Borba, 17. 09. 1990., S. 4
~
вестповестповестповестпове |ИМТЕРВЈУ ов
ЋОСИЋА ЗА ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ; зрењании,
— Зрењанински адвокат Манојло Латковић, иначе председник! Иницијативног одбора Савеза реформских снага Југославије за Зрењанин, у име становника града на Бегеју, упутио је писмо истакнутом књижевнику Добрици Ћосићу, у којем тражи дозволу и пристанак да Зрењанин кандидује Ћосића за будућег председника
.
ДНЕВНИК _
Републике Србије.
— Србији на челу треба разуман, хуман и трезвен човек, а може бити срећна што има Вас. Својим делом задужили сте српски народ и Србију, Ваш глас је Србија чула и запамтила. Сада сте јој најпотребнији и молимо за дозволу да вас кандидујемо за председника Републике — истиче се, поред осталог, у отвореном писму Добрици Ћосићу из Зрењанина. (С. П.)
ПРИНЦ ПРЕДЛОЖЕН ЗА ПРЕДСЕДНИКА: бб
рад. — Главни одбор Демократске странке предлаже принца Томислава Карађорђевића за председника Републике Србије. |
Главни одбор Демократске странке оцењује да би „принц Томислав Карађорђевић као председник Републике допринео, више него ико други, националном помирењу Срба и превладавању
свих раскола“. Принц би, такође, допринео скидању наметнуте
' бољшевичке хипотеке са Србије и српског народа. У саопштењу
Главног одбора изражавају се очекивања да ће Скупштина Србије омогућити принцу Томиславу повратак у земљу ради учешћа на
изборима.
2.000 ГОДИНА РАБА: Раб. — Уз судјеловање господина
Стјепана Месића и многих других узваника, житељи Раба су у су-
боту величанственом прославом обиљежили двије тисуће година
муниципија Раба.
Позлрављајући окупљене будући члан Предсједништва ОФУ] Стипе Месић се заложио за то да се сви у Југославији окрену стварању новог модела суживљења јер је очито, нагласио је он, да досадашњи федеративни није никоме одговарао.
Након краћег говора господин Месић је на црквици Светог Антуна Падованског открио поново постављену спомен плочу хрватској химни коју су Рабљани први пута поставили 1936. године, а онда је скинули и нетакнутом сачували пуних 50 година.
АИ ЗаЊУ
САВЕЗ РЕФОРМСКИХ СНАГА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Позив Марковићу да дође у Нови Пазар
ји
Крагујевац. — Оснивачка скупштина Савеза реформских снага Југославије за Србију биће одржана у Крагујевцу до краја овог месеца. У суботу, 15. септембра, у овом је граду одржана оснивачка седница републичког Иницијативног · одбора којој је из главног одбора СРСЈ присуствовао Бранимир Пајковић. На седницу су из свих досад основаних иницијативних одбора СРСЈ у Србији (њих 30) изабрани чланови за Главни иницијативни одбор СРСЈ.
Учесници двоипочасовне расграте на оснивачкој седници у Крогуенцу су указали и на тешвоће са којима се сусрећу и проблеме који им се подмећу од друтих политичких партија. одмеће се такође да се СРСЈ не 6 љава око питања федерација — конфедерација, а зна се ла се управо у иницијативи за промену Устава инсистира на јачању неких кључних функција федерације, подсетио је Бранислав Пајковић из Главног ИО СРСЈ. Професор Радошин Рајевић наглашава да ће се СРСЈ 6орити за власт, али не због власти, него да ова влада добије ве-
ЕТ НЕ ИАЕА ЕН
ОСНИВАЧКА СКУПШТИНА СРСЈ ЗА БИХ
Др Кецмановић на челу
Сарајево. — Синоћ је у Сара. јеву одржан други део оснивачке скупштине Савеза реформских снага Југославије за БиХ, на којој је усвојена програмска изјава и Статут реформских снага, те манетитуисано руководство Сурлике. Уз одлуку 0 оснивању Савеза кло политичке организације (СРСЈ за БиХ) која ће учестоонати на претстојећим вишестраначким изборима и ових да. на бити регистрована као 33. учесник избора, изабран је Главни одбор СРСЈ за БиХ, са проф. др Ненадом Кецмановићем као председником.
Учеснике скупштине СРСЈ БиХ поздравио је члан Главног одбора Живко Прегл, зажелевши им пуно успеха у раду.
Е. ДЕМИРОВИЋ
Све већа подршка Програму реформи и у Срби-
ћину која ће давати подршку да се Програм реформи оствари, јер је спасоносан за Југославију. — Иако морам рећи у Србији стављају то под сумњу, имам чак утисак да се заговара инфлација иако смо тог „коња“ једва зауз-, дали. Недељко Пуповац из Иницијативног одбора Приштине који је присуствовао овом, скупу, поставио је питање отварања ТВ канала за целу земљу, како би се пробила блокада републичких ТВ, јер, каже он, осим „Борбе“ у другим средствима информисања не можемо да се пробијемо.
Изудин Шушевић, председник ИО СРСЈ Новог Пазара изјавио је да је од прошле суботе, 8. септембра, до када је Савезу реформских снага Југославије приступило 2.500 грађана, тај број до
овог викенда порастао на 5:000' чланова. То је; по'речима Шуше-
вића, најочигледнији одговор грађана на агресивне наступе усконационалних партија и странака које су усмерене изазивању националних сукоба међу Србима и Муслиманима у овом крају и које су узнемириле становништво које овде традиционално заједно живи, без обзира на националну припадност. Ми смо на седници Одбора закључили да смиривању може много допринети Анте Марковић па је једногласно закључено да га позовемо да дође у Нови Пазар.
Информације о даљим активностима Републичког ИО СРСЈ за Србију могу се добити на телефон (011) 182-318, главни координатор Томислав Огњановић. У петак, 14. септембра у Краљеву је основан и регионални иницијативни одбор СРСЈ који обједињује рад иницијативних одбора у Тутину, Сјеници, Новом Пазару, Крушевцу, Краљеву и Врњачкој Бањи. У току је оснивање иницијативних одбора СРСЈ у још девет општина краљевачког региона. За председника Регионалног ИО СРСЈ именован је Никола Максић, а за секретара Александар Рашковић.
· Информације о раду овог одбо-
ра могу се добити на телефон (036) 334-529, секретар Александар Рашковић Е. вецовска С. ЈАНКОВИЋ
Информације о СРСЈ
Бројеви телефона на које се могу добити обавештења Иниција
тивног одбора СРСЈ су: 011/635-836, 2221-019 и централа 222-4140, локал 2773, 2746.Пријаве учлањења у Савез и друге податке слати. на адресу: Иницијативни одбор Савеза реформских снага Југослапије, Булевар Лењина 2, 11000 Београд.
И на телефакс: 637-185. · '. Жиро рачун је: 3
60811-620-128, позив на број 80710-8650108071, са назнаком „за, Иницијативни одбор за оснивање Савеза реформских снага Југос-:
лавије".
|
|
Место пребивалишта и адреса
регистра
ПРИЈАВА
„за учлањивање у Савез реформских снага Југославије Име, очево имси презиме) "Датум, место, општина, СР/САП рођења) Ме А ен
Ова пријава имаће карактер приступнице у моменту
Својеручни потпис
авеза
„Корен
БОРБА понецељак 17. септембар
ЛАДО ДАПЧЕВИЋ О РАЗЛОЗИМА ДОЛАСКА У ЗЕМЉУ
гла у , 48“
1990 страна |
ка знамо да у овој поплави национализма и компромитацији идеје социјализма од стране Титове клике и његових след еника, у прво вријеме нећемо имати много присталица. Али, исто тако знамо да масе уче политику на сопственом искус
тву, па вријеме ради за нас. Зато, вјерујем да ћемо релативно скоро постати значајна политичка снага, а,
роватно и најзначајнија политичка снага у Југославији
Прошле године у септембру, кад је у Бриселу рађен познати „Борбин“ фељтон о Влади Дапчевићу (73), ни новинар „Борбе“ ни, дакако, сам Дапчевић нису били сигурни да ће све то бити објављено, а камоли да ће јунак читаве ове приче која је покренула лед бројних голооточких исповести, једног дана слободно доћи у своју земљу. „Борба“ и новинар су већ имали јако лоше искуство са неким високим државним чиновницима само зато што су две године пре тог бриселског сусрета са Владом Дапчевићем објавили више него штуру информацију да је Владо Дапчевић још у југословенском затвору и да се релативно добро осећа. Владо Дапчевић је до са мог изласка из пожаревачке „За беле“ буквално био покривен ћу. тањем и, чак, био смештен у злогласну пожаревачку „седми цу“ — једну врсту затвора у за твору — и тринаест година ско: ро да није имао контакта са дру: гим осуђеницима. Разлог: треба: ло је по сваку цену сачувати „бу. курештанску тајну“. Та тајна је данас свима позната, али је она до прошле године и те какс брижљиво чувана и онима који су је знали чак је прећено хапшењем и суђењем ако је одају. Југословенске надлежне институције и данас тврде да је 1975. године Владо Дапчевић „ухап: шен на територији СФРЈ у вршењу непријатељске делатности“ (а касније осуђен на смрт, па на 20 година затвора), а сви други сведоци доказују да је августа 1975. Владо Дапчевић киднапован у Букурешту — и то тако брутално да је једва преживео киднаповање — да су приликом тог киднаповања убијена два југословенска емигранта: Ђока Стојановић и Александар Опојевић.
Сусрет пред Москвом“
Самом Дапчевићу због свега што је преживео, наравно није ни падало на памет да се икад појави у Југославији. Био је убеђен да ће опет бити ухапшен уколико само крочи на југословенску територију, чак и да може да му се догоди да га неко једноставно убије, а његова супруга Мишлин напросто се ужа. савала и саме помисли да би он поново могао да почне да се коцка једва стеченом слободом. Ужасавала се, зашто и то не рећи, и Југославије и Југословена, па и југословенских новинара који су, тамо у Бриселу, све чешће почињали да се врзмају око њеног мужа. Пролетос, кад је већ било сасвим јасно да се у Југославији већ све буквално откачило и да свако може да оснива све што му падне на памет, Владо Дапчевић је на питање о свом повратку и даље одговарао: „Не знам, немам још чисту ситуацију“. Међутим, било је већ јасно да га тај повратак све више мучи. И не само повратак. На једну, помало и злобну примедбу, да би у Југославији глатко могао сада да формира управо партију коју је толико деценија безуспешно и трагично покушавао да формира — и због тога 22 године провео само у југословенским послератним затворима Дапчевић је сасвим озбиљно и са неком новом искром у очима одговорио:
„Зар ти заиста мислиш да та партија не би имала пристали-
| це!" А само пола године пре тога |товорио је: „Уморан сам. Преда | мном је само прошлост“.
Авион којим је препрошле суботе долетео из Брисела каснио је девет сати (руководилац ЈАТ— ове поподневне аеродромске смене коментарисао је: „Добро, мало касни, па шта“!) и било је логично очекивати да Дапчевић изађе из авиона бар мрзовољан, ако не и потпуно измрцварен. „Летео“ је степеницама, није их прескакао. Захватила га је она врста узбуђења која непрестано поставља питања и, не чекајући одговор одмах избацује бујице нових. Уз то, са приличним бројем путника авиона већ је био успоставио контакт.
Оно што на прилично директан начин демантује неке колеге (рецимо угледног Јожу Влаховића у „Недјељном Вјеснику“) које Дапчевићев повратак доживљавају као појављивање „утвара из прошлости“, а поводом његовог евентуалног покретања неке партије кажу да ћемо „имати во. ђу партије (комунистичке) која више нема земљу“ — јесте чињеница да тог човека „из прошлости“ неки људи ових дана са пунс пијетета пресрећу на улици, пре. познају у кафани и зову у своје куће. У „Борбиној“ редакцији
често звоне телефони управо по: водом Дапчевићевог доласка у земљу. Тај феномен о „вођама партије без земље“ и потписни: ку ових редова, као и колеги Влаховићу, може бити нејасан и неочекиван, али је он чињеница. Уосталом, у самом интервјуу који следи, видеће се како и сам Дапчевић процењује своје нове политичке шансе. Пред београд ском „Москвом“ пришао му је ових дана један човек и дословце рекао: „Па, гдје си Владог Нека си дошао. Толико те чекамо“.
Владо Дапчевић је, дакле, до: шао. Како каже, одмах ће почети да разговара са људима. И то свуда по Југославији.
Након последњег питања овог разговора Дапчевић сасвим прецизно говори о некој новој будућој снази „утвара из про. шлости“, а након првог говори о разлозима доласка.
0 Које околности у Југсла. вији су се промениле, или, бар, Ваша представа о њима да сте после дужег оклевања ипак решили да дођете у земљуг
— Ма где сам био увијек сам мислио о Југославији и живо, са великим интересовањем, преко штампе пратио све што се у њој
ног“ фељтона изазвати неке ју. гословенске власти против мене. Пролетос је у Бриселу био убијен председник друштва за права Албанаца у Бриселу, Албанац Хадри, па су све белгијске новине писале да га је убила југословенска,. односно српска полици: ја. То није могло да не изазове и страх и код моје породице. У Белгији је живот углавном ми: ран и они никако не могу да схвате ове наше каламбуре. Осим тога, у току тринаест година што сам их: последњи пут провео у затвору у Забели, Мишлин и моја ћерка Милена много су пропатиле и доживеле многе непријатности.
Ф Има ли у свему томе и пу. ког страха од Вашег останка овде, од напуштања породице2
— Када сам прије петнаестак
подизали Југославију из пепела, сматрао сам за своју дужност да дођем у земљу и према својим скромним могућностима допринесем да се спаси ова земља и спријечи грађански рат. Осим тога, желио бих да се једном, вјероватно последњи пут, јер сви смо ми стари и измучени људи, окупе преживјели „голооточани“ и да заједнички донесемо суд о том времену, те да се окренемо садашњости и будућности ове земље и са ово мало снаге која нам је преостала, као истински патриоти, да учинимо нешто за њен спас.
„Југоспавија је свима потребна“
6 Мислите ли Ви да Југосла вија заиста може да се распадне, а
— Та могућност несумњиво постоји, али ја не вјерујем да ће се то догодити. Како је историјско искуство потврдило, Југославија је потребна, чак неопходна, свим њеним народима. Из мно: гих примјера из прошлости по знато је да је народ сваки пут ка. да се налазио на ивици пропасти, изњедрио снаге које су на: шле пута и начина да га спасу. Надам се да ће то бити и овога
ДОШАО САМ ДА СЕ БАВИМ БУДУЋНОШЋУ, А НЕ ПРОШЛОШЋУ: Владо Дапчевић
догађа. Читав свој живот сам уградио за поновно стварање Југославије, за њену независност и социјализам. Зато Југославију с правом, као било ко у њој, сматрам својом, јер сам је уосталом у буквалном смислу те ријечи, натопио крвљу, знојем и сузама. Иако често и дуго, а против своје воље и жеље, далеко од земље, као истински патриота боловао сам све њене болове и преживљавао све њене муке, па је разумљиво да сам увијек желио да живим у њој, патио од чежње за њом и увијек осјећао њене мирисе и њене вјетрове. Међутим, начин на који сам пуштен из затвора 1988. године, а и касније околности, нијесу ми гарантовале, ако се вратим у земљу, да опет нећу бити ухапшен и суђен под било каквим изговором и измишљеним оптужбама. У међувремену, у Југославији су се догодиле многе бурне и неочекиване промене, формирале су се разне партије, пише се и говори како се то раније никада није чинило. Уз то, пријатно ме је изненадило реаговање на фељтон „Ибеовац“ који је излазио у „Борби“ гдје се видјело да не мали број људи искрено саосећа са нама који смо били на Голом отоку.
„Да окупим голооточане...“
6 Ипак сте оклевали до пре петнаестак дана7
— Када је почетком прошле године умро мој брат Милутин, који је много учинио за мене, нардчито у вријеме док сам био у затвору у Забели, намјеравао сам да дођем на његову сахрану. Међутим, пријатељи и рођаци из земље а и неки службени органи у Белгији (поред југословенског имам и белгијско држављанство) саветовали су ме
"да то не чиним. Тврдили су да је
у Југославији за мене и даље опасно, чак ми је речено да ми се може догодити оно исто што ми се десило 1975. у Букурешту, када сам био киднапован.
0 Како су Ваша супруга и ћерка поднеле Ваш повратак7 — Моја жена Мишлин се бо. јала да ће објављивање „Борби-
дана рекао мојој породици да идем у Југославију, настала је права паника. Оне се ужасно плаше да ми се овде може нешто страшно десити, а уз то вероватно постоји бојазан да бих овога пута, послије толико времена, могао остати нешто дуже у Југославији. Моја жена Мишлин ми је често говорила, да сам ја „у својим мислима потпуно у Југославији“ а последњег дана пред одлазак: „Бојим се да сада када одеш у Југославију и по твоме обичају уђеш у вртлог твојих политичких битака, може се десити и да останеш тамо. Ја то могу да схватим, али не заборави да ти имаш дијете које ће да пати због тога“.
Ја неизмерно волим своју породицу и никада ни под каквим
ПРЕТИ НЕ УНЕ ТАН ЕЗО
Што се тиче Килибарде и његова тзв. Народне странке, судећи према његовим изјавама које сам имао прилике да прочитам, не могу да схватим зашто он ту своју странку назива „народном“ када се види да је она типично четничка. околностима не бих је напустио, Велики сам дужник моје жене и моје ћерке. Тринаест година су патиле док сам био у затвору у Југославији, редовно ме посећивале и биле излагане многим непријатностима и понижавањима. Што сам данас жив могу само да захвалим Мишлин која се у току свих тих тринаест година неуморно, као лавица, борила за мој живот и слободу. Међутим, срце ми се цијепало од чежње за
· мојом земљом, а нарочито у по-
следње вријеме када је због националистичког лудила и халабуке запријетила опасност да се распадне и утопи у најстрашнији грађански и верски рат. Пошто сам и ја један од оних који су са натчовечанским напорима, кроз крв и муке, поново
пута и код нас, да ће се окупити све истинске патриотске снаге и да оне неће дозволити да се Ју: гославија распадне.
Ф Да ли је могућ грађански рат у држави која има своје ин: ституције, војску...2
— У случају грађанског рата, у једној многонационалној држа. ви војска не може одиграти неку значајнију улогу. Она је састав: љена од припадника-свих наро: да Југославије, па како се буду одређивали њихови национи, тако ће се и они одређивати. У том случају, и због тога, те арми: је се најчешће распадају. Ствари треба решавати тако да никакс не дође до интервенције Армије. Она је створена не зато да ратује против својих народа, него да те исте народе брани од спољњег непријатеља.
Ф Како Вама, као човеку из ворнокомунистичке идеологије, да тако кажем, бољшевику, изгледа данашња ситуација у Југославији
— Тек сам дошао у земљу и не бих хтио да судим по утисцима које сам са собом донио из Белгије, заснованим прије свега на текстовима из југословенске и стране штампе. Желио бих најприје да се о свему подробно обавијестим у разговорима са својим пријатељима. Хтио бих само да додам, да све ово што се сада дешава у земљи није скорашњег датума. Коријен овога националистичког лудила је у политици буржоаског национализма који је почео 1948. године. Ово је епилог те политике.
Ф У последње време ДЕМОС све мање говори о отцепљењу7
— ДЕМОС је једна широка коалиција, која нема цјеловит и јасан програм. Словенија, по моме мишљењу, не може опстати без Југославије. Изгледа да су тога свјесни и неки дјелови коалиције коју сачињава. ДЕМОС. Сувише је мала и могла би бити само колонија или полуколонија неке од суседних земаља. Врло је вјероватно да ће се ДЕМОС ускоро распасти. Једна тако хетерогена коалиција не може се одржати дуже времена.
Ф Фрању Туђмана познајете још из поратног периода2
— Да. Ја сам био пуковник у политичкој управи, а он мајор и Гошњаков помоћник у Персо-
налној управи. Наши односи су били чисто службени. Срели смо се неколико пута и разговарали о неким персоналним питањима. Из тих кратких сусрета. оставио је на мене утисак врло интелигентног и врло педантног човека. Касније сам читао његове књиге, чланке, изјаве, пратио његова хапшења и осуђивања. Туђман је, по моме мишљењу, типични хрватски националиста, а не усташа како га неки називају. Не знам какав је циљ сем ако неки не желе да по сваку цијену изазову грађански рат, када неке тзв. српске „вође“ стално гурају Туђмана и читави хрватски народ у усташе. У његовом покрету има, наравно усташких елемената, али усташе нису ни Туђман ни огромна већина хрватског народа. Мислим, чак, да је он у познатим догађајима око Книна испољио велико стрпљење и државничку мудрост и тиме допринео да не дође до најгорег.
Туђман је, по мом мишљењу, типичан хрватски националиста, а не усташа, како га називају. Српске „вође“ стално гурају Туђмана и хрватски народ у усташе.
Изгледа да се смирује си: туација у Книнуг
— У Хрватској, Срби и Хрвати живе измијешани већ неколико вјекова. Само по себи се разумије да у хрватској држави Срби да би је осјећали као своју — морају бити слободни и потпуно равноправни и у складу са тим морају имати, између осталог, и своју српску културну аутономију. Борбом против читавог хрватског народа и његови проглашавањем за усташе ништа се не може постићи, сем грађанског рата и међусобног клања. Зато се слажем са изјавом Гојка Николиша у „Борби“, да Срби у Хрватској у борби за своја права треба да иду на савез са демократским хрватским снагама.
Ф Хоће ли Туђман то бити у стању да прави мостове према Србима ако је добио изборе уп: раво на паролама „најхрват: скије странке“2
— Национализам код најве: ћег народа у свакој многонацио: налној земљи увијек и свуда из: ражава национализам код свих мањих народа у тој земљи. Па: рола „Срби на окупу“ није могла да не изазове паролу „Хрвати на окуп".
0 Стално јговорите о реак: цијама иако Вам је познато да су Срби тек пре три године „позвани на окуп“, први пут по. слије рата, а Хрвати су свој маспок имали и 1971. иако им Срби тада ничим нису давали
· повода2
— То је тачно. Али у то вријеме свима је било ограничено испољавање националних осећања. То што се тада појавио маспок у Хрватској било је више разлога. Међутим, да би се објаснило због чега је тада до тога дошло, потребна би била мало дужа прича.
Црногорци м посебност
Ф Шта се то догађа у Вашој Црној Гориг2
— Колико могу да видим из штампе, тамо се сада гложе око неких питања која су давно историјски превазиђена. Није битно како се формирао црногорски народ. Сви су се народи стицајем историјских околности најчешће формирали од више разних племена и народа. Битно је то како се један народ национално осјећа. Колико ја знам, Црногорци су се увијек осјећали као Срби, и то као најчистији Срби. Отприлике онако како се осјећају Аустријанци у односу на остале Њемце. Исто порекло, ис-
· ти језик, иста култура, али двије
или три државе. Црногорци су, међутим, у току хиљаду година имали неку своју посебност, а у посебних двјеста-триста година и своју црногорску државу. На,
касније, врло вје.
основу тога, код Црногораца % формирао осјећај и схватање Е они јесу Срби, али нешто Дру. чији од оних у Србији и да мо Е ју имати своју посебност и своју државност.
6 Како видите њихову бр) зицијуг Килибарду и другег _
— Опозиција је тамо изгле врло хетерогена и прилично рај, бијена. Временом ће се то ис. кристалисати. Што се тиче Ки. либарде и његове тзв. Народне странке, судјећи према његовим изјавама које сам имао прилике да прочитам, не могу да схвати зашто ту своју странку назиј народном када се по свему вију да је она типично четничка странка.
е Не чини ли Вам се ла је ситуација у БиХ најкомпликованија2 — Због свога националног састава, а и свега онога што (се тамо дешавало у току другог светског рата, БиХ је постала чвор свих националних супротности Југославије. Ако се босан: ски Хрвати буду везивали 3 Хрватску, а босански Срби за Ср: бију, то ће довести до грађанског рата који би био почетак распа: да Југославије. У том случају, са да најбројнији народ у БиХ, Муслимани, нашли су се између че кића и наковња. Због тога мислим да су Муслимани више ој свих заинтересовани за очување БиХ као државе, а и Југославије, јер без ње Босна не може посто: јати. Вјерујем, и надам се да ће код свих народа у БиХ преовлодати разум и да ће се огромна већина ујединити за спас и БиХ и Југославије, Не учине ли то, они ће бити ти који ће платити највећи цех.
Ф Како објашњавате чиње ницу да је премијер Марковић отишао баш у БиХ да најави формирање. свог Савеза
=== — Баш из ових разлога које
сам навео. Сматрао је да тамб има највише пројугословенских елемената, те да ће због тога ње: гова странка у БиХ имати одре ђену подршку.
6 Преко педесет седам годи. на се бавите политиком и због ње сте много пропатили. Хоће. те ли издржати да се новим по литичким ангажманом не уме шате у овај југословенски по литички кошмар2 Хоћете ли се прикључити Новом комунис тичком покрету који је недарно формиран у Југославији!
— О том покрету знам онолико колико сам о њему прочитао у штампи. Никакве друге кон такте са њима нијесам имао, па ни њихов програм нијесам имао прилику да прочитам.
Ф Зар Вас нису звали бар ра' ди консултовања2
— Нијесу, а и не знам зашто би то чинили.
Ф Зато што међу њима има те углед, зато што сте човек сличне прошлости и сличних идеја и зато што је логично претпоставити да би Ваш доле зак могао имати везе са осну“ вањем неке сличне партије!
— Мој долазак нема никакђе везе са оснивањем тога покрсте; Тек сам дошао. Треба да пора говарам са својим пријатељима. Предуго сам био ван земље, они боље од мене познају прилике У њој. Људи са којима ћу разгова“ рати су, прије свега, ПОЛИТИЧКИ људи и водићемо углавном по: литичке разговоре. Ти разговор“ даће ми јасну слику у којој фор" ми ћемо моји пријатељи и ја 01 лучити да се бавимо Политиком
Ф У „Борбином“ фељтову изложили сте приличан Је својих политичких у а Колико процењујете да И присталица у југославији М Њ: ли данас окупити на тим став вима2 ф
— Моји пријатељи и ја 08
свијет присталице погледа на у који се заснива на идејама и ЈЕ ног социјализма, Према 1040 иако нијесмо оформљени Г нека партија, по својим а њима ми смо пролете тија, па ће, као одговор Н АШ националистичко лудило па парола бити: „Пролетери те народа Југославије, се“. Ми знамо, да у ово] 1 национализма и компром“_ не је идеје социјализма 91“ бе Титове клике и његових ~ смо ника, у прво вријеме | али имати много присталик“, о исто тако знамо, да масе литику на сопственом а 5. па вријеме ради за нас: рујем да ћемо релативни“ сви постати значајна га, а касније, врло најзначајнија ПОЛИТИ тославији. | Славко ЋУР
; но, вјероват кик спаго
УБИЈе