Borba, 17. 02. 1988., S. 5

ЈУГОСЛАВИЈА

БОРБА, 17. фебруар 1988. страна 5.

Финснсијске муке федериције

у квај

Ф Проток средстава све већи, каса све празнија. — Шрво треба вратити 3,953 милијарде долара страног дуга и обез-

Седити 16 милијарди за увоз, затим 400 милијарди динара за покривање курсних разлика на девизне кредите, па = аа милијарде динара за подстицање извоза и 4.000 милијарди за повраћај царина и разне субвенције... — Ценрализација средстава, поред прерасподеле „националног колача“, јача етатизам, повећава административну регулативу и продубљује кризу односа у федерацији

У недавном обраћању де легатима Скупштине Југославије Бранко Микулић се пожалио да се Савезном из вршном већу дају све теже политичке квалификације и оцене, да му се између осталог приписује да „не отвара само мала врата, већ цијела главна вра та ка унитаризму“, да јена страни „мање способног ди јела привреде“, да показу-

је „централистичку с предност“ итд. Одмах затим председник савезне владе

је оценио да „све то не ври једи коментарисати“, јер се ове тезе пласирају У делу наше штампе и у дис кусијама појединаца у деле гатским и политичким телима који то не би могли радити „без нечијег политичког усмерења, да неко не стоји иза њих...“ Било би политички наивно, тврди Микулић, позивати да се већ сад отворено каже о чему се ради. То ће време показати.

Притисци и пристанци

Шта ће време да покаже, остаје тек да се види. Несумњиво је, међутим, да је савезна држава слаба управо тамо где би требало да буде јака, а јака тамо где то не би требало да буде. Најбољи пример за то су целокупне федералне финансије које све више функционишу као у веома централизованим др жавама. Ту се убирају хиљаде милијарди и онда ода тле деле. На тај начин вр ши се огромна прерасподела дохотка.

Последњих година, како криза постаје све дубља, а ми све сиромашнији, на фе дерацију се преносе све ве ће материјалне обавезе. Једноставно, свако коме за фали пара закуца на њена врата и — са пуним правом — испостави рачуне које не зна како да подми ри. Пошто је немогуће удо вољити свим захтевима, на сцену ступају условљавања, _ притисци, уцене... Тим притисцима често под легну и СИВ и делегати у Скупштини Југославије, па је за измиривање свих при хваћених обавеза неопход но обезбедити огромна сред ства — којих нема.

Тако је федерација постала велики дужник, И не би се могло рећи да је савезна влада директно крива за то, али није ни недужна, јер пушта да возови пролазе и кад зна да иду 7 погрешном смеру. Због

мира у кући, или нечег другогг Како другачије протумачити увређеност

кад јој се припише да „отвара врата унитаризму“ и показује „централистичку предност“, али ипак остав ља да време покаже шта се заправо догађа иза позорнице. И, док се ствари једног дана не рашчисте на поли тичком нивоу, федерација ће сигурно бити и дужна и ружна. Ево како бар при ближно изгледају њене ово годишње обавезе. Прво тре ба вратити 3,953 милијарде долара страног дуга (1,953 милијарде главнице и две милијарде долара камата). Потом, само за увоз репро материјала који су неопходни да би индустријска производња порасла за два

одсто, како је записано у резолуцији, неопходно је 10,8 милијарди долара, а

за укупан увоз 16 милијар ди долара. И тако даље.

Ни динарске обавезе фе дерације нису нимало лак ше. Као прво ту је буџет планиран на 5.660 милијар ди из кога се финансирају све функције федерације. У најскорије време, међутим, он ће морати да се по већа, јер у њему нема довољно пара за нормално обављање свих функција ЈНА.

Гомилање обавеза

Рак-рана у финансијама федерације су и курсне ра злике. На Народну банку Југославије пренете су све курсне разлике на девизну штедњу грађана која изно си око девет милијарди долара. Девизе грађана остале су у пословним банкама, а негативне курсне разлике, које су крајем новембра 1987. само по том основу износиле 10.835 милијарди, пренете су на федерацију. И то није све. Од лукама Скупштине СФРЈ пренете су и обавезе за по кривање целокупне курсне разлике за девизне кредите који су узети за изградњу девет већих привредних објеката у Црној Гори, Ма кедонији и на Косову, а ту је и обавеза да се делимич но покрију те разлике за већи број објеката који се граде у свим федералним јединицама. За то у овој години треба обезбедити око 400 милијарди динара.

За подстицање извоза У овој години планирано је да се обезбеди 2.462 милијарде динара. Али ту је и велики дуг федерације пре ма извозницима из прошле године који она није могла

Александар Сомбора

Ф колико ЈУГОСЛОВЕНИ ИМАЈУ ДЕВИЗА

делениш у маркама

Ф Укупна девизна штедња

нагфих грађана у југосло-

венским банкама износи 11,4 милијарди долара

тађ

ту,

Вредност девизне штедње, прерачуната у домаћу валупремашила је последњег дана протекле године 14,2 би-

лиона динара, или више од 11,4 милијарди долара.

Права слика о девизној штедњи може се добити тек када се зна нешто више о структури конвертибилних валута. У банкарским извештајима стоји записано да у читавој штедњи преовладава марка. Објашњава се то и чињеницом да највећи број Југословена ради у СР Немачкој, па отуда и готово 70 одсто девизне штедње у овој чврстој валути, која је лане посебно бележила успон.

Последњег дана 1986. девизна штедња грађана зауставила се на суми нешто већој од 10,2 милијарди долара. Тада је један долар вредео 457,18 динара. Ма истеку 1985. Југословени су на штедним књижицама имали мало више од 9,5 милијарди долара. Тада је долар коштао '312,80 динара. Није тешко закључити да је динар, без обзира како се долар котирао, био у подређеном положају у односу на зелену новчаницу. Политика реалног курса чини своје, а с 06зиром да се наставља, није тешко претпоставити колика

ће вредност девизне штедње,

сити крајем ове године.

прерачуната у динаре изно-

Ф Има већ неколико година како се процењује вредност улога привремено запослених Југословена у иностран-

ству. Претпоставља се да су

наши људи на привременом

раду поверили тамошњим банкама на чување између 4 и 20 милијарди долара. Не треба ни сумњати да инострани банкари чине све да се трансфер девиза у друге земље

смањи. (Танјуг)

да подмири, јер није имала пара. Неисплаћени подстицаји за октобар, новембар и децембар износе 410 милијарди динара.

Из прихода федерације око 4.000 милијарди се издваја за повраћај царина, за субвенционирање камата у пољопривреди, за регреси рање трошкова транспорта робе у извозу, затим за регресирање производње веш тачких ђубрива и тако редом. На нивоу земље постоји и осам фондова за под стицање извоза пољопривредних и прехрамбених про извода и за ту намену је у овој години планирано око 200 милијарди динара.

Помоћ неразвијеним репу бликама и Косову је прича за себе. Сваке године они преко Фонда федерације за неразвијене добија ЈУ 1,56 одсто друштвеног производа, плус 0,53 одсто на име додатних средстава из буџета федерације. Али ту су и обавезе за финансијску консолидацију прив реде и банака у Црној Гори, Македонији и на Косо ву која ће 1988. федераци ју коштати око 250 милијарди динара. Ту су и посебне мере за најбржи раз вој Косова (потребно око 70 милијарди), па заустављање релативног заостајања Србије (око 85 милијар ди) а припремају се и дру ге за помоћ неразвијенима за које се још не зна колико ће коштати.

Савезна каса, поред ових има и низ других обавеза као што су финансирање робних резерви, солидарност у случају елементарних непогода, учествовање у финансирању међународних спортских манифестација које се одржавају У нашој земљи и ко зна шта све још. Тешко је чак и набројати.

Из свега овога се бар до некле може видети како се преко формирања савез ног, врши велика прераспо дела „националног колача“. Дељењем пара са једног ме ста јача и федерални етатизам, увећава се административна регулатива, а ус лови привређивања постају још нестабилнији. Разни притисци да се прихвате регионални или грански за хтеви продубљују и кризу односа у федерацији...

На крају, јасно је дапре бацивање великих материјалних обавеза на федерацију има много више лоших него добрих страна и да би у томе много штошта требало мењати.

Јасна КЕСИЋ

Нако се (нејуштити друштвени имовина у Црној Гори

Нови папири, стај

и манира

Од Иако је Скупштина Црне Горе још прије пет година усвојила закључке о заштити друштвене имовине, стање у овој области, уз часне изузетке, је и даље врло лоше. — Надлежни органи и службе, кадровски слабо оспособљене, у већини општина се крајње неодговорно односе према свом послу. — Делегати ће ускоро у Скупштини поново расправљати о овом проблему, међутим, тешко је повјеровати да Не нови закључци нешто битно промијенити

Још давне 1983. године Скупштина Црне Горе, притијешњена бројним проблемима, усвојила је закључке о заштити друштвене имовине и друштвених интереса, а четири године потом и ставове. Како стоји у извјештају РИВ, стање у овој области и постигнути резултати, уз мале помаке напријед, су и даље заиста незадовољавајући. Зато ће делегати у Скупштини Црне Горе опет, овог пута надамо се са више конкретности, морати да расправљају на ову тему, уз утврђивање одговорности за до сада необављени посао.

А да се овом, за Црну Гору изузетно важном, питању крајње _ неодговорно прилази аргумената је 38иста и превише. Сам податак да су извјештај Скупшттине Црне Горе из јула прошле године, разматрале само три општинске скупштине — Шавник, Жабљак и Мојковац, а биле су обанезне да то ураде и осталих 17 — јасно говори 0 њиховом односу. Не раде како твеба ни координациона тијела и органи управе у републици и општинама Уз то, најчешће су и калровски слабо оспособљени, што укупну ситуацију чини Још

тежом. Грађани су сваким даном очевици све присутнијих, и то најчешће драстичних напада на друштвену имовину.

Недостатак просторно-планске документације до сада је омогућавао прави јавашлук, поспјешивао цвјетање дивље градње, па је у неповрат изгубљено много корисног простора и пара. Баш ту се и чине, иако са великим закашњењем, највећи напори да се стање мијења. Котор, Тиват и Колашин добили су просторни план (14 их је у изради), а ова три града и генералне урбанистичке планове. Урађено је и 217 регулационих планова, што све омогућава смањизање дивље градње. Па, ипак, прије свега због недостатка инспекцијског надзора, који је по правилу организован само у Тивту и Херцег Новом, стање и даље забрињава. Тамо гдје је уложен напор у задње вријеме је готово прекинута дивља гридња (Будва и Титоград, који су раније у томе предњачили), а биће је све мање након доношења планова и издавања рјешења за градњу, за шта је припремљено и око 5.000 плацева.

Чини се да је баш овдје учињен највећи напор, али је сигурно да ће проблема и даље бити много, прије свега због недостатка стручног кадра, јер, од 25 општинских грађевинских ин1спектора само су осморица са факултетском дипломом, а 13 са средњом стручном спремом, иако по закону тим послом не би могли да се баве. Уосталом, у инспекторе мало ко и хоће због мале плате, која је у Даниловграду септембра прошле године износила нешто преко 100.000 динара, а у „богатој“ Будви свега 182.000. Уз то, само 30 одсто инспектора има ријешено стамбено питање. Па ради добро и одговорно! А радили су колико су мотли — донијели су 971 рјешење о обустави градње и 382 о рушењу, од којих 202 извршења.

Недостатак праве евиденције учинио је да у стамбено-комуналној области влада прави хаос, гдје се највише атакује на друштвена средства. Много се тога, Уз велике напоре. сада зна, али не још увијек све. Тако је протекле године у Републици евидентирано близу 40.000 станова у друштвеном сектору из

ранијег периода и 2:100 изграђених 1986. године, што је преко 95 одсто од укупног броја. Евидентирано је и преко 48.000 приватних станова, близу десет и по хиљада зграда за одмор, или 80 одсто од укупног броја. Било би и то све доведено до краја да је било виле кадра и жеље. То најбоље потврђују случајеви Улциња, Цетиња, Титограда, Никшића, Мојковца и Пљеваља, који ће, бар се тако планира, цео посао окончати тек током ове године. Но, то неће много допринијети противправном коришћењу стамбеног фонда, јер су до сада на примјер евилентирана свега 1.404 подстанарска уговора, или 133 случаја коришћења друштвеног стана и породичне стамбене зграде.

Још је тежа наплата станарина, и комуналија. Крајем септембра прошле године (стање је сада и горе) за само три мјесеца за то се лутовало 758 милиона динара, односно четвртина укупних наплатних средстава. Од укупно узурпираних 752.561 квадратних метара стамбеног простора друштву је, и поред свих напо-

ра, враћено свега 241.000. За 20 година пољопривредно земљиште је смањено за 12 одсто, а оранично чак за 50 Двјета и бесправна сјеча шума, из којих само за једну 'годину оде преко 3,5 хиљаде кубних метара дрвета. Ако се томе додају разни напади на морска, језерска и ријечна добра, гдје санкција практично и нема, незаконито и непланско коришћење и експлоатација минералних сировина, недовољна заштита земљишта поред јавних путева, неконтролисано _ депоновање отпадних материјала онда се добија јасна слика шта све треба, и то хитно, урадити у Црној Гори. Бројне аномалије су изражене му области личног рада грађана. Рађено је и ту нешто, али је урађено сасвим мало. А баш тим каналима се преливају огромна друштвена средства у приватне џепове.

Делегати пред собом имају опширан и документован материјал. Али, очигледно је да папир трпи све. Имају ли они снаге да то измјене. Сами, свакако не.

С. ВУКАШИНОВИЂ

с р

КАКО НАШУ ПОЛИТИКУ ЗАЈЕДНИЧКИХ УЛАГАЊА

ОЦЈЕЊУЈЕ ДАЛИБОР КО

ВАЧЕВИЋ, ДИРЕКТОР

ПРЕДСТАВНИШТВА МЕЂУНАРОДНЕ КОРПОРАЦИЈЕ ЗА ИНВЕСТИЦИЈЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ

јеме није везник

Ф Прије него што усвојимо нове прописе морамо анализирати што иноулагачи захтијевају, што очекују од нас, на што су до сада у свије ту навикнути. — Робу данас не продаје само квалитет, цијене, рокови испоруке, већ и финанцирање купње, односно продаје. — Нико разуман неће улагати код нас по прописима за које сами тврдимо да

не вриједе.

— Прве прописе о отварању могућности да и странац, власник капитала, може свој капитал заједно с нашим организацијама удруженог рада пласирати у заједничке пројекте код нас донијели смо још 1966. године. До сада смо их четири пута „побољшавали“ али што смо их више дорађивали страна улагања су св: више стагнирала. Сада предлажемо и пето побољшање за које још нитко не зна како ће изгледати, али је извјесно да желимо ли привући стране инвеститоре, прије него што усвојимо нове прописе морамо добро изанализирати што иноулагачи захтевају, што очекују од нас, на што су до сада у свијету навикнути и што им то данас нуде други. Јер, не будемо ли све то уважавали, илузорно је очекивати да ће на том плану доћи до озбиљнијих заокрета...

Ово су само нека од размишљања директора представништва Међународне корпо рације за инвестиције у Јутославији Далибора Ковачевића. Иначе, ова корпорација основана је још 1969. године на иницијативу југослоретс" владе, а оснивачи су јој 43 водеће свјетске и 12 југословенских банака. То јејели на међународна корпорација која дјелује у Југославији и која се бави првенствено остваривањем инвестиционих пројеката на бази заједничких улагања у Југославији као и пројектима који се реализирају на основи споразума о дугорочној производној и техничкој кооперацији. Више од 50 посто нејзначајнијих улагања у Југословити реализирано је уз помоћ ове Корпорације.

камер ХВОЛИ Кинезе

Како то да су друге социјалистичке земље, које су касније отвориле врата страном капиталу, отишле много даље у тим пословима7

Иако немам сва сазнања о политици осталих социјалистичких земаља рекао бих само то да су систематични Кинези, прије него су се упустили у ове послове, добро изучили искуства других, па и наша искуства. Резултат тога је да су сачинили флексибилне прописе ко јима се поштују интереси и навике страних партнера. И страни капитал је кренуо У том правцу. Крајем 1986. године на том принципу отворен је и највећи рудник угљена у Кини и у свијету у кога је Осетдепта! Ребгојецих уложио 125 милијуна долара. То је она компанија Арманда Хамера с којим је и Југославија својевремено преговарала. Ето, Хомер није дошао код нас већ је отишао у Кину. ·

'

Беријетко се истиче да су идеолошке баријере наш највећи проблем, да је наше друштвено-политичко уређење брана страном капиталу7 Логика подузетника у свијету је оптимализација ефеката улагања. Уколико гистем не смета подузетничкој активности, те оптимализацији ефеката улагања, странца неће сметати њима неки туђи, непознати или неприхватљиви друштвено-политички систем. Коначно, повећање броја страних улагања у сопијалистичке земље то најбоље доказује. Странац не прихваћа нашу неефикасност. То треба имати на уму код доношења нових прописа како би омогућили иноулагачима да организирају производњу која ће им код нас дати барем оне ефекте које би остварили било гдје.

Недавно је један од наших бољих познавалапа мен родног _ привредног _ прапа устврдио да страни капитал код нас неће ни доћи докле гол имамо овако скупу друштвену режију.

Та констатација у основи стоји. То је трошак који није у функцији пословања и који нашу робу чини мање конкурентном. Велике друштвене режије, а које имају и неке индустријске земље са развијеним — социјалним службама, такођер оптерећују производњу великим давањима. Међутим, код њих се друштво као цјелина брине за социјална питања. Ми смо

ДОГМАТИЗАМ СУЖАВА ПРОТОК СТРАНОГ КАПИ ТАЛА: Далибор Ковачевић

право на егзистенцију замјенили правом на рад, а то страни подузетник, ако пада са..о на његов терет и онемогућује му модернизацију, тешко прихвата.

Знамо ЛИ ШТО хоћемо

У току разговора често сте истицали да су наши прописи, а и организација посла, углавном _ оријентирани на финанцирање увоза ради извоза, умјесто да буде обрну то. О чему је ријеч

Данас је потпуно јасно да се роба не продаје само на темељу _ квалитете, цијене, рокова испоруке и сл. већ да је ту битан фактор и финанцирање купње, односно продаје. Тога су свјесни произвођачи из свих развијених земаља па су створили врло развијене системе финанцирања извоза, тј. финанцирање купаца њихове робе. Банкарски систем тих земаља унапријед отвара путеве роби давањем краткорочних или дугорочних кредитних линија за купњу робе. Уосталом, из искуства знамо да је често код купње стране опреме постојање кредитне линије било важније од техно логије. Према томе, ако уз квалитету наше робе, не додамо и квалитетно финанцирање извоза, наше ће шансе бити знатно умањене. Све то важи и код пласмана робе из

заједничких улагања. Не заборавимо да иза роба индустријски развијених земаља стоје велики банкарски механизми, са обученим кадровима и разрађеним методама, за финанцирање пласмана те робе.

Споменули сте примјер Шпаније, Јужне Кореје...

Сингапур, Хонг-Конг, Тајван или Јужна Кореја касније су од нас кренули У развој, касније су отворили своја подручја за заједничка улагања и неко вријеме су били појам лиценцне производње сумњиве квалитете. Данас су то снажни производни центри, квалитетни, модерни и конкурентни, али су истовремено и снажни банкарско-финанцијски центри који прате и потичу развој и пласман роба. Једно без другог није се могло остварити. Или примјер Шпаније. Она је страним банкама 1979. године отворила врата и данас већ има 40 страних банака. Неке рачунице показују да су само у прошлој години странии У Шпанију уложили око 12 милијарди долара, а што је дупло више него годину дана раније. Захваљујући томе, унаточ дугу од 24 милијарде долара, њихове оретеопе сада износе 27,5 милијарди долара.

И што би ми, у том смислу, требали чинити

Требамо Уз помоћ свјетских пословних банака јачати ор ганизакије за финанцџирање извоза, у том смислу обучавати калрове, изналазити нове методе... . Јер, без тих организација и кадрова (наших или туђих), који ће креирати "методе финанцирања прилагођене нашим увјетима, никакви туђи кредити и аналитичари неће нам помоћи. Ко

начно, тежина дуга не одреЂује се сама по себи, већ односом према приливу (извозу). Једна стара кинеска пословица све је ово рекла јасније и краће: „Гладном није доста дати рибу, треба га научити ловити“.

Да ли смо правно-економски и технолошки спремни за један од најсложенијих послова7

Прво треба знати што хоћемо да би право могло рећи како то можемо. У пракси, када наше организације саме креирају заједничка улагања, (без адекватне стручне помоћи, често се обрне ред ствари и у правилу занемари област финанцирања. Тиме се упада у грешку која није специфична само за заједничка улагања, већ уопће за наш развој Сасвим је сигугно да је то један од разлога наше неефикасности и неподобности за сурадњу са страним партнерима.

Сиромашни, “а растрошни

Какве су нам шансе на плану заједничких улагања ако знамо, да нам је акумулација „истопљена“, да банке немају „здравог“ новца за пласмане, а да ОУР-и све и хада би им се понудили кредити не могу их прихватити јер би тако само даље тонули у губитке2

У таквој ситуацији морамо тражити друге алтернативне

моделе финанцирања. Морамо их створити. А да би то постигли морамо одбацити неке догме и предрасуде, морамо промијенити однос према динару, према особном раду, особној акумулацији и индивидуалном утјецају произвођача на развој и кориштење страног капитала Новчана средства наших грађана, а која износе око 45 посто укупне новчане масе, немају код нас друге шансе осим пласмана у личну потрошњу. Господарски гледано то је неразумно.

И како тај капитал грађана нема производну алтернативу он врши стални притисак на тржиште потрошних добара. Те силне викендице и раскошна туристичка путовања нису знак нашег богатства већ помањкања алтернатива за пласман тога ко“ љ4> Тако смо, што је у свијету несхватљиво, постали сиромашни и растрошни.

Ми упропашћујемо тржиште. а привреду упућујемо на скупи кредитни новац, при чему заборављамо да је финанцирање развоја путем тре дита, скупо и неконкурентно према привреди која се развија из властите акумулације или других облика финанцирања. И за крај, друже Ковачевићу, колико би опије МЕГ на заједничка улагања могла убрзати наш излазак из постојеће економске кризе7

Нужно је кроз веће повезивање домаћих и страних организација тражити рјеше ња За отклањање застоја у развоју који је — настави л" се овако — опасност са несагледивим економским и политичким посљедицама.

Досадашње успоравање развоја резултат је наше „активне развојне политике“ која нас је већ лишила акумулације, кадрова, сувремене технологије, конкурентних роба, те бонитета на финанцијском тржишту. У тим увјетима блокирати страна улагања, или не учинити их за странце атрактивнијима, било би неразумно понашање.

У на крају, што год да одлучимо. учинимо то одмах, брзо. Јер, ми смо они који немају времена, а не свијет. Вријеме нам више није савезник. И, не заборавимо да нитко разуман неће улагати код нас по прописима за које сами тврдимо да не врије-

де. Рајко ВУЈАТОВИЋ

И пио дретааании литији не