Borba, 06. 03. 1989., S. 5

|

-УГОСЛАВИЈА

Аму у ЗАШТО ЈЕДИНО ВО рагоВиИ. :лчела свог УСТАВУ ФИМА“ ИЗ НОРМАТИВНОГ ДЕЛА

| ) је 1 си Паза

Ја 6

= е(изостављањем термина

Када се отпочело са уставним ап по у федерацији, репубкама и покрајинама, био је завет јединствен став: неће се меАп 7" основна начела већ само · ~ Цеприхватљиви или давно преТа јазиђени делови из норматив( Ч цих делова свих устава. > Ред иду Стога је, с разлогом, ових даПИ гајја скренуо пажњу предлог КоУ!2 ју гисије за уставна питања Скупчођутине САП Војводине да се, уз пије У нацрта амандмана, којима се ову ења нормативни део Устава а т АПВ и они усаглашавају са већ и: Оствареним променама у устави0 јеца СФРЈ и СРС, предвиђа и један јуа: умандман којим се, колико се на, једино у Војводини мења и дан „параграф“ из — основних ачела Устава САПВ. ' О каквој је промени реч и заго је до ње дошло2

ЈЕ фављање ста ре « уфог лулације

| ас Подносећи уводно излагање а сдници Комисије за уставна итања Скупштине Војводине, угтопја којој је утврђиван текст наСипајрта. 44 амандмана на Устав у 5 уарАИВ, о чему ће војвођански деКгајегати расправљати, пре слања гађгјвог значајног документа на јавртаџају расправу — на седници Скуппјопштина САПВ, заказаној за 10. 12. омару Станко Шушњар, пределкик комисије Покрајинског бек тета за законодавство је реи оса 0 ада — Осим промена предложезих у нормативном делу Устава, је ро полазећи од залагања изражепасјних У јавној расправи поводом 10 плацрта амандмана на Устав СР Ко убије и закључака ванредне тапеонференције СКВ, промене се бпобрше и у основним начелима пик става САПВ, тако што се, полаојпојећи од утврђеног положаја ау: ћодојономних покрајина у федераа, роћији и положаја САПВ као сасуауалавног дела СР Србије, утврђује 6 јела радничка класа, радни људи, бпоузароди и народности остварују ја. свестрани социјалистички самоуајџ Управни преображај и развитак оу У покрајини и да су јединство СР = Србије и аутономија покрајине унутарње међусобно повезани и условљени једно другим. На основу овог предлога, изостављено је из постојеће формулације да је САП Војводина конститутивни елемент југословенског федерализма. Оваква констатација није садржана ни у Уставу СФРЈ, Уставу СРС и Уставу САП Косова. Са таквом променом у ставу 4, одељка 1. основних начела Устава САПВ сложио се и члан Комисије за уставна питања др Радоман Божовић:

— Мислим да би требало јасније казати да промена овог става у уводном делу Устава Војводине, који је био познат под синтагмом да је Покрајина консти-

' тутивни део југословенске федепа рације, не значи никакав суша тински други третман позиције да Војводине као аутономне покраУ гине, односно, ништа друго него " оно што је Уставом СФРЈ преци“ гирана позиција аутономних поо.0 грајина. Због тога треба казати 26' да је реч о отклањању једне синго тагме која је била политичка јеја «онструкција у Уставу Војводине ја | -4! ја

ћ

ко 4

(о! оу а!

ко Преломљена кроз новинске (чланке, радио реч и ТВ слику и :(- | говор текућа дневна олитика беХК сумње је почела да квари и нека [6 чврста пријатељства и да кида 1 традиционалне споне спонтано џ“ однеговане међу југословенским народима. Сенка политике тако је пала и на воз „Братство-јединство“" који од шездесетих година путује на релацији Словенија— Србија. У том свом двосмер. лом кретању априла ове године "ребало би да се заустави у Сре' У јији,

Но, пре воза телефоном и · лисмима, уз ограде да је ту мало "личног неразумевања, а више ' изнуђености узаврелом полити' ком — почели су да стижу одговори и објашњења која се једном речју могу свести на следеће „сада не бисмо могли да дође' мо“. Тако, на пример, на писмо · позив Драгољуба Рутића из се-

0" | е,

Хагословенског социјалистичког федерализма“ ни положај ове Покрајине, јер је таву СФРЈ, каже Станко Шушњар, комитета за законодавство. Помен уставима СФРЈ, СР Србије и САП

да је САП Војводина

Косова

и која је давала одређену подлогу, рекао бих, за увођење те силне политичке надградње о посебностима Војводине и њеној самодовољности. Ми сада, практично, ништа друго не радимо, него афирмишемо начело, односно оно што је садржано у Уставу СФРЈ као — уставно одређење позиције аутономних покрајина. Др Божовић је, затим, у својој расправи, додао и следеће:

— Ово говорим зато што је ради јавности потребно што је могуће одређеније рећи, како се не би на основу ове промене сада изводиле одређене квалификације које, заиста, не стоје и нема потребе да се уз овај предлог дају. Реч је, заправо, о јасном уставном дефинисању САПВ, одређеном Уставом СФРЈ, које одређује позицију аутономије у федерацији, у оквиру целокупне логике Устава СФРЈ. А, са друге стране се јасно уклањају баријере о дефинисању аутономне покрајине као дела СРС и о прак-

тичној уставној претпоставци за јединство у СРС.

Када се прешло на конкретно изјашњавање о Нацрту амандмана 12. на Устав САПВ, којим се синтагма о покрајини као „конститутивном елементу југословенског _— социјалистичког федерализма“ замењује, сви чланови Комисије су били „за".

Од иницијативе до промене

Као основ за „отписивање" ове синтагме, предлагачи су указали на бројне иницијативе из јавне расправе о Нацрту амандмана на Устав СРС, као и опредељења ванредне конференције СКВ.

ла Парчин Ники и Јанезу Миклавц (Ника је била и 1941. године у Словеначком танспорту за Србију) долази одговор „Па, ова политичка ситуација у Србији није најбоља и не волим и нећу да идем. Имамо пуно пријатеља Срба и у Београду и у Крушевцу. Са њима често разговарамо телефоном, па су дошле и неке непријатне речи између нас. Не бих могла сада да идем“ — каже Ника.

И Бранко Добравц из Љубљане је такође неодлучан. Њега и чланове његове породице позвали су Злата и Бранислав Јовановић из Ражња. Бранко Добравц се колеба „У себи сам помислио „ићи или не"“2 О овоме још никоме нисам говорио. Не знам, мислим да ћемо превази“ ћи ситне неспоразуме...“

Ова ситуација неизвесности оптерећује и чланове Републич-

:

„конститутивни елемент јуне мења се ни у чему уставуместо тога уписано оно што стоји у Успредседник комисије Покрајинског ута констатација није садржана ни у

Мора се, пре свега, рећи да је, заиста, у јавној уставној расправи био снажно изражен захтев за укидање свих баријера које би могле убудуће да спречавају грађење јединства и заједништва у Републици. У оквиру тога, било је и доста захтева да се покраји-

не, убудуће, „исказују кроз Ре-·

публику у федерацији“, а не самостално. А, нападан је и тај „конститутивни елемент федерације“. У „непосредним задацима СКВ на превазилажењу актуелне идејно-политичке ситуације у САПВ“, који су усвојени на ванредној конференцији СКВ, одржаној 19. и 20. јануара, о уставним променама, уз остало, стоји забележено следеће: „У склопу функционисања — југословенске

федерације, представници САП Војводине оствариваће што већи. степен координације у заузимању ставова у оквиру СР Србије. Променама Устава СРС створиће се уставне претпоставке да СРС, као држава и самоуправна

Борислав Цветковић

заједница, остварује неопходне функције на целој својој територији, и за свестрану сарадњу и јачање интеграционих веза покрајине и у СРС и у СФРЈ. Овакве промене су добиле најширу подршку радних људи и грађана и у САПВ,

Станко Шушњара, председник комисије Покрајинског комитета за законодавство, конкретније објашњава шта се то, у суштини, мења у ставу 4. одељка 1. основних начела Устава САПВ, што је сада постало амандман 12. на Устав САПВ. Досад је овај део Устава САПВ гласио; „У САПВ Војводини као делу СР Србије и конститутивном елементу југословенског социјалистичког федерализма, рад-

ј- НИЈА — СРБИЈА КОЛЕБАЈУ ДА КРЕНУ НА ПУТ а

ке конференције ССРН Словеније. Упркос њој обављају се темељне припреме за ову манифестацију. — Ми ћемо у априлу разговарати са свим људима који се колебају. Видећемо који су то стварни разлози што их одвраћају. Нисам уверен да је то неки већи проблем, народ једноставно осећа нервозу. Мислим да је то више због неинформисаности а мање због принципијелних ставова да је ситуација у односима између Словеније и Србије толико лоша. На штајерској страни Словеније нема тих негативних знакова у толикој мери. Ипак, убеђен сам да ће воз „Братство јединство“ ипак путовати — мишљење је које смо добили од члана Председништва РК ССРН Словеније Приможа Хајнца.

Сличног је става и технички

ЈВОДИНА МЕЊА ЈЕДАН ЧЛАН ИЗ ОСНОВНИХ ДОК ОСТАЛИ ТО ЧИНЕ САМО СА „ПАРАГРА-

=ррисање „конститутивног елемента“

Шта каже Устав СФРЈ

У члану 1. Устава СФРЈ пише да је „Југославија савезна држава као државна заједница добровољно уједињених народа и њихових социјалистичких република, као и социјалистичких аутономних покрајина Војводине и Косова које су у саставу СРС“.

У члану 2. се каже ко сачињава СФРЈ, па се наводи шест република, „као и САП Војводина и САП Косово које су у саставу СРС“.

Члан 4. Устава СФРЈ, у целини, посвећен је, формулисању шта је, у ствари, САП: „социјалистичка аутономна покрајина је аутономна социјалистичка самоуправна демократска друштвено-политичка заједница заснована на власти и само-

управљању радничке класе и

свих радних људи, у којој радни људи и грађани, народи и народности остварују своја суверена права, а кад је то у за-

једничком интересу радних љу-

ди и грађана, народа и народности републике као целине Уставом СРС утврђено — иу Републици“ А чланом 5. се

констатује да се „територија ре-

публике не може мењати без пристанка републике, а територија аутономне покрајине „ни без пристанка аутономне покрајине“. ПЕРА ЕТАН ничка класа, радни људи, наро-

ди и народности остварују свестрани социјалистички и самоуп-

равни преображај и развитак."

Уместо тога, сада је предложен амандман 12, који, у целини, гласи: у САП Војводини као делу СР Србије и у оквиру Уставом СФР Југославије утврђеног положаја аутономних покраји" на у федерацији радничка класа, радни људи и народи и народности остварују свестрани сосамоуправни преображај и развитак. јЈединство СР Србије и аутономије покрајине унутар ње, у условима социјалистичког самоуправљања, међусобно су повезани и условљени једно другим. На овим основама заснивају се, развијају и јачају интеграционе везе у СР Србији и СФР Југославијији и потврђују и афирмишу основе и друштвено-политичка садржина ауто-

цијалистички и

номије.

Поводом те промене Шуш-

њар каже:

— Као што се види, остварују се две промене. Прво, споменута синтагма о „конститутивном елементу“ замењена је са формулацијом из Устава СФРЈ (која је посебно подвучена, примедба С.С.). Уз то, у овај амандман су дописане и још две реченице (такође подвучене — примедба С.С.) које, у духу захтева радних људи и грађана, треба још адекватније да одразе праве односе на релацији Република — Покрајина и на релацији Покрајина — Република — федерација.

адекватнијом

При томе, како је речено и на Уставној комисији САПВ, не дира се у положај Покрајине у духу одредаба Устава СФРЈ, ко ји је и досад био „на снази“. А синтагма „коститутивни елемент југословенског социјалистичког федерализма“, остаје само за употребу у — политич: ком животу.

Слободан СТАНОЈЕВИЋ

|| ЗБОГ ЧЕГА СЕ ПОЈЕДИНИ ПУТНИЦИ ВОЗА „БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО“ НА РЕЛАЦИЈИ СЛОВЕ-

· Политика (не) квари пријатељство

'Због притиска политичке ситуације поједини стални учесници воза „Братство-јединство“ ове гог' дине одбијају да крену, док, с друге стране, има све више и новопријављених 1: %

секретар Одбора за припрему овогодишњег воза „Братство-јединство“ Макс Веле, члан Пред: седништва РК ССРН Марибор. Каже да припреме за одлазак воза из Марибора у Краљево теку по плану. Да се чак, из дана у дан јавља све више људи који би да тим возом крену. Долазе лично или питају за адресу и непоз натих фамилија из Краљева са којима би да склопе пријатељ ство или да се побратиме. Цели воз је већ попуњен, а га укључе ње у ову традиционалну племе: ниту манифестацију многи ће се одлучити и путем личног прево· за и личних контаката. Веле на: глашава да за ту међуљудску ко.

муникацију не брине —она ће с

успоставити лако и спонтано. Т'

су такве релације да политика н

може да наруши ПРИЈЕ рај Д

М. РАЖНАТОВИ

Б

борба истражује

РАЗГОВОР СА ДР СМИЉКОМ СОКОЛОМ, ПРОФЕСОРОМ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У ЗАГРЕБУ Х

Синтеза Сјевера и Југа

Нови Устав би морао створити оквир функционирања југословенске државе и друштва, на свим нивоима, на далеко ефикаснији и демократскији начин Ф Право изнад државе и њених функционера Ф Између две концепције федерализма — компромис Ф Једногласност само за промјене уставних норми које регулирају права република и односе у федерацији, одлуке о другим промје-

нама — двотрећинском већином Ф Два, највише три. преднацрта устава

Југославенски Устав је већ у неколико наврата ревидиран и, како сада ствари стоје, његова даља „репаратура“ не долази у обзир, већ ће се — како је и службено најављено — ускоро приступити изради новог устава чији ће век трајања, надајмо се, бити нешто дужи. Како приступити изради тог највишег закона сва-

ке државе па и наше, шта би он вим идејама га „оплеменити“ и

све требало да садржи, којим ношта би требало учинити пре не-

го се правници лате пера и почну обликовати члан по члан2 Све су то питања на која већ сада ваља тражити одговоре, и „Борба“ их је затражила од већег броја познавалаца уставне материје из

целе земље. Др Смиљко Сокол, професор уставног права — загребачког

Правног факултета, професорски систематично, разговор о новим идејама за нови Устав СФРЈ почиње од већ достигнутих домета најновијих уставних промјена:

— Одмах да кажем, економски амандмани иду врло далеко и чине дубоке промјене. Уставноправно гледано они су у цјелини својих рјешења врло значајан корак према могућим промјенама нашег, не само економског,'него и цјеловитог друштвеног система. Они успијевају остварити једну, по мом мишљењу, релативно успјешну и сврсисходну равнотежу између принципа ефикасности и могућности развијања — а ако не то, онда барем очувања — основних вриједности југословенског социјалистичког друштва с нагласком на његове демократске вриједности. Нагалашавам да је то само уставноправни аспект гледања, а да ли ће и како ће то бити разрађено у законима, те да ли ће и како то бити у друштвеној и политичкој реалности, то више не овиси о садржају уставних амандмана.

Међутим, за разлику од економских амандмана, амандмани којима се чине измјене политичког система у цјелини гледано остају површински, више или мање козметички јер битније не мијењају ниједну од институција Устава из 1974. године. Добро је познато-даје то резултат пат, позиције“ у. односима политичких снага, како републичко-покрајинских, тако и различитих идеолошко-политичких концепцијских приступа промјенама система у цјелини.

Укратко речено, након усвајања ових амандмана могло би се рећи да смо добили два устава: један нови и радикалнији у регулацији економских односа и други, а који се односи на политички систем, који је само нешто уљепшан али је зато мјестимице још сложенији и по својим рјешењима — контрадикторнији него, стари Устав.

Једноставније и сажетије

Како би, по Вашем мишљењу, тај нови Устав требао изгледати и имате ли неке нове идеје за његову израдуг

— Нови би Устав требао извршити низ дубоких и радикалних промјена у политичком систему, па и федеративном уређењу а у складу с промјенама какве су учињене амандманима у сфери економског система. Што се тиче форме, односно уставног инжињерства, а што је значајно питање када је ријеч о садржају и квалитети будућег Устава, он би на првом мјесту морао — а то би било уставноправни допринос и први корак ка дерегулацији друштвених односа — извршити деконституционализацију великог броја норми постојећег савезног Устава, а што значи да би се њихова регулација препустила законодавцу или самоуправним опћим актима чиме би се Устав ослободио правне нормираности. Гледано с тог аспекта нови Устав би требао бити знатно краћи и, по мом мишљењу, не би смио имати више од 150 до 180 чланова. Морао би би-

ти писан једноставним и правно

јасним језиком како би се његове норме у што мањој мјери

могле различито тумачити.

Иако је устав увијек, не само правни већ и политички акт, нови би Устав за разлику од посто-

јећег у што већој мјери морао бити првенствено опћи правни

акт који би створио реалне — а мање програматске — основе, тј, нудио би правни и политички

оквир организације и функцио-

нирања југословенске државе и

југословенског друштва на свим

нивоима и то на далеко ефикас-

нији, али и демократскији начин. Он би уз начела и инстутуције друштвено-економског система, морао првенствено садржавати норме којима се у сфери политичке власти и организације државе на вертикалном

(федерализам) и хоризонталном (скупштински систем) нивоу

унапријед одређују правила игре свих субјеката, а да се притом на ефикасан начин ограничује политички волунтаризам, односно да се држава и њени функционе-

ри подређују праву. Такав устав би притом требао битно ограничити могућности интервенције државе у економику и то на

свим разинама — од федераци- |

је, преко република и покрајина до опћине — те на једноставан и што прецизнији начин разграничити сферу државне и поли-

тичке власти од сфере самоуп- |

рављања. Уз све то нови би Устав морао садржавати и права и слободе

али, дакако, и дужности грађана Х

— како класична лична и политичка права тако и социјално-економска — али и права Тзв.

треће генерације. Притом би,

гдјегод је то могуће, морао осигурати непосредну уставну за-

штиту права човјека и грађанина а не да, као што је учињено

Уставом из 1974. године, реализацију, односно ограничење и остваривање тих права, упућује на вољу законодавцу (твз. енонцијација закона).

И још нешто. Овакав устав не би требао имати никаквих основних начела већ евентуално само једну кратку уводну преамбулу, као што је то у правилу случај код других устава у свијету — било социјалистичких или грађанских. . Радикалније промјене

политичког система

Рекли сте да би нови Устав требало радикалније мијењати политички систем. У којем би правцу, по Вашем мишљењу, требале ићи и у чему би се требале састојати те промјене7

= Промјене политичког система требале би омогућити што ефикасније остваривање политичког и самоуправног одлучивања а да се притом сачува, не само бит и основне вриједности социјалистичке самоуправне демокрације, већ да се оне и даље развијају. У склопу тога ваљало би посебно размотрити два сегмента уставне регулације политичког система: делегатски и комунални систем.

Хоћете рећи да би тај систем ваљало донекле ревидирати2

— Мислим да се постојећи уставни модел делегатског система, увођењем интегралне тржишне привреде и свих других промјена које из тога слиједе у економским и друштвено-политичким односима, неће моћи одржати. Зато ја видим двије могућности: или повратак на класични представнички систем

који полази само од грађанина а:

резултира самосталношћу посланика, или ће се — а што ми се чини реалнијим и прихватљивијим — потражити сврсисходна комбинација делегатског и представничког система. Како би та комбинација делегатског и представничког система могла изгледати неком другом приликом можемо дати детаљнију елаборацију. А када је реч о комуналном системуг

— Увјерен сам да је постојећи модел комуналног система неодржив. Концепција опћине као основне _друштвено-политичке заједнице, с нагласком на оно „основна“, чини од опћине својеврсну мини државицу и институционална је тежња да она буде и релативно самодовољна економска заједница. И једно и друго неодрживо је у увјетима тржишне економије и сувременог ефикасног политичког система којем тежимо. И једно и друго је истовремено изражај, али и један од корјена, полицентричног етатизма који се стално репродуцира.

Све су то разлози због којих би опћину и уставно требало свести на оно што она реално и рационално може бити, а то је да буде — не основна — већ локална друштвено-политичка заједница у којој ће се ефикасно извршавати савезни и републички закони, те у којој ће се у интересу грађана који живе на њеном територију демократски и ефикасно обављати комуналне службе. Као самоуправна заједница опћина се може развијати, па је тако и уставно треба поставити, тј, само као демократску заједницу мјесних заједница, Компромис једина

реалност

Федерализам · је, изгледа, 'наш кључни проблем. У ком правцу би на том плану требали чинити уставне промјене2

БОРБА 6. март 1989. |

страна

НОВЕ ИДЕЈЕ ЗА НОВИ УСТАВ (1)

— Чињеница је да су се данас, како унутар уставноправне и политолошке струке, тако и унутар политике, обликовале двије релативно чврсте концепције у интерпретацији модела федерализма обликованог Устава из 1974. године. Без обзира како их назвали оне су вриједносно и интересно увјетоване. Једна је у цјелини уставобранитељска и настоји очувати не само основне принципе већ и сваку институцију, а у крајњој варијанти и го-

5 ПО : ЈУГОСЛАВИЈА БЕЗ АЛТЕРНАТИВЕ: Др Смиљко Сокол

остварив, дакако уз мало добре политичке воље и вођења рачуна о интересима друге стране, а и једних и других о добробити и будућности Југославије као цјелине за коју нема алтернативе — била она оваква или онаква. Данашњи уставни увјет тражења сугласности свих република за сваку измјену сваке норме савезног устава могао би се рационално свести на тражење једногласности само за оне промјене савезног Устава којима се мијењују уставне норме које регулирају уставна права република и односа у федерацији, док би се о осталим питањима ревизије одлучивало двотрећинском већином у Скупштини Југославије. Ваља напоменути да је овакав систем ревизије савезног Устава Канада већ примјенила.

Јасна уставна платформа из СКЈ

Који је пут до новог Устава, тко и како би по Вама требао понудити нова рјешења, а да уистину дође до пуног изражаја воља свих грађана и свих народа и народности7

— Укратко речено, мислим да

Авнојски принципи

Што за Вас значи данас често истицана нужност „досљедног придржавања авнојевских принципа“2

Придржавање авнојевских принципа, односно изражавање суштине одлука Другог засједања АВНОЈ-а (неки говоре и о „духу“ АВНОЈ-а) у обликовању федеративних институција и система у цјелини за мене значи нужност тражења таквих институционалних облика који у датом конкретном тренутку друштвено-економских и политичких односа осигурава братство и јединство и пуну равноправност југословенских народа и народности. Све идеје и сви покушаји институционалних, уставних и других промјена, којима би се у конкретним друштвеним и политичким увјетима нарушавало братство и јединство и равноправност југословенских народа и

народности. Све идеје и сви покушаји институционалних, уставних и других промјена, којима би се у конкретним друштвеним и политичким увјетима нарушавало братство и јединство и равноправност — југословенских народа и положај народности били би сигурно кобни за судбину Југославије.

Ваља, међутим, истаћи да се уставно изражавање и елаборација авнојевских принципа никако не смије схватити статички, па онда — полазећи од ове или оне концепције или интереса — тврдити да је те принципе најбоље или најпотпуније изразио Устав из 1946, или Устав из 1963, или Устав из 1974. године. Сваки од њих је ове принципе изразио на једини могући начин с обзиром на однос друштвених и политичких снага у тренутку када су доношени ти устави.

тово — да тако кажем — свако слово Устава из 1974. године које се тиче регулације односа у федерацији и организацији федерације. Друга је у цјелини радикално ·

реформистичка и настоји измијенити не само већину институција већ и, у крајњој варијанти, концепцију федерализма обликовану Уставом из 1974. године. Са аспекта строго уставноправног приступа друга концепција у критици федералног Устава из 1974, као и у предлагању новог приступа федерализму, полази од класичног модела уставноправног федерализма и његових институција, док прва концепција одбацује овај приступ полазећи од специфичног југословенског федеративног уставног модела који је обликован у раздобљу од 1968. до 1974. године и који изворно почива на превазилажењу класичног правног разликовања федерације и конфедерације. И, како из те пат-позиције2

— У процесу обликовања новог устава, а за што је увјет превазилажење постојеће пат ситуације у односу политичких снага, једино је реално да се односи у федерацији и организација федерације изразе као одређени компромис једне и друге концепције. Притом стално морамо имати на уму да је и социолошки и политички и уставноправни федерализам као равнотежа између одређеног ступња јединствености и одређеног ступња посебности у својој суштини компромис вриједности, начела и конкретних институција кроз које се изражавају оба његова пола у својој сврсисходној уравнотежености. Будуће да обје, данас на први поглед непомирљиве концепције, имају извориште у реалним друштвено-економским и другим разликама између развијених и неразвијених република, односно између југословенског Сјевера и Југа, једино се њиховим компромисом може у односу између федерације и република доћи до онога што се данас политичким језиком изражава као нова демократска југословенска синтеза о чијој нужности, барем начелно, постоји готово опћи компромис.

Мишљења сам да је овај уствни компромис релативно лако

би тај пут — који би истовремено био и ефикасан и демократски, а временски не сувише дуг — био слиједећи: СКЈ би на 14. конгресу, након претходне расправе, требао јасно обликовати идејно-политичке основе новог устава. Након тога о њима би се требала повести доста широка и демократска расправа грађана у оквиру ССРН, али и изван њега, како би у складу са демократским политичким плурализмом дошло до изражаја сви погледи и интереси.

Овдје се може поставити питање треба ли да платформу за наш нови Устав обликује СКЈ. По мом мишљењу, Савез комуниста на то има не само право као водећа идејно-полтички организована снага југославенског друштва, те реално као политичка партија у правом смислу те ријечи што ће сигурно још дуго и бити, него и дужност у односу на југославенско друштво у цјелини. Ова друштвено-политичка организација као реални уставотворац обликовала је основне поставке устава из 1974. године, политички је водила и усмјеравала развитак југославенског друштва па је — и због једног и због другог — одговорна за правац и садржај будућих уставних промјена.

Након што се демократски обликује концепција и оквирни интересно-политички _ приступ садржају новог устава, чини ми се, да би било сврсисходно прекинути с праксом да нови Устав пишу велике уставне комисије које заједно чине политичари и стручњаци, те које се онда дијеле на многобројне тзв. радне групе и комисије унутар којих се одлучује кроз међурепубличко договарање и усаглашавање под сталним притиском дневнополитичких збивања. Сврсисходније би било у овој другој међуфази посао писања преднацрта Устава повјерити двема или трима, не сувише бројним, групама стручњака из цијеле Југославије који би се унутар сваке групе сигурно релативно лакше усагласили, те на основу већ обликоване политичке платформе и оквирног садржаја релативно брзо обликовали преднацрте устава који би сигурно били међусобно различити и конкурентни. О ова три, односно два, преднацрта устава могла би се онда водити сврсисходна и демократска јавна расправа.

Рајко ВУЈАТОВИЋ

о тинетеннелитвеирииивишетре ништа иритеирелаиИттор вези теле панели ти иницирали ари ои ревнитељ инервише шиита вале гарант илинињлим НИ перинаталну ме иза али ливи смтри иеитвенететеиинеИтеисттрелиитиреен наивне пнтиштинолвиитие тега