Borba, 29. 08. 1983., S. 1

А

#

ГОДИНА ГХ1

ми

ПРИЈЕДЛОГ АНДРОПОВА ЗА ИЗЛАЗАК ИЗ

РАК К

ћ

,

Редукција би обухватила и мо

"реатовањима Запада.

__БЕОГРАД

Понедељак, 29. август 1983,

____ Њиректор Божо Ковач Главни м олтоворни урелниш

| Зтразко Чолић Уређује релакпијски колегијум

РУКОПИСИ СЕ НЕ. "ВРАЋАЈУ

БРОЈ 237

љ (Од сталног дописника, „Борбе“)

· (Москва, 28. августа) уколико Сједињене Државе одустану од размјештања упершинга“ и крстарећих ракета у Западној Европи, Совјетски Савез ће смањити број својих средњедомет _вих пројектила до нивоа ко дико их сада имају. Франдуска и Британија (162) с тим, што ће „прекобројне“ ракете уништити. Међу њима би био и „знатан број“ модерних атомских ракета „сС-20“.

Совјетски Савез је, запра во, први пут у протеклих го. дину И по, колико трају же невски преговори, изразио спремност да уништи сво-

. је ракете које би у спора-

зуму са САД демонтирао у европском дијелу земље. До сада је било ријечи само о повлачењу "таквих ракета штоје изазивало негодова _ ње Кине и Јапана, јер је За пад тврдио да ће „прекобројне“ „ракете из Европе би ти пренесене иза Урала.

"- Потпуно лишавање од средњедометних пројектила,

дакле, и од „знатног броја“ савремених „СС-20“, које с главни камен спотицања из међу двије суперсиле, Јуриј Андропов „је назвао „брупним кораком“ совјетског руководства. Страни по сматрачи у Москви сматраЈу да је то и „уступак“ Сједлињеним Државама и њихо вим савезницима у Западној Европи.

Пажња Москве је у овом тренутку због тога и окревута западним реаговањима. Андропов је сасвим одређено рекао да од САД и НАТО у цјелини зависи да ли ће или неће бити договора о евроракетама. Као једино мјесто и једини „ни во“ за преговоре, Андропов је поменуо само Женеву и лосадашње делегације СССР и САД, чиме је дао до знања да засад отпада „комбинаторика“ за сусрет на највишем нивоу.

Првим реаговањима на Западу Москва, очигледно, није задовољна. У тврдње да се нове совјетске ипи-

модерне совјетске пројектиле типа „СС — 20“. — Мо — Опрезно оцењивање последњих изјав

петееад варења Лиона тшиланкртвнчннавишитаћ |

ГРОМИКО ЋЕ ПОСЕТИТИ ПАРИЗ

(Москва, 28, августа) Срвјетски министар ипостраних послова Андреј Громико учиниће позетком септембра радну _ посету „Француској, саопштено је данас у Москви, Кромико путује у Париз на позив француске владе, јав ља ТАСС. Ј

цијативе „сериозно проучавају“ овдје се не вјерује, јер су у проучавању без •било каквог званичног одго вора прошли и сви ранији предлози у вези са смањењем нуклеарџих. потенцијала на обје стране. Овје се данас каже чак да су западне тврдње о позитивним помјерањима у одно сима СССР — САД „лажне“ и „тенденциозне“,

Москва, заправо, деман"тује да су „спокојни невид

„РАКЕТНОГ ЋОРСОКАКА“ ||

А НОВИМ УСТУП

~

љиви односи“ између двије земље и тврди да долазак америчких делегација и потписивање уговора о про даји жита Совјетском Савезу, одговара Регановој ад министрацији због „унутрашњих невоља“ и због „рачу нања на гласове фармера“ на сљедећим изборима. Ов дашњи коментатори подеје ћају на оцјену Јурија. Андропова да су совјетско-аме

· рички односи „блокирани у

свим сферама“,

Посљедње изјаве предејед ника: Регана, тумаче се-овдје као „тражење начина“ за успостављање „апсолутне и релативне“ надмоћи над Совјетским Савезом. Као доказ да нема позитив них помјерања м „гипке“ политике САД, помиње се изјава америчког амбасадо

ра у Француској Гелбрејта, ·

који је наводно рекао да су „погубне илузије“ ако неко. рачуна да ће бити компромиса са СССР:

У недавном разговору са групом америчких сенато» ра који су боравили у Мос= кви, Јуриј Андропов је ре

ИМА

сква није задовољна првим а представника вашингтонске администрације

као да су „обострано прихватљива“ рјешења на же'невским преговорима који почињу .6. септембра — мотућа. Данас, међутим, овдашња званична гласила ис тичу да „политичке реалности“ не пружају за то ни какве шансе. Да ли се овдје сматра да и совјетска спре мнорет на прво одрицање од „знатног броја“ средњедометних пројектила типа „СС-20", од којих сваки но си по три бојеве главе, неће, наићи на прихватање За пада, тешко је рећи. Али је чињеница да се не показује оптимизам у западну попустљивост. Совјетска пропаганда У посљедње вријеме показује велику _опрезност кад опјењује америчко „омекша вање“ према Истоку. Добро се мјери свака формулација да се не. би направио „уступак“ другој страни и умањио западноевропски

"притисак на Регана. Овдје

(НАСТАВАК НА 7. СТРАНИ)

ПРЕКЈУЧЕ, У БЕОГРАДУ

УМРО

МРО ИСА ОВАНОВИЋ

Урна са посмртним остацима истакнутог револу-

лионара биће положена Вршцу

(Нови “Сад, 28. августа, Танјуг) — После дуже итетике болести јуче у 6 часова у Војно-медипичској академији у Београду преминуо је члан Савета федерације, народни херој и јунак социјалистичког рада Иса Јовановић. ;

Иса Јовановић припадао „је плејади најстаријих ју-

· тословенских комуниста, и–

стакнутим револуциснара и неимара нашег социјали„стичког самоуправмнот доуштва. јединствену цену шлећ

Београд, 28. августа, Танјуг) — Двојне · нене шећера на јединственом југословенском | тржишту гНедопустиве су, сматрају "домаћи произвођачи овоћ артикла. Наиме, око 90 хиљада тона шећера уве зеног у последња два ме сеца за намиривање | билансног дефицита, у ма лопродаји је скупље од домаћег за 10 до 12 дима ра по килограму.. Цена шећера произведеног У до маћим фабрикама у продавницама кошта од 38 до 42 динара по килограму, што значи да, је Ра Ззлика У корист увозног прилична — скупљи је за четвртину, па, и трећину, и:

Залажући се за једин ствену џену шећера на домаћем тржишту, без 06

(Скопље, 28. августа) еобуздани раст цена у Ма кедонији последњих недеља поприма. све облике Бо Пидемије. Да би се коликоТолико зауставио вртогла“ ВИ темпо „одмрзавања цена, републички тржишни Инсцекторат од данас креву акцију за контролу и Преиспитивање свих цена, Вајпре у трговинским оргаНизацијама, а потом и у ор 8низацијама удруженог Рада,

Ово је договорено у проИ четвртак ма састанку

_ложена у уторак, 30. авгу-

ПРЕД КАМПАЊУ ШЕЋЕРНЕ РЕПЕ

Горак шећер из увоза

ај - же се за Пословна заједница „Јутошећер“ зала - ера на домаћем тржишту

без обзира на његово порекло

у уторак, 30. августа У

У Новом Саду ће сутра, у 10 часова, бити одржана комеморативна седницаоргава и организација САП Војволине поводом смрти истакнутог револуционара, народног хероја Исе Јовановића. Кремација ће бити у Београду, а урна са посмртним остацима биће по-

ста у 16 часова у Вршцу. СТРАНА 5:

зира на његово порекло, представници индустрије шећера, указују. на еко номски неоправдан однос малопродајних цена домаћег и увозног' шеће-

а. ИН Е У пословној заједници Југошећер“ истичу да се

показује да је увоз робе, за коју постоји могућност да је производимо У до- | вољним количинама за до маће тржиште и за изз0з, увек скупљи подухват.

Најрентабилније је створити такве услове и. мере које , ће — подстаћи“ произвођаче ше-

ћерне репе да засеју најмање 160 хиљада хектара колико је довољно за по дмирење домаће потрош“ ње, односно 180 хиљада хектара. — уколико има мо и извозних амбиција.

МАКЕДОНИЈЕ

ка гнезда, бодљикава жиц

ПЛО предводи

(Женева, 28. августа) Највећи светски скуп посвећеи судбини палестин-

у Женеви, УЗ учешће готовт стотину делегација држава чланица Уједињених нација. .

Палестинску делегацију, како је објавила палестинска "атенција ВАФА, предводиће, члан Извршног комитета ПЛО и-први дипломата организације Фарук алуми. |

„Очекује се, према палестинским изворима у Же-

ко 1.200 учесника конференције у току рада обратити и председник ПЛО Јасер Арафат. МИ

ВЕЛИКА АКЦИЈА ТРЖИШНИХ ИНСПЕКТОРА

КРАЈ НЕЗАКОНИТИХ

тржишних инспектора Ма“ кедоније, а: заоштрена кон трола цена одвијаће се У свим општинама уз подриз“ ку синдиката, друштво“ политичких ОР АИ а

гава управе и = (867 стани ортана. уши ктори

ма је дат оперативни план и конкретна упутства за «што брже и ефикасније деловање, а они инспектори, који не буду обавили постављене задатке како треба, морали би да своје радно место уступе другим,

дана, одржава се годину дана пре њеног пр

ског народа почиње сутра

чеви, Да ће се скупу.пре-.

НЕЗАБЕЛЕЖЕНЕ МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ: Околина зграде у којој се одржава конференција. претворена је у непробојну борбену линију — тенкови, митраљес-

"Конференција _ Ујелиње-

ни: нација о Палестини: трајаће девет дана, до. 7. септембра према одлуци Генералне скупштине светске организације, конферен ција је била заказана за 1984. годиву, али је због крвавих догађаја у Либану одлучено да се скуп одржи годину дана пре заказанот датума.

Женевски скуп ће размотрити животну ситуацију палестинског народа и ње гова права, расправљаћео међународним “погледима на ту ситуацију, уз пос:“ а 9-

ДАНАС ПОЧИЊЕ МЕЂУНАРОДН А КОНФЕРЕНЦИЈА У ЖЕНЕВИ

ПАЛЕСТИНА — дБАВЕЗА МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Очецмује се учешће стотину делега ција са 1.200 чланова. — Делегацију : Фарук Кадуми, — Конференција, која ће трајати седам вобитног заказивања

това три деценије старог палестинског страдања,

На дневном реду се налази и питање статуса града Јерусалима, чији је источни део Изрел анектирао и цео „свети град“ претвориб У „вечну . И недељиву престоницу“ јеврејске државе. Е

Основни проблем о коме ће се расправљати је превазилажење препрека које

стоје на путу остварења законитих палестинских права.

Права палестинског наро ла Генерална скупштина УН дефинисала је 1974 то-,

сврт на улогу Уједињених, дине и од тада их је сваке

намшија у разрешавању го-

ДЕНА: способнијим људима. Циљ је да се наредних дана стави крај незаконитом пословању и да се цене, свуда где. је то могуће, врате на раније договорени ниво,

Драстично повећање цена према опени Већа савеза

тодине _ потврђивала,

синдиката Македоније, знатно умањује ефикасност ме ра и активности које се у

Македонији предузимају У остваривању политике економске стабилизације. Нека повећања, Мури на пример, директно утичу на стандард радника, који је. ионако, У сталном опадању, па се стога њихово свођење у неке резлне оквире и границе намеће као неминовност,

С. ПАШКОВСКИ , .

Први број „Борбе“ органа Комунистичке пар тије Југославије. изашао је у Загребу. 18 фе-' бруара 1922. 13. јануара 1929 забрањено је изла-

· жење „Борбе“ затвор и робију А ага

У народноослободилачком рату „Борба“ поно-

во излази и то у Ужицу од 19. октобра до 27. новембра 1941. а у Дринићу до 27. фебруара 1943.

Од 15. новембра 1944. лажење у ослобођеном Београду, а ол 22. марта

1948. и у Загребу.

Од 9. јуна 1954. „Борба“ је орган Сопијалистичког савеза ралног нарола Југославије.

а чланови редакције осуђени ва

ол 1. октобра 1942.

„Борба“ наставља из-

ОСАМНАЕСТИ КОЧИЋЕВ ЗБОР У СТРИЧИЋИМА

ВИЗИЈЕ САОБОДЕ

ПРАВДЕ

„Стваралаштво крајишког трибуна Петра Кочића представља нестуђиви дио укупне југословенске културне и политичке баштине и не прихвата никаква поједностављења, вредновања и тенденциозна манипулисања њиме“ — рекао на великом народном збору Хасан Дервишбеговић, предсједник Републичког комитета за образовање, науку и културу БиХ а

(Стричићи, 28. августа) — У Стричићима, родном мјесту крајишког трибуна, Петра, Кочића, на пространој Зми јањској висоравни, данас је одржана централна манифестација 18. Кочићевог збора.

_У оквиру свечаности положени су вијенци пред родном кућом Петра Кочића и спомен-бистом у кругу Основне зиколе која носи његово име.

Свечаности су почеле синоћ паљењем празничких ватри на Стричићима, гдје је одржано Вече домаћег филма, а у Бањалуци променадним концертом, свих културно-умјетничких друштава и отварањем изложбе књига. Одржано је и Кочићево вече, на којем је есеј о књижевном дјелу Петра Кочића прочитала др Разија Лагумџија, декан Фракултета драмских умјетности из Сарајева. У Великој дворани Дома културе приређен је сусрет са писцима, представницима свих републичких и покрајинских удружења и друштава књи жевника, а додијељене су и награде са конкурса „Тласа“ и „Одбора Кочићевот збора“ за новинску причу.

На великом народном збору у Стри чићима, пред више хиљада крајишника и гостију из мнотих мјеста наше земље, говорио је Хасан Дервишбеговић, предсједник Републичког. комитета за образовање, науку и културу БиХ.

Неприхватљиве манипулације

Подејећајући да, се ове манифестације, посвећене Петру Кочићу, одржавају у знаку овогодишњих јубилеја наше револуције (40-тодишњице Другог засједања Авноја, битака на Неретви и Сутјесци и 40-тодишњице Завнобиха, Дервишбеговић је истакао да није прошао ни вијек откако су „Јауци са Змијања“ потекли Кочићевим пером у вјечност, а слобода пропјевала на најљепши начин у пркосној Крајини и цијелој земљи,

Од времена Кочићевог казивања 9 слободи стасао је југословенски раднички покрет; који је стварањем КИЈ СКЈ изградио битне претпоставке за марксистичко осмишљавање свог револуционарног пута и борбе за остваривање истинске слободе у нашој земљи. Као доминантно размишљање увијек је пред нама далековидост и генијалност у револуционарном опредјељењу и путу КИЈ — СКЈ на челу са другом Титом.

Успомене на дјело Петра Кочића ко ји, истина, временски не припада овим јубилејима, чији су умјетничко стваралаштво, политичко дјеловање и лично ангажовање у континуитету прогресивног кретања у Крајини, БиХ, и птире, представљају саставни дио не само поштовања наше прогресивне по-

СУСРЕТ „БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО“ У ЛИПОВЉАНИМА

да се повампирују

лљитичке и културне баштине, него и_ потреба да се критички стално освјетљава прошлост — ради садашњости и будућности.

У наставку, Дервишбеговић је истакао да се у посљедње вријеме чине организовани напори у свестранијем истраживању и научној валоризацији Кочићевог књижевног дјела, као једног од приоритетних питања цјелокупне културне баштине народа и народности БиХ. Тако продубљена истраживања — додао је он — показала су колико је сложена цјеловита научма оцјена, која је помогла да се ефикасно уклоне разне манипулације које су — исконструисане и поједностављене извукле поједине оцјене из контекста времена и цјелине дела.

Још има авети прошлости

Говорећи о Кочићу као писцу и трибуну, Дервишбеговић је истакао да су његова осјећања слободе, патриотизма, особена, класна и социјална, и додао да је у данашњем времену неопходно узимати за критеријуме вредновања Кочићево виђење будућности — вријеме у којем је то чинио. Јер, 0 дометима које смо постигли, тешко да

„би могао слутити и сам Кочић да је

више бунтовна Кочићева природа се обрачунавала са свиме што је сметало његовој визији, па је свако дјелимично освјетљавање из цјелине и контекста прва претпоставка споменутих манипулација. Неспорно је да је у поимању слободе Кочић видио основу рјешавања човјекове егзистенције и људске среће, па <е једноставно могу раскринкати похушаји да се његово осјећање слободе осиромаши до нивоа националистичких потреба великосрпске буржоазије између два рата, или — још апсурдније — да његовим именом машу издајници наро; и сарадници окупатора.

Непомирљив је Кочићев став, не само према монархији, без обзира на њихову националну или конфенсионал ну припадност, укључивши и лицемјере из редова сопствене нације којима је битнија црквена аутономија, него социјално ослобођење кметова.

У посљедње, Вријеме свједоци смо авети прошлости, негдје са новим плаштом, али са старим, познатим националистичким, клерикалистичким, унитаристичким, догматским и другим садржајима. Кори-

проживио коју деценију

: сте се разни поводи да се под фирмом _

„националног“, „књижевног“ или „умјетничког“ стварања протурају кукавичја јаја туђих идеологија. Не смијемо нити. за тренутак закључио је Дервишбеговић — задријемати у самозадовољству. Миленко МАРИЋ

ЗАЛОГА НАШЕГ.

ЗАЈЕДНИШТВА

На великом народном збору говорио члан Председништва РК ССРН Хрватске Јосип Хрватин

(Липовљани, 28. августа)

— Спортским сусретима и

такмичењима, данас јеу Липовљанима завршена тра дневна манифестација културно-уметничког стваралаштва и спортских актиљно-

'"сти припадника народности

„Југославије — „Литовљан ски сусрети 83".

Била је то свечаност брат ства и' јединства, разумевања, ентузијазма, слободног развоја и стварања у слободи. Потврда тога дата је управо другог дана Сусрета, у суботу, отварањем изложбе „Савремено књижевно стваралаштво мађарске народности у Југославији“ (у ортанизацији НИШРО орум“ из Новог Сада), и

,

расправом за „округлим сто лом“. Учеснике расправе "поздравила је председница Савета „Липовљанских сусрета“ Ема Дероси Бјела-

јац. Она је истакла велики,

допринос ове традиционалме манифестације подстицања и развоја стваралашТва. југословенских народности у даљем ширењу ра вноправности у нашој социјалистичкој заједници. После подне, на великом народном збору братства и „јединства, одржаном поводом 40-тодишњице Другог заседања АВНОЈ-а и Првог заседања ЗАВНОХ-а, те 40-тодишњице оснивања јединипца народности у НОБ-у и славних битака на Нерет=

ви и. Сутјесци, говорио је члан Председништва РК ССРН Хрватске Јосип Хрватин, |

— Овде у Липовљанима, где живе и раде припадници 16 народа и народности, братство и јединство није. парола, већ је то истински, начин живљења — рекао је Хрватин. Према његовој оцени и ови „Липовљански сусрети“ још су један доказ да се национална афирмација може остварити као саставни део развоја сопијалистичког самоуправљања и да је национални напредак брига свих снага овог друштва нагласио је Хрватин,

Т. БОХУШ