Borba, 06. 03. 1989., S. 8

Брду рога ере (крећу

КУЛТУРА

БОРБА 6. март 1989.

страна

ВАНРЕДНА СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ

Писци уз свој народ

Прекоредно окупљање као реакција на ванредне догађаје. — Одобрена одлука управе УКС о прекиду сарадње и веза са Друштвом словеначких писаца. — Подржани захтеви Срба у СР Хрватској за признавање основних грађанских права. — Позив албанским интелектуалцима на разум и

конструктивну сарадњу

Цео ток и расплет бурне осмочасовне Скупштине Удружења књижевника Србије дао је, рекло би се, за право онима који су управо од овог скупа — а не, рецимо, од хитро сазваног збора културних радника, у четвртак — очекивали „прави српски одговор“ свему ономе што се дешавало у љубљанском Цанкарјевом дому. Већина учесника је и потенцирала да су речи запрепашћења и осуде, упућене из Библиотеке Србије, испровоциране након деценија друговања и непрестаног пружања руке пријатељства која је „остала да виси у ваздуху“. Уз то је, да иронија буде комплетна, српским писцима понуђено да осуде тробожњу великосрпску инвазију Југославије. Дакле, како је то у

уводном излагању протумачио и Матија Бећковић, председник УКС, да писци „издају свој властити народ“!

Стајући одлучно уз тај свој народ кад је реч о положају Србије у Југославији, писци су — у дискусији у којој је било и врло оштрих тонова и захтева за преиспитивање целокупне послератне српске историје, — у више наврата скренули пажњу да при свему ипак не треба заборавити започете процесе плурализма и демократизације унутар ове републике и земље.

Све што се дешава на Косову и око њега, рачунајући и ванредне мере, примерено је свакој правној држави која штити своју сувереност и легитимитет. Сви

ти потези, међутим не треба да замагле и успоре преображај југословенског друштва у правцу привредне, моралне и сваке друге обнове — оцена је писаца Србије. Отуда је у њихове закључке унето инсистирање које се већ чуло на редовној Скупштини, 27. марта 1988. године: да се промени целокупан Устав СФРЈ. Тада "су књижевници, само да подсетимо, предложили и увођење вишепартијског политичког система, чему су се придружили филозофи и социолози...

Било је у суботу и изразито емотивних исказа и апела „дневног карактера“ да се на Косову заустави националистичко—сепаратистички покрет и непомјмљиво противљење уставним променама у СР Србији. Било је

Закључци Скупштине

Ванредна Скупштина Удружења књижевника Србије сазвана је на основу збивања која можда одлучују о будућности српског народа и његове културе. На овај договор сакупили су нас наша грађанска, књижевничка и морална одговорност, као и брига за историјски опстанак наро· да коме припадамо и служимо својим стваралаштвом. Оно што смо као појединци говорили на овом скупу, потписујемо сами, а оно што је заједничко предајемо суду јавности потписујући га Скупштином.

У данима судбоносних искушења, данас поново изражавамо своју сународничку, грађанску и професионалну солидарност са српским народом и људима свих националности, вере и уверења који на Косову и Метохији деценијама трпе геноцидни прогон и свакојака насиља изазвана тежњом за проширењем и стварањем „етнички чистих" територија на српском и југословенском простору с циљем стварања велике Албаније. Албанизација Косова и Метохије, као и делова Македоније и Црне Горе, вршена је планским учешћем домаће власти и владајуће партије, уз снажну политичку и моралну подршку владе у Тирани, као и антисрпске коалиције у Југославији и међународних фактора заинтересованих за разбијање југословенске државе. Солидаришући се са обесправљеним људима који пате од великоалбанске агресије подржавамо политичке, правне и економске мере којима се зауставља и изгон Срба са Косова и Метохије и којима се штите основна људска и грађанска права свих људи изложених безакоњу и терору.

ћ

Подржавамо најхитније уставно конституисање Србије као државно-правне целине и равноправне републике у југословенској федерацији. Убеђени смо да се уставним променама које су у току, грађанима свих националности на територији СР Србије обезбеђују основна људска, национална и грађанска права, потпуна једнакост пред законом.

'"

Уверени смо да је укидање октроисаног Устава из 1974. године први политички услов за спасавање Југославије из агоније у којој незаустављиво назадује и пропада. Захтевамо што скорије доношење новог Устава СФРЈ и СР Србије, на политичким претпоставкама и начелима који су усвојени на Скупштини Удруже-

ња књижевника Србије 27. мар“ та 1988. године. Новим Уставом треба да започну темељни демократски и економски преображаји југословенске државне заједнице и њеног политичког поретка у циљу стварања друштвено-политичког – плурализма, цивилизованог и продуктивног цруштва способног да се усагла-

шава са развојним и интегративним токовима модерне цивилизације, способног да ступи у Европску заједницу

М

Антисрпство које се застрашујућом жестином шири међу албанским живљем, затим у Словенији и Хрватској, а обузима и извесне коруптивне слојеве интелектуалаца још неких југословенских средина, антисрпство засновано на верско-клерикалним и националистичко-шовинистичким – идеологијама, на аустро-утарском и коминтерновском идејном наслеђу — прети да међунационалне, духовне и социјалне расколе у Југославији претвори у сукобе са трагичним исходима. Спокојне савести, можемо тврдити да су савремена српска књижевност, уметност, „друштвене науке и историографија прожети духом хуманизма, критичке свести, самосвести и универзализма; уверени смо да наше стваралаштво неће подлећи назадњачким и антицивилизацијским изазовима који су све агресивнији на заједничком југословенском простору. Трагање за истином о човеку, друштву, нацији, било је и остаће прва етичка претпоставка српске културе и духовности

Збор словеначких политичара, интелектуалаца и писаца одржан 27. фебруара ове године у Цанкарјевом дому у Љубљани, представља концентрисан израз садашње србофобије у Словенији, коју особито у последњој де•ценији изазивају и подстичу сва средства јавног информисања и политичко деловање владајуће партије и владајуће опозиције. Тај трагичан, болан и јединствен догађај у историји словеначко•српских односа остаће запамћен као кобан пораз истине и морала савремене словеначке политике и културе. Неуверљивом инсценацијом једне „хуманистичке“ фарсе у Цанкарјевом дому, симулантском и манипулацијском — солидарношћу — са трепчанским рударима, неки савремени словеначки политичари и писци својом политичком кратковидошћу тешко су поразили Цанкарев народ. Као доказани пријатељи словеначког народа, тај догађај доживљавамо као његову несрећу и саучествујемо у њој. Верујемо да ће историјска свест српског народа одолети искушењима тренутка и спречити нетрпељивост према словеначком народу.

Ванредна Скупштина Удружења књижевника Србије одобрава одлуку Управе нашег Удружења о прекиду сарадње и веза са Друштвом словеначких писаца, све док то Друштво и словеначки писци воде антисрпску политику, клевећу и вређају српски народ и поричу његово демократско, слободарско биће, пружајући свестрану подршку ал-

банским шовинистима и балистима, стаљинистима и фундаменталистима. Ова тешка и изнуђена одлука Управе Удружења књижевника Србије, чин је неодгодиве одбране историјског духовног идентитета српског народа и достојанства српских писаца, нападнутих монолитном мржњом и несхватљивом ароганцијом Друштва словеначких писаца и бројних политичких и културних организација Словеније, |||

Ванредна Скупштина Удружења књижевника Србије налаже Управи нашег Удружења да се максимално заложи за српске писце на Косову и Метохији и да заштити њихово људско, грађанско и професионално достојанство и њихова национална права која су угрожена у Друштву књижевника Косова.

Мт

Ванредна Скупштина Удружења књижевника Србије апелује на албанске писце и интелектуалце демократских уверења и југословенске опредељености да са свим консенквенцијама схвате да се у овим данима одлучује и о будућности шиптарског народа на Косову и Метохији и читавој Југославији. Последњи је тренутак да прикупе своје моралне и духовне снаге и свесрдно делују на циљевима животне сарадње, споразумевања, повратка изгубљеног поверења и поштовања између албанског и српског народа. Српски писци остају и даље спремни за демократски и достојанствени дијалог и интелектуалну сарадњу са свим људима ове земље који уважавају основна хуманистичка и цивилизацијска начела међунационалног и међуљудског саобраћања.

'Х

Ванредна Скупштина УКС на "основу Устава СФРЈ, Универзалне декларације о правима човека и одлука Хелсиншког споразума, свесрдно подржава захтеве Срба у Хрватској за признавање и остваривање основних националних, грађанских и културних права, а пре свега права на матерњи језик и писмо у СР Хрватској. Ванредна Скупштина Удружења књижевника Србије налаже Управи Удружења да ради на демократској, добровољној и у сваком погледу слободној интеграцији писаца и свих интелектуалних снага Србије на општедруштвеним циљевима и вредностима. Х

Ванредна Скупштина Удружења књижевника Србије сматра да је наступило време коначне објаве истина о свим значајним личностима и догађајима наше

Како су нас обавестили из Удружења књижевника Србије, најављена расправа из циклуса Културног форума Србије, а под насловом „Демократска или партијска држава“, која је била заказана за понедељак, 6. марта, одложена је на неодређено вре-

и искреног чуђења што појединцима и групама смета настојање Срба и Црногораца да у Југославији буду равноправни са осталим народима и народностима. Чули су се, такође, на различите начине исказани захтеви самој српској политици да настави започету демократизацију.

У целини узев, Ванредна скупштина била је реакција на — ванредне догађаје, при чему се писци опредељују за корениту реформу друштва и свих њего-

вих структура.

На основу свих дискусија и уводног излагања, на крају су усвојени Закључци, формулисани у 16 тачака. „Борба“ за-

кључке објављује у целини.

савремене историје који су довели до данашњих исхода и стања у којем живимо. Више нико, никаквим законом или идеолошком догмом, не може бити заштићен од друштвене, научне и уметничке, објективне и критичке оцене и провере свог дела и делања. Само на истинама, наша национална и друштвена свест може се ослобађати трагичних заблуда, обмана и оптерећења који су наметнути влада“ јућом идеологијом,

Хи

Ванредна Скупштина УКС захтева од Скупштине СФРЈ да не ратификује међудржавни споразум о научној и културној сарадњи између СФРЈ и Исламске Републике Ирана. Са владом Ирана која је на смрт осудила писца Салмана Рушдија — чиме је озакоњен државни терор који осуђују Уједињене нације и сви светски демократски и хуманистички форуми и организације — не може духовно сарађивати ни један грађанин СФРЈ. Српски писци позивају научнике, стручњаке и све културне ствараоце Југославије да ни у ком виду не сарађују са 'Исламском Републиком Иран, све док влада те земље не поништи смртну пресуду писцу Салману Рушдију.

хт

Скупштина Удружења књижевника Србије предлаже Скупштини и влади Србије да неодложно посвете пуну пажњу угледу и положају Србије и српске културе у свету. У том смислу, потребно је да се, већ ове године, поново установи Орден Светога Саве за заслуге на ширењу српске књиге и речи у иностранству. М

Ванредна Скупштина Удружења књижевника Србије предлаже да се успоставе дипломатски односи СФРЈ са Израелом.

Ванредна Скупштина УКС обавезује Управу нашег Удружења да темељно проучи све предлоге изговорене на овој Скупштини и остварује их у својој будућој делатности.

Српски писци и писци свих националности — чланови Удружења књижевника Србије апелују на целокупну стваралачку интелигенцију Србије и Југославије да у овим критичним данима прикупе своје духовне и моралне снаге за темељан демократски, економски, културни и морални преображај друштва, за спас оних општељудских и националних циљева и вредности за које су живели и стварали најбољи људи ове земље прошлих и садашњих генерација. 4. март 1989 ВАНРЕДНА СКУПШТИНА УКС

СА ПРВЕ СКУПШТИНЕ ДРУШТВА СРПСКО-ЈЕВРЕЈСКОГ ПРИЈАТЕЉСТВА

Позив на разборитост

Противимо се мутној струји ирационалности која прети да нас преплави — рекао председник Друштва, академик Љубомир Тадић

У атмосфери каква се одавно није могла осетити у Француској 7, јуче је одржана Прва скупштина Друштва српско-јеврејског пријатељства. Интересовање за овај скуп, који је више говорника оценило као једним од најзначајнијих догађаја у историји ова два народа, било је толико да су до последњег била попуњена сва места за стајање не само у главној сали, него и у холу и сте» пеништу, а многи су рад Скупштине пратили у дворишту, испод отво прозора.

“ На Скупштини су, поред осталих, били и представници Друштва српско-словеначког пријатељства. , |

Након рецитала и песме коју је извео Хор „Браћа Барух“, учеснике је поздравила докторка

Клара Мандић, која је истакла да је Друштво српско-јеврејског пријатељства основано крајем маја 1988, регистровано, после извесних тешкоћа, децембра прошле године,

Главно саопштење о значају оснивања Друштва поднео је његов председник, академик Љу. бомир Тадић, под називом „О пријатељству и мржњи“.

= „Основали смо Друштво српско-јеврејског пријатељства у једно _ невесело _ време. када мржња узима необузданог маха на целом простору ове земље. Ми, оснивачи овог Друштва, рекао је Тадић, сматрамо да је наш чин истовремено позив на разборитост и противљење мутној струји ирационалности која пре: ти да нас преплави“.

Тадић је додао да је Друштво основано у часу... када пропагандисти шовинизма на југословенском северозападу, ти имагинарни демократи, своју мржњу, овога пута према Србима, цинично скривају иза Давидове звезде, симбола мучеништва јеврејског народа.

Нисмо основали своје Друштво да би неког (понајмање у овој земљи) угрозили или посвађали, нити да би у вртлогу шовинизма неко од нас ловио у мутном“.

Борисав Михајловић Михиз, истакао је да су Јевреји народ јаке оригиналности, великог значаја и трајног и непрекинутег присуства у историји човечанства“. Заложио се да влада земље у којој живимо што пре

успостави односе са Израелом и тиме отклони неправедан став према судбини јеврејског народа и његовој држави“. Композитор Енрико Јосиф рекао је да се нигде у свету, чак ни у најдемократскијим државама, није могао осећати својим Као у српском народу“.

За Николу Милошевића, Срби и Јевреји имају сличну историју, не само по томе што су по-

разе доживљавали тек после ра- ти

това које су добијали, него и по томе што кроз своју историју нису посезали за тзв. тоталитарним режимима.

Скупштина је наставила рад и после закључења нашег извештаја. Д. МОЈОВИЋ

Д.Б.

РОК: КОНГРЕС МАЈСТОРА

Дванаесто такмичење учени ка и студената музике и балета Србије свечано је отворено у сали Коларчевог народног универзитета у Београду. Овога пута, млади уметници такмиче се у следећеим дисциплинама: клавир, гудачки инструменти, гитара и хор. Пријављено је 518 канидата из Србије без покрајина (осим београдских ту су ученици из Крагујевца, Ниша, Ваљева, Пожаревца, Смедеревске Паланке, Врања, Краљева, Лознице, Шапца, Зајечара, Ћуприје, Лесковца и Смедерева).

Наредних дана кандидати се такмиче у салама музичких школа „Станковић“, „Славен-

Одгођена расправа „Србија сутра“ ·

ме. Организатори — Удружење књижевника Србије, Српски ПЕН центар и „Књижевне новине“ — одредиће термин расправе накнадно. У међувремену, нисмо добили никакво обавештење шта је разлог одлагању овог разговора. В.Р.

Такмичење младих уметника Србије

ски“, „Војислав Вучковић“ и Факултета музичких уметности, а свечани концерт и додела награда одржаће се 19. марта у Дому синдиката. Добитници првих награда стичу право учешћа на Савезном такмичењу које ће се ове године, крајем априла, одржати у Сарајеву.

Овогодишње такмичење омогућили су, између осталих, Центар за музику КНУ, Музичка омладина Београда, Дом ЈНА, Београдска филхармонија, Радиотелевизија Београд, ПГП Београд, Друштво клавирских педагога Европе, и „Кекец“.

Д. Ј.

ДОНАЦИЈЕ СТАРИХ МАЈСТОРА

Вуковару, с

љубављу

(Загреб, марта) — Постојање донација, тиме и врло значајних збирки, обиљежава свој крунски тренутак. У Музејском простору на Језуитском тргу у Загребу ових дана је на увид јавности стављена „Збирка Бауер“. На изложби је приказано приближно 200 слика и скулптура. Збирка је намијењена граду Вуковару, који је већ добио на дар велик дио донаторових умјетничких експоната. Тако „Збирка Бауер“ и Галерија умјетнина Вуковар чине фундус од готово 1.500 експоната. Изложбом у Музејском простору, др Антун Бауер представља се не само као донатор, већ и као врло пробирљиво и стручно лице. То казује да изложене слике и скулптуре маркирају најзначајније тренутке хрватске умјетности 19. и 20. стољећа. Након неколико година ускладиштења у Вуковару, ова збирка ће по завршетку постав-

ке у Загребу, добити коначан адекватан изложбени простор у згради некадашње банке, Ово је тек збрињавање једне збирке. У припреми је адаптација (постоји иницијатива у Скупштини града Загреба) сјеверног и јужног крила Музеја „Мимара“ за примање, чување и презентацију прихватних донација. Није томе тако давно када је бискуп Јосип Јурај Штросмајер властиту збирку умјетнина поклонио ЈАЗУ чиме је утемељио Галерију старих мајстора. Стога, поштујући овај континуитет гдје се данас многе приватне збирке умјетнина дарују градовима или музејско-галеријским установама, свједоци смо не само приватног ентузијазма, већ и потребе да се на овај начин демократизира култура. Тако и она мања мјеста све више постају културна средишта на добробит шире заједнице.

Б.К.

АРХИТЕКТУРА И УРБАНИЗАМ

Зидање трга

% Након изложбе радова са двостепеног надмета.

ња за архитектонско-

урбанистичко решење

Врачарског платоа, које су организовале скуп. штине општинаВрачар и Савски венац и Друц. тво архитеката Београда

Од „реакционарне визуре" с почетка педесетих, због које је предлагано затварање Улице светог Саве грађевином већих димензија како би се заклонио поглед према доминирајуће постављеним зидинама започете цркве на завршетку Теразијског гребена, дошли смо — на завршетку осамдесетих — до надметања за решење „монументалног“, „првог градског“, „једниственог“ и сличног трга, у који треба да буде трансформисан аморфни простор около Храма. Основни задатак је како је затрављену ледину, из „периода обнове“ познату као место Циркуса „Адрија“, чији се један део данас мора сматрати портом будуће највеће православне цркве на Балкану, а други „портом“ Народне библиотеке Србије, „врховне“ културне институције српског народа — како, дакле, ту ледину претворити у трг (дакако, „градски“, јер се и на томе инсистира) са свим његовим подразумевајућим — карактерисТикама. Тако смо после мање-више неуспешних претходних покушаја решавања и поновног решавања различитих београдских тргова (Трг Републике, Трг Димитрија Туцовића, Цветни трг, Трг Маркса и Енгелса), наново дошли до новог „првог“ — Трга светог Саве или, официјелно, Врачарског платоа. На тај начин постављен проблем је, сасвим једноставно, нерешив, јер обухвата неколико питања која ће и у нашем „историјском времену“ засигурно остати без одговора.

На пример, питање саобраћаја који се од још неодмршене „Славије“, или према њој, одвија и: Булеваром Југословенске народне армије. У ситуацији у којој је за град компликована чак и набавка педесетак аутобуса чије приколице неће отпадати током вожње — заједио “> путницима — делимично протлачење Булевара ЈНА испод земље остаје на нивоу сјајне замисли. Посебан, премда апстрактан проблем је „нови“ Врачарски булевар, који је сјајно цртан у више наврата, али који се — како је рекао и један од чланова жирија на овом надметању — „не може провући онуда куда је замишљено, што је јасно свима који се иоле разумеју У урбанизам!“ У том контексту не треба ни спомињати Улицу светог Саве као најлогичнију — али у међувремену битно сужену — визуелну и сваку другу „везу“ са центром Београда...

Но, суштински проблем Врачарског платоа нису његове приступне и одступне комуникације, него инверзни, пут његовог настајања. А одговор на то питање би се врло тешко могао арти-

кулисати и на основу неупоре, диво већег броја „решења“, нег што је то укупно четрнаест преј, лога пристиглих до завршетку прве фазе великог, југословеџ. ског двостепеног надметања, ур. бичајени поступак формирања или трансформисања онога шт) се у свеукупној урбаној историју назива тргом, јесте доградња нр. вих или, обрнуто, рушење изгр;. ђених објеката у оквирима веђ постојећег простора. У случају Врачарског платоа задатак је на. кнадно формирање — обликова. ње простора, около три већ уз. грађена и, при томе, у потпуну несрећан међусобан однос по. стављена објекта што је само по себи довољно недостижно чак у без залажења у, свеједно реле. вантне, посебности архитектуре објеката Народне библиотеке Србије, нове Светосавске цркве и Војног института на самом ободу платоа. ј

Другим речима, било какво саобраћајно решење (испод или изнад земље) не може претвори: ти ова три објекта у конституитив. не елементе једног, поготову не монументалног трга: 0 њиховим издвојеним монументалностима може бити говора много пре у контексту феномена урбаног не го урбанистичког монумента. лизма.

Примена било којег од пред ложених елемената партерне ар. хитектуре, хортикултурних ре: шења, па чак и увођење у про. стор нових објеката — звали се они „Информациони центар или „Храм културе“ — у тај при марни однос не уноси никакве битне промене. Управо је то раз. лог због којег као крајњи дома: шај подухвата какав је организо вање овог надметања — које су смело предузеле скупштине оп: штине Врачар и Савски венаци Друштво архитеката Београда не треба очекивати нови, репре зентативни трг главног града.

Реч је, а већ то је сасвим до: „вољно, о урбаној култивизацији простора, чији значај увећава чињеница постојања на том про стору два од неколико објеката који су кључни за цивилизацију српског народа, без обзира штс је њихова изградња последица различитих, урбанистичких — а и других — прилично диспарат. них амбиција у невеликом исто: ријском раздобљу. До „конач: ног“ решења најпре предстоји сасвим скори завршетак једног броја „привремених објеката“ насред „Врачарског булевара", од материјала довољно тврдог да надтраје и неколико могућих бу. дућих надметања за ново реше: ње „првог трга Београда".

Дарко ПОПОВИЋ

Погодак Вилберијевих дечака

Сарадња мета звезда у области популарне музике чешће је занимљива колекционарима куриози тета него љубитељима истинског квалитета. „Ттауећ па У/ Ђигуз“, згесот, тпоро у!5е рпрадајци оул

дгирита

Дуге године егзистирања рок музике доносе — уз обиље плоча и концерата — многа нова искуства, како за извођаче тако, за публику и професионалне хроничаре. У таквој ситуацији, изненађења је све мање, а сас-

вим лако предвидљивих ствари.

све више. За иоле упућенијег слушаоца није никакав проблем погодити стилску и садржинску оријентацију највећег дела плоча афирмисаних извођача, једнако као што се готово стопостотном _ прецизношћу _ може претпоставити какав ће бити распоред песама на концерту.

У таквој ситуацији институција „госта“ постаје све битнија и готово обавезна. Појава ненајављеног саучесника (која се на концертима најчешће оставља за сам крај) представља емоционални врхунац наступа, момент колективне катарзе, тренутак кад се заборавља на прецизност и строгу испланираност те почиње са весељем. Резултат таквих покушаја, о којима сведоче многобројни звучни записи, најчешће је гледано из академског угла збркана и ситним грешкама проткана или, пак, крајње поједностављена свирка у којој се и почетници лако сналазе, али само учествовање у том чину подстиче емитовање позитивне енергије и емоција које дају таквим моментима елементе свечаности, славља које је потпуно уникатно јер се такво и на том месту никада више неће понови:

Исти механизам и са од прилике истим креативним дометима функционише и у случају плоча. Чињеница да се неко појављује на нечијем албуму најчешће је више у функцији прибављања медијске пажње, а много мање у подизању квалитета. Такође, искуство нас учи да ис

тим аршином у начелу треба мерити и заједничке плоче на којима се појављују за ту прилику окупљене мега-звезде у паузи својих официјелних каријера. Јер, таква издања више су ствар куриозитета, на једном месту сабраних људи, чији се путеви ретко укрштају и који често и на таквим плочама, заправо, одраде свој део посла онако како би то учинили у регуларним околностима. Нађе се, срећом (по квалитет, не по задовољство) и понеки изузетак од ових правила. Један је пре неколико дана стигао у наше продавнице плоча. Боб Дилен, Џеф Лин, Том Пети, (сада већ покојни) Рој Орбисон и Џорџ Харисон су се, свако за себе и на свој начин, поодавно уписали у легенду а њихово деловање у оквиру исте групе свако нормалан би још пре пар месеци прогласио и физички неостварљивим, јер су сви гитаристи и истовремено певачи од реномеа а пет таквих за једну групу је по свим законима логике више него много.

Пројект „Тгауенпра УПЂигуз: Мојите Опе" око кога су се окупили узевши себи заједничко презиме Зилбуру и нова имена настао је сасвим случајно и без икаквих амбиција — петорка се окупила да би снимила једну песму за Б страну Харисоновог сингла. Резултат је у толикој мери надмашио очекивања и извођача и диско куће да су одмах одлучили да је штета јефтино продати песму, те да би требало да сниме још материјала и обја„ве га у посебном албуму. Радећи по систему „једна песма-један дан рада“ завршили су ЛП за, по западним стандардима, невероватно кратко време. Резултат је, при томе, више него сјајан.

Јер, за разлику од већ поменутих сличних супер-пројеката, овај доноси заиста непосредну радост свирања, али и лепо постављене мелодије у стилском распону од рокабилија, преко старог и новог кантрија до класичног рока. При томе Дилан, звучи боље него на неколико последњих соло албума, Орбисон с

лакоћом доказује да је остао најбољи певач високог гласа у по пуларној музици, Харисон по: тврђује да претпрошлогодишњи повратнички албум „Соша МЕ пе" није био случајан погодак, а Том Пети и некадашњи вођа „Ејесиле 1лаће Огсћезгга“ — Џеф Лин (који је с Харисоном и про“ дуцирао плочу) се врло елегантно уклапају с легендама од ко јих једна, на жалост, сада већ ви: ше и није жива.

Први сингл с плоче, полетна и лепа „Поступи с пажњом“ („Напа!е М/ић Саге“) дело је Ор: бисона и Петија и једна од чети“ ри песме које нису урадила сва петорица, а најлепши моменти плоче свакако су уз њу, „Туеејег Апа Тће Мопкеу Мап“ (мала па: родија на једном од „одсутних' звезда — Бруса Спрингстина, „Мој Ајопе Апу Моге" у којој улогу главног вокала супериор" но преузима Рој Орбисон 73 асистенцију Харисона и Лина 1е „Епа ОРТће Шпе“ кантри поскочица која затвара албум и на ко“ јој се појављују сви сем Дилена.

Продукцијски албум баланси“ ра између модерног и старин" ског „прашњавог“ звука на нео“ дољиво шармантан начин, а ма ла сарадничка екипа у саставу: Џим Келтнер — бубњеви, Џим Хорн — саксофони и Реј Купер — удараљке — дала је пун до принос основној идеји да сте звучи опуштено и једноставно, али не траљаво и јефтино. 38" кључак је, дакле, сасвим јасан: то је уистину најбоља плоча ове врсте икада објављена, да је 19" тез у последње време све агил нијег „Југотона“ којим нам је с“ спресно омогућио потрошњу

| овог издања за сваку похвалу. С“

жељом да оваких издања убулу"

ће буде више. Владимир СТАКИЂ

по опауљаоена леме а