Borba, 17. 06. 1983., S. 5

СТРАНА

е 17.ЈУН 1983. — БОРБА

ЈУМИ СОСИЉ БАЈЕ И ОЈ, |

ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД БУГАРСКОГ ЗЛОЧИНА КОД СЕЛА ВАТАША

Хероји

са Мокланша

На збору, одржаним

под именом „Сећања

на нашу младост“, говорио председник РК ссО Македоније Мирко Трипуноски

(Ваташа, 16. јуна, Танјуг) — Поводом 40. годишњице

од зверског убиства двана-'

ест скојеваца из села Ваташа, код Кавадараца. бугарских окупатора 16. јуна 1943. године, данас је на ме "сту фашистичког злочина, Колишту, одржан велики збор бораца, омладине и народа Македоније.

На збору. одржаном под именом „Сећање на нашу младост“, о овом значајном догађају из најновије историје македонског народа, као и о задацима омладине у даљем изграђивању и раз вијању социјалистичког самоуправног друштва говорио је председник Републичке конференције Савеза социјалистичке омладине Македоније, Мирко Три пуноски. |

Окупљени овде, на једном од извора револуције, обеле жавамо годишњицу зверског чина бугарског окупатора над македонском омла дином, који је покушао да проливањем крви дванаесторице ваташких скојеваца покаже своју снагу. Међутим, јуначко држање 12 го

ростаса револуције потврди ло је вечни непокор македонског народа.

Хероји са Моклиша — Ва сил, Донче, Фенче, Блаже, Илче, Ванчо, Ристо, Герасим, Диме. Пане, Перо и Па не, придружују се плејади јунака и бораца Сутјеске и Неретве, и њихово дело угра

Ђено је у темеље АВНОЈ-а

и АСНОМ-а. Овде, где су херојског 16. јуна 1943. године бугарски фашистички рафали покосили дванаест младића израслих са споме ном на велики Илинден, сада смо ми. сутра ће бити други њихови вршњаци, вер ни настављачи њихових иде ала. Светли догађај из наше националне историје биће преношен с колена на коле но, трајаће целу вечност у срцима борбене македонске младости — рекао је Трипуноски. Друг Тито, истакао је за тим председник РК ССО Ма кедоније, имао је огромно поверење у младе. Највише је ценио њихову упорност, смисао за колективни живот и рад, храброст и искреност. САВЈЕТОВАЊЕ У БАЊАЛУЦИ О ИСКОРИШ-

ЋАВАЊУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА

Оранице

под аефалтом |

Годишње се од пољопривреде „отме“ око 33.000 хектара плодног земљишта, а уситњеност обрадивих површина још више погоршава стање у

овој области

(Бањалука, 16. јуна) Упорно се у готово свим документима пољопривреда истиче као стратешко опредјељење али истовремено, чини се, и још упорније онемогућавамо _ развој те изузетно значајне привредне гране. Наиме, за високе приносе и повећање производње хране неопходно је и квалитетно земљиште. Међутим, умјесто планираног проширивања тих површина, немилице се жртвују оранице па и најплодније пољопривредно земљиште за изградњу саобраНајница, индустријских 06јеката, па и викендица.

Истакнуто је ово, између осталог, на данашњем савјетовању у Бањалуци на тему: „Заштита и искоришћавање пољопривредног земљишта у Југославији“ чији су организатори Савез пољопривредних инжењера и техничара и Савезни комитет за пољопривреду.

Само у току једне године У непољопривредне сврхе употријеби се 33.000 хекта-

ра плодног земљишта и према најновијим подацима, на овај начин је од

произвођача хране у по-

следње двије деценије „отето“ око. 670.000 хектара ораница. У том периоду У свим подручјима, изузев на Косову, дошло је до смањења пољопривредних површина, а посебно у Македонији (око 211.000 хектара)

"иу Хрватској (115.000 хек-

тара). Стање је још неповољније ако се зна да су у нас

обрадиве површине веома.

уситњене а активности на плану комасације земљишта су још на нивоу почетних радова. Наводњава се, наиме, свега 2 одсто површина, а сваке године плави око 300.000 хектара плодног земљишта, истакао је, између осталог у уводвом реферату Бранко Гардашевић, помоћник прелсједника Савезног комитета за пољопривреду.

На дводневном савјетовању у Бањалуци биће поднијето укупно 14 реферата а учесници ће посјетити и Нову Тополу гдје је систе. мом за наводњавање обухваћено 1.200 хектара земљишта. Х. СУЉИЧИЋ М. МАРИЋ

ЗРЕЊАНИН ДО 2010. ГОДИНЕ

„Поправни“ за урбаннете

За разлику од пре десет година, нови генерални урбанистички план Зрењанинци доносе уз приснију сарадњу са планерима и урбанистима

(Зрењанин, јуна) — Мада је још 1980. године доне"та одлука о приступању изради измена и допуна Генералног урбанистичког

| плана Зрењанина, заједнич

"ки циљеви и интереси за измену и допуну овог знајног документа почели у да се остварују тек среом прошле године, Тасу У виду нацрта пону"_Ква решења за развој града на Бегеју до 2010. године, а одмах су изазвала велико интересовање становНика највеће банатске општине. Не без разлога, јер јединствен је утисак да урбанисти и планери од пре десет тодина, када је донет Ге-

нерални урбанистички план, нису положили испит, да њихова хуманизација

традских простора са мотом „град по мери човека“ вије у пракси потврђена. У ствари, урбанистички плаНови нису били довољно везани за живот, није се довољно "водило рачуна 0 стварним потребама грађава и могућностима зрењанинске привреде да урбанистичке жеље преточи у дело. Тако је, на пример, никло једно ружно насеље »Багљаше“ са неколико хиЉада станова, али без икаКвих пратећих објеката. Дивља индивидуална стамбена изградња никако није могла да се уклопи у Размишљања урбаниста, а Вови дивљи објекти заузеЛи су скоро 180 хектара и проширили град до граница којенису предвиђене ни

за 2010. годину... Није изграђена канализација толико неопходна Зрењанину, мноти комунални објекти остали су само на папиру, зелене површине се смањују, саобраћајнице су постале преуске...

Требало је пружити поново прилику урбанистима да дају нови квалитет хуманизацији градских про стора. А, да би се подигао град по мери човека, онда треба добро ослушнути жеље и потребе грађана, За то се побринуо ОК ССРН, који је организовао успешну јавну расправу о нацрту генералног урбанисти чког плана. Та расправа је чак три пута продужавана, одржани су бројни зборови по месним заједницама, стигле су на надлежну адресу многобројне примедбе и предлози из радних ортанизација, самоуправних заједница, културних уста нова, друштвено-политичких организација...

Веома свестране и аналитичке примедбе сврстане су у преко 40 најосновнијих тачака, где грађани дају своје мишљење како треба да се У наредних тридесетак година развија Зрењанин. Стручњаци су та размишљања неколико месеци проучавали и настојали да свим реалним изађу У сусрет, а то се догодило ових дана. Утврђен је нацрт одлуке о Генералном урбгнистичком плану, о којем ће се делегати највероватније изјаснити на својој последњој седници у летњем

периоду, крајем јула, а онда предстоји израда урбанистичких планова месаих заједница и јединства ног просторног плана општине, Није само утисак

== ДЕМАНТИ МАРИБОРСКЕ „ХИДРОМОНТАЖЕ“

Погодбе није било

Обавештење Машинеког факултета 13 Београда

Поводом прославе 110стодишњице студија ма шинске технике на БеоТрадском универзитету“ У току је акција чији је циљ да се у аули фаКултета постави спомен Обележје студентима електромашинске техниКе, Техничког факултета погинулим у току наРодноослоболилачке 6ор бе, Молимо све грађане Који на било који начин Могу да помогну у приКупљању имена погинуЛих и провери података да се јаве на телефон 328-911 или 329-122, или Ча адресу: Машински факултет. 27. марта 80. Београд,

У вашим новинама од 15. 6. 1983. штампан је текст под називом „Још један про машај“. у којем се наводи да су извођачи радова новосадски „Нафтагас“ и РО „Монтажа“ из Зрењанина преузели обавезу да сваку цев очисте, како је наложено након што је овај посао обављен. Позвана је, ка же се, У помоћ и мариборска „Хидромонтажа“ да још једном провери квалитет. Стручњаци ове организаци је проверили су појединачно сваку цев и оценили да се оне могу полатати у земљу

Молимо вас да у првом броју вашег листа штампате наш демант, који гласи: ЕМ — „Хидромонтажа“ није ни у каквој погодбеној обавези са инвеститором фе роникла За плиновод од Обилића до Топионице фероникла у Глоговцу. Поред тога, ЕМ „Хидромонтажа“

није била ни позвана у помоћ да провери квалитет цеви спорног цевовода. Очи то, да је у вашим новина-

ма дошло до (не) намерне дезинформације која нам је нанела штету.

ЕМ „Хидромонтажа“ у истини, као главни извођач, гради топионицу фероникла у Глоговцу и помоћне објекте. Изван обима посла су сви доводи до самог градилишта, па тако и спорни плиновод — нафтовод. Сви радови „Хидромонтаже“ извођени су са задовољством инвеститора. Због тога нас дезинформисање преко вашег листа погађа и дужни смо да од вас захтевамо демант — поправку наводног текста.

: ЕМ — „Хидромонтажа“ Марибор

УСПЕШНА ЈАВНА РАСПРАВА О НОВОМ УРБАНИСТИЧКОМ ПЛАНУ: Зрењанин

— прилику за „поправни“ сви, а највише урбанисти, схватили су на најбољи начин, а то гарантује и резултате. Сл. ПАШИЋ

ТУЗЛА

Осуђен због непријатељске пропаганде

(Тузла, 16. јуна) — Данас је У Окружном суду у Тузли, пред Кривичним већем којим је председавала судија Зорипа Радојев, изречена пресуда Ненаду Костићу (1954), сервисеру електронских рачунара сарајевског „Селера“ оздве заједнице Тузла, који одтовара за кривично дело пчгпџријатељске пропагакдег и повреде угледа СФРЈ. Костић је осуђен на три године и два месеца а након изрицања пресуде задржан је У притвору.

Према оптужници која је, углавном, потврђена Костић је у времену ол 1980. до 21. априла ове године. кад је ухапшен, на свом радном месту у угоститељским објектима. као и на другим местима, говорио да у СФРЈ нема пемократије. да су људске слобде ва Западу много веће, ца у нашој земљи нема слободе штампе и слично. >

н.л.

ЈУБИЛЕЈ „СЛОБОДНЕ ДАЛМАЦИЈЕ“ Од шапирографа до офеета

Овај дневник, који данас слави четири деценије излажења, са тиражом од 70.000 примерака засигурно је најутицајније локално гла-

сило у земљи

. (Сплит. 16, јуни) — Данас је дневник „Слободна Далмација“ гласило СоцијалистичКот савеза радног народа Заједнице општина Далмације, са својим дневним тиражом од преко 70 хиљада примерака засигурно најутицајније локално гласило У нашој земљи, лист великог утицаја и поверења.

А све је кренуло од шапиоографа из једне појате на Мосору...

Први лист народноослоболилачког покрета у Далмацији био је шапирографисани „Наш извјештај“ који је почео излазити крајем јуна 1941. године обелодањујући стварну истину о формирању првих партизанских јединица и уливајући народу поверење У коначну победу. Уз „Наш извјештај“ излазе „Дневне вијести“ билтенског каракте-

Ае ДЕЛЕГАЦИЈА „СЛОБОДНЕ ДАЛМАЦИЈЕ У КУЋИ ЦВЕЋА

(Београд, 16. јуна, – Танјуг) — Поводом 40-тодишњице излажења „Слободне Далмације“ данас је делега ција овог листа положила цвеће на гроб председника Тита.

Цвеће су положили“дирек тор Стипе Деспот, председник Акционе конферен ције СК „Слободне Далмације“ Дамир Баранић и уредник Јошко Кулушић.

Стане Доланц у (копљу

(Скопље, 16. јуна, Танјуг) — Члан Савезног извршног већа и савезни секретар за унутрашње послове Стане Доланц био је данас примљен од председника ПК СК Македоније Крсте Марковског, председника Председништва СРМ Благоја Талес ког и председника Извршног већа с Собрања СРМ Драгољуба Ставрева.

У разговорима су — како је саопштено — размотрена нека актуелна питања политичко-безбедносне ситуације као и питања везана за међународни положај наше земље са посебним акцентом на односе и сарадњу са суседним земљама. На разговорима је присуствовао и члан Републичког извршног већа и републички секретар за унутрашње послове Љубомир Варошлија.

ПОЖАР У ФАБРИЦИ АЗОТА У РУШАМА

(мањење производње за трећину

(Марибор, 16. јуна, Танјуг — У фабрици азота у Рушама, недалеко од Мари бора, данас је избио пожар на трафостаници, који је овом хемијском комбинату, према првим проценама, нанео 20 до 30 милиона ди нара штете.

Због пожара у овом хемиј ском комбинату, који је једини произвођач карбида у нашој земљи, смањиће се производња карбида у овој години за отприлике је дну трећину, односно за око 15.000 тона.

Биће смањена и произво дња феролегура и корунда, Које хемијски комбинат ис поручује домаћим железарама а делимично извозу.

ОТВОРЕНА СОРА „САВА 83“

У првој семени 952 бригадира

(Загреб, 16. јуна, Танјуг) — Председник Председниш тва СР Хрватске Милутин Балтић отворио је вечерас, у омладинском насељу „Се дам секретара СКОЈ“ крај Загреба, омладинску радну акцију „Сава 83“.

У првој смени ове СОРА ради 592 бригадира из Ско пља, Новог Пазара, Илијаша, Велике Горице, Београ да, Љубљане, Сарајева, Приштине, Требиња, 0О6реновца, Титограда, Новог Сада, Врњачке Бање, Куршумлије, Загреба, Бањалу ке и бригада деце наших радника из Шведске,

ра. а када је штампарија пренесена усело Шошић изашао је први број гласила АФЖ-еа „Далматинка у борби“. Не дуго затим изаћићеи први број „Омладинске искре“ а уређиваће га академик Живко Јеличић. У јуну 1943. одлуку о покретању „Слободне Далмације“ као гласила Јединственог фронта народноослободилачких снага Далмације доноси руководство НОП и 17. јуна исте године. пре равно четрдесет година излази први број чији је уредник Милош Жанко. а Уз њега највише текстова тише Леон Гершковић.

Тек ујесен 1944. године „Слободна Далмација“ ће се коначно преселити у ослобођЂени Сплит.

Иза ослобођења лист ће излазити три пута недељно, а потом и до данас као дневник. стално повећавајући тираж, Тако зе 1963. штампано просечно тридесетак хиљада примерака да би у ових двадесет година тираж листа био удвостручен. У међувремену зе пре цванаест година почела излазити као посебна недељна _ ревија „Недељна Лалмација“ која је достигла тираж Ол 65 хиљада примерака Више од хиљаду запослених радника ради данас 7 „Слободној Далмацији“. Штампарија је модернизована. лист излази у офсет техвипи а свакодневно се прелузимају напори за осавреметкивање штампе и графичко унетоећење листа.

„Слободна Далмација“ је визџе пута олликована. а натадражи им је Орден братства и јединства којим их је одликовао друг Тито.

3. ТАРЛЕ

ТЕРВЈУ“ И „ЕКСТРА

(Београд, 16. јуна, Танјуг) — У Секцији РК ССРН Ср бије за информисање почела је серија разговора о ре ализовању уређивачке кон цепције листова и радиотелевизијских програма ко јима је оснивач Социјалистички савез или поједини делови овог јединственог фронта.

Први разговор у овом ни зу расправа које се воде на основу извештаја издавачких и програмских савета, као и самих редакција, одр жан је данас о листовима „Интервју“ и „Екстра репор тер“.

„Интервју“ који издаје но винска кућа „Политика“ из лази тек две године и једини је у свом жанру у земљи. За релативно кратко време успео је да достигне тираж од преко 100.000 при мерака и нашао је своје ме сто У „породици“ озбиљних ревија. Међутим, нарочито у првом периоду излажења, уз извесне „репове“ око начина покретања и избо ра првог главног и одговор ног уредника овај лист је боловао од многих „дечјих болести“, до промашаја у много чему.

Али, примећено је, „Интервју“ је у то време почео и да нагиње ка неприхват љивој оријентацији. Реч је често давана „бившим“ лич востима које су покушава ле да наметну своје оспора ване и одбачене ставове.

Појављивала се често кри тика негативних кретања у друштву, која није нудила решења. Оцене интервјуисаних личности преношене су без икакве аргументаци је или ограде. Понекад је био проблематичан и избор личности, а рекламна крилатица, од које се у међу времену одустало — у „Ин тервјуу“ говоре само они који имају шта да кажу назначена је као елитистич ка и неспојива с демократ ским и самоуправним кара ктером нашег друштва и информисања.

У последњих шест месе пл очите су позитивне про мене у уређивачкој полити ци, којима је дата пуна по дршка на данашњој седни ци Секције. Реч је о насто јању да редакција уз пуну !помоћ издавачког савета

ПОСЛЕ НЕСРЕЋЕ У АЛЕКСИНАЧКИМ

РУДНИЦИМА

Повређени се | опорављају

Здравствено стање рудара показује извесне знаке побољшања. — Враћа се самопоуз-

дање

(Алексинац, 16. јуна Здравствено стање повређе них рудара који су пре осам дана задобили тешке опекотине приликом несреће у Алексиначким рудницима мрког угља, показује извесне знаке побољшања. Код једног броја болесника, међутим, који имају и опекотине меког ткива и плућа (приликом експлозије метана температура ваздуха је била преко 2000 сте пени Целзијусових), ситуација је врло сложена и еки пе лекара специјалиста и ос талог медицинског особља улажу заиста велике напоре како би се избегле могу ће компликације и спречило најгоре.

На Хируршкој клиници Нишког медицинског факул тета на лечењу се налази 12, на хируршком одељењу Војне болнице у Нишу један, на хируршком одељељу алексиначке болнице 14 и на ВМА у Београду још два најтеже повређена рудара. Рударски експерти, истра жни и други органи још ни су завршили свој део посла, што је и разумљиво, јер је у питању одговоран и веома сложен задатак утвр ђивања правих узрока ове највеће трагедије у рудницима у Алексинцу. Зато, о тешкој несрећи која је досад однела 28 жртава и при чинила материјалну штету од милијарду и 100 милио-

| РАСПРАВА У СКТКЦИЈИ РК ССРН СРБИЈЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ О ЛИСТОВИМА „ИН-

РЕПОРТЕР“

„Интервјуа“.

преузме већу одговорност за друштвени резултат по рука свог листа.

Наиме, редакција не може бити пасиван посредник између интервјуисаних и читалаца, већ мора обезбе дити да У „Интервјуу“, који привлачношћу садржаја и форми има велику атрак тивност и шансу, да се изрази демократска и квали- | фикована ширина и разли | читост, али у оквиру једин | ственог и основног самоуп равног опредељења.

У наставку рада расправ | љано је о забавно-ревијал | ном листу „Екстра репортер“ који је недавно, по- | сле опорезивања од стране Републичког комитета за културу, престао да излази одлуком издавача-новинске куће „Јеж“.

Оцењено је да је „Екстра репортер“ грубо одступао | од свог концепта и основ- | вих друштвених вредности и норми, што се под фир- | мом „то народ хоће“ и „но вих простора слободе „изразило, пре свега, у повла Ђђивању најнижим укусима.

Због тога, како је закљу чено, треба сачинити, разрадити и доследно оствари вати нову концепцију која ће гарантовати да до так- | вих одступања више не долази. Вишеструка корист

(Ниш, 16. јуна. Танјуг) Крајем овог месеца. на Дан | самоуправљача, у селу Црве- | на Река, у неразвијеној комуни Бела Паланка. почеће изградња погона који ће пословати У оквиру матичне фабрике дечје обуће „Весна“. Један ол најуспешнијих радника колектива Беле Паланке одлучио је да уложи 75 милиона динара у изградњу прве сеоске фабрике у средњем Понишављу. која ће запослити три Руготине младих људи и стручњака,

Већа одговорност – мање промашаја

У последњих шест месеци очите су позитивне промене у уређивачкој политици — „Екстра репортер“, који је недавно престао да излази, грубо је одступао од свог концепта и основних друштвених вредности и норми

РУДАРИ НАПУ. ШТАЈУ БОЛНИЦУ

По речима начелника хируршког одељења – Медицин ског центра у Алексинцу др Владета Матића, здравствено стање повређених рудара од упале метана у јами „Морава“ Алексиначких рудника, све је повољније. Данас су из болнице отпуштени на кућно лечење Драгољуб Недељковић из Бовна. Радослав Стошић из Алексинца и Милан Живадиновић из Доњег Адровца. Сада се на хируршком одељењу Медицинског центра у Алексинцу лечи још 1 повређених рудара и њихови животи су ван опасности. На војномедицинску акаде мију у Београду, ради трансплантације коже, пребачен је Божидар Николић, који је до сада лечио у Војној болници у Нишу.

на динара, још нема одгово ра како је до ње дошло и шта се догађало у јами „Мо рава“ непосредно пре него је експлодирао метан.

У Алексиначким рудници ма се иначе, живот полако 4! сигурно враћа, самопоуздање које је било озбиљно пољуљано после трагедије, такође је све присутније. Спасилачка чета је у јами. Брине о безбедности радника, а одржавају се и први састанци _ друштвено-поли тичких и самоуправних органа Алексиначких рудника. в. В.

Још једна жртва несреће (Ниш, 16. јуна). — На Хируршкој клиници Медицинског факултета у Нишу данас око 11 часова преминуо је Ратко В. Петровић, рудар надзорник, рођен 1939. године са станом у Алексин цу. Он је подлегао повредама — тешким опекотинама које је задобио 7. јуна ове године приликом експлозије метана у јами „Морава“. Лечен је на Хирушком одељењу ове болнице. Ратко Петровић је 29. жртва несреће која је пре девгт дана задесила овај угљенокоп. ОКРУЖНИ СУД У ПРИЗРЕНУ

ђојкот ее не неплати

| (Призрен, 16. јуна) — Веће

| петорице Окружног суда у Призрену, коме је предселавао Мирослав Бркљача, данас је осудило Дестана Морипу (25), библиотекара из Ратковпа. општина Ораховап, на три и по године. а Мустафу Батактари (20), ученика из Палуже: ма две године затвора, због организовања | бојкота наставе у средњошколском џентру у Ратковпу, Осуђени су,организовали бојкот како 6би обележили ДВОгГОдДИШњЊИцУ непријатељских демонпстраџија у Приштини од 11. марта 1981. године, му. м

МАЛИ ОГЛАСИ

а а

ОБАВЕШТЕЊЕ

ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА БЕОГРАД обавештава потрошаче да ће. због радова на мре жи остати без електричне енер гије:

17. УГ 1983, год.

СО ПАЛИЛУЛА — БОРЧА; 8-13 мпсогал

Милана 'Топлице, Братства и Јединства од бр. 2 до Ул, 12. ок тобар, Ги П нова, Ранка Миљића, Воислава Иветића.

СЛУЖБА

РАДНОЈ организацији „Бродоимпекс“ ООУР Спољна тргови на, Нови Београд Булевар Лењина број 165а, потребно је ви

|ше КВ и ВАВ бушача за радо

ве у Мозамбику до 12 месеци. Један машински инжењер са знањем енглеског и француског језика и са радним искус“ твом на спољно-трговинским по словима, извођења инвестицио них радова у иностранству, за једничких улагања и оснивања мешовитих предузећа, за рал у Мозамбику до повратка про јекта. Оглас остаје _ отворен осам дана Од дана објављивања. Молбе достављати Жадров ској служби РО.

ПНЕ ЛИ ДВЕ ПТ 77