израз повлачења пред некаквим групашењима, онда тући само по опорту низму а не ликвидирати њетове узроке, то јест гру пашење било би узалудан посао. Значи, опор тунизам можемо разбијати само кроз практично и досљедно остваривање по литике Савеза комуниста.
Одговарајући на питање о „случају“ енигме Ко пинич Врховец је рекао да књига о Копиничу није спорна у вези с изнесе ним различитим мишљењима или погледима, него у вези са хисторијском истином. Тамо гдје је она фалсификат, гдје је она лаж, гдје је клевета, натласио је Врховец, то про сто није дозвољено ни у једном друштву, па не би смјело бити дозвољено ни у нашем. Зато би пред јавношћу требалс одгова рати и аутор и рецензенти и издавач. Не видим да У тој књизи има било шта о чему би требало развити некакву демократску дебату унутар Партије.
Осим тога, та књига не открива ништа што би требало откривати, па не може бити ни поуке у том погледу. Мапротив, она го вори о познатим стварима, али можда не довољно познатим широкој јав ности, јер нису те ствари објављиване у листовима са масовном тиражом као ште се сада објављују на ставци и рекламира та књига. Књига заправо по кушава накнадно да фал сифицира догађаје који су се збили и који су ода вно добили своје оцјене то не би смјело бити дозвољиво, и оно што најви ше зачуђује јесте то да рецензенти те књиге нису објаснили јавности како су могли ставити своја имена под цијели низ неистина, погрешно приказаних догађаја и неистинито протумачених докумената. Мислим да је сасвим свеједно гдје је штампана. Треба је оцијенити онаквом каква је, односно питање је, да ли је таква каква јесте, требала бити штампана.
анатман
· али нова технологија
преобрате у своју корист.
Питања је, очито, на претек. Но, да их не бисмо даље ређали, вреди се зауставити на једном: дијагностицирање моћи или немоћи класне борбе данас у савременом капитализму не може бити ваљано нити марксистичко, без емпиријских истраживања конкретних друштава. У прилог овој констатацији са поменутог скупа, говоре посебно подаци о „замкама“ нове технологије, које бележимо.
У САД је не тако давно штрајковало 12.000 контролора летења (високо плаћених стручњака, „радника“) али су их власти хладно отпустиле, заменивши људску контролу "одговарајућим компјутерима. Или, други пример: у Детроиту у аутомобилској индустрији остало је без посла, опет због штрајка, у само једној недељи 200.000 радника. Шта су у тој ситуацији учинили послодавциг Узели су нове неквалификоване раднике, обучили нове оператере и активирали део ауто-матске производње „изашавши из ове „пат“ позиције са свега 20 одсто смањеном производњом.
Како се радник бори
Звучи као научна фантастика, не само да обезбеђује несметани обрт капитала (и код великих штрајкова), увећава продуктивност (на Западу роботе
рекламирају као високопродуктивне, али и као машине које не могу да се „синдикално организују и штрајкују ) већ и директно, непогрешиво контролише радника. И у паузи — кад пуши, пије кафу, разтовара... Прича за себе је Шведска. У њој управо држава врши значајне социјалне функције чиме се заправо смањује експлоатација радника, али и ублажавају социјалне разлике које могу бити узрок конфликта (распон плата је, на пример, 1:2 што је мање него у било којој социјалистичкој земљи). У „Волвоу“ су уведене радне групе, уз паролу разговарај док радиш — да би се избегла изолација људи у радном процесу, повећала мотивација а самим тим и продуктивност,
Како радници одговарају на ове нове и све веће технолошке замке7 Радикални синдикати захтевају да послодавац унапред најави нову технологију, те да се већ запослени радници за њу преквалификују и један њихов део сам програмира машине. Даље, да се очувају стара занимања јер нова технологија обезвређује класичну квалификацију. Да се раднику не контролише сваки корак, покрет који учини на послу... да се уведе краће радно време. Тврђа струја залаже се за 06нављање лудизма (разбијање машина), саботаже, честе прекиде струје. Но, раднички захтеви не односе
авина ан ни
се искључиво на повећање наднице или само на процес рада. У последње време они иду за тим да више учествују у политици развоја фабрике, инвестицијама, да се „мешају“ У организацију посла, услове рада (неки од тих захтева су од 1969. до 1974. у Италији и испуњени). Захтевају, такође, да се организују кроз аутономне облике, зборове у фабрикама, да бирају самосталне радничке представнике независно од синдиката јер су ови почесто бирократизовани па и у спрези са крупним капиталом и државом. Све више се залажу и за такав систем квалификација који ће изједначити образовање радника и службеника, за про мену организације здравства, комуналија, урбанизма. Дакле, попримају политичке димензије и шире, у односу на целокупно друштво.
Сва ова пропитивања проблема која су се чула са Трибине, могу се у крајњем свести на кључио станпо= виште: да је модерна технологија само привидно, на први поглед и“ деолошки неутрална. Замке које он поставља, упућене су раднику. Ка ква је међутим, и колика његов моћ да им се супротстави кроз кла сну борбу, остаје да се види. Пред виђања у том смислу нису захвал. на, мада се чуло и мишљење да |; крупни капитал све теже издржа вати све бројнију армију незапосле них, Да ће, без обзира на свемогу ће технолошке изуме, поклекнућ под тим теретом...
Војислава ВИГЊЕВИ!
а пи па и и а им)