Borba, 19. 06. 1990., S. 8

SVET

ISTOČNA EVROPA POSLE IZBORA

Nov politički pejzaž

6,4Jučerašnjom drugom rundom bugarskih parlamentarnih izbora završeno je opštenarodno izjašnjavanje u zemljama dojučerašnjeg real-socijalizma, plebiscit koji je nekadašnje uniformno sivilo bratske „socijalističke zajednice“ pretvorio u jedan sasvim novi živopisni politički pejzaž. Ovo „izborno proleće” ostaće zapisano u istoriji kao početak kraja istočne imperije, raspad totalitarnih komunističkih sistema i početak nove ere na Istoku, ere višestranačke paralametarne demokratije.

To što su u Bugarskoj i ovog puta pobedili komunisti — istina preko noći preobučeni u nove dresove Socijalističke partije — samo je izuzetak koji je potvrdio pravilo: sve istočne kompartije zbačene su sa vlasti ili su svedene na manjinske grupe koalicionih vlada. Tako je bilo najpre u Poljskoj, a zatim i u Mađarskoj, Istočnoj Nemačkoj i Čehoslovačkoj, mada je u svakoj od njih specifična situacija. Još je specifičniji slučaj Rumunije, gde su mnoge vodeće ličnosti pobedničkog i sada vladajućeg Fronta nacionalnog, spasa nekada bili komunisti.

Upravo bugarski slučaj, a pomalo i rumunski, nameće pitanje — koliko će taj novi politički kolorit na Istoku biti i nov, i bolji, a koliko i dalje ostati „staro u novom ruhu“. Ostavimo to, zasad, vremenu da pokaže dalekosežnost i trajnost ovih uistinu revolucionarnih promena.

Vrtoglave promene

Ipak, bez obzira na sve, tako vrtoglavo brze i radikalne prome-

ne, za samo nepunu godinu dana, teško bi prognozirao i najveći vidovnjak. Iako je sve (opet) počelo u Poljskoj, kada je, juna prošle godine, „Solidarnost“ katastrofalno porazila komuniste na slobodnim izborima u Senat, osvojivši 99 od sto mogućih mesta, verujemo da bi sve to bilo nemoguće — ili bi se, u najmanju ruku odvijalo daleko sporije — da se na političkoj sceni nije pojavio jedan Mihail Gorbačov sa svojom „perestrojkom“ i „novim načinom mišljenja“.

Onog dana kada je Gorbačov jasno stavio do znanja da ne želi slepu odanost bratskih kompartija, a pogotovo ne prisilnu vernost i pravovernost, već odnose suverenosti i ravnopravnosti, bili su odbrojani dani četiri decenije duge, neprikosnovene komunističke vladavine u Istočnoj Evropi. Posle izbornog poraza, poljska partija se samorasformirala, rumunska se raspala još pre izbora, a bugarska promenila ime. U nekim zemljama komunisti su i u slobodnim izborima zadržali izvesna uporišta: u Istočnoj Nemačkoj su osvojili 15 odsto glasova, u Čehoslovačkoj 13,6 odsto (drugo mesto), a u Bugarskoj punu pobedu.

No, eksperti upozoravaju da jednostavno državanje slobodnih izbora nije garancija stabilne demokratije. Primeri Poljske i Čehoslovačke, recimo, gde je došlo do progona komunista, revanšizma, nacionalizma, novih diskriminacija — govore da će put nove mlade demokratije biti izuzetno složen i mukotrpan. Sve ove zemlje očekuju veliki i teški poslovi dok ne izgrade potpuno razvijene političke, a pogotovu ekonomske sisteme.

Sasvim je logično to što je prva na redu bila politika, a tek onda ekonomija. Jer, u ranijim totalitarnim sistemima svi pokušaji reformi, a bilo ih je više, i u Poljskoj, i u Mađarskoj i u Čehoslovačkoj, nisu uspevali. Situacija ni sada još nije sasvim jasna. „Solidarnost” u Poljskoj, Građanski forum u Čehoslovačkoj ili Front nacionalnog spasa u Rumuniji — kao pobednici na izborima — praktično i nisu političke partije u klasičnom smislu, već pre svega, grupe nacionalnog konsensusa, društveni pokreti kojima tek predstoji stranačko organizovanje. Istočnonemačka politika, pak, praktično je postala produžena ruka zapadnonemačke.

Kraj „Istočnog bloka“

Sve ove zemlje, uz to, suočavaju se sa ogromnim ekonomskim teškoćama: poremećenom privrednom strukturom, recesijom, inflacijom, padom standarda, velikim spoljnim dugovima (Mađarska i Istočna Nemačka duguju po više od 20 milijardi dolara, a Poljska čak preko 41 milijardu), kao i porođajnim mukama preorijentacije

sa centralne planske privrede na ·

slobodno tržište. U krizi je i Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć,

upravo zbog sve veće orijentacije.

na tržišno privređivanje, koje ne trpi krute stege starog direktivno-distributivnog, sistema.

Nije izgleda daleko ni dan kada će nestati i Varšavski pakt, pošto je na nedavnom samitu u Moskvi dogovoreno da se on pretvori u

„savez suverenih i ravnopravnih država koji počiva na demokratskim principima“. Mađarska želi

POSLE IZBORNOG USPEHA ISLAMISTA U ALŽIRU

Revolucija silazi s vlasti

Front islamskog, spasa na čelu sa imamom Abasi Madanijem, traži odmah raspuštanje parlamenta. Islamisti nemaju odgovor na vitalna ekonomska pitanja, oslanjaju se na „prorokovu naklonost“

Alžirski Islamski front spasa (FIS) osvojio je apsolutnu većinu na prvim slobodnim i višepartijskim lokalnim izborima održanim 12. juna ove godine. Prvi put posle 1962. godine nezavisnosti Alžira od Francuske, Front nacionalnog oslobođenja (FLN), koji je 28 godina držao monopol vlasti, moraće da prepusti kontrolu u najvećim gradovima, jer je potisnut na drugo mesto sa osvojenom trećinom glasova.

Na trećem mestu je pokret Okupljanje za kulturu i demokratiju, stranka socijaldemokratskog opredeljenja i okrenuta odbrani prava berberske kulture i etnosa. Međutim, odziv birača je, takođe, prvi put u istoriji slobodnog Alžira bio veoma slab — samo 60 odsto stanovništva izišlo je na birališta, a apstinencija je bila još izrazitija u većim primorskim gradovima, kao što su Oran, Alžir i Anaba. U srcu naroda Berbera, u Kabiliji, poziv na bojkot izbora koji je uputio jedan od malobrojnih preživelih „istorijskih lidera“, Hosin Ait Ahmet, zadržao je u 'kućama tri četvrtine birača.

Tri miliona članova

Rezultati nedavnih izbora su još jedna potvrda da jednopartijski homogeni sistem, ma koliko bio nastavak slavnih revolucija, kakva je van svake sumnje bila i alžirska, nije dao odgovor na suš„tinska htenja ljudi, jer se vremenom deformisao i odrodio.

Lider pobedničkog Islamskog fronta spasa, šeik Abasi Madani, ohrabren pobedom, odmah je za-

tražio raspuštanje parlamenta, čiji su svi članovi iz redova partije FLN, pre predviđenih redovnih izbora 1992. godine.

Front islamskog spasa (FIS) relativno je mlada politička organizacija, nastala posle krvavih oktobarskih nereda u Alžiru 1988. godine, a ozvaničena u martu 1989. samo nekoliko dana po usvajanju ustava koji je dozvolio višepartijski sistem u zemlji. Zanimljivo je da FIS još nije održao svoj osnivački kongres, iako je postao glavna politička snaga religiozne inspiracije u Alžiru.

Koristeći imobilizam i rascep u vladajućoj partiji FLN, naročito posle oktobarskih nereda, FIS je pokrenuo političku kampanju širokih razmera na verskom, političkom, a naročito socijalnom planu. Uspeo je da pridobije znatan broj pristalica iz redova FLN i ostvari munjeviti uspon.

Uz podršku dobrog dela sitnih trgovaca i zanatlija, ali i jednog sloja intelektualaca, FIS je naročito nastojao da bude prisutan u prenaseljenim narodnim kvartovima, odakle je regrutovao pristalice i iz redova nezaposlene omladine i to u zemlji gde je 75 odsto stanovništva mlađe od 30 godina.

Fluidni programi

FIS tvrdi da ima više od tri miliona članova, a odbacuje optužbe o nasilnim metodama dosvajanja vlasti. Zvanično se izjašnjava za dijalog i umerenost, ali i za šerijat-

·ske zakone, koji treba da budu „totalna alternativa“ u okviru islama za rešavanje svih problema —

MUNJEVITI USPON: Abasi, Madani

ideoloških, političkih, ekonomskih, socijalnih, i naročito civiliza-

ijskih.,

Arhitekta pobede islamske partije u Alžiru osnivač i duhovni vođ miliona Alžiraca, koji su se posle 1988. ponovo približili islamu, imam Abasi Madani je profesor humanističkih nauka na univerzitetu u Alžiru.

Rođen je 1931. u Oresu, a u vreme školovanja i verskim školama upoznao je dvojicu istaknutih vođa alžirske revolucije — Larbija ben Mbhidija i sadašnjeg predsednika parlamenta Rabaha Bitata. Rado ističe da je zbog antikolonijalne aktivnosti protiv francuskih vlasti (atentat na Radio-Alžir) uhapšen 1954. i osuđen na sedam godina robije.

Tokom godina čvrste vladavine

da ga napusti do iduće godine, Čehoslovačka izražava slične namere, a Istočna Nemačka uskoro treba da se ujedini sa Zapadom. To ujedinjenje posebno brine Poljsku, a Čehoslovačka i Mađarska traže nove regionalne saveze sa Jugoslavijom, Austrijom i Italijom.

Mnoge od istočnih zemalja — o Sovjetskom Savezu da i ne govorimo — imaju dosta problema sa nacinalnim manjinama, pre svega Rumunija i Bugarska, ali i Čehoslovačka, pa čak i „etnički najčistija” Poljska. Slobodni izbori i rađanje demokratije, dakle, otkrili su i sve ono što je ranije bilo zapretano ili proglašavano za tabu. A toga je bilo mnogo.

Stoga će biti i potrebno mnogo vremena da se izgrade novi sistemi i demokratija uhvati dublje i čvršće korene. Vaclav Havel je s pravom primetio da se totalitarni režimi mogu srušiti preko noći, a demokratija se mora graditi i ne-

govati godinama.

U svakom slučaju, posle ovog „izbornog proleća“, umesto „istočnog bloka” dobili smo sasvim nov, živopisan politički pejzaž, na potpuno novoj političkoj mapi Evrope, ali i pejzaž sa mnogo starih briga i problema. Mnogo poremećenih vrednosti, naopačke postavljenih odnosa, mnogo pitanja bez odgovora i nerešenih suprotnosti.

„Glasačka kuglica je jača od metka“ — rekao je, kažu, Abraham Linkoln još davne 1856. Izbori na Istoku to su i potvrdili, zar ne?

Nikola BURZAN

jedne partije. Madani se udaljio od FLN, optužujući ga za „marksistič'ke devijacije”“. Posle smrti Huari Bumedijena, koja se poklopila sa početkom iranske revolucije, sloboda koju je dobio od Šadli Bendžedida, omogućila je Madaniju da širi sopstveni politički uticaj. Godine 1982. ponovo je dopao zatvora na godinu dana pod optužbom da je organizovao demonstracije u glavnom gradu. Po izlasku iz zatvora Madani je pretvorio 10.000 džamija širom zemlje u ogromnu propagandnu mašinu, koja je bila najpre moralno uporište očuvanja principa islama, a zatim i baza za napade na vladu i politički sistem.

m FIS za rešavanje ekonomske krize koja je u Alžiru izazvala nezaposlenost svakog drugog ! aktivnog građanina, prilično je fluidan i oslanja se na „prorokovu naklonost”. FIS nije, na primer, zabrinut zbog velike stope nataliteta od tri procenta godišnje, koja spada među najviše na svetu.

Ostaje da se vidi šta će FIS učiniti sa svojom izbornom pobedom, a u ime Alaha. Izvesno je da i FLN mora režiti neke svje interne sporove i možda oformiti novu „predsedničku partiju“, koja bi bila neophodna šefu države Šadliju radi sprovođenja započetih reformi. Najveći znak pitanja je armija, koja po uverenju mnogih, iako trenutno izvan političkih tokova, nije ni malo depolitizirana, te je malo verovatno da će mirno gledati kako se Alžir pretvara u islamsku re-

publiku. · Dušica PETKOVIĆ

ITALIJA

Vojska nije u modi

Sve više zahteva za civilnim služenjem vojne obaveze

Sudeći po podacima, u Italiji se može očekivti pravi bum civilnog služenja vojnog roka. Krajem 1988. godine Ministarstvu odbrane upućeno je 6000 zahtijeva. Ali već krajem 1989. broj se popeo na 14.000. Ove godine očekuje se da će se barem 20.000 mladih Talijana odlučiti za ovakav oblik služenja vojne obaveze. Bijeg od „puške“ je očit, čak se strahzuje da se svima neće

moći obezbijediti odgovarajuće mjesto.

Sve je počelo 31. jula prošle godine, kada je Ustavni sud Italije proglasio neustavnom dredbu o dužem trajanju civilnog služenja od vojnog. Naime, po to odredbi onaj koji se odlučio za civilno služenje, morao je biti na raspolaganju punih 20 mjeseci, za razliku od „pravih“ vojnika koji su služili samo 12. Ovaj zakon izazvao je velike polemike jer je u suštini obeshrabrivao sve one O O ON OJO A O TOKA ON ODO A ON O O O JO LT II TI JJ iz ovih ili

onih razloga, nisu željeli prihvatiti oružje.

Početkom augusta presuda Ustavnog suda objavljena je u Službenom listu i od tada, zahtjevi su počeli stizati iz svih krajeva zemlje. Promijenila se i struktura prijavljenih. Prije, to su bili uglavnom pripadnici sitne i srednje buržoazije, čije su porodice mogle podnijeti njihovo prolongirano Uuzdržavanje. Sada kada je rok skraćen na 12 mjeseci, služenje vojnog, roka na „socijalno koristan“ način, postalo je prihvatljivo i za siromašnije. Gotovo da nema značajnije društvene organizacije, udruženja ili saveza najrazličitijih ciljeva, koje za svoju aktivnost ne „posude“ određeni broj prijavljenih: za civilno služenje od „Grupe Abel” do

Crvenog križa, Saveza za zaštitu

okoline Do „Amnesti internešehel“, „Demokratske medicine“ do

„Karitasa“. No, po mnogima upravo ovako shvaćeno služenje vojne obaveze, krije i određene opasnosti. Naime, ukazuje se na bojazan da se tako iskrivljuje i pogrešno tumači pravi smisao ovog prava, svodeći prijavljene na besplatnu radnu snagu za mnoge javne. sektore. No, usprkos ovim polemikama, interes i ponuda rastu.

Ministarstvo obrane također, traži odgovore na novonastale prilike. Mino Martinacoli, ministar obrane predložio je niz novina produženje civilnog služenje obaveznim treningom u trajanju odtri mjeseca. Predviđa se i formiranje odjeljenja za civilno služenje vojnog roka na nacionalnom nivou. Nadalje, predlaže se obavezno preusmjeravanje „viška” regruta (u odnosu na potrebe vojnih snaga) u civilne službe, kao i onih koji „raspolažu nedovoljnim nivoom psiho-fizičkih sposobnosti“.

Ove novine već su predmet mnogih rasprava i osporavanja. One se uglavnom mogu svesti na zaključak da se država trudi da civilno služenje učini pogodnije za sebe i naravno, za regrute, ali ni najmanje ne dovodi u pitanje autoritarizam i nasilje kao vrijednosti današnjeg društva.

Po svemu sudeći, ove rasprave će se nastaviti i dalje. U međuvremenu mnogi mladići neće razmišljati. Navući će uniformu i odužiti svoj dug domovini. Ali, valja pomenuti i ovaj podatak: u talijanskim vojnim zatvorima se svake godine nađe oko hiljadu mladića koji potpuno odbacuju vojnu obavezu. Veći deo otpada na one koji to čine iz religioznih razloga (Jehovi svjedoci) ali gotovo polovica, vojnu obavezu odbija iz političkih razloga (anarhisti). Mariza KREVATIN PNS IČ

VI

n | Se i _- PPI) r

KAKO ŠVEĐANI OT-|JUČE U BOGOVAĐI, U 78. GODINI

Umro general Živko Živković

KRIVAJU JUGOSLOVENSKE PISCE

Dug put do čitalaca

Verujući da je reč o savremenom piscu, izdavačka kuća Radnička kultura“ iz Stokholma, među najnovijim knjigama, objavljuje „Samonikle“ Prežihova Voranca.. Prema izjavama izdavača i novinara, u Švedskoj se o savremenim slovenačkim i jugoslovenskim piscima gotovo ništa ne zna

(Specijalno za „Borbu“)

Stokholm. — U velikoj sali Pres-centra u Stokholmu, nedavno je održan sastanak švedskih izdavača i novinara. Više od stotinu zainteresovanih okupilo se da diskutuje o novim knjigama koje će se pojaviti na Međunarodnom sajmu knjiga u Geteborgu, septembra ove godine.

Posebno se govorilo o ulaganjima Švedskog instituta, koji je us tvari neka vrsta švedskog ministarstva kulture, u „popunjavanju belih polja“ u švedskoj izdavačkoj delatnosti. Drugim rečima, ima zemalja koje za švedsku čitalačku publiku ne postoje. Šveđani su rešili da je vreme da se nešto učini da bi te beline nestale...

Jedan od načina je da se pisci (ove godine je to u najvećem obimu Brazil) čije knjige nisu objavljene u Švedskoj pozovu u Geteborg i da na Sajmu — za publiku ali i za izdavače — predstave svoje stvaralaštvo i literaturu svoje zemlje. Najveći deo troškova tog aranžmana snosiće Švedska. Cela stvar ulazi u kulturnu razmenu Švedske i tih zemalja.

Uz malo truda i radoznalosti, posle razgovora sa nekoliko izdavača, sa predstavnicima Sajma knjiga u Geteborgu i sa direktorom Švedskog instituta, shvatamo ono što smo već znali: jugoslovenska književnost (ukoliko ne računamo ovde objavljene knjige Ive Andrića, Danila Kiša i još nekoliko autora) ostaje nepoznanica na toj imaginarnoj, a ipak važnoj kulturološkoj karti.

Iznenada, prlazi nam. ozaren, jedan od izdavača:

— Imam vest za v5, ipak će izaći jedna knjiga iz Jugoslavije. Upoznaću vas sa njenim izdavačem. Pisac se, mislim, zove Samorastnikov. Prijatno iznenađeni, naravno ne znajući za Samorastnikova, ipak strepimo da je možda reč o nekom, nama nepoznatom, piscu iz Estonije, ili možda Poljske, ili...

Urednik izdavačke kuće „Arbretarkultur“ (Radnička kultura) iz Stokholma Jan-Erik Ulson objašnjava nam da će njegova kuća izdati „Samonikle“” Prežihova Vo-|| ranca. i Otkud baš Voranc? — pitamo.||

— Na predlog jednog entuzijaste, jugoslovenskog doseljenika iz Geteborga, kaže Jan-Erik Ulson.

Izdavač nam ukratko prepričava sadržaj knjige. Pitanje — zašto ne neki savremeni, moderni, aktuelni, slovenački ili drugi jugoslovenski pisac, ostaje bez odgovora.

Ne samo Jan-Erik Ulson, već bilo koji drugi švedski izdavač ne bi mogao da nam odgovori i iz jednostavnog razloga što oni ništa ne znaju o našoj književnosti.

Mi ne činimo ništa, ali činimo vrlo malo, da stanje promenimo, iako postoji veoma mnogo i prostora i mogućnosti. Zato nam, možda, i preostaje dug put do švedskog čitaoca. Od „Samoniklih” do Mirka Kovača trebaće ve-| rovatno bar pola veka.

Ljiljana DUFGRAN — BORIČI

Beograd. — Juče je u Bogovađi kod Ljiga u 78. godini iznenada preminuo Živko Živković, narodni heroj, general potpukovnik JNA u penziji i nosilac „Partizanske spomenice 1941“.

Rođen je 20. decembra 1912. godine u selu Buču kod Ivangrada u Crnoj Gori. Gimnaziju je završio u Ivangradu. Zbog revolucionarnog rada uhapšen je početkom 1936. godine i osuđen na 12 godina robije. U kaznionicama Skoplja i Maribora bio je do kraja 1940. godine, a odmah po okupaciji zemlje radio je na prikupljanju oružja i formiranju partizanskog odreda u Ivangradu. U partizanske redove stupio je prvog dana

mali oglasi tel. 011/334-531 igi 233

PLAC s sa ZaDOPetomi gradnjom u Mislođinu. tel: 167-858

e ODMAH USELJIVU kuću u Smederevu. tel: 032/45-550

0 ISPRAVAN DIZEL motor havarisanog Sitroena. tel: 555-795

0 AUTO DELOVE, prodavnica auto delova ABC auto, Zemun, Prvomajska 81. tel: 197-991

e PODRUM PIĆA „Vinogradi“ prodaje sve vrste pića za svadbe ispraćaje, rođendane i druga slavlja po cenama nižim za 20%. Podrum pića u Sremčici, Gorička 22. 0 TEKSTIM, trgovina na veliko, prodaje buticima i preduzećima po povoljnim cenama Lambada majice i suknje- pantalone za 100 d. kao i majice, uvoz iz Kine, za 22 d. tel: 555-795

0 AKO ŽELITE da obnovite vašu kolekciju pre odlaska na odmor po znatno nižim cenama — posetite parfimeriju „Centar”, Pop Lukina 15, ispod Brankovog mosta. e IGRATE li bilijar? Za kratko vreme i vi možete postati uspešan igrač ako se koristite knjigom „Osnovne tehnike i udarci u bilijaru“. Cena ovim putem samo 95 din. tel: 662-857 i 550-263

6 BICIKLE BMX po povoljnim cenama, Tigrove gume po fabričkim cenama uz besplatnu montažu, delove za sve tipove vozila Zastava. Auto servis Rakocije, Ugrinovačka 129, Zemun. tel: 619-824.

| KVALITETNO FOTOKOPIRANJE U „BORBI“

Trg Marksa i Engelsa 7

0 VELIKI BROJEVI garderobe i do 50. BOLERO, butik u Zanatskom centru Voždovac, Kumodraška 166.

e BELU TEHNIKU, akustiku, televizore, bicikle Rog, motocikle i motore za čamce Omos, italijanske lustere i italijanske kosilice za travu. „Salon D“ Tvornička 20 A, Zemun. tel: 671-664.

6 NENA-AUTO, prodaje rezervne delove za Zastavina vozila. tel: 431-129 i 4880-093

KDO3 Georpan

IIO3OPMITITA ·

„MAJIAM CAH )KEH“ — HaponmHo mnosaopMmre (BenwMKa CĆie„|Ha) y 20 u.

„KABAPE MMJIAHA TyTOBMTA“ — Bojaut Crynuua y 21 a.

„IIPOĐECMOHAJIAII“ — 3ne3napa Trearap y 19 u.

„IUMTAHM JIETE y HEBO“ IlosopMmrre Ha TepagMjaMa y 19.30 u.

„TJIyMA!LI JE... rJTyMAITI“ — Beueptba cileHa PajnoBHh y 21 u.

„CyHIKOKPETM MH CTPAMIMJIA“ — MIT „JIyiuKo PanoBHh“ y 9.30 u.

„BAJKA O MAJyTIIKy“ — TIHMHoKMoy9u. Umetnost

kanadskih Indijanaca

d. — „Narod Kedra“ naziv je izložbe koja se večeras otvara u 'Etnografskom muzeju i na kojoj će prvi put beogradskoj publici biti predstavljena umetnosti

kanadskih Indijanaca. Ovaj narod, koji je'naselio severnzapadne obale Kanade, pre 10.000 godina, razvio je specifičnu kulturu, u kojoj je drvo kedar imalo važnu ulogu, te su pripadnici sedam indijanskih plemena nastanjenih ovde dobili ime Narod Kedra.

Izložbu o kanadskim Indijancima, koju prati njihova muzika uz nekoliko filmova, otvoriće večeras ambasador Kanade u Jugoslaviji gospodin Tito Zata PO Be-|___AJIPAH ograda postavka će biti prikazana OB iyaikoy Splitu," PagPebi? „demeune warngmnje" 16, 18.30, Sarajevu i Skoplju. bi

j bi s.J.|— 3BE8RA

BMOCKOTIM

— JIBOPAHA JIOMA CMHJUM- | KATA „Bpeme wuyna“ 20 „IHlupn Baxenrajn“ 20.30

— KO3APA

„Jleremnma“ 10.30, 13, 15.30, 18, 20.30

— KOCMAJ ——

„MloB ma mpbBemw OroGap” 18, 20.30

[___nwes_____

BORBA,

ustanka u Crnoj Gori, 13. jula 1941. godine, U narodnooslobodilačkom ratu bio je na dužnostima komandira čete, zamenika komesara bataljona Prve proleterske brigade, zatim rukovodioca Političkog odeljenja Četvrte i Pete krajiške brigade i 26. dalmatinske divizije i političkog komesara 20. dalmatinske i 22. srpske divizije.

Posle rata general Živković obavljao je brojne odgovorne dužnosti u Jugoslovenskoj narodnoj armiji.

Za zasluge u ratu i posleratnoj izgradnji naše armije pored Ordena narodnog heroja general Živković je više puta odlikovan Orde-

uputio je porodici Živković tel "ram sa izrazima saučešća.

utorak 19. jun 1990. strana

Saučešće Jovića

• •• •

i Kadijevića Beograd. — Povodom smrti ge.

neral- potpukovnika u penziji i na,

rodnog heroja Živka Živkovića,

predsednik Predsedništva SFRJ qj

Borisav Jović, u ime Predsedništva

ep

Savezni sckretar za narodn odbranu general armije Veljko Ka. dijević uputio je u ime Pripadnika oružanih snaga i u svoje ime teleg. ram sa izrazima saučešća porodici

preminulog general pukovnika penziji Živka Živkovića, narodnog

heroja i nosioca „Partizanske Spo: menice 1941“.

ogBnauSnprı ain amzmmari ii

nom za hrabrost, Ordenom pari.

zanske zvezde, Ordenom žasluga

za narod, Ordenom bratstva i je.

dinstva, Ordenom narodne armije

i drugim.

Vreme i mesto sahrane genera|

potpukovnika Živka Živkovića bi. će naknadno saopšteno.

_Beograd, Patrisa Lumumbe 62 tel. 011/777– -421

ippBdihero Di80ramske- paketd po meri Svakog KoriBhika,ji garantujemo odrzavanje za sve vreme eksploatacije.

Kvalitet garantuju desetine zadovoljnih korisnika. Nudimo saradnju prodavcima hardvera i svim poslovnim ljudima koji zele da posreduju u prodaji nasih programa.

6 TILA, kozmetički salon na No- e APARAT ZA KISEONIK za kuć.

vom Beogradu, ublažava duboke bore i ožiljke i rešava problem celulita, tel: 676-022

0 GARDOŠ, kožmetički salon. Vrhunska radionica lepote! tel: 109-229.

e ALARM, servis za ugradnju alarmnih uređaja. tel: 763-944

e HIT-KOMERC, ako organizujete svadbeno veselje, drugarsko veče, ispraćaj u vojsku pozovite tel:

4446-346 i 604-601. e CENTAR za kućnu negu obolelih, starih i iznemoglih lica

„Zdravlje“ pruža stručnu pomoć u

stanu non-stop. tel: 136-250 od 8 — 18 č.

0 „STANKO“ auto servis, za čla-

nove auto moto saveza daje po-

pust 10%. Georgi Dimitrova 6a, 'Zemun.,

AGM

Agencija za marketing

Uplata za sve distributivne lance AGM-a vrši se u hotelu

„Slavija" (ulaz iz Maršala Tolbuhina). Sve informacije na tel. 444-94-55.

nu upotrebu. tel: 682-471

e OGLAŠAVAM nevažećom dip.

lomu o četvrtom stepenu stručne spreme 300/2 i svedočanstva za sva četiri razreda srednje škole br. 340, 1068, 402, i 304 izdatih na ime

Arsić Duška u Vranju.

e SAMSONAJT torba nestala iz automobila sa važnim dokumentima. Moli se nalazač da se javi na

telefone 4886-128 i 324-337

O Mu

6 OTVORENO prvenstvo Zemuna u tenisu počinje 23. juna, a prijave u!Maršala Tita 18, tel: 108-883

0 KNJIŽARE: „Đura Jakšić i „Duško Radović” objavljuju rasprodaju knjiga: na postojeći popust od 50% dodaje se još 10%. Ma·

kedonska 25 i Aberdareva 1

0 PRVA AUKCIONA KUĆA na

Balkanu, kuća LAZAREVIĆ, pozi-

va vas na svoju prvu aukciju od 26

do 30-tog juna u hotelu „Metropol“. Aukcija kuće

među kojima su dela najznačajni-

jih slikarskih imena, deo kolekcije

francuskog plemstva, kao i predmeti sa dvora Karađorđevića. Ka-

talozi su već u prodaji u hotelu

„Metropole“. e DOMAR, preduzeće za nabav-

ku i montažu Magnohrom bojlera

tel: 172-053

ZNAS EK SeraanarsUy ris OE NT MrarieSt Pgp EF 7 EGiHUBG= OL Geni: JINIAAI NIR UKNEKIFINI

OBAVEŠTENJE JKP BEOGRADSKI VODOVOD I KANALIZACIJA obaveš-

tava svoje potrošače da će zbog hitnih i neodložnih radova na vodovodnoj mreži u Bloku 45, dana 21. 06. 1990. god. u vremenu od 8 — 15 č. bez vode ostati potrošači u ulici Juri-

ja Gagarina br. 247, 249, 251,

Molimo cenjene potrošače da uvaže ovo obaveštenje i blase snabdeju potrebnim količinama vode.

govremeno

i 253.

Iz JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“

„Mnama# Ajuamrrajn“ 17, 19, 21 .— JEJJMHCTBO „)lerenna“ 18.30, 20.30 VE KyJITyPHOT IJEH„Mcyc wa Hasapera“18.30, 21 — BAJIKAH „BenMko mraBeruuuro“ 17, 19, 21 — JyFTOCJIABMJA „Udenwune Marnonwuje“ 18, 20.30 — IIEHTPAJI „Onacma Mama“ 19, 21 — 20 OKTOBAP I „Cynuja Bam sakoma“ 11, 13, 15, 17, 19, 21 — 20 OKTOBAP II „MHoBex Msa pemerana“ 10, 12, 14, 16, 18, 20 — ByK KAPAIJIMB „BpeMe wuyna“ 19, 21 — TIIHHKI HEMA TIPEJICTABA — AKAJIEMMJA „Ilocnenmbe Xpwcrono MCHyMICme“ 20

— JOM OMJIAJIMHE „Ilocmemme XpMCTOBO MHCNyIHe-

be“ 20.15

— CJIABMJA

„IIopmo 6e6mme“ 17, 19, 21

— ABAJIA

:PyeoBi ceOw oBa je jour Muana?

— CJIABMIIA Re cgopo mponacr cBera” 19,

587 10% 'ByPO CAJIAJ SO OČRLKIEK wpyr y Moumnu“ 18,

ra ir ORO Or ORO O repa

— CJIOBOJIA

„Posmapnu“ 11, 15,30, 17.30, 19.30 — IIAPTM3AH

„Cpmynesme“ 10, 12, 14, 16, 18, 20 — IIA HOBM BEOTPAJI „Cnyuajnu rypwcra“ 19, 21 „Eporcku (pwnM“ 22

XMTHIM CJIyUAJEBH__

XurHa noMoh X BojHa xirHa noMoh 9 3 BonHwua 3a mepeGpoBackKylapHi o6onema „CBETM CABA“: HEN MHHa 2 642".

TIcMxHjaTpHjcKa KJIMHHKa3 TE ATIEJI“ 685: COC 3A JKEHE M JELI 30 HACIMJbA oji 18-22 32

MHOOPMALDMJE O CHI a 7.30 no 10.30 ypo-

KBII „3BEMyH“ (xapyprtja, 12.616 norvuja): ByKoBa

KBL „JIPATMIHIA MMIIOB C. Pamuha 1

KJIMHMKA 3A JIEUMJY fa TVJy M TIEJIMJATPMAJY 60

KJIMHMKA 3A OMHE o 327

„aBE3JIAPA“ 8 1-

TOKCHKOJIOTJA BMA 6

Ca" 667-122

07:00 no 20:00 car fCBE 3JPABCTBEHE OPTAH SALMJE HA ATEPJTTOPHJH TPAJA BEOTP JA

„Lazarević“ obuhvata 220 vrednih predmeta,