Borba, 20. 01. 1989., S. 2
Ри
„""__—____
кадрови _ у ТВ кадру
Јован РАДОВАНОВИЋ
Кандидатима за одговорне функције у држави никако не би шкодило демократско „решето“ јавности (па макар и у телевизијском дијалогу) тим пре што нас је заобилажење такве провере досад превише коштало
ожда полемика вођења на последњој седници Председ-
ништва ССРН Југославије о томе да ли два кандидата за ју-
гословенског премијера треба да иступе у јавност са програмом мера за савладавање садање кризе, показује сасвим транспарентно како се о томе размишља и у „обичним“, илити нефорумским круговима.
Док је већи део чланова Председништва Социјалистичког савеза Југославије био за то кандидати изиђу пред људе с довољно јасним и комуникативним објашњењима какве су им намере — и то преко телевизије, један је мањи део испољио поприличну одбојност према таквој новорарији, сумњајући, не само у њену сврховитост, већ и стварну демократичност.
Презир према „американизацији“ избора за врховне функције у држави, као и сумња да би се у било ком циркуском призору ТВ-дуела, нешто могло одиста и добити на ползу јавности и демократије, имају сасвим препознатљиве и у нас довољно дубоке корене. Сетимо се само онога подсмеха скојим су пропраћена слична збивања у Словенији, када је биран председник републичког председништва, те мноштва примедби да је у изласку кандидата пред ТВ камере било доста демагогије, подилажења неким „модним" трендовима, имитирања западњачких узора, па и манипулације.
Могли смо зато и сада чути да је потпуно непримерено југословенском систему да се два кандидата за премијера упуштају у било какав ТВ дуел, после којег би мандатор (Председништво СФРЈ) требало да одабере мандатара. Неко је иронично упитао да ли чланови председништва државе треба да седну пред ТВ екране, узму папир и оловку, па, ваљда, као у натецању на фестивалима забавне музике, дају поене такмичарима почев од визуелних утисака, начина на који прекрсте ноге, какву кравату или ципеле носе, да ли су нешто рекли са оваквим или онаквим акцентом, оцењујући шта су рекли, а нарочито шта су заборавили да кажу... Збир поена — одлучује мандатара!
Ових дана се може чути и то да оба садашња кандидата за југо-премијера — и Анте Марковић и Борисав Јовић — нису анонимне личности за које се не зна шта мисле и за шта се залажу, па да им је сада потребна некаква ТВ „провера“. Било је и бојазни да би некакав јавни дуел кандидата само подстакао навијачке страсти и продубио већ постојеће конфронтације у политичком животу земље. Неки већ унапред виде некакав српско-хрватски (или хрватско-српски) сукоб, јер су кандидати из Србије и Хрватске. Нови сукоби нам, одиста, у овом тренутку снажно изражених деоба, међусобног неповерења и супротстављања, нису никако потребни. Чини нам се, чак, да су оба кандидата, иако по многим наговештајима у почетку склона иступању у јавности, прихватила сугестије ове врсте и отклонила могућност некаквог ТВ-дуела, придржавајући се већ ихоланих правила. Обојица су, наиме, изјавила да су спремни да после одлуке Председништва СФРЈ ко ће бити предложен Скупштини СФРЈ за мандатара, изиђу пред Председништво Социјалистичког савеза Југославије и делегате Скупштине СФРЈ са детаљним образложењем сопствених виђења и могућих програма.
Вероватно је и следећа примедба, изречена ових дана, на месту: нема сврхе уприличавати некакве јавне дусле и иступе, јер се председник СИВ-а не бира на непосредним изборима па да би му била потребна толико помињана јавност, већ г одређује председништво државе. Наравно, из Председништва СФРЈ одмах стиже одговор да оно не одређује, нити бира, већ предлаже кандидата Скупштини СФРЈ. Додуше, за последња четврт века, откако је функција председника СИВ одвијена од функције председника Републике, није се догодило да је скупштина иједном одбила кандидата понуђеног јој с врха државе. Народна скупштина је, увек досад, потврђивала предлог, односно начињен избор.
Управо зато нам се чине ваљанима аргументи оних који инсистирају на јавном представљању кандидата, управо зато што, без обзира на сав зазор од „американизације", јавност треба увести у ову врсту избора, јер је без сумње, за сваког будућег премијера поверење јавности од изузетног значаја. Како ће је стећи ако се не изложи јавном проусе не изложи јавном просуђивању сопствене подобности2 Затим, нека то буде само мали потез, и макар у равни једне модерније комуникације с народом, може постати увод у оно што се показује неопходним — непосредне изборе на свим нивоима. Иступање кандидата у јавности, за све, а не само оне са врхунских функција, један је од предуслова да се нека дуго заборављена врата отворе и политика одиста почне водити јавно. Био би то, можда, мали помак у јавном чињењу у политици, за разлику од поплаве говора о јавној политици која то никако није. Јер, само када се политика заиста буде водила јавно, када бирачи имају могућност и да изабраног „држе за реч“, тек ће онда бити могуће политику и контролисати и водити у корист — бирача. И, напокон, ниједном кандидату за било коју функцију у овој држави, а нарочито за оне најодговорније, никако не би шкодило демократско „решето" јавности. Није потребно подсећати да нас је до сада прескакање тог дела у бирању људи за важна места у држави и превише коштало.
Ко је мандатор, а ко мандатар
У јеку наше садашње „предизборне" активности, најчешће се чује реч мандатор, али се у последње време умешава и мандатар, па има и забуна да ли се ради о штампарским грешкама, или две различите функције.
Ради се само о погрешној употреби новолатинских речи. Наводимо Вујаклију, надамо се довољно компетентног језикословца: мандатар(нл. мандатариус) прав. лице које прима на себе да, у име и за рачун неког другог (мандатора), изврши неки посао, пуномоћник, заступник, представник; пословођа мандатор (нл, мандатор) прав. онај који даје неком налог да у
име његово сврши неки посао, властодавац, наредбодавац Елем, како се на север-северозападу наше земље чешће користи правилни назив мандатар, за онога ко по налогу мандатора треба да састави владу, то можемо једино повезивати с бољим познавањем латинског на овим просторима.
Но, како никад није касно нешто научити, покушајмо да запамтимо: мандатар би био онај кандидат за југо-премијера који од Председништва СФРЈ као мандатора добија мандат, тј. налог, да састави владу.
Р.Ј.
афокризам
Политичари заговарају народ
Миодраг В. ЂОРЂЕВИЋ
„Своје место у нашем систему информисања
БОРБА
ничке класе и радног човјека“
тито
Председник Републике одликовао је „Борбу“ | Орденом заслуга са златном звездом и Орде-
„Борба“ треба још више да потврђује свакодневним ангажовањем 'на битним питањима рад-
'
борба пита
ШТА У НОВОМ СИВ И ОКО ЊЕГА НЕ БИ СМЕЛО БИТИ КАО ДОСАД
1. Шта би се морало мењати у југословенској политици и односима у федерацији да би нови СИВ могао успешније деловати
2. Шта би се у деловању самог СИВ и четвороугла СИВ — Председништво СФРЈ и Председништво ЦК СКЈ морало променити да би савезна влада била самосталнија и да би се боље видело шта је чија заслуга
или кривица
3. Кога бисте све мандатору за састав нове владе препоручили за минис-
тра и за који ресор
ПЕТАР ДРАШКОВИЋ, ДИРЕКТОР СОУР АИК »ЛЕСКОВАЦ«
Мало више ауторитета |
Кандидати за председника новог СИВ-а треба да буду, пре свега, југословенски опредељени политичари
1. Битан предуслов за успешније деловање СИВ-а је утврђивање јасне позиције федерације. Она сигурно не може бити збир држава, већ заједничка држава чија се овлашћења и одговорности знају и ниједног тренутка не могу бити спорна. Промене нас даље морају довести у позицију да нам стање много мање зависи од државе, а то значи и од СИВ-а. Наша велика очекивања од СИВ-а су само израз превелике моћи државе, која мора бити много мања.
2. Пракса је показала да је СИВ »дежурни кривац« за наше
стање. Истина је да је он са великим и овлашћењима и одговорностима, али је истина и да СИВ није и југословенска влада. Верујем управо у решење у коме се зна ко је носилац законодавне, а ко извршне власти. То је пут за демократско доношење одлука, али и за њихово одговорно реализовање. Влада би морала да има средства за контролу спровођења одлука. Услов за такав, рад је и да одлуке доносе надлежни. То, наравно, подразумева сасвим другу позицију Савеза комуниста и његовог Централног комитета.
3. Кандидати за председника новог СИВ-а треба да буду, пре свега, југословенски опредељени политичари. За владу је значајно да је чине квалификовани људи, али је пракса показала да и најстручнија влада не може ништа сама да уради, без других предуслова. У овом тренутку веровао бих влади коју би чинили најистакнутији представници југословенске политике. Таква би се влада отргла од свих оних видљивих и невидљивих утицаја који јој сметају. Та би влада имала ауторитет.
В.В.
ХАСАН МИШИЋ, ПОТПРЕДСЈЕДНИК РО ,„ШИПАД ИНВЕСТ“
Приватизовати ситну индустрију
Нови СИВ би у свом мандату, поред осталог морао да се избори да обезбиједи приватизацију ситне индустријске производње, трговине на мало
и саобраћаја
1. Скупштина СФРЈ треба да да пуна овлашћења СИВ-у увођењу економске политике. Политички органи на нивоу федерације не би се смјели мијешати у креирању и провођењу економске политике у земљи.
2.Сумњам да је СИВ у могућности да у краћем периоду ријеши насталу економску и другу кризу. За то је потребно најмање пет година. Прво се мора зауставити инфлација и повести у друштву рестриктивна кредитно-монетарна политика као и обуздавање раста заједничке и личне потрошње у земљи. Не би
се убудуће смјели мијешати Предсједништво СФРЈ као ни Предсједништво ЦК СКЈ. Као битан захтјев намеће се питање смањења администрације како у привреди тако и у друштеним дјелатностима и службама. Мора се извршити оштар рез у значајном смањењу државне администрације. Неопходно је предузимање хитних мјера на оживљавању индустријске производње. Исто тако, потребно је зауставити одлијевање друштвене акумулације у изградњи друш-, твених станова.
3. Мандатор нове југословенске владе морао би бити неко од следеће тројице кандидата: Ми-
лан Кучан, Анте Марковић и Слободан Милошевић. Након избора једног од њих преостали би могли бити потпредсједници СИВ-а. Министар индустрије и енергетике у новој влади могао би бити генерални директор „Црвене заставе“, Радољуб Мицић, а за министра спољне трговине предложио бих Микија Савићевића из „Генекса“. Предложио бих новом СИВ-у да се избори да у свом мандату, поред осталог, обезиједи приватизацију ситне индустријске производње, трговине на мало, као и саобраћаја. Ф.Н.
БОРБА 20. јануар 1989,
Страна
РЕАГОВАЊЕ „РИЛИНДЈЕ“ ПОВОДОМ
КА У „БОРБИ“ ПО МАЧКЕ У ЏАКУ' „БОРБЕ“
ПОД НАСЛОВОМ „СКрИЈ ТАН. и ОДГОВОР Новиц“
Ар
Приштинска „Рилиндја“ у броју од среде 18. јануара, доноси из
ра свог коментатора Рустеме Ругов ти коментарМилоша Антића објављен у „
е напис у коме покушава деманту“ Борби“ у понедељак, 16, Ми
ра. „Борба“ доноси и коментар Рустема Ругове и одговор на то свог | штинског уредника. Ево шта „Рилиндја“ под наднасловом „Поводу“ насловом „Прохујало време“ дословце пише: '
Прохујало време
„У прекјучерашњем — броју „Борба“ од свог дописника из Приштине објављује текст под насловом „Скривање мачке у џаку“ и наднасловом „поводом предугог ћутања косовског руководства о уставним променама у СР Србији“ у коме својим „аргументима“ каже да је руководство Косова послало руководству СФРЈ једно писмо и своје мишљење о овом питању и да „преполовљено“ косовско руководство данас или сутра треба да одржи седницу и каже јавно своје мишљење о уставним проме-
нама. Поред осталог цитира и је-
дан напис „Рилиндје“ у коме се говорило о променама Устава СР Србије које су произашле тих дана на седници Уставне комисије СР Србије.
Јасно се види да се овај новинар, и са овим текстом хвата у коло оних новинара и појединаца који не презају и нису презали да од 1981. године на Косову мало шта виде бело, користећи најосетљивије теме горке косовске реалности који наводе воду на млин оних снага које су за радикалне промене, које су чак, као што је овај случај, и против предлога Председништва СФРЈ о променама Устава СФРЈ.
(И овом приликом требамо подсетити овог чланкописца и друте да у нашем друштву није било намере нити договора о променама Устава и нашег политичког система социјалистичког самоуправљања, већ за усавршавање уставног и нашег система у целини, па ни то да се моту мењати основна начела Устава из 1974. године, већ се усав-
Мачке
само петком
Народ треба тући
Тешко ће бити установити колико се руководство удаљило од народа а колико народ од руководства, а још мање чија је већа одговорност за такво разилажење. Чини се, на први поглед, да је одговорност народа много већа. За разлику од функционера којима ништа није било јасно и често нису ни знали у којој су земљи и који народ представљају, народ је одавно све видео али је ћутао, неког се зла плашио.
Понекад, размишљајући о народу, власт је у име тог истог народа и за тај исти народ доносила позитивне законе за њихове негативне поступке. И што су закони били оштрији имали су утисак да су више на страни народа. Ни слутили нису да су заправо те законе правили и за себе јер ће их управо сада стићи.
Може их спасити једино то што су толико били одвојени од народа, дакле да нису били део народа нити су њему припадали па их према томе не могу ни качити народни закони. Ту је изгледа народ погрешио што толико инсистира на њиховој одвојености од себе.
Уместо народа они су штитили систем. Штитили га од тог истог народа коме би требало и да систем припада. Јер без народа се некако и могло али без оваквог система није се могло, односно, не би било њих на тим местима а и многих места не би било. Толико су се многи сјединили са системом да их је народ једва од система одвојио.
У име система, односно у име народа, људи су кажњавани и ту. чени. И некада у Београду и сада У Црној Гори. Само што су преко студентских леђа, 1968. године, многи направили каријере, а ове године на тим истим студентским и радничким леђима ти исти изгубили каријере.
Шта се то променило за ових двадесет година2 Мало! Систем исти, степен демократије исти, партијске платформе исте, закон исти, власт иста, полиција
Поштански фах 592.
Мипко Вија
геуе РХ Предраг КОРАКСИЋ
иста... Једино су за ово време ства да дођу до власти. Ваљда им пендреци промењени: ваљда се досадило да вечито из сенке рапохабали од превелике употре- де за власт. А, уосталом, и зашто бе. би радили за другог кад и сами Биће разлике само код оних могу да дођу на власт.
преко чијих су се леђа многе Изгледа да сам се удаљио од ствари преламале. Студенти, КО- теме, а можда је и промашио ји су код Мр це на Новом свеједно. Сигурно је само да још еограду остали без ципела и није време за претходна поређеодеће. Тражили су промене на“ ња ери му пати = КИ што _ Где ће сада и шта ће бити са У | " У дога- огромним бројем људи који су ђаја нешто и тражили, власти су изгубили власт. Да ли ће они
жалиле што им не могу помоћи · јер, наводно, све су ставили на МА ЛМИА ПИДУ ДС ПАРР ПР коцку код подвожњака мапе из- 7 Ол Онор често" народа који ИМ губили а што се ту изгубило ни: је нанео огромно зло одузимају ко није имао право ништа да ћи им власт. А ако пристану они да ли ће народ пристати да међу
надокнади. Е Да нису постигли то што су собом има толико: оних који до сада њима нису припадали.
постигли и студенти и радници у Црној Гори могло се исто дого- Ако се буду асимиловали са дДИТИ. народом и они ће једног дана У овом крактом периоду од "мати прилику да смењују оне двадесет година многи, тада зре- који су њих сменили с тим што ли људи, још су више сазрели ће претходно можда добијати баили, боље рећи, еволуирали. Не- тине на неким демонстрацијакада су били зато да се студенти ма. И тако у недоглед, власти ће туку јер траже промене а сада су се смењивати а све друго ће оспротив оних што туку народ и тајати исто. Све док сви не осекоче промене. Очигледно, да не тимо и сласт и горчину власти. бирају своје погледе и туђа сред- Све друге горчине смо осетили.
„Рилиндја“ преко свог коментатора одабрала је чудан начин, не да демантује неке евентуалне нетачности у мом тексту под насловом „Скривање мачке у џаку“, него да саопшти својим читаоцима „да се овај новинар, и са овим текстом, хвата у коло оних... који не презају и нису презали... да на Косову мало шта виде бело, који су за радикалне промене и против предлога Председништва СФРЈ“... као и то да се јавности од мојих текстова, односно „инсинуација повраћа“.
Без „анатемисаног текста
Све то написао је Рустем Ругова, а да се он и они који су му то објавили нису сетили златног новинарског правила да најпре својим читаоцима пренесу „анатемисани“ текст и онда по њему „пуцају“. Но, то нека им служи на част. Уосталом, ја их потпуно разумем, јер ако би то објавили онда не би имали шта да демантују или нападају. Тада им њихови читаоци не би веровали. Овако, непозната мета за читаоце је права посластица. .
Но, пођимо редом. Да не беше Рустема Ругове ја не бих знао да сам се „и са овим текстом" ухватио „у то коло које ми приписују он и „Рилиндја“, јер од кад сам у „Борби“, а то је пуних десет година, сваке године, и то у више наврата, Издавачки савет листа „Борбе“ за Косово одговарајућа секција ПК ССРН Косова за информисање, затим, више пута руководство покрајине, да друге и не набрајам — оцењујући рад покрајинске редакције „Борбе“ за Косово, чији сам члан и ја — стално су закључивали да овај лист, односно његова косовска редакција реално, свестрано, критички и аргументовано пише о косовској збиљи и тако више од свих других гласила доприносе продору истине о Косову. Таква једна оцена изречена је пре петнаестак дана на седници Издавачког савета „Борбе“ за Косово, у чијем раду је учествовао и представник „Рилиндје“. Како је моја маленкост део ове редакције, просто сам знатижељан да ми Ругова каже по чијим
Уређује редакцијски колегијум Заједничка редакција, Београд, Трг Маркса и Енгелса 7. Важнији телефони: централа 334-531; главни и одговорни уредник 338-740; руководилац ОУР 347-136; дневна редакција (Деск) 347-027; Југославија 345-139; Свет 347-345; Стваралаштво 345-361; Спорт 346-236; дописна мрежа 339-356; Недељна „Борба“ 336-381; Секретар редакције: 346-143; Пословни центар: 333-532. Одељење претплате: 335-246, Стенографи: 332-971. Телекс: 11104, 11410, 11408. Рукописи се не враћају Претплата у зе иљи за један месец 23.880, за три месеца 71.640, за шест месеци 143.280, за једну годину 286.560, на жиро-рачун у Београду број 60801—602—79 „Борба“, ООУР „Борба". Претплата у иностранству за један месец 47.760, за три месеца 143.280, за шест месеци 286.560, за једну годину 573.120 број девизног рачуна: 60811—620—16—101—257300—00799 Беобанка, Београд. Издаје и штампа Радна организација „Борба“. Уредништво, администрација и штампарија „Борбе“, Трг Маркса и Енгелса 7.
ршава нормативни део тог Устава и да садашње федеративно устројство социјалистичке самоуправне Југославије равноправних народа и народности и са две аутономне покрајине, нема алтернативе). си
Овом аутору треба да је јасно да су Косовари били и јесу за промене Устава које воде наше самоуправно социјалистичко друштво напред, које јачају братство и јединство, које сламају бирократске баријере, посебно баријере које стварају националне бирократије. Такође су против поделе народа и народности, република и покрајина и јесу за развијање таквог економског система који пружа решење бржег изласка из економске кризе. ;
Стога „мачка није скривена у врећи“, ако Косовари, посебно Албанци, као што он алудира, нису за такве уставне промене које враћају на период из 1974. године, па и оне које враћају чак и у време пре првог Устава СФРЈ, оног из 1946. године. Тенденција и таквих предлога за враћање уназад, на жалост, има. Стога, све је јасно —јер, захваљујући постигнутим укупним достигнућима друштва у социјалистичкој Титовој Југославији данас нико није тако наиван, колико се некоме чини!
Овај аутор је требало да има у руци предлоге и мишљења са јавне расправе на Косову и да добро зна какво је снажно већинско опредељење имала већина Косовара за социјалистичку федеративну Југославију равноправних наода и народности и
ипак у
сам то критеријумима добио ову оцену коју ми он прилепљује. До сада сам знао само то да моје писање не одговара искључиво албанским и српским националистима, који ми непрекидно прете, али да сам толико „заглибио“ стварно нисам знао до појаве Рустема Ругове.
Напада се оно чега нема
То што ми Ругова подмеће „да сам за радикалне промене“ и „да сам против предлога Председништва СФРЈ“ својеврсна је манипулација. Ти „епитети“ немају ничег заједничког са текстом који Ругова напада, јер ја у њему о томе не говорим. Кажем само да је чудно како покрајинско руководство није смогло снаге да косовској јавности протумачи и објасни управо ставове Председништва СФРЈ, које ја више него подржавам, а које Ругова и ја посве другачије схватамо. Он, да ти ставови ништа не обавезују покрајине и њихова руководства, а ја да „предлог амандмана који је усвојила Скупштина СР Србије представљају добру основу за решавање уставне кризе у СР Србији“.
Ругова ме даље подсећа на резултат јавне дебате на Косову о уставним променама у СР Србији, Знамо тај резултат добро и он и ја, али и шира југословенска јавност, Зашто се Ругова не запита, због чега је тај резултат такав и чија је то заслуга што су људи били изманипулисани лажима „да ће им се одузети аутономија, земља, језик, писмо, за-
става и слично", ако „прођу ус- ·
тавне промене у Србији онако Како их предлаже Скупштина СР Србије“.
Што се неког враћања уназад тиче, то не да нисам нигде помињао, него ми никада као хуманисти није падало на памет.
Напротив, увек сам се залагао и залажем се за афирмацију свих народа и народности и у том контексту за свеукупну афирмацију и просперитет братске албанске народности. Јер ја то имам снаге да кажем — мене боли свака рана која се зада припадницима ове народности, као што ме подједнако боли то
за основна револуционару; редељења СКЈ. Као што се зна да су се и народи и у; ности Косова, њихова Радну класа, према томе и Аз супротстављајући се, у прву ду национализму из сопства редова, здушно од 1981, Год наовамо, али и раније, за своје и добро других, Значу добробит целе Југославије,
Инсинуације у стилу „у дугог ћутања косовског р ства о уставним променама Србији", „послато једно ти. руководству земље“, „дана сутра ово преполовљено ско руководство ће рећи реч (како се чини овом но ру смета и ово преполовљен, ководство), „Коментатор Ру дје поставља питање шта ћу тати од бића и карактера а мије у нашем уставном си ако се прихвате и усвоје саду њи предлози за промене Усу, СР Србије“, или: “Коментатор Приштине да би био убедљ гледаоцима показује Уста у 1974. године и 1963, године _ најблаже речено су ниски у ци, од којих се сада већ седан – осам година косовском медију не само њему повраћа.
Овакви написи не допру ни стварању атмосфере ну» мократском дајалогу у уста процедури, како препоручују! закључци највиших партијси и државних органа, нити стубу ности и смиривању ситулц ако је уопште то имао као моте аутор овог текста.
џаку |
што неки сада користећи сеје ним средствима у општој збри. штитећи личне интересе наст“ да манипулишу са интересе албанске народности.
Своје подмеће мен _
При крају свог коментара | | тем Ругова, не да обмањује с" читаоце, него иде дотле да 0" што је он писао, а што сам ја“ тирао у свом тексту, проглаш“ мојим ниским ударцем, од 7 се „косовском медију повр
(Треба ли о добром укуд' оваквој терминологији уоп“ расправљати2 Преводилац ' тражио синоним за непримеј“ ни, по нашем мишљењу — но није нашао ништа слез“ а да то значи). Ја сам само по“ тио да је он написао „да 450 прихвате и усвоје предло амандмани..., онда се с пре поставља питање шта ће од карактера и бића аутоно покрајина у нашем систем; је објавио, подсећамо, #% ли дан наставка усаглашавања " | после првих седница. м |
Као инсинуацију Ругом + подмеће више ствари (све ( ди из његовог текста), На ~
ње ву жалост, све су то Чик“ « које су се већ десиле. Више) | го истина, то зна цела) венска јавност, да је руковао Косова послало поверљи мо руководству земље са 6 мишењем на уставну пр. у" тику у СР Србији. Такође И и на да је у понедељак одрже једничка седница Предоа. тва САП и ПК СК Косова пе је разговарано о досадаше“ ку усаглашавања.
Истина је и то да нице, са три дана. азот издата информација (2 и
: · а
ње), коју је и „Рилинд) ла. Истина је и то да Је К- ли вљено. + руководство преполо их да такво оно мени и смеје што Ругова пише, ствар. ње“ ненађује и задивљен кад 1 3 ОМ к вом пребујном машт сток! нешто може чак и да и нише ви. Све у свему, ама Ио јели“. нисам инсинуирао, Не које“ тавно износио чињени““ ј
се потврдиле. Милош АНТ'
5
је са 19 #
Први број „Борбе“ изашао фебруара 1922. У НО рату „Борба а 19 Ужицу од 19. октобра до 27, новена“ бе Дринићу од 1. октобра 1942. до ба наставу | 1943. Од 15. новембра 1944. „Бор.“ 194. К. | излажење у Београду, а од 23. МЕ Загребу. Од 1. јануара „Борба“ се . ограду као јединствено издање.
воћа а Де ВАВА И 6 АВИ АНИ + АЕ АВА РАНИ 6 НАМ АЦЕ НА