Borba, 19. 06. 1990., S. 1

у:

УЛЈУ

4 воци

инок у документу за предстоећи 11. конгрес СУБНОР

гославије борци истакли решеност да се и даље боре за Југославију

_ као демократску федера-

тивну заједницу равноп-

"равних и слободно удру-

жених народа и народНОСтИ а

У" 1 +. |

4. опачећ

| Један од првака Српске # "о мократске странке из Книна Јово Опачић истиче да ће се у Сабору Хрватске залагати за Југославију као федеративну државу · Уколико Устав Хрватске српски народ буде свео на „пучанство“ Опачић ће напустити Сабор

Победа комуниста на изборима у Бугарској више представља изузетак који потврђује правило и ос-

|| новна обележја избора у

Источној Европи: распад тоталитарних комунистичких система и почетак вишестраначке _ парламентарне демократије

9. ккологиа

Иако су последице пожара на супертанкеру „Мега Борг“ мање него што се очекивало (ватра прогутала готово сва три мили-

она галона изливене на- .

фте) ипак се не може рећи да је избегнута још једна еколошка катастро-

фа

уторак, 19. јун 1990. Година

Број 171

Цена 5 динара

(за иностранство)

2 РЕМ

В. Д. директора и главни и одговорни уред Манојло Вукотић

ПОСЛЕ ПРВИХ СЛОБОДНИХ ИЗБОРА У БУГАРСКОЈ

ПЛАБ

ПЛАВЉАННА

ник

11000 БЕОГРАД

Велизара Носановића 2

Убедљива победа социјалиста

Странка на власти изборила 211 места у парламенту, а опозициони Савез

демократских снага 144 Ф Премијер Луканов победио у Плевену, а ми-

нистар одбране Добри Ђуров изгубио битку у Тројану Ф Партија турске

мањине трећа по успеху

_ „СВАКА СЛИЧНОСТ ЈЕ основној

(од специјалног извештача „Борбе“)

Софија. — Први послератни слободни, вишестраначки избори У Бугарској завршени су у демократској атмосфери засићеној непрестаним конфронтацијама ривала, Победу је, коначно, извојевала странка на власти Бугарска социјалистичка партија (бивша КП).

Друга политичка снага у земљи која је тријумфовала у Софији и неким другим већим местима, опозициони Савез демократских снага, постао је друти по реду политички савез у правом смислу те речи.

После избора јасно да је БуТарска остала малтене напола подељена на две политичке боје: ва црвену, симбол умерених соЦијалиста реформатора и плаву, симбол радикалне антикомунистичке и прозападно оријентисаће опозиције.

ТАЈ однос снага у парламенту који. има укупно 400 места ће, трема незваничним подацима, Узгледати овако: БСП ће у Великом народном собрању имати

211 посланика, СДС 144, Покрет увукл

За права и слободе (партија турске националне мањине) 23, Земљораднички народни савез 16, док је преосталих шест места припало независним кандидатиМа и трима мањим партијама. Подела у новом парламенту биће утолико већа што су лидеРи турске мањине и земљорадЧика изјавили да ће у СкупштиВи стајати на страни опозиције. је у парламенту обезбедила иву већину и она ће моћи Ла формира и. једностраначку Зладу, али ће све то морати да И — ако на то буде примора. — у условима блокаде од ране СДС и њених савезника.

СЛУЧАЈНА“: Бир је школи, пролазили су поред рачунаљке којом се служе прваци

Одзив

Одзив бирача у прекјучерашњем другом изборном кругу, који је одржан у 81 изборном реону, био је нешто слабији него 10. јуна, када је гласала цела земља. Грађанску дуж ност испунило је јуче око 75 одсто бирача, а 10. јуна чак више од 90 одсто.

НЕРВНИ ПЕН АЊА

Опозиционе вође су уочи из: бора у више наврата недвосмислено изјављивали да неће нипошто ући у било какву коалицију са социјалистима за које упорно тврде да су прекрштени и притајено ортодоксни кому. нисти којима је требало легално освајање власти, па да покажу своје „злогласно црвено лице .

Социјалисти, пак, тврде да су модерна лева партија европског типа која се залаже за даље демократске промене друштва и за тржишну привреду у умереним дозама која не би земљу а у хаос и националне сукобе. Шеф БСП проф. Александар Лилов најавио је у јулу ванредни конгрес партије на коме би она требало радикално да се кадровски обнови и ослободи конзервативаца. Према неким проценама Запада, у садашњој социјалистичкој, а до пре неколико месеци комунистичкој странци, има око 200.000 чланова са стотинак „средњег кадра, који би били најзадовољнији да се ништа не мења. Задовољних, читај привилегованих, И Ва више у партијском и државни сине, армији и служби безбедности, привредној хијерархији и другде.

ди о

ЏЕТЕРГТЕ МВЕМЕ | МОМАС

јивоокуо

Веодгад, Мазтпа 2-4, (ејегоп: 011/633-455

јејех 11301, (ах: 625-342___

БОРБА

ЈУГОСЛОВЕНСКИ СЕМИНАР О ПРЕДУЗЕТНИШТВУ

Спојити паре и идеје

Др Веселин Вукотић: Агенција за мала и средња предузећа на савезном и осам консалтинг центара на републичко-покрајинском нивоу Ф Нове перспективе за предузетништво на селу

Београд. — Својинско преструктурирање југословенске привреде основна је полуга даљег спровођења програма реформи и сви они који не схватају да је нови систем већ кренуо — платиће жестоку цену.

Ово је јуче, приликом отвара-

-- |ња семинара о преструктуирању

ласачком месту у Софији, иначе у

Садашњи партијски и државни врх има неспорне заслуге за укидање диктатуре Тодора Живкова, и за његово свргавање са трона „социјалистичког цара". Тај круг је инициран процесом демократизације и отуда неслућених промена у бугарском друштву. |

Опозиција, затим, све те резултате намерно „заборавља“. Више од тога, она се свим силама труди да руководство државе и БСП поново окачи етикету Живкова. Гласило СДС „Демократија“ објавила је пре неколико дана два упоредна „иконостаса Политбироа ЦК КП са Живковом на челу и садашњег Председништва Вишег партијског савета на којем се може видети низ истих лица.

Тај пропагандни потез утицао је у извесној мери на поделу међу бирачима, али се чини да сада, када је све завршено, она није достигла дубину и жестину великог раскола.

Опозиција је, осим тога, бомбардовала бираче тврдњом да уколико победе „црвени“, западне земље неће пружити Бугарској неопходну помоћ. Тај пропагандни гест избрисали су, међутим, сами западни лидери, изјављујући да ће они сарађивати са сваком демократски изабраном и легалном бугарском владом. Највероватније је да ће на чело нове владе стати садашњи премијер Александар Луканов. Он је у другом поновљеном кругу у Плевену успео да победи свог ривала, социолога Стефана Гајтанџијева, и да на тај начин очува свој углед и популарност.

На изборном пољу пао је, ме-

м, министар одбране, генерал Добри Ђуров. Њега је у тројанском реону победио кандидат опозиције, главни уредник листа „Демократија“ Јордан Василев. Министру одбране није помогло ни то што је, како се тврди, одиграо једну од кључних улога у смењивању Тодора Живкова. Избори су, гледано у целини, по оцени Централне изборне комисије, и многобројних страних посматрача, протекли регуларно, слободно и по закону.

Томислав МИЛИНОВИЋ

· |ваше привреде путем уласка ма-

лих и средњих предузећа у „Сава

· |центру“, рекао члан СИВ-а др Веселин Вукотић.

— Током 1989. у Југославији је основано 15 хиљада нових предузећа, за првих пет месеци

Јове године потписано је 1500 · |уговора о заједничким улагањи|ма, а до краја године планирамо

да ће бити основано између 15 и

· |20 хиљада нових предузећа. Ис· |товремено, стварамо и инфрас-

труктуру за промоцију малих и

· | средњих предузећа. Пројекат којји је пред вама требало би да

омогући спајање људи који мма-“

· |ју средства са онима који имају

идеје, казао је Вукотић обраћају-

предузетништво СИВ-а и Стална

· | конференција градова Југосла-

вије.

Да је једно време када су бога ти људи безуспешно вукли за рукав наше „самоуправне“ бирократе не би ли се ови смиловали и дозволили неку предузетничку акцију, зрело за социјалистичку историју — потврдио је и др Алеш Вахчић, вођа тима који је радио пројекат експанзије малих и ситних предузећа.

— Искуства развијених (немачка регија Баден Витенберг или италијанска — Емилија Ромања) показују да је најбржи привредни развој постигнут управо тамо где су основне полуге тог развоја биле у рукама руководилаца локалних заједница. И наше ће општине морати да стварају свој имиџ који ће привлачити капитал, упозорио је Вахчић.

Промоција владине „робе“

Да и сама савезна влада наступа маркетиншки, потврдило се и јуче у „Сава центру“ Владимир Чех, из иМмС — Студија 6, који за потребе СИВ-а и Савез ног секретаријата за информа

ције, ради промотивне актив- ; ности — презентирао је под гес- #у

лом „Нема богате државе без бо-

гатог појединца“ најновији производ владе — друштвено-ековомску реформу. Уз идејну стратегију „бизнис ту бизнис“ (без икакве политичке обојености), ова ће акција потрајати и наредних месеци.

БЕИТ ЈОНИ ЦРН БЕЛЕ ПБ

Шта предвиђа сам пројекат

Осим Агенције на савезном нивоу, биће формирано (или је већ формирано) осам регионалних консалтинг центара по свим републикама и покрајинама.

КОММОТЕНМА

Центри ће бити лоцирани у Титограду, Ђаковици, Љубљани, Београду, Бањалуци, Суботици, Сплиту и Скопљу, а основаће се и три едукациона центра за заинтересоване предузетнике један већ постоји у Бохињу, а по један ће бити и у Србији и Хрватској. Стратегија спровођења пројекта замишљена је кроз реализацију 10 пилот-програма. Програм ОПТИМА предвиђа активирање предузетништва кроз организовање семинара, тражење и идентификовање могућих предузетника, помоћ при писању пословних нацрта. Њему су врло блиски програм идентификације, избора и оспособљавања предузетника и програм унутрашњег предузетништва у већ постојећим фирмама.

Посебан део пројекта предвиђа спајање југословечских и страних малих и сргдњих преду. зећа (таква интересовања већ постоје са италијанске стране).

Пројекат, на крају, предвиђа и активизацију · предузетништва на селу (са циљем да човек више не мора да се и физички „макне“ са села у град да би постао

: предузетник) и постављање мре-

же услужних делатности по појединим гранама, чиме би се у исто време искористили и ефекти децентрализације, али и ефекти велике корпорације. Успешан рецепт италијанске индустрије покућства, „пресликали“ би, за почетак, наша дрвна и текстилна индустрија, те индустрија обуће и покућства.

О томе како су замишљени или како раде регионални центри говорили су, између осталих, и др Петар Филипић из Сплита и др Радмило Тодосијевић из Суботице.

Филипић је обавестио присутне да се његов центар већ повезао са Италијанима и да ће, вероватно, до краја године формирати и едукациони центар у коме би предавачи (половину би чинили менаџери, практичари и професори из земаља ЕЕЗ) поду. чавали заинтересоване предузетнике. Радмило Тодосијевић је истакао да је мото његовог консалтинг центра који су заједнички основали „Север“, Скупштина општине и Економски факултет из Суботице — „Ми не знамо све, али је наш задатак да сазнамо ко то зна“. За све заинтересоване, а посебно за „храбри средњи сталеж“ коме је формирање малих и сре их гредузећа права шанса — центар ће покушати да одговори на пет питања: Како почети с бизнисом2 Како основати мало предузеће2 Како доћи до профита7 Како изабрати прави програм7 Како доћи до новца за почетак2 ;

С. МИЛИВОЈЕВИЋ

ОД 1. ЈУЛА НОВЕ СТАНАРИНЕ

За 120 квадрата — 720 динара

Ова станарина, по другој варијанти, нижа је за 240 динара, али у том случају губици настали због замрзавања станарине, у првој половини године, морају се надокнадити из средстава амортиза-

ције стамбеног фонда

На адресе већих радних организација у Србији, ових дана разаслат је документ којим се предлажу две варијанте повећања станарина. Аутор овог предлога, који је достављен и Извршном већу Скупштине Србије је Пословно удружење јавних предузећа за стамбене услуге и фондова за грађевинско земљиште ранији Савез сизова становања Србије.

По првој варијанти овог пред-

лога повећање станарине од нај- '

мање 6 динара по квадратном метру уследило би одмах, а најкасније од 1. јула. Од прикупљене своте најмање 4 динара по квадрату користило би се за покривање редовних трошкова пословања и подмирење законских и уговорних обавеза у другом полугодишту ове године, док би остатак послужио за покривање губитака насталих у првом полутођу 1990. године, насталих по основу амортизације и других трошкова пословања, а због СИВ-ове одлуке о замрзавању станарина.

По другој варијанти, станарине би се утврдиле у висини од 2,5 одсто постојеће вредности стамбеног фонда у општини, од-

носно граду, што у просеку износи најмање 4 динара по квадратном метру стана. Тим парама покрили би се трошкови законске амортизације станова у другом полугодишту ове године (по просечној стопи од 1,40 одсто постојеће књиговодствене вредности станова), што у просеку износи најмање 2,20 динара по квадрату. При томе, за потребе инвестиционог и текућег одржавања стамбених зграда морало би да се издвоји најмање 50 одсто законске амортизације, или 0,70 одсто вредности станова у општини, односно граду. То у просеку износи најмање 1,10 динара по квадратном метру стана. За покриће трошкова пословања јавног предузећа за стамбене услуге или друге организације којој су поверени послови одржавања и управљања стамбеним фондом биће неопходно издвојити 0,40 одсто постојеће ревалоризоване вредности стамбеног фонда, што у просеку износи

најмање 0,70 динара по квадрат-

ном метру.

Губици из првих шест месеци ове године, створени због замрзавања цена станарине, при

овој другој варијанти намирили би се законским мерама, из средстава амортизације. Станарине за сваки појединачни стан, по првој варијанти, за друштвени стан од 30 квадратних метара, износила би 180 динара, за стан од 52 квадрата — 312 динара, за 75 квадрата — 450 динара, за стан од 96 квадрата — 540 динара, и за стан од 120 квадрата — 720 динара.

По другој варијанти, која подразумева покривање губитака из амортизације стамбеног фонда, месечни износ просечне станарине за стан од 30 квадрата износио би 120 динара, за стан 22 квадрата већи — 208 динара, за 75 квадрата — 300 динара и за 120 квадрата — 480 динара.

Да ли је предложен проценат повећања висок, недовољан, или потаман7

С обзиром на инфлацију која се сада мери нулом, или којим процентом више, процењују стручњаци, предложено повећање могло би коначно да да и неке ефекте, бар када је у питању одржавање стамбеног фонда. Посредно и за изградњу нових квадрата јер, логично је да ће се човек коме се нуди варијанта —

[

720 динара месечно за закупнину, или исто толико за отплату ануитета, ради коначног стицања власништва над станом пре определити за ову друту варијан-

ту. Истина и лане је било знатни-

јег повећања станарине, укупно чак за око 12 пута, али тај износ у трци са 26 пута повећаном инфлацијом у истом периоду, није могао дати очекиване резултате.

Да су садашње станарине готово симболичне, не само у Србији него у целој земљи сведочи и податак да постојећа просечна станарина терети једва 1,8 одсто просечног личног дохотка носиоца станарског права, а уколико у породици има двоје или више

чланова у радном односу и знат-.

но мања. Илустрације ради станарина терети квадратни метар стана на нивоу земље са 1,57 динара. У БиХ тај проценат је 0,46 динара, у Црној Гори — 0,75, у Хрватској — 0,99, у Македонији — 1,81, у Србији без САП — 0,66, у Војводини — 1,83, на Косову 0,58, у Србији — 0,99 и само у Словенији нешто више — 5,73 динара.

А. ЧУБРИЛО КОСОВАЦ

по ТОМОМ

ЈЕ МАЗТАМЦЈА

„Мауаја зпоуа оттџиа Ппапз!е „Мопађаја“

МОМА ТАРА ЗАМО Џ „ВОРВГ“

ОМА 00 РЕТ

ЗРОМ2ОР!: апр АОБА Су

АМ АЏЗТЕЈАМ — УЏСОЗБАМ СОМРАМУ

ОВОГ

МАЗ !2ВО РЕТ МАЈВОКЈЛН Ф рег !ејемгога

6 рег мдео-пкогаега 8 рег: мдаео-ргејега

Ф рег тиг/екћ ја Ф дезе! рига ро сеп Кказеје 5а роршатт тејем зкт зепјата

е Меди сет зуебзка

аза дапа5 је ! јидоз!оуепзк! со!дегег Паџог Јог!6

9 5ТПАМА 12.