Borba, 15. 05. 1989., S. 9
БОРБА 15. мај 1989. страна
„ПТУРА ЦРНЕ ГОРЕ ПОСЛИЈЕ ДЕСЕТОГ,
о РЕДНОГ КОНГРЕСА СК ОВЕ РЕПУБЛИКЕ БАЛЕТСКА ГОСТОВАЊА БА СЛОВЕНАЧКИМ ГЛУМЦЕМ НИКОМ ГОРШИЧЕМ О ПОЗОРИШТУ :
И ПОЛИТИЦИ, ЈУГОСЛОВЕНСКОМ КУЛТУРНОМ ПРОСТОРУ И ДРУШ- | | Синтеза искуства
ТВЕНИМ БУБАШВАБАМА Вече играчке трупе Тенди Бил из Санта Круза Топли поздрав кр ИЗИ (Калифорнија) у београдском Сава центру А
Ми не смемо веровати лошим политичарима да су људске снаге, на при4 _ |мер у Југославији, одређене искључиво политичким границама. За стваној лексици лепој кореографији | раоце постоје духовне границе и оне нису лево или десно, већ горе или под називом „Људи од костију“, | доле. Мапа света је ишпартана оним политичким границама, и за неке
која је иначе први изведена . а ан с људе оне заиста представљају непремостиве проблеме. Појединим ства-
В;
Кадровици“ на мртвом мору
колико се буде истрајало на превладавању би-
Од почетка ове календарске године, Београд је имао само један балетски догађај — гостовање Новог француског балета Ан-
|
окр
ска РЈ
поиста
(титоград, маја) — Савез ко„триста и нова развојна филозофија била је, како знамо, осџовна тема Десетог, ванредног конгреса СК Црне Горе. С обзиом на тему и опште околности «којима је одржан, овај конгрес није био трибина са које се моггр чути неко цјеловитије и прееније мишљење 0 предстојејем културном развоју Црне Го-
"Но, наравно, ниједна филозофија, ла ни развојна, која је овопо пута била на дневном реду, не може се третирати изван домена културног развоја. Утолико, чипи се, и сам конгрес представља клан културни чин, који, бар кагаје у питању ова средина, треба та отвори нове демократске пропесе који су и ткиво културног живота. 1
Расправу која је, евентуално, могла бити вођена на конгресу, сасвим надграђују два културна тогађаја уочи највишег партијског скупа у Републици. Ријеч је о „Округлом столу“ у култури, одржаном 2. фебруара, и о сједкиши Актива писаца комуниста, 6 априла ове године. На тим шуповима изречени су готово устовјетни ставови о актуелном културном тренутку у Црног Гоџи, односно о бројним проблемима који се испостављају као кочница њеног модерног развоја. Том приликом, изречени су и бројни конкретни предлози о томе како одстранити постојеће блокаде и отворити путеве суштинском развоју, нарочито кад је у питању функционисање ин-
ситуција културе, издавачких
кућа, часописа, ли това, култур| њих рубрика, итд.
На оба ова скупа је поменута потреба преиспитивања неких ставова из Платформе“ развоја утуре донесене још 1970. годи#2 Не толико, рекло би се, што она садржи негативна опредељева (уосталом мало је културних радника који су је имали у рукама) колико због тврдње да је касније послужила као бедем пза којег су се утврђивале бирокџатске структуре и, при томе, својим кадровањем успостављале сепаратистички концепт: випе власти него културе. Запра50, формално бујање институци-
ДАНУ ЉЕ ПИ АИ
КАКО ФИЛМСКИ
РАД
"ократских запрека и администрирања, а мимо
сталног позивања на она добро знана кадров-
гешења и комбинаторику, биће више из-
леда да културне активности у Црној Гори буду по мјери нове развојне филозофије
онализма стварало је привид о културном развоју, чиме је само испуњаван проспект формалне презентације, а питање развоја третирано тек у тој функцији и оквирима. Отуда је покретање овог питања, директно и индиректно, изазвало највише полемике. Многи су само помињање овог документа, донедавно „свете књиге“ са непознатим тиражом, окарактерисали гријехом и одбацивањем „свега постојећег“. Међутим, ријеч је о (намјерном или ненамјерном) неспоразуму, не о некаквом одбацивању, нарочито не оног што може представљати добру основу у даљем културном развоју Црне Горе.
У том смислу, сами културни радници, као најбољи познаваоци ове проблематике, узели су директно учешће, а са сједнице Актива писаца комуниста сачињени су и закључци у којима се најконкретније предлаже рјешавање појединих питања. Основна сврха, свакако, није „културна револуција“ као асоцијација на процес који разара самог себе, што се често жели приказати, већ покретање читавог ин: ституционалног механизма културе који једино у вршењу својих функција има и праву намјену. Овако, поједина „кадровска рјешења“, која већ по три деценије запосиједају кључна мјеста у овој области, у ствари значе блокаду свих креативних снага и чине неславан рекорд на југословенским просторима. На другој страни, у протеклом периоду, та рјешења значила су спокојно мртво море на којем је господарила флота сада већ свргнуте политике. Да би се прилике радикалније мијењале, свакако ће се морати
из сфере размишљања све више ||
прелазити на конкретна рјешења. Па ће, тако, градирати и сукоби и полемике на овом плану. Утолико ће се до практичних рјешења долазити и теже јер ће она погађати конкретне људе, а могућност релативизације аргумената — с обзиром на овдашња искуства — биће веома велика. И. ЛАКУШИЋ
СКОГ ИГРАНОГ ФИЛМА У ПУЛИ
Основне замерке махом се односе на пр
(18-25. августа) унео у дугогодишњу, југосл
чијих мишљења
После вишегодишњег упор: вог најављивања и „обећавања“ вајстарија југословенска филМека смотра, Пулски фестивал троменила је (већ традиционалво) време одржавања. Уместо Крајем јула, вредновање домаће игране продукције од ове године ложено је за другу половину автуста. За овакву одлуку нај Мжнији аргумент је чињеница
| 2аје ово крај туристичке сезоне, | што би Пулском фестивалу омоТућило далеко боље услове за јад. А није занемарљива, кажу, Ни материјална страна пулских Логађања, јер би се у ово време Смотра могла организовати Знатно јефтиније. После много Расправа и погађања (будући да СВИ заинтересовани нису били расположени да се сложе са Оваквом одлуком) превагнуо је Сав, за који се посебно залагала Лирекција самог Фестивала — 0 8овом термину, иако је, макар У Први мах, оваква одлука унела приличну пометњу у дугогодишВу, југословенску филмско-фестивалску шему, пи Нови термин Фестивала јуОовенског играног филма у из је двосекли мач, мисли и Јовановић из загребач„Јадран филма“. — С једне ни сагледавајући „све могућз и за смештај учесника и гос-
Ју Фестивала ово је идеално пак ЈЕ то више није шпиц па то време је вероватно Њ 0 лакше организовати читаи па и радити. С друге, топи не знам шта ће се доже Е ако нас време не послупе о би значило да се смотра Ц дужава, што би опет, нарав> Знатно повећало трошкове НЕ филмских екипа. Сем 52 посне је близу јесен и почеби. св вих филмских послова, па мале ако могуће померање знамо Ме компликације и неа ност да се сам Фестивал
ро организује.
— Мислим, такође, да је нови термин велики хендикеп за остале филмске смотре. Уколико они нису спремни да своје време прилагоде, бојим се да продуценти неће бити расположени да дају своје филмове. Јер, Пула је ипак најкомплетнији фестивал домаће игране продукције, па је то и најзначајније вредновање нашег филма. Тешко да ће неки продуцент хтети филм да препусти оцени публике и критике пре званичних пулских одлука. — Али, без обзира на све, каже Јовановић, овакву одлуку требало је одложити за следећу годину. јер, о било каквој промени може се одлучивати, рецимо, почетком године, па тако оставити простор и време да се све остало помери и прилагоди.
гелина Прељокаја с представом
„Опојност тела“, и у организаци“
ји Француског културног центра. На измаку сезоне, захваљујући Информативној служби Амбасаде САД у Београду, београдска публика је имала још један балетски доживљај — гостовање америчке плесне трупе из Санта Круза, коју предводи играчица и кореограф,Тенди Бил.
Кореографски домет Тенди Бил, које су током бројних гостовања њене трупе (основане 1974) по целом свету критичари „од Хонолулуа до Цириха“ похвално оцењивали, презентирани су низом плесних комада под заједничким насловом „Пад светлости“. Осам извођача — сви веома брижљиво однеговане културе покрета модерног плеса, су уз музику електронских сазвучја са примесом националних мелодија са свих меридијана, сталног композитора трупеЏона Сковича и брижљиво простудиране светлосне ефектеИвен Паркер приказали игру достојну богатих традиција, која модеран балет има на америчком тлу.
Одмах треба рећи да је Тенди Бил импресивнија као кореограф, но као играчица, те њен соло „Пад светлости“ из већег кореографског дела „Време које тела на умору води ка светлости“, најављен као „нежан, лирски по"зив...“ није одушевио. Успешнија је у кореографском погледу, јер зна да синтетизује на допадљив начин досадашња плесна искуства модерног америчког балета.
У поставкама Тенди Бил има и подсећања на врхунска остварења Хосе Лимона и његовог карактеристичног сламања играча под налетима ветра, што се посебно испољило у динамичној, визуелној разноврсној и по плес-
ВРШАЦ
„Мали краљеви“, духовита плесна скица „о последицама моћи, али без победника“ имала је нешто од каприциозности поставки Мерса Кенингама, док је „лирска драматична серенада за четири играча“ на музику Арт Ланда, „Снови у шуми“ у надахнутом и складном извођењу Тенди Бил, Тим Харлинг, Скот Марш и Елен Севи — пленила рационалном доследношћу и продуховљеном — пластичношћу каква се среће код Пола Тејлора.
Уместо завршне тачке „.. Овај суров спектакл, ова занимљива акција, овај смисао“, која није могла бити изведена због повреде играча, видели смо „Стварање света“ на музику Даријуса Мијоа, које је деловало старински и није имао јасно исказао театарско оправдање.
Тенди Бил, која је од 1971. године поставила више од 60 балета и сценских дела (новембра 1983, Амерички савет је прогласио „играчицом године у успону" зна на најбољи начин да користи искуства својих претходника у уметничкој игри модерног смера. При томе, она није ни авангардна, ни нарочито оригинална у својим кореографским размишљанима. Ипак, у две камерне сцене она је показала самосвојност: „Два портрета“ сама је одиграла изузетно духовито, док је у „Праху праха“ са Саром Вилборн показала смисао за плесну пантомиму несвакидашње, богате скале израза, те елеганцију покрета и префињену способност за комуникацију са гледалиштем.
Штета што нисмо видели њену „кловновску“ верзију чувеног класичног балета „Шчелкунчик“ пП.ИЧајковског.
Милица ЗАЈЦЕВ
Јулијану Корнхаузеру Европска награда за књижевност
Трећи добитник Европске награде за књижевност коју доде-
љује Књижевна општина Вршац јесте пољски песник Јулијан Корнхаузер. Ово је одлучио петочлани жири, чији је председник проф. Милорад Павић, један од наших најистакнутијих и најпревођенијих писаца. Корнхаузер је познат и признат песник, а
Европска награда КОВ-а биће му уручена данас (понедељак) у |
НИЦИ ОЦЕЊУЈУ ПРОМЕН
сали Градске куће у Вршцу.
За ту прилику стижу и изабране песме Јулијана Корнхаузера, под насловом „Тешкоће“ које је с пољског превео Петар Вујичић, док је рецензент био Славко Михалић.
1
Овако, у задњи час, вероватно је веома тешко снаћи се.
Према мишљењу Бранка Балетића, редитеља и директора београдског „Авала филма“, потпуно је свеједно када ће се одржавати Фестивал у Пули. „Ако је то боље и за Пулу, за Фестивал, а и за све нас који тамо учествујемо, зашто онда не променити време. Будући да нема више информативне секције, пружа нам се могућност да иза беремо простор (Арена или нова, фестивалска дворана) у коме ћемо приказивати филмове, па се, према томе, не треба обазирати ни на временске прилике. Када је реч о другим филмским смотрама, које су, ето сада, стицајем нових околности, пре Пуле, можда је логично преиспитати оправданост и значај њиховог постојања. Поготово ако смо
ЗАВЕРЕ ЕРВИН ВТШ ЕРВИН
Врњци траже термин Након померања термина Фестивала југословенског играног
филма у Пули, тј. преношења програма те смотре у Арени у време од 18. до 25. августа, организатори Фестивала филмског сце-
нарија у Брњачкој Бањи наш
ли су се пред неколиким потешко-
ћама. Најпре, због саме подударности термина одржавања при: редби у Арени и на врњачкој Летњој позорници. Друго, што
приредба у Врњачкој Бањи, код свега овога остаје љење о евентуалном накнад
Било како било, након 12 да се не поставља питање каже Бошко Руђинчанин, рија, примили су некако с остало, у виду и околност да на време погледа све ф уредно да сачини програм померање фестивала
тачније њен организатор, уопште без консултација. Нико да затражи миш ном термину врњачког фестивала. година трајања те смотре, битно је њеног даљег опстанка. У Бањи, како директор Фестивала филмског сценаа зебњом померање Пуле, имајући, уз хоће ли селекциона комисија успети илмове предвиђене за Арену и, тако, за Бању. И друго, неће ли, рецимо, за прве дане септембра, кад се већ ближи
крај сезоне летњих фестивала, у 138. вансезони, утицати да
смотра прође пред видно смањен
им бројем посетилаца, итд.
Овако, Врњчани ће засигурно истрајати у намери да одрже фес-
тивал, да до приредбе не до њој позорници не могу због вр ти... Ићи ће овај организатор
ђе у време кад се пројекције на Летеменских непогодности одржавадиректно код продуцената и од
њих тражити да пријаве своја остварења за Бању, тј. да се фил-
мови, одгледају пре Пуле у ком
већ 1. августа.
би случају фестивал „кренуо“
мн.
У ТЕРМИНА ФЕСТИВАЛА ЈУГОСЛОВЕН-
Б.М.
[гало среће с временом
иличну пометњу коју је нови термин Пулског фестивала ј овенску филмско-фестивалску шему. Но, има и друга-
свесни тога да је Пулски фестивал, ипак, најзначајнији за југословенску играну продукцију."
— За град Пулу је не тако дав-
но, Фестивал био највећа атрак- |
ција, каже Ђорђе Милојевић, директор „Центар филма". — сада је дошао туризам, па ћемо ми морати да се приклонимо новим настојањима. Свеједно, ако нам гарантују боље услове ми се слажемо. Али морам рећи да нам то прилично смета у комуникацији са светским фестивалима, који падају некако у исто време. Пошто сезона слаби после десетог августа, можда је било боље да се почетак Фестивала померио за средину месеца. Овако, бојим се да ће се пре њега „одвртети“ све друге наше филмске смотре, што значи да би он лако могао изгубити на свом правом значају.
Идејни творац Фестивала филмске режије, који се почетком августа одржава у Херцег Новом, Милан Жмукић тврди да нови пулски термин није нарочито срећно изабран. „Договарали смо се да организује састанак дирекција свих филмских фестивала, па да се тако заједно договоримо како ћемо даље ра:
дити. Овакав договор требало је ||
да организује Дирекција Пул: ског фестивала. Али од тога није било ништа. Сада сви ми морамо сами да видимо шта ћемо да ље. Што се фестивала у Херцег Новом тиче, сигуран сам да ће мо остати при свом термину дакле, почетак августа. Али ће мо морати сада добро размисли ти о фестивалској концепцији, Има различитих предлога и од
стране аутора и продуцената. У ||
једној варијанти могли бисмо се одлучити да прикажемо све што је произведено. То би, наравно, штетило Пули — али шта им буде.“ Верица ПЕТКОВСКА
раоцима је, међутим, и цео свет мали
Нико Горшич припада све малобројнијој групи културних посленика који упорно одбијају и саму помисао да би проблеми кризе у култури могли да послуже као изговор за нерад или лош квалитет културних производа. Горшич је неуморан стваралац, ударник глуме, побуњеник и уједно један од најзапосленијих чланова ансамбла Словенског младинског гледалишча из Љубљане, театарске куће за коју многи сматрају да представља наше најзначајније и најатрактивније позориште у овоме часу. Играо је у готово свим кључним пројектима којима СМГ има да захвали због овакве репутације. Улоге не бира на основу њихове величине или значаја који имају у комаду. Ипак, њему ово позориште није довољно. Зато је присутан на сваком месту где се, на плану театра, нешто интересантно догађа. Језик не представља за њега баријеру. „Интересује ме све што за мене, као глумца и човека, представља истински изазов“, каже. Обишао је целу Југославију пратећи трагове таквих изазова, радио је са елитом овдашњих глумаца и редитеља, са онима, наравно, који такође осећају исту страст за трагалаштвом и експериментом.
— Глумац мора да буде освешћен. Не само у занатском, професионалном, уметничком смислу, већ и у оном политичком. Данас, у ери високо развијене технологије и информатике, када информације брже но и када јуре с краја на крај ове планете, немогуће је бавити се одговорним послом и осећати незаинтересованост, дозволити себи незнање и пасивност.
Ф Зар Вам се не чини да би барем део ове наше кризе било могуће објаснити (не и оправдати) огромном неинформисаношћуг2 — Питање кризе у друштву, па и у култури, посматрам на један специфичан начин. Наиме, ја сам срећан што живим управо у периоду велике кризе. Сви се слажу у томе да је живот у кри-
"Ребје поуте“ - Као ргуш Кајјди џ ге ровеђап дорптоз Бпопзкот заусгоуапји с 12ВАМЈЈЕМЈЕ 12, КЕТТЕ, Кпј
30 паџегић гадоуа џ допасшт 1 згапит рибиКкасјата... ргуа вија оуакуор задггаја и па, ва објафпјепјита опћ тетађа Које 50 за изрећогт #Даге 12 Кпга... К
зи, какав је наша, одвратан. Напротив, за мене је живот у овом и оваквом времену права срећа. Дакако, не задовољавам се стагнацијом, мени није потребан комодитет. Оно што мене сада чини срећним јесте што се промене одигравају на моје очи, ја сам сведок да се ствари мењају, да се промене догађају на свим плановима друштвеног, политичког, па и културног живота. Нормално је да људи желе мир и благостање, но такође је нормално и то што се, с времена на време, појављују и они који не пристају на ту врсту мира, те захтевају промене и покушавају да мало уздрмају тек наизглед стабилне ствари. Ми морамо да схватимо да су промене неминовност, и ако су те промене узрок кризе, ја такву кризу топло поздрављам.
Ако кризу у култури посматрамо у том контексту, јасно је да треба правити разлику измеђуј онога што се догађа на плану културе и онога што се догађа на плану политике.
Ф Како ствари стоје с на: шим, југословенским култур. ним простором2 Који је смисао таквог простора, с обзиром на актуелну кризу;
— Несумњиво је да културни простор појединца, па и заједнице легитимно постоји од постанка човека. Културни простор постоји без обзира на то да ли неко о њему размишља или не, да ли неко о том простору брине или не. Он, једноставно, постоји као што постоје цвет, дрво или звезде, као што постоји космос. Међутим, култура постоји само са човеком. Па и још више: она је човекова пресудна особина и карактеристика по којој се он ди. ференцира од свега осталог што постоји у природи. Можда је култура човеков пакао, превели ка одговорност, али је свакако његова есенција. У неку руку, култура је човек сам по себи. За: то се никада не сме заборавити да је култура пре свега човек као појединац, да она представља његов индивидуални стваралачки набој и чин, који је могуће
тек накнадно, формално, смес: тити у контекст других и другачијих стваралачких набоја и чи: нова. Тек је накнадно, дакле, мо. гуће ту стваралачку снагу по. сматрати у границама мање или шире средине, као снагу или ка. рактеристику те средине.
е Где је ту наш основни проблем — тзв. расцепканог културног простора2
— Ми не смемо веровати лошим политичарима да су људске снаге, на пример у Југославији, одређене искључиво политичким границама. За ствараоце постоје духовне границе и оне нису лево или десно, већ горе или доле. Мапа света је ишпартана оним политичким границама, и за неке људе оне заиста представљају непремостиве проблеме. Појединим ствараоцима је, међутим, и цео свет мали.
Оног тренутка када је човек кренуо у свемир, све границе су практично пробијене. До тог пробоја у свемир човек се заносио идејом да постане Бог, и он се одиста својски трудио да замени бога. Зато је толико ствари, овде на земљи, и упоропастио. Но, од времена тих фамозних летова у небо он је практично постао тек јединка у космосу, јединка која се грчевито бори да преживи. А то сазнање, да ипак нисмо главни у универзуму, до· нело је и промене на плану свести Све ово говорим зато што се комплетна проблематика „културног простора“ као и свести човека о тим границама и том простору, невероватно усложњавају. Култура, дакле, није једино самосвест појединаца, већ је и самосвест одређене друштвене целине, и тек у том контексту се и проблематика културе и културне средине везује за политичку визуру, а то је, убеђен сам, данас питање неких ситних дневних политичара. То аутоматски значи свођење дотичне проблематике на нестручно и недобронамерно, на волунтаристичко и вулгарно — политичко, на терен који је опасан и за нашу култу.
Рг Међојза заутс
1 ВАУГЈЕМЈЕ
17 КЕТТЕ
·" Одпоз роћ Ке 1 екопопије
и ртезштктшигапја рпмтеде...
“4
0 кају розог | ргог. де М. Стпођтпја:
". аџеог ве чћуацо џ Кобас за хпасајпот + акшејпот |
уггазаа Кгог зпадпи рпугепов. Мохоћји 1 ч'гагерији гагуоја,
Мајзафенје је ти јепје дг Жатка Раркса:
Омт пеорогуо пагисијет
и пеорћодтћ акиупови 24 атак 12 Кихе..." Ма Кпјуи ве тоге!е џпаргед ртегрјаци чедесит Коропога:
омој ЊБНогес! розусбепој сКопопиј! + ођјамђиј Копотизга Јирозјамје, Кпјјрџ докгога екопот ем, Која ро гебита ргог. дг Кадтие Зиојапоуј::
МАКОРАВЕМСА
Киђеч(е) ем рјани роџгесег.
ите 1 ртете
та
ПАКАО; Ни-
КУЛТУРА ко Горшич
ру. али и за целу Југославију. На тај начин, питања културе практично постају реторичка питања наше мале политичке бубашвабе у овом кафкијанском свету. Ф У ком смислу је то опасно — Опасност је, пре свега, у томе што иза таквог погледа на свет и културу не стоји озбиљан друштвени интерес и право људско покриће. Нема релевантног интереса ни за човека као појединца, а ни за заједницу. У једном часу изненада схватимо како то нити је питање из сфере културе, нити је право политичко питање. Схватамо да је то кључно питање оне наше буба штвабе која деценијама улаже, све своје снаге у борбу против свих облика друштвених делатности, па и против културе, против мозга у крајњој линији, јер култура, заправо, представља мозак једног народа. Ф Откуда појава бубашвабе о којој говорите у нашем друштву које себе сматра хуманистичким и социјалистичким7 — Суштински, то је питање зашто се морамо задовољавати привидом културе, као што се задовољавамо и привидом социјализма по мери човека. Знамо да смо почели да се бавимо екологијом због превеликог знања и пребрзог развоја. Парадоксално, у култури морамо да се бавимо екологијом због незнања и превелике спорости. На жалост, тек када у култури решимо питање нашег односа према природи, јер прети нам катастрофа, тек онда ћемо моћи да се позабавимо и културом односа између људи. Тек тада нам предстоји и озбиљно размишљање о томс шта је култура и каква нам култура треба. То питање ће тада бити заиста врло важно већ и зато што је истински релевантно, А знамо да све увек почиње постављањем релевантних питања. Зар не2 Александар МИЛОСАВЉЕВИЋ
Рг МЕВОЈЗА ЗАМС
Иг паист зауетк шиша га екопотики таизтје
џ, Кгајет оуор тезеса, Као зјић паџка Међојће ЗАМСА
п,„„Међојза Заме, аџгог дуе кпћсе "Акштијасја 1 гагуој" (1984.) 1 "Тпћасцја 1 пстарозјспоз (1986.), ођјамо је ргеко поду дегапо 1 зарипо ођјазпјепје !/јазка 12: Ките... оо је ке 1 Лазета 17 пје... ашог #ите( по добго рогпаје ! ргакзи прра ад и ртауот тотеп(и 2а па5 похорићуасст ргоргат
етогл... Одађгапо згтакебко оргедеђепје зе Код ашога која ве ћи окгепша зе 1 ме! Кот (2150...
"„.Кпјра Међојзе замса зивег бе паегезап(ап "зсспапо" гДазка 12 Кпге. Азрек! рпаодауапја пезштијуо "џја2“ и
ратегака каје 12ВАУТЈЕМЈЕ 12. КЕТДЕ ро сем о4 99.000 алата. Рге(рјашла села уз до 01.06.1989. водиле. Ро шлазки клјве 1, цатре сепа се Бџ гпашло сса.
Вгој Неле кале _____------ш миса 1 ђгој, вртађ, ад _____-----=-----__=—=—————_—
—— димне ара пе
Роћалек бгој | ено _____-------___РЕСЈЕ МОУМЕ Ртодаја клува (22 Кари 12ВАУПЈЕМЈЕ 12 КЕТЈЕ) Тћогига Мацјем са 4 32300 Согпј МИ,ЛАМОУАС