Borba, 24. 12. 1988., S. 6

· Vreme „skidanja“ proroka

| -

· Slaviša Lekić Dragica Pušonjić

„Ja ću se na glavu posaditi da ovo izađe pred Centralni komitet! Ako se dokaže da mi nismo u pravu, čitavo rukovodstvo će snositi konsekvence...” :

1 ovo obećanje Hasana Grabčanovića, kadrovika u CK SK BiH 1972. godine, baca više svetla na čuvćne „dane bosansko—hercegovačkog osvešćenja“, koji su usledili nedugo iza poznatih zbivanja u Sloveniji i Hrvatskoj početkom sedamdesetih godina. Posle punih 16 godina, naime, u žiži jugoslovenske javnosti nalazi se serija zgusnutih sednica CK SK BiH, čiji je epilog — politička likvidacija uglednih funkcionera i revolucionara Avde Hume, Osmana Karabegovića, Hajrudina Kapetanovića — Hajre i Čede Kapora. Osim aktera, razloge ovog eurofičnog obračuna „kriju“ i doskora brižljivo čuveni stenogrami sa tih sednica...

Mada je u javnosti već bio otvoren „dosije 1972.“ svoj doprinos istorijskom ocenjivanju Ovog slučaja dao je i Branko Mikulić, sada predsednik SIV, u ono vreme predsednik CK SK BiH. Mikulić je, naime, na sednici CK SK BiH održanoj 17. novembra ove godine — „pokajnič-

ki" priznao da je pod njegovim rukovodstvom napravljena greška prema Humi, Karabegoviću,

Kapetanoviću i Kaporu.

Na osnovu pomenutih stenograma, „Borba“ je pokušala da u okviru raspoloživog prostora

— „rekonstruiše“ vrelu političku jesen u BiH 1972. godine.

U Skupštini BiH 6. septembra „zbio“ se sastanak sa članovima Saveta federacije iz BiH, delegacijom ove Republike u Veću naroda Savezne skupštine i članovima SIV iz BiH. Koplja su počela da se lome oko informacije „O aktuelnim pitanjima političke situacije BiH“, koju je pročitao Hamdija Pozderac,

predsednik Republičke skupštine. Osnovna.

poruka Pozderčeve informacije mogla bi glasiti: politička situacija u BiH jeste bremenita, ali „subjektivne snage“ rade na njenom prevazilaženju. Primedbe na ovakvu informaciju izneli su najpre Karabegović, zatim i Humo. Humo je, ukratko, tražio da se ovakvi sastanci organizuju tematski, po problemima. Ocenio je, dalje, da bi zaključci verovatno bili drugačiji, da ovde imamo još nekih analiza“. Recimo, „dobro je što su međuopštinske konferencije SK imenovale nosioce nacionalističkih pojava“ — što je rekao Pozderac u informaciji ali „nije dovoljno biti na nivou propagande! Šta se preduzima da se ona više ne javljaju?“

Najviše polemike, pa i svađe, izazvala su razmišljanja Osmana Karabegovića. Po njemu, stanjje u BiH je bremenito teškoćama u ekonomskoj oblasti; u svim oblastima javnog života; u oblasti štampe, propagande, RTV; u oblasti kadrovske politike koju vodi SK; u demokratičnosti politike i kad je zaključio da, u takvoj situaciji, improvizacija ovakvih sastanaka „uvek dovodi do subjektivističkih ocena“.

nama, Republici. Sa time radnici nemaju nikakve veze, na trošenje tih sredstava oni nemaju nikakvog utićaja — a to nisu male pare, da napravimo račune pa bi videli kolike su to milijarde... |

I Avdo Humo je zamerio Mikuliću što je prejudicirao ocenu CK pre nego što su se članovi CK izjasnili. A o „aktuelnoj političkoj situaciji“ Humo je, između ostalog, rekao:

„Srušili smo federalni centralizam, upravo u cilju razrešenja nastalih društvenih suprotnosti, ali, decentralizaciju koju sprovodimo nismo doveli do osnovnih ćelija društva, ona je došla do republika. Sama ta. činjenica porađa uslove jačanja republičkog etatizma. Ako bi se on učvrstio, težio bi konzerviranju i došao bi u sukob sa procesom razvoja samoupravnih odnosa, na prvom mestu u bazi. S druge strane, vidimo da pojačane tendencije razvoja republičkog etatizma neminovno razlažu jedan etatizam na više etatizama, muhltipliciraju centre samostalne moći i u vezi s time otežavaju pronalaženje savremenih rešenja i odnosa jedinstvene države koja u se-

' bi sadrži višenacionalnih država“.

Ne manje kritičan bio je i Hajro Kapetanović: „Hteli mi to ili ne, činjenica je da je Savezna skupština po svojoj strukturi i načinu rada u neskladu sa novodonesenim ustavnim amandmanima. Izvinite na izrazu, ali to je po mom mišljenju kao neki prodrti balon koji se ne može ni naduvati ni zakrpiti. Ja sam

„Novi ljudi, stare note“

U završnoj reči, na kraju 44. sednice CK SK BiH, Branko Mikulić se posebno osvrnuo na „neke teze o republičkom etatizmu“ koje su „plasirali“ Avdo Humo i Osman Karabegović:

„Neću polemisati s tezom sa stanovišta da li organi i delegati republike u federaciji izražavaju integralni interes radničke klase, već ću istaći potrebu da se razmisli i o mogućnostima da se u ime 'interesa radničke klase” stvore uslovi za hegemoniju jedne ili više republika, odnosno nacija i za stvarno manipulisanje radničkom klasom“,

„Uostalom, ni institucionalno organizovanje dase u skupštinskom sistemu, nastavio je

· svoje stavove, jer nisam poznavao dovoljno tu

dalje Mikulić, „ne može ostati bez uticaja, odnosno izvan interesa republika iz kojih su ti radnici. S tim u vezi je i teza da je dosta jak republičćki etatizam i da to znači da smo mi 'državu razložili na više centara”, da smo muhltiplicirali centre, itd... Ne želim republičkom etatizmu, jer o tome imamo ocene CK i zaključke šta treba da radimo, već ću vas podsetiti da smo o opasnostima od razlaganja federacije — odnosno, jačanja uloge i odgovornosti republika — slušali iste ocene i od unitarističkih snaga u BiH. Oni su govorili da je ustavna reforma ustupak nacionalizmu i šovinizmu. O tome bi naši drugovi trebalo da vode računa, jer svojim kvalifikacijarma mogu pomoći i onim snagama sa kojima smo već duže vreme u sukobu... BiH je dobro iskusila centralističku džavu, a već je iskusila i sve prednosti drugačijih odnosa i uslova u kojima je ravnopravna sa drugima. Uveren sam da i to, pored svega drugog, opredeljuje naše stavove i o drugoj fazi ustavne reforme“.

polemisati sa ocenom o.

Karabegović se nije „zaustavio“ — dođao je da „mi, u Sarajevu ne sprovodimo ustavne amandmane” zato što se tuku dve ideologije: jedna etatistička, koja podrazumeva otuđenost sredstava od radnika, i druga „krajnja demokratija, gde će radnik imati vlast”. Rekao je da se oko konstituisanja političkog sistema vodi „velika bitka kroz grupe, komisije, ustavne eksperte i pravnike“. Karabegović je poimenično kritikovao jedino predsedavajućeg Miću Rakića, inače predsednika RK SSRN. Ali, u kritikama se prepoznao Hamdija Pozderac, koji je kategorično obećao da će se rasprava o ovome voditi na Centralnom komitetu „Ja ću lično uticati na predsednika CK za zakaže takav sastanak“. Ništa manje

direktno, to je izjavio i Hasan Grabčanović..

I bi tako: 44. sednicu CK SK BiH počela je sa radom već 14. nastavljena je 15, a završena 20. septembra, a imala je jednu tačku dnevnog reda — „aktuelna politička ocena situacije u BiH“.

— Uz poziv za ovu sednicu primili ste neautorizovani stenogram sa sastanka funkcionera iz BiH u 'političkim i predstavničkim telima federacije. Iz stenograma se vidi da su u raspravi... iznesene ocene o stanju u Bosni i Hercegovini, o kojima na sastanku nije postignuta saglasnost, jer su suprotne ocenama Centralnog komiteta i drugih političkih organizacija i predstavničkih tela u Republici, ocenio je — u uvodnom izlaganju Branko Mikulić, predsednik CK. i

Vladajuća klasa bez Vlasti i Prvom učesniku u điskusiji, Osmanu Karabegoviću je zasmetalo što je Branko Mikulić „kao predsednik CK o svemu presudio u

| svojoj uvodnoj reči... Branko je sam uzeo ulo-

gu da presuđuje. Evo, i to je jedan stil našeg rada...“ Bez obzira na to, Karabegović je zatim ponovio svoje „sporno“ izlaganje, i nije odustao ni od jedne ključne kritike. Čak jei proširio - F — Neverovatne su stvari, kakve smo sve. materijale dobijali od grupa Ustavne komisije u federaciji. To su direktno antisamoupravni stavovi. Prilično smo se sporili, na primer, kako treba konstituisati Skupštinu u federaciji. Bilo je veoma krupnih argumenata za tezu da se ne može radnička klasa ostaviti bez institucija vlasti u vrhu države, i da se. · mora jasno izraziti integralni interes radničke klase Jugoslavije u okviru federacije. Ja ne znam kakvi argumenti postoje da i u federa-, ciji ne bude radnička klasa politički konstitu-' isana. Mislim da ako sutra ne bi stvorili takav politički sistem, o kome sam samo ukratko govorio, mi možemo u suštini sutra imati konfederaciju, a da se postepeno funkcija fe~ deracije, ovakva kakvu smo je zamislili — takoreći istopi, nestane. Mi govorimo o razvoju kroz unapređenje samoupravljanja, a etatistički fondovi niču kao gljive iza kiše, u komu-

i AAA 2005. Osman Karabegović na prvoj sednici novoizabrane Savezne skupštine podneo amandman na poslovnik i organizaciju Skupštine, jer sam rekao da je preglomazna, preorganizirana i da će biti neefikasna. Postoji niz istodobnih odbora, procedura usaglašavanja je.vrlo komplikovana, da ne kažem da sve to skupa, mnogo skupo košta”... „Imam osećaj da u uslovima robnonovčane privrede, opšte komercijalizacije mnogih sfera života još nismo prilagodili SK da još efikasnije odgovara vremenu i datom trenutku, ocenio je Kapetanović. — Mi danas imamo mnogo zaključaka, rezolucija i odluka koje se sporo sprovode u delo. Ušlo je u pojedina bića SK shvatanje demokratije i slobođe koje se počinje identifikovati sa, po mom mišljenju, neodgovornošću. Postoje nakaradna shvatanja autonomnosti u SK koja bi, kad bi se dalje tako ostavilo, moglo dezin-

_ tegrirajuće da deluje u SKJ...“

„Trasiranje“ javnog mnjenja

Međutim, mišljenja članova CK listom su bila na liniji uvodnih kvalifikacija Branka Mikulića. -

Tako, Munir Mesihović nije mogao da prihvati stavove i mišljenja Avde Hume jer „onipo svojoj suštini i metodu protivreče onome što je naša bosanskohercegovačka stvarnost i politika SK“. Istog je mišljenja bio i Kažimir Jelčić. Po Đuri Vekiću „istupanja, proizvoljni sudovi i ponašanja drugova Osmana i Avde imače štete”. Bez obzira na njihove motive i mišljenja, ocenio je Vekić, „ono što su drugovi rekli objektivno će delovati na aktivnost svih političkih špekulanata koji svaku razliku između nas koriste za svoju antisamoupravnu i antikomunističku aktiv-

· Kako je drug Hajro

· nice nastupali odbranaški i nesamokritički,

Istina je ipak stenografisana

Od septembra do novembra 1972. g. CK.SK BiH se rastajao od Avdo

Hume, Osmana Karabegovića, Hajre Kapetanovića i Čede Kapora. Kako je lo izgledalo?

O „kuferu*“ i štimungu

Radi ilustracije rasprave o ocenama Hume, Karabegovića i Kapetanovića, koja je vođena na 44. sednici CK SK BiH, izdvajamo nekoliko karakterističnih razmišljanja.

Abaz Deronja, je — po sopstvenom priznanju — „morao“ da kaže da mu je „prve komunističke ideale Avdo udahnuo još od 16-te godine, a isto tako slušao sam Osmana na Kozari kao legendarnu ličnost, i političara koji je opijao ljude... I kako sada da te drugove ne mogu prepoznati u njihovim stavovima?“ Deronja, međutim, nije rekao da li je „morao“ da kaže i „da će dobar komunista biti još bolji ako kaže — ja sam na pogrešnom putu.“ iliŽ „Drugovi, povlačim ab situaciju“. Jer, po Deronji: „to bi bilo komunis-

ički”. \ \ ;

Franjo Herljević je, između ostalog, podsetio da je on aktivni general JNA. Zato je i upoznat „sa mišljenjima mnogih starešina i oficira naše Armije“. On je duboko uveren da deli mišljenje „ovde prisutnih komandanata Armije, generala Vranića i drugih gerierala... da se u našoj Armiji visoko ceni celokupni doprinos Saveza komunista Bosne i Hercegovine, Centralnog komiteta, odlučni i principejelni stavovi i rezultati postignuti u borbi protiv nacionalista, šovinista, rankovićevaca, IB-ovaca i drugih klasnih neprijatelja, kao i celokupni doprinos jedinstvu naše šire socijalističke zajednice.“ I, još samo poenta: „Uveren sam da će stavovi Osmana i Avde izazvati veliko negodovanje“, naravno, u JNA.

Nikola Stojanović uopšte nije mogao da prihvati „tvrdnju da se ne ostvaruje društvena i privredna reforma kao i ekonomska stabilizacija“. A evo zašto: „Prisutna su, istina, i izvesna usporavanja u rastu potrošnje, ona se u zadnje vreme osećaju, ali je prisutno i ono što su neki drugovi naglasili — mogućnost naše ekonomije da koristi inostrane kredite. Ja bih čak tvrdio da se nalazimo sada u situaciji da nismo, objektivno, u stanju da iskoristimo onoliko kredita koliko nam se iz inostranstva, i sa Istoka i sa Zapada, nudi. To sve govori da nije situaciia onakva kako se tvrdi.” | Žž

Milan Škoro je u svojoj prvoj diskusiji — na početku sednice — prorokovao da će „diskusija potvrditi” ono što je Mikulić rekao u svom uvodnom izlaganju. „Teza o štimungu i stvaranju raspoloženja u kome je predsednik već presudio, ne može izdržati kritiku. Predsednik na sednici ne može biti neutralan i ovo što je rekao nije presuđivanje... iako smatram da (Mikulić) nije rekao sve što misli i biće normalno i poželjno da još učestvuje u diskusiji“. L

nost”. Mirko Vranić je zaključio da „sadašnje rukovodstvo nije bezgrešno... ali, odnosi u našem CK takvi su da še mogu javno i kritički iznositi različiti stavovivi usaglašavati pogledi”. Vranić se, ipak, ogradio od ocena i stavova Osmana Karabegovića, naglašavajući da „najmanje teži da se isforsira obračun sa drugom Osmanom“. Za Nikolu Stojanovića su neprihvatljive ocene Hume i Karabegovića, jer one „znače negiranje,svega onog što je pozitivno” ne samo u BiH, nego i „u dosadašnjem razvoju društva”. Cvijetin Mijatović se pridružio prethodnicima rekavši da se „ne možemo složiti sa tezom da danas nema nikoga ko bi rekao da je protiv samoupravljanja“. Mijatović misli „da se kod nas može reći i da nećemo naći nikoga ko je za smanjenje uloge SK, ali će u praktičnom ponašanju i izlaganjima upravo potiskivati tu ulogu, kao što rade kod nas u poslednje vreme liberali. Ne tvrdim da drugovi Osman i Avdo imaju neke namere, ja govorim o rečima koje smo od njih čuli”...

U završnoj reči Mikuliću, očigledno, nije bilo teško da zaključi — uz punu saglasnost CK, da se na sledećem zasedanju „usvoji šira informacija o ovom slučaju“, pa da se ona pošalje u organizaciju SK Republike. Tako je, elem, trasiran put i za naredne sednice CK SK BiH, koje su brzovozno usledile.

Za 45. sednicu CK SK BiH, članovima Centralnog komiteta pored primedbi (pisanih, naravno) Karabegovića, Hume i Kapetanovića i predloga Dokumenta povodom rasprave na 44. sednici CK SK BiH podeljen je i „izvod iz stenograma sa sastanka grupe SSRNJ o ustavnim promenama održanog u . Bačkoj Palanci 2. XI 1971. godine“ na kome je govorio i Avdo Humo. Prema rečima Branka Mikulića, na tom sastanku su „plasirane teze da se u Jugoslaviji konstituiše pravo na formiranje opozicije da Socijalistički savez bude paralelna politička organizacija Savezu komunista, da Socijalistički savez može i treba da istupa sa suprotnim stavovima u odnosu na Savez komunista i da se o tome vodi javni dijalog“!

· Prepričavajući Humov govor, za koji je utvrdio da je „prava đilasovština, pa i nešto više od toga”, Mikulić se posebno okomio na njegovu tezu da „Socijalistički savez mora da bude taj aktivni faktor koji će uticati da samoupravna struktura, ovakva kakva je, mora nestati“. I mada je zaključeno da se o Humovim stavovima povede posebna rasprava na sledećoj sednici Centralnog komiteta, ipak bilo je rečeno da „Humo iznosi takve stavove da ja sa njim ne mogu biti u istom pokretu“

(Hamdija Pozderac), da je „platforma koju on nudi neprihavtljiva” (Munir Mesihović), da je tek sad „vidljiv Humov odnos prema samoupravljanju“ (Mićo Rakić), da „zastupa iste teze kao i Đilas u svoje vreme“ (Abaz Deronja) a Petar Dodik je, priznavši da nije pročitao Humovo razmišljanje u Bačkoj Palanci, zaključio da se na osnovu Humovog govora mogu videti njegove „prave pozžicije“! Avdo Humo međutim, na kraju sednice na kojoj je vođena,argumentovana rasprava, oni su, kao i drug Hajro Kapetanović, izjavili da povlače svoje tvrdnje i konstatacije koje su dali na sastanku 6. septembra i na sjednici Centralnog komiteta“!

Na sledećoj, 46. sednici CK SK BiH koja je usledila posle nepune dve nedelje, pored rasprave o provođenju Pisma druga Tita i Izvršnog biroa Predsedništva SKJ glavna tema su bili izveštaji o razgovorima sa Karabegovićem, Humom i Kapetanovićem. O razgovoru sa Avdom Humom, izveštaj je podneo — Hasan Grabčanović koji je, negde na samom kraju citirao Huma: „Ja Dokument prihvatam, s tim što po ličnom osjećanju neke ocjene intimno ne mogu da prihvatim...“! Za razgovor sa Osmanom Karabegovićem, između ostalih, bio je zadužen i Hamdija Pozderac. Prema njegovim rečima, Karabegović je bio „jako samokritičan“ mada se „još uvijek lomi oko toga da mu nešto nije jasno u Dokumentu i da on to ne može da prihvati"! U na-

” knadnom razgovoru sa Brankom Mikulićem, Osman Karabegović je — prema Mikulićevim rečima — „naglasio da je na sastanku 6. septembra iz krivog ugla, pod temperaturom ·i u naelektrisanom raspoloženju govorio o situaciji u Bosni i Hercegovini, politici i praksi SK BiH, ostvarenim rezultatima, radu rukovodstvu Republike i pojedinaca u njemu“. Posle razgovora sa sličnom „grupom“, Hajro Kapetanović je imao „čašicu razgovora” i sa Hamdijom Pozdercom, a naknadno, telefonski i sa Brankom Mikulićem. U pismu upućenom Centralnom komitetu ·(koje još nije objavljeno — čuva se u Dokumentaciji CK SK

BiH) Kapetanović, prema rečima Ferhada

Kotorića „svaku odluku koju donese Central-

ni komitet prihvata kao svoju obavezu“. Gru-

pa je „pismo razmotrila i ocijenila da je drug

Hajro EVOLUIRAO“! j

Kako je i najavljeno, na ovoj sednici je vođena posebna rasprava o „tezama druga

Avde Huma na sastanku grupe SSRNJ u Bač-

koj Palanci“ Sekretarijat CK SK BiH je sači-

nio analizu poslednjih istupa i nastupa Avđe

Huma i zaključio da je on „samo djelimično razumio Lelija Basa i Rozu Luksemburg, a nije se obratio Marksu, Engelsu i Lenjinu“ (odnosi se na Humova razmišljanja o „prenaglašavanju subjektivnog faktora u revolucionarnom pokretu“)! Arif Tanović je Humu zamerio da zagovara „razglasje“ ili „mnogoglasje“ i naprosto nije imao razumevanja za Humovu tezu po kojoj „politička struktura treba da sedi u klupama, a samoupravljači da govore” (povodom Kongresa samoupravljača). Činjenica da je Humo ipak odbacio stavove iznete u izlaganju u Bačkoj Palanci jeste prihvaćena i kao čin pokajanja, ali je „mijćnjanje stavova od sastanka do sastanka“ u

„evoluirao“

Najviše reči, ipak, bilo je o pomenutim primedbama koje su Humo, Karabegović i Kapetanović uputili na Dokument kojim se „precizira tok i suština rasprave na 44. sednici”, a koji se završava ocenom da „Centralni komitet vjeruje da će drugovi Avdo Humo, Osman Karambegović i Hajro Kapetanović iz konstruktivne rasprave u kojoj su učestvovali njihovi davnašnji suborci i mlađi drugovi izvući pouke i da će ubuduće aktivno raditi na provođenju politike Saveza komunista Jugoslavije i SK Bosne i Hercegovine“! Njihove primedbe zbog proizvoljnih interpretacija za·:

ključaka sednice, odbačene su kao neosnovabo vodu su pale i zamerke što, „Dokument materijalima. za raspravu podvučeno kao

ni sadržajno ni metodski ne rezimira tri dana „onemogućavanje svakog ozbiljnog ljudskog diskusije“! Ocenjeno je da se radi o „iskrivlja- —=razgovora“. {

vanju suštine rasprave“, njihov zahtev da se ; Pozivajući se na „tolerantnost“, „drugarsa stenogramima „ide u osnovne organizaci- ski odnos prema ovim drugovima i „jedno je” okvalifikovan je kao „nepoverenje u Cen- veliko strpljenje Centralnog komiteta“, čak i tralni. komitet“ i formirane su radne grupe · „bolećivost“, Petar Dodik se založio za odvakoje će sa „drugovima Humom, Kapetanovi- janje „slučaja Hajre i Osmana od „Slučaja ćem i Karabegovićem obaviti raspravu“ i Avde Huma”: „Što se tiče Avde, to je jedna Centralnom komitetu predložiti „šta treba ustaljena praksa da nešto kaže, a onda se podalje preduzimati”? U usvojenom „Doku- vuče, pa zato ne znam šta bih o njemu rementu” zaključeno je da su „drugovi Osman kao“! Seid Maglajlija je bio mišljenja da se u

ć i Avdo Humo sve do kraja sed- „slučaju Humo“ radi o „dužem djelovanju“ te RROLANNURAL da se mora posegnuti za primenom statutar-

7, NEDELJNA BORBA 24-25 decembar 1988. i · strana

M Aa Av ONI

\ : " : • ep dokumenta“! Mikulić nije imao ništa pro- · tak da se organizacijama SK pošalje Karabegovićevo „pojašnjenje“ i „bilješka razgovora“ sa tadašnjim predsednikom CK SK BiH, ali je, u najboljoj namjeri „da zaštiti druga Osmana“ preporučio (što je bespogovorno prihvaćeno) da se to ne čini! Predlog Sekretarijata CK SK BiH je jednoglasno prihvaćen uz karakterističnu opasku Branka Mikulića: „Pa, drugovi, vi ste flakovima pucali na nas, na našu politiku. Niste vi iz te takve paljbe mopli izaći neokrznuti“! | Povodom „uvredijivih tvrdnji“ o „Načinu vođenja akcije protiv ustaško-diverzantske grupe“, „neprihvatljivih stanovišta o odnosu rukovodstva i baze i uticaju baze na formuli-

nih odredaba i partijskih Weazni...“! Tanović se založio da „skica analiza teza druga Avda Hume treba da ostane int rni partijski materijal” a Mladen Oljača je, pf'ašeći se stvaranja nekog „komunističkog mm ;limanskog slučaja“ pledirao na izbegavan' e disciplinskih mera: „Sve što sti oni rekli, r: lj su u krugu sVOjih drugova. Ne vidim štet = posljedice njihovog istupanja”! Hamdija ž} W;zderac je podržao predlog Branka Mikulića „da se „obavi konsultacija sa drugom Titom“ pre donošenja definitivnog zaključka CK SK“ BfH, a nešto kasnije isto su učinili i Nenad) Guzina i Cvijetin Mijatović.

Krivica i za netečeno

Na istoj sednici, Mila m. Škoro je obavestio članove Centralnog kc wniteta o „raspravi ”– sa Čedom Kaporom” povc lom njegovih „uvredljivih tvrdnji koje je iznio o vođenju akcije za uništenje diverzantske awupe, kao i o nekim drugim njegovim stavotyima“. Naime, na još jednom „prekretničko:xi“ sastanku kome su u Republičkoj konferen giji SSRN BiH prisustvovali funkcioneri ove. Republike radu u saveznim organima i organizacijama (održan je 7. septembra 1%72?.. godine), Kapor je akciju likvidacije ustaqško-diverzantske grupe okarakterisao — „{predimenzioniraPOEUz niz zamerki zbog re ijeg „ponašanja“, Kapor je prikačio „minimi airanje akcije koja je potvrdila ispravnost i efM&aanost koncepcije opštenarodne odbrane“, njegova je izjava okarakterisana kao „netač na”, „neljudska“ i „izrazito politički štetna“ a posebno je osuđena njegova „tvrdnja“ da je uf %oj borbi palo 13

drugova „ne zbog svoje od: osti socijalistič-.

kom društvu, već zbog pai:de“. Uzgred Kapor to nikad nije rekao!

• Nije zgoreg napomenuti, istorije radi, da ovoj sednici CK SK BiH, seprotno Statutu SKJ, nisu prisustvovali Hurrx', Kapetanović i Karabegović! Posle konsultaniije sa sekretari-· ma opštinskih konferencija Bisveza komunista, predsednicima međuopštir.skih konferen-

sanje i vođenje politike“, „borbi protiv nacionalizma i' šovinizma“, pa ! „ekonomskom razvoju.Bosne i Hercegovine“, Čedi Kaporu je, posle priznanja da je u njegovom radu ipak bilo grešaka izrečena i jednoglasno prihvaćena — opomena.

Neprihvaćeno kritikovanje predsednika Činilo se u tim trenucima da su „bosanskohercegovački dani osvešćenja“ konačno prošli. Haotično stanje u zemlji, koje je, pre svega, karakterisala nacionalistička euforija, tehnobirokratizam i anarholiberalizam, delovanje sa pozicija unitarističkog centralizma i još štošta, bilo je „prevladano“... Ipak, tačku na bosanskohercegovačke vremenske nepogode, gde se nije znalo koga će sve „udariti prom“, stavio je Osman Karabegović neslaganjem sa Zaključcima Centralnog komiteta SK BiH koji su usvojeni na 48. sednici.

„Iako sam na zadnjem sastanku Centralnog komiteta prihvatio kaznu koja mi je:izrečena, moram priznati da sam odavde otišao sa teškim osećanjem da sam, u suštini, nepravedno kažnjen. Razmislio sam o tome šta da radim i zaključio sam da je najbolje da pozovem telefonom druga Branka i da mu to kažem i da predložim da se u zadnjem Dokumentu, koji je bio pripremljen, obavijesti članstvo Saveza komunista o tom stavu“ — · rekao je na 49. sednici CK SK BiH Osman Karabegović, zamerajući usput Mikuliću što; je na osnovu tog telefonskog razgovora napravio belešku („jednostranu, koja-se ne može uzeti kao baza stava čovjeka” — Karabegović), umnožio je i „bez međusobnog usaglašavanja“ podelio članovima CK SK BiH!

„Što se tiše moje želje da se članstvo Saveza komunista obavijesti o mom stavu, što sam i Branku u razgovoru rekao, nisam, pri tom, mislio ni na šta drugo, nego samo na jednu konstataciju: da nisam prihvatio kaznu kao pravednu i da ću se na nju žaliti i ništa

Svilen gajtan

— Drama onih koji odla: W\;, rekao je Mladen Oljača, vezana je i sa· dramom onih koji žele da se afirmišu, da ne ostanu tu političkom predsoblju, kako je vrlo slikovito i srećno rekao drug Đonović. Odlazilo se ne) ada zaista teže, strašnije. Kad su neki odlazili iz Bosne, onda su im preko glasnika slali i gajta:#* kojima će biti zadavljeni. Kad je Murat Treći dolazio na vlast ubio je šestoricu svoje braće. ] san Grozni je zadavio svog sina, Staljin je pobio sve svoje saradnike, itd. Odlazak sa scene muhe biti različit. .

Čini mi se da je naše društw o našlo izvanredno demokratski put tog odlaska, put koji kaže da se svakome priznaje zaslugui za revoluciju, zasluga za ono što je učinio, za ono što je najčasniji deo njegovog, života i njegcavog revolucionarnog dela. I naši drugovi zaista odlaze, koliko sam mogao videti, u najvećem. broju s dužnim poštovanjem, uz najveću moguću ljubav koju

prema njima gajimo za djelo i život koji su poklonili revoluciji.

To ne bi trebalo da bude s sta velika i strašna drama, ali je to ipak za mnoge drama zbog nesrećne funkcije na kojoj su bifi i zbog toga što se čovek često izgubi, što teško dolazi do drugog zanimanja, ... do manjeg p· adručja na kome bi se angažovao, do toga da, recimo, narodni heroj Mirko Fikret (u Viroviticii) gaji pčele i zaista je srećan, jer je uz to i reumatičan pa mi pčele pomažu da leči reumatizpw 1... To u nama izaziva smeh, ali u razvijenim društvima znači normalno bavljenje nčkim drug im posloni, nimalo smiješnjim i mimalo uvretlljivim za čovjeka, jer je rad, koliko znam iz Mark:n: i drugih, ponos čovjeka, dokaz da on:nije životinja, dokaz'da

upotrebljava ruke itd...

ajro Kapetanovi.

cija i Mikulićevog razgovora sa Titom, Sekretarijat CK SK BiH je pozvao trojicu ,.spornih“ koji se „neodgovorno ponašaju prema stavovima i politici SK“ i, u njihovom prisustvu, na 48. sednici CK SK BiH predloži a pomenu za Avda Huma (uz predlog Konfe renciji SK BiH da Huma opozove iz članstva S\ulnog dijela Konferencije SK) i kritiku za /Osmana Karabegovića i Hajru Kapetanovića. !Prilikom razrezivanja kazne, u opticaju je bilax „situacija posle Pisma koja je nalagala učvy šćivanje demokratskog centralizma, pojačanu disciplinu i odgovornost u Partiji“ ali i „sa m.okritički odnos“ prozvanih koji su „dopri: ıijeli razrješavanju stvari“! | Nesaglasja, naravno, nije bilo. ] pak, u tu vrstu neskladne složenosti, malo |yometnje uneo je Osman Karabegović zahtevi.am da se uz „pismo Centralnog komiteta“ oca novnim organizacijama SK pošalje i njegova i;formacija koja će mnoge stvari „pojasniti“, te pita-

njem „kako je protekla diskusija o Dolcumen- ~

tu”? · Odgovorio je Branko Mikulia:: „Od 156.000 članova Saveza komunista mu BiH, oko 30.000 je uzelo učešća u diskusij ib:Dokumentu Centralnog komiteta. Od togr:, 17 čalanova Saveza komunista je tražilo da; im se daju dopunska obrazloženjh, a četvriica su izrazili izvjesne rezerve na dijelove te lista na-

. tet je bio.jedinstven, niko

drugo“ — nastavio je dalje Karabegović, zamerajući Mikuliću da je „nervozno reagovao“ uz osorno prebacivanje da će u „organizacijama ići ono što mi.odlučimo“! „Na kraju“ dodao je Karabegović; „moje je pravo da sene složim sa kaznom i da se na nju žalim. To mislim da nije nikakvo :prkošenje ni dezavui- · sanje vas“! \

Svi diskutanti, njih 62, jednoglasno-su bili za isključenje Osmana Karabegovića iz Saveza komunista. Prema njihovim navodima,

· Karabegović „pogrešno procijenjuje ispoljeno

strpljenje u Centralnom komitetu“, nastoji da „konfrontira Centralni komitet i predsjednika CK SK BiH“, „zahtijeva položaj i status slobodnog strijelca“, „neodgovorno napada sve i svašta“, „protivi se odluci Centralnog komiteta“... „Ako drug Osmanlne prihvati „stavove Centralnog komiteta, sam:se Osman isključuje iz Saveza komunista. Mislim da je naša dužnost da to na:Centralnom komitetu i verifikujemo” zaključio je Hamdija Pozderac dok je Savo Čečur bio „zapanjen shvatanjem druga Osmana o mjestu i funkciji Centralnog komiteta“ i njegovog „personalnog sastava“... „U nastojanjima dase pomogne . drugu Osmanu, krajnju Strpljivost, širokogrudost, komunističko 'drugarstvo i humanost pokazao je predsednik Centralnog komiteta, drug Branko...“ konstatovao je Franjo Herljević a Munir Mesihović je ustvrdio da su „kritike upućene Branku neprihvatljive, među ,nama komunistima“! Zaključak ·Mikulića ije bio da Karabeović „lične interese i stanovišta stavlja iznad interesa Saveza komunista kao cjeline“... | „Na kraju „istorijske“:sednice, Branko Mikulić se složio sa predlozima da se'o njenom toku obavesti jugoslovenska javnost..Za zva- · nične promotore odluke o isključenju Osmana Karabegovića iz Saveza komunista ovlašteni su „Oslobođenje“, Radio :i Televizija SaLEEO a na primedbu Cvijetina Mijatovića'da Se O tome morali konstultovati sa „Predsjednikom“ (Titom) usledio je Mikulićev predlog „da se donese zaključak o objavljivanju“ a da se „sutra ujutro obavijeti.Predsjednik telefonom, pa ako on ima nešto protiv, mi ćemo tu našu odiuku stopirati...“! BIR dana, šesnaest godina posle, politički folklor Jugoslavije postao :je bogatiji za još jednu priznatu ·grešku: „Tada sam bio predsjednik CK SK BiH i to znači da:sam i ja napravio grešku. Međutim, Centralni komi: stv se nije čak ni uzko M ZU — rekao je nedavno Bran-