Borba, 17. 09. 1990., S. 5
p SLOBODAN VUČETIĆ: U
acrtu ustava izvedena je odgovornost svakog organa, ali se ona može još precizirati, u razmatranju svih predloga, pa i iz ove diskusije
DR VOJISLAV KOŠTUNICA: Ako bi vlast partije bila izgubljena na izborima, onda se ona može kompenzovati velikim ovlašćenjima pretendenata za položaj predsednika republike
DR JOVAN MARJANOVIĆ: Očigledna je tendencija da se devalvira i minimizira skupština jer je ona više organ vlade nego vlada njen n
UČESNICI KONTAKT EMISIJE O NACRTU USTAVA SRBIJE
„Bitka“ za predsednika
U razgovori od 11. septembra najviše je sporenja bilo između ustavopisaca i predstavnika srpske opozicije oko toga da li položaj i 0vlšćenja budućeg predsednika Srbije ugrožavaju demokratiju koja je tek na pomolu ili ne & Članovi ustavne komisije su pokušali da bede drugu stranu u ispravnost predloženih rešenja dok ih je opozicija odbacila kao produženje dosada loženih rešenja dok ih je opo-
DR LEON KOEN: Rđavo je, posle pola veka totalitarne vlasti jednog čoveka, ponovo donositi ustav kojim se u ruke šefa države stavlja ogromna vlast
rjcija odbacila kao produežnje dosadašnjeg totalitarizma u davanju jednom čoveku neograničene vlasti
U prvom javnom sučeljavanju redstavnika vlasti i srpske opozicije, koji je upriličila TV Beograd 11. septembra, povodom rasprave o Nacrtu republičkog ustava, najjučnija polemika vodila se oko ingerencija predsednika republike, njegovog odnosa s vladom i položajem parlamenta. Budući da je ovaj deo kontakt emisije išao pozno (oko jedan sat iza ponoći) kada su samo najuporniji gledaoci ostali kraj malih ekrana, upoznajemo naše čitaoce sa argumentima predlagača i protivargumentima
· druge strane“.
Podsećamo da su u razgovoru učestvovali dr Slobodan Vučetić, dr Ratko Marković i dr Oskar Kovač, članovi Ustavne komisije. Srpsku opoziciju zastupali su uglednici šest najjačih stranaka: dr Vojislav Koštunica (Demokratska stranka), dr Leon Koen (Demokratski forum), advokat Milenko Radić (Narodna radikalna stranka), Mirko Jović (Srpska narodna obnova) dr Žarko Gavrilović (Srpska svetosavska stranka) i dr Jovan Marjanović (Srpski pokret obnove).
opasnosti, predsednik može da donosi akte sa zakonskom snagom (na predlog vlade) čime se mogu obustaviti pojedine ustavne odredbe koje se odnose na slobode i prava čoveka i nadležnost pojedinih državnih organa.
Ovo se pravo proširuje tačkom B navedenog člana, upozorio je Koen, koja je uvedena očigledno zbog Kosova, da se zbog ugroženosti dela teritorije Srbije uvodi vanredno stanje, takođe na predlog vlade. Ta formulacija mora biti izmenjena jer ovlašćenje treba dovesti u vezu sa narodnom skupštinom, koja mora ratifikovati mere vanrednog stanja. ] iz toga je Koen zaključio da se velika ovlašćenja daju predsedniku lično, kao da jedan čovek može biti nepogrešiv, i dodao: „Mi smo već živeli decenijama u vreme jednog nepogrešivog čoveka, doživotnog predsednika i mislim da bar tu postoji saglasnost između nas koji predstavljamo stranke opozicije i članova Ustavne komisije da to nije bilo na dobrobit ni Jugoslavije u celini ni Srbije i srpskog naroda. Najspornija
Zakletva pred Patrijarhom
Pošto ustav ne precizira kakvu zakletvu daje predsednik republike pred narodnom skupštinom, predlažem da je polaže pred Srpskim patrijarhom, kao i sudije i predsednik ustavnog suda. Ateisti neka polože
takozvanu laičku zakletvu. Takođe smatram da sudijske funkcije ne ·
budu stalne jer se sada predlaže njihovo konzerviranje čime se želi
očuvanje boljševičke ideološke svesti sudija. (dr Žarko Gavrilović) Treba sprovesti referendum za monarhiju, a zakletva se mora oba-
viti na krstu, pred Patrijarhom Srpske pravoslavne crkve. Prestonicu
treba premestiti u Prizren, a ukinuti autonimiju na Kosovu jer je ona
nanela zlo srpskom narodu. (Mirko Jović).
RZ i Br TER zag Buiye i KH uiROpF ORAO HU7 apriiVZEWIRDINITV PJ Ia MSL BRE e ani akNEJaiaj
Prema rečima Koema ustavna ovlašćenja predsednika republike šu nedopustivo i po demokratiju opasno široka. On je to potkrepio tvrdnjom kako ni u jednom sistemu, bilo čisto predsedničkom (SAD), polupredsedničkom (Francuska, Finska) ili negdašnjem Vajmarskom, nisu poznata tako jaka ovlašćenja predsednika kakva se predviđaju Nacrtom ustava. Elementarna politička pamet govori da je vrlo rđavo, posle pola veka totalitarne i autoritarne vlasti jedng čoveka, ponovo donositi ustav kojim se u ruke šefa države stavlja Ogromna vlast. Koen je postavio i bitanje — kada predsednik ima šiToka oblašćenja, u najosetljivijim Poslovima narodne odbrane i špoljnih poslova — čemu odgovaTajući ministri u vladi? Našem predsedniku se daje i još jedno veliko ovlašćenje — na obrazložen predlog vlade on može da raspusti narodnu skupštinu. Čak i to nije dovoljno nego mu se daju i izuzetna, vanredna ovlašćenja. U članu 85 se kaže da u dva slučaja—ratOB stanja i neposredne ratne
je, međutim, poslednja rečenica člana 85. koja glasi — predsednik republike donosi akte sa zakonskom snagom po pribavljenom mišljenju vlade. Daju se, znači ovlašćenja bez ikakvog obrazloženja (prethodno smo imali u slučaju ratne opasnosti ili unutrašnje pobune). Javnost ovu rečenicu još nije ni videla, a i kod mene i kod drugih to izaziva ogromno podozrenje, ogromno nepoverenje i Ogromno protivljenje. Zbog čega bi upšte predsednik republike, bez obzira što ga biraju svi građani, imao pravo da donosi akte kojim se suspenduju najvažnije i najosetljivije ustavne odredbe, samo ako je prethodno pribavio mišljenje vlade? Na šta se to uopšte odnosi?“ Optička varka
Kritiku je doživeo i član kojimse predviđa raspuštanje narodne skupštine. Tako je Koen za pribegavanje normalnom parlamentarnom rešenju, po kome je predsednik republike dužan da raspusti skupštinu samo ukoliko ona u ro-
ku od 30 do 45 dana nije u stanju da iz svog sastava formira vladu, čiji će program dobiti poverenje skupštinske većine. Braneći predlog ustavotvoraca Marković je naglasio da se ne radi o prevelikoj moći jednog čoveka polazeći i od toga da je javna rasprava pokazala jednodušan stav i struke i politike kako funkciju šefa države treba da vrši inokosni a ne zborni državni organ. U Francuskom ustavu, predsednik republike ima daleko' veća ovlašćenja nego što smo mi predvideli, a u Pašićevo vreme, ustavnu i zakonodavnu vlast vrše narodna skupština i kralj zajedno, primetio je.
Prema Markovićevim rečima, ovlašćenja su pobrojana u 12 tačaka a optička je varka da ih naš predsednik može vršiti — on ne može da vrši više od polovine dok je Srbija u sastavu Jugoslavije. To se odnosi na poslove narodne odbrane koje prema članu 316 Ustava SFRJ vrši Predsedništvo države, kao komandant oružanih snaga. Otpadaju i ovlašćenja vezana za spoljnu politiku jer nju vodi federacija — dakle, ni više ni manje ovlašćenja nema no što je propisano saveznim Ustavom a njih faktički ne može vršiti dok postoji Ju:
"goslavije: :
Politička i pravna
pirotehnika
Po Markoviću predsedniku preostaju samo dva ovlašćenja — da predlaže skupštini kandidata za predsednika vlade (tu je vezan za parlamentarnu većinu — figurira poput Engleske kraljice), kandidate za predsednika i sudije ustavnog suda, proglašava ukazom zakone, daje odlikovanja, i ima Oovlašćenja u vanrednim prilikama. U slučaju ugroženosti bezbednosti republike, slobode i prava čoveka i građanina ili rada državnih organa, kako stoji u tački 8 člana 85. samo na predlog vlade proglašava vanredno stanje. Narodna skupština u slučaju proglašavanja vanrednog stanja zaseda bez poziva i to je, podvukao je Marković, preven„cija da ne dođe do zloupotrebe vlasti. Jer ako se vlada zaletela proklamacijom o vanrednim merama, dolazi do glasanja o poverenju vladi, a ako predsednik republike preduzme mere kojima povređuje ustav, onda će skupština dvotrećinskom većinom predložiti njegov opoziv. Jasno je svakom stručnjaku da je po ovom ustavu vlada najmoćniji organ vlasti, svi impulsi potiču od nje. A niko se nije našao da kritikuje ovlašćenja vlade, zaključio je Marković.
Opozicija je i posle ovih ubeđivanja ostala pri svome tvrdnjom da su ovlašćenja predsednika nedopustivo velika. To je ilustrativno objasnio Koen:
— Pretpostavite situacije u kojoj vlada pripada istoj stranci kao i predsednik i koja jednog trenutka uživa poverenje skupštinske većine. Iz ovog ili onog razloga vlada ga Bubi i sada bi bilo normalno da formira novu vladu koja možda ne bi bila naklonjena predsedniku. Zato on na predlog svoje vlade, da bi to izbegao, raspušta skupštinu. O tome se radi, to je ono što ova odredba dopušta, što je duboko sporno i protivno svakom parlamentarizmu u kome se kod takvih
Ko je u pravu?
DR RATKO MARKOVIĆ: Po ovom ustavu vlada je, a ne predsednik republike, najmoćniji organ vlasti, to je jasno svakom
stručnjaku
rom Jugoslavije, primetio je Koštunica. Čak i u takvoj Horgoško-Dragaškoj Srbiji šef države ima ovlašćenja koja su sporna jer u ostalim parlamentarnim sistemima šef države ih deli sa drugima. Vučetić u svojim istupima tvrdi da opozicija smatra kako se radi o predsedničkom sistemu — ne, reč je o polupredsedničkom, ali bez oblika demokratske vlasti. Čak i ako je ovaj sistem kombinacija predsedničkog i parlamentarnog
Srbija jedina u Jugoslaviji, od svih republika, i tamo gde su obavljeni izbori, dobija moderan demokratski ustav baziran na parlamentarnoj vlasti ne jedne stranke već na dubini procesa demolcratizacije. Na nama je da poboljšamo ustavne odredbe da bi se otklonile sumnje o bilo kakvom polupredsedničkom sistemu (dr Slobodan Vučetić).
De Gol je 1946. objasnio zašto se
parlamentarni sistem ne može pri-
meniti u potpunosti u višepartijskim sistemu, a III i IV francuska republika je pokazala šta to znači (dr Ratko Marković) Sporni članovi ustava neće služiti na čast ustavnoj komisiji, i upravo
to može saseći vladajuću partiju kao što ona misli da će time nas one-
mogućiti (dr Jovan Marjanović).
situacija ide na nove izbore, gde se traži mišljenje naroda. _Koenu se pridružio i Marjanović tvrdnjom da u predlogu uštava nema striktne podele vlasti, te prema tome nema ni pravne države jer je očigledna tendencija da se devalvira i minimizira skupština, kao zakonodavno telo i najviši organ vlasti. Skupština je više organ vlade nego vlada njen. Marjanović u spornom ustavnom rešenju vidi i mogućnost da se iz skupštine „isteraju“ svi koji se slažu sa zvaničnim stavom vlade što nije retkost u komunističkim i totalitarnim režimima. To je, podvukao je Marjanović, politička i pravna pirotehnika koja se primenjuje da bi se prikrio voluntarizam u rukama jednog državnog funkcionera. Vučetić je replicirao oponentu tvrdnjom da je u predlogu izvedena odgovornost svakog organa, uz malo mekši stav — da se ona može, u toku daljeg rada, još precizirati — u razmatranju svih predloga pa i ove diskusije do kraja meseca kad bi trebalo da se donese ustav. Nezadovoljan ovim odgovorom Koštunica je pružio novi komentar člana 85 primetivši kako su obrazloženja predlagača zapravo nova saznanja o mogućnostima pravne tehnike. Horgoško-Dragaška Srbija Pitanje je da li se može ustav bazirati na dva stanja — jedno rcalno a drugo hipotetičko kao što je slučaj sa predlogom. Delom se, naime, sporni član odnosi na hipotetičku Srbiju — od Horgoša do Dragaša budući da je ona oslobođena svih svojih sunarodnika Ši-
— ja vas pitam otkud takva rešenja-većinski izbori umesto proporcionalnih, predsednik umesto parlamenta? Kad od 18 članica EFT-e i EEZ samo tri zemlje imaju većinski sistem izbora. Ovo rešenje je suprotno demokratskom trendu u Evropi a i u neskladu je sa srpskom demokratskom tradicijom. Koštunica je upozorio i na to da je ovakav sistem polupredsednika koji se predlaže opasan kada se tek uvodi demokratija i smatra da treba forsirati demokratske elemente-parlament umesto predsednika i političke partije a ne referendum koji se koristi u ustavom nespecifikovanim situacijama ili neposredni izbori za predsednika republike. Bojim se da je to pokušaj da se embrion višepartijskog sistema i pluralizma spreči. Neshvatljivo je, dalje, da se za opoziv predsednika republike traži dva puta više glasova nego za izbor, to je nepoznato u parlamentarnoj praksi. Od vaših ljudi sam jedino čuo za ovo rešenje u obrazloženju Košutića koji tvrdi kako je razlog za uvođenje jakog šefa države u tome da se spreči teror parlamentarne većine. Prema toj tvrdnji, najterorističkiji režim ima Velika Britanija. Mislim da je razlog nešto drugo, podvukao je Koštunica,
i mi ga naslućujemo — da bi vlast |
partije ako bi bila izgubljena na izborima mogla biti kompenzirana velikim ovlašćenjima pretendenta za položaj predsednika republike. Priredila
V. VIGNJEVIČ
NAKON „SPORAZUMA“ U DONJEM LAPCU
Babićev Izvrdavanjem od dogovora, koji su pri Srpskog nacionalnog vijeća otkrio je
lako je svakom razboritom proMatraču bilo posve jasno da sastaTak u Donjem Lapcu nije riješio konflikte, niti je u četiri sata razPOVOra mogao izbrisati sjene medusobnih optužbi, mijenjanja tak-
like na obje strane, militantnog ra-:
ikalizma SDS-a i povremenih ekšcesa samodopadnosti iz redova TYatske vlasti, mali Donji Lapac \Činio se mnogima kao mjesto ve!K0P sporazuma.
Jer, obje su strane sjele za isti 01 i dijalog je uspostavljen. Istina, zbilo se to neposrdno prije ulilimativnog roka o vraćanju oružja ! Vraški ozbiljnog tona kojim je isPana ta uredba ministarstva Mutrašnjih poslova Hrvatske, ali — ipak se zbilo. Točno je i to da Sbje strane žele da se shvati kako M „oni drugi” inicirali razgovore, ali, ipak, razgovaralo se, i to, učiMilo se, razborito. .
Milan Babić, predsjednik Skupline općine Knin i istodobno vO-
đa Srpskog nacionalnog vijeća, obećao je da će se „odmah prići narodu kako bi oružje bilo vraćeno, a ljudi ostali anonimni“. Istakao je napokon da se u Hrvatskoj ništa ne može rješavati stražama, puškama i redarstvenom prisilom, u čemu su se i predstavnici hrvatske vlasti s njime složili. Oni su, pak, na čelu s ministrom Boljkovcem, pristali da se rok za razoružanje pomakne, ne navodeći pritom novi datum i sat do kojeg to ima biti učinjeno. Otklonili su strah od eventualnih sankcija, te su pristali da, kao nadležni organ, iniciraju povratak institucije SUP-a u Knin. Sve je to učinjeno unatoč pritisku desnog krila HDZ-a i „sestrinske stranke” iz koje je zatražena smjena ministra Boljkovca. Hrvatska strana se, naknadnim izjavama Slavka Degoricije, kao i samog Boljkovca, obavezala da će održati riječ, a u eksluzivnoj izjavi za „Borbu“, Degoricija je po-
ecizno navedeni u zajednii da još jednom želi izmanipu
kopernikanski
dničkom saopćenju sa skupa u Donjem Lapcti, predsjednik SO Knin i SP lirati, ne samo „drugu stranu“, nego i svoj vlastiti narod.
sebno istakao tolerantnu i na momente vrlo prijateljsku atmosferu u kojoj je sastanak tekao.
Na žalost, vrlo se brzo pokazalo da stvari opet neće biti onakve
kakvima su se pričinile. lako je delegacija vrhovništva
Hrvatske rekla da razgovara samo i legalno izabranim 'organima „srpskih“ općina u Hrvatskoj, dake ni sa Srpskom demokratskom itrankom, niti sa Srpskim nacioaalnim vijećem, Radio Knin, a za njim i druga glasila u Hrvatskoj imenovali su pregovarače sa srpske strane „delegacijom Srpskog nacionalnog vijeća“. Da se nije radilo o pukom novinarskom lapsusu, dokazao je i dr Babić u intervjuu spomenutoj radio stanici. Izvrdavanjem od dogovora, koji su precizno navedeni u zajedničkom saoćenju sa skupa u Donjem Lapcu, otkrio je da još jednom želi izmanipulirati ne samo „drugu stranu“, nego i Svoj vlastiti narod.
Dakle, za samo pola dana, Babić je odlučio zasvirati drugačije nego u toku pregovora. On odjednom izjavljuje da su sabornici prihvatili da se razgovor vodi „i sa predstavnicima Srpskog nacionalnog vijeća, s tim da se to — ne ističe“. Također, demantira da je poslije sastanka i saopćenja pozvao građane da vrate oružje, te emitira novu dvosmislenu varijantu, po kojoj će se „zalagati da se oružje vrati ako je protuzakonito uzeto“. Potom obećava (!) da će se to desiti onda kad „ljudi steknu povjerenje u institucije sistema“.
Ovakvo dvolično ponašanje dr Babića ne samo da mu ne može služiti na čast, nego ono pokazuje s kakvim je namjerama stupio u pregovore. Dok se hrvatska vlast optužuje za antisrpstvo, centralizam, samovolju i još štotša drugo (a činjenica jest da je nekim postupcima ohrabrila dio kritika koje nisu samo sprske), Milan Babić
obrat
i njegov kninski lobi dovode u pitanje i ironiziraju dobrodošli pokušaj te vlasti da doista pregovara i uvaži razumne argumente. Na isti način mora se shvatiti i Babićeva najava ponovnog izostanka zastupnika njegove stranke u Saboru, a to objašnjava time što su oni tamo — u manjini.
Nakon posljednjeg obrata kojeg je učinio dr Babić, i to još u ovako teškom i prijelomnom političkom trenutku, teško mu je povjerovati da radi za interese sprskog naroda u Hrvatskoj i da želi toliko potreban miran suživot i napredak i Hrvata i Srba u Hrvatskoj. Iz njegovih usta svaki će budući spomen demokracije zvučati falš, a svaka, možda i opravdana kritika poteza hrvatskih vlasti, bit će primljena s podozrenjem, osim kod onih koji su „po zanimanju Srbi“.
BORBA, ponedeljak 17. septembar | 199
\
|
strana
DANAS POČINjE SA RADOM SKUPŠTINA JUGOSLAVIJE
Jesen raspleta
Prva skupštinska zasedanja počinju sa ozbiljnom dilemom da li Jugoslavija sa svejugoslovenskim referendumom može da reši sve svoje raskole i da li Skupština Jugoslavije može da odgovori svim izazovima koje sa sobom nosi ovakav poduhvat 0 Savezna vlada
na tihoj žeravici
Jugoslavija najzad mora da zaviri u svoju dušu i da se odluči kako, sa kime i kojim će putem dalje.
Da li će biti federacija, konfedera-
cija, asimetrična federacija ili je neće biti.
Sa ovim predznakom najavljenog svejugoslovenskog referenduma danas u Skupštini Jugoslavije praktično prestaje ljetni odmor. Poslije mnogo nagađanja, osluškivanja, pa i ne malih strahova od novog skupštinskog sastajanja, danas počinju sa radom radna tela Veća republika i pokrajina, a za koji dan docnije očekuju se prvi sastanci odbora Saveznog veća. Mada to još nisu čvrsto dogovoreni termini, Veće republika i pokrajina trebalo bi da se sastane 19. septembra. Na dnevnom redu će se naći nova politika savezne vlade o agraru i onaj vrući krompir, ispušten u ovom domu pred letnji odmor, na brzinu formulisan kao politika otkupa pšenice iz ?VOgOdišnjeg roda.
Radi podsećanja, Veće republika i pokrajina početkom avgusta raspustilo se na zahtev delegacija Srbije i Vojvodine, čiji uslovi dok savezna vlada ne donese „nove i prihvatljivije mere ekonomske politike za unapređenje agrara“, ne želimo da raspravljamo o julskom paketu mera savezne vlade. Spašavajući novi paket mera ekonomske politike ili možda ispravljajući svoj odnos prema agraru, savezna vlada je već uputila Skupštini Jugoslavije predlog svog „inoviranog pogleda“ na razvoj agrara, pa sad ostaje da se vidi da li će Srbija i Vojvodina prihvatiti te nove mere kao dovoljne. Čak ako novi predlog SIV bude ocenjen kao zadovoljavajući, to zapravo neće značiti da se savezna vlada izvukla iz postavljene zamke. Još uvek je ostalo nerazrešeno iz koje kase će sc platiti već otkupljena pšenica. Ukoliko se preskoči ova prepre ka, u Veću republika, i pokrajina raspravljaće se o rebalansu budže.-
ta kao i o nizu mera iz oblasti fi-
nansija i kreditno monetarne politike, koji su praktično ostali netaknuti u Skupštini Jugoslavije od momenta kad ih je premijer Ante
na Ustav zemlje trebali su da se dostave u savezni parlament do polovine ovog meseca. Taj rok, već je pomeren, a najverovatnije da će o amandmanima Savezno veće raspravljati tek početkom oktobra, jer neke skupštine republika i pokrajina sastaju se tek krajem septembra. U Saveznom veću, bez sumnje naći će se na dnevnom redu primena i moguća promena Zakona o platama, kao i kolektivni ugovori, zatim kurs dinara i prodori na području monetarne politike. Savezna vlada će se peći na tihoj žeravici i već sad je skoro izvesno da će pribeći nekom novom obliku leda za lične dohotke, ali teško će se na taj način dati odgovor na prevashodan cilj — očuvanje kursa dinara — a da pri tom ostanu selektivni krediti za poljoprivredu i još neke finansijske intervencije koje su odvrnuli ventile primarnoj emisiji i ne beznačajnom pritisku inflacije.
"U traženju mogućih odgovora na sva ova pitanja nije isključeno da savezna vlada i njen premijer ne iznenade i Skupštinu i javnost novim potezima koji bi nas opet vratili u surovu realnost u kojoj smo de fakto, u sve dubljoj ekonomskoj i političkoj krizi i da izlaz iz ovog okruženja vodi kroz krv, znoj i suze.
Može se, međutim, vrlo lako dogoditi da delegati Skupštine Jugoslavije, odnosno odnosi političkih snaga nesumnjiv značaj ustavnih promena i paketa mera savezne vlade osude na čekanje „na kraći rok“, odnosno tiho umiranje i u tom slučaju savezni parlament bi ostao na sporednom koloseku (gde je već poodavno) gde bi sc bavio užarenim političkim nesporazumima a delimično i pravim problemima. Na ove pretpostavke upućuje nas štura informacija sa sastanka „predstavnika saveznc vlade Slovenije. Poput istinskog predsednika vlade u izbeglištvu,
"Ante Marković je po ko zna, koji
put za.poslednjih nekoliko meseci posetio Sloveniju nadajući se da će združenu opoziciju DEMOS uveriti da su ove ustavne promene garancija za razrešenje jugoslovenske krize.
Marković saopštio na zajedničkoj „
sednici dvaju skupštinskih domova pred godišnji odmor.
Vlada na žeravici
Savezno veće, kako se očekuje, sastaće se nekoliko dana nakon Veća republika i pokrajina. Pred njima će se naći ona rashodna strana rebalansiranog budžeta, ukoliko ga prihvati „gornji dom“. Međutim, mnogo značajnije je pitanje i dilema kakva sudbina očekuje amandmane na Ustav Jugoslavije po predlogu savezne vlade. Prema zaključcima Skupštine, mišljenja republičkih ipokrajinskih skupština o amandmanima
Slovenija svojim putem
Koliko, rukovodstvo Slovenije ne prihvata ovakva gledanja najjasnije ilustruje najava da će oni početi sa sprovođenjem svoje Deklaracije, odnosno nepoštovanjem svih onih saveznih zakona koji im nisu po volji. Saopštenje o ovome izdali su samo dva dana pre posete premijera Markovića Sloveniji.
DEMOS je, nema sumnje pred svojim biračima ostao bez argumenata. Privreda je u ozbiljnim problemima, a što je za poziciju vladajućih partija najnepovoljnije, nacionalna tenzija i početno odu-
ševljenje samosvojnosti „domaće Litve“ je uveliko splasnulo. DEMOS-u nije ostalo ništa drugo nego da tera mak na konac do kraja, sve češće i sve javnije potežući adut apsolutnog slaganja sa rukovodstvom Hrvatske, tako da dobronamernom posmatraču može se učiniti da je sudbina Slovenije u hrvatskim rukama.
Zbog svega ovoga može se steći utisak da savezna vlada pokušava uveriti rukovodstva republika i pokrajina da je u ovom trenutku mnogo važnije spasiti zemlju od definitivnog političkog raskola i objediniti je na reformskom programu, koji je ovoga leta, ne toliko zbog manjkavosti koliko zbog različitih političkih interesa, ozbiljno uzdrman.
Nema sumnje da će premijer Marković i njegov kabinet još jednom pokušati predočiti svu dramatičnost ekonomskog &šstanja zemlje i delegatima saveznog parlamenta. Pitanje je koliko je savezni parlament u stanju da čuje ovakve apele. Skupština Jugoslavije je upala u duboku političku krizu i teško je verovati da bi mogla da postigne bilo kakav dogovor i oko mnogo manje značajnih i delikatnih pitanja.
Zbog toga je krajnje neizvesna sudbina i ishod zahteva Predsedništva SFRJ, koji traži da Skupština kanališe svejugoslovenski referendum na kojem bi Jugoslavija definitivno testirala svoju želju i svoju sudbinu. Naivci bi rekli da tu nema ništa delikatno: Narod će se na najdemokratičniji način izjasniti kakvu Jugoslaviju želi i to bi zapravo moglo pokazati koliko sve aktuelne politike izražavaju volju naroda. Moglo bi se dogoditi, misle naivni, da neke politike dožive poraz. Jer će se pokazati da sve još uvek komunističke vlasti u biti, od severa do juga zemlje, zapravo tumače kakvu bi to po volji vlasti narod morao da ima sudbinu. Pitanje je, kako će to, po svim objektivnim sudovima, poslednje zrno mudrosti, isceđeno iz Predsedništva SFRJ prihvatiti Skupština Jugoslavije. Koliko bi svenarodni referendum o sudbini zemlje mogao da bude predmet novih političkih špekulacija? Koliko je Jugoslavija spremna da sprovede operativno jedno takvo izjašnjavanje i šta bi značilo i koliko bi obavezivalo eventualno suprotno izjašnjavanje naroda u nekim republikama u odnosu na sadašnje stavove njihovih rukovodstava.
Jugoslavija bi, dakle morala da pogleda u svoju dušu, ako za to ima snage. Sa ovom najnovijom i možda definitivno enigmom počinje vrela politička skupštinska jesen. Pitanje je, koliko ova i ovakva Skupština Jugoslavije ima snage, političke mudrosti i na kraju savesti da odgovori ovom izazovu.
Đoko KESIĆ
Osvrt
Politika pravu ne veruje
Bez odricanja od navike da precizne pravne formulacije tumače kako im se dopadne — kao što se dogodilo u slučaju dr Vlada
Kambovskog, — bilo ko teško će
a nedavnoj konferenciji za štampu Savezni
sekretar za pravosuđe dr Vlado Kambovski
podrobno je upoznao javnost o broju do sada registrovanih stranaka, potrebnoj proceduri i zakonskim „obrascima“ po kojima se političkim organizacijama (ne)zabranjuje legalizacija. Povodom zamerki koje se u poslednje vreme čuju ministar se, istovremeno, osvrnuo i na registraciju jedne od 119 partija (koliko ih trenutno Jugoslavija broji) — Demokratskog saveza Kosova. Reč je, kaže on, o stranki čija programska orijentacija nije u suprotnosti sa Zakonom o strankama. Pravničkim jezikom rečeno, ovaj propis taksativno nabraja koje delatnosti spadaju pod „udar“ njegovih paragrafa: rušenje ustavnog uređenja i teritorijalnog integriteta,
ugrožavanje slo- Ve.
boda i prava građana i raspirivanje nacionalne i ver-
ske mržnje. Po aršinima datog zakona dakle, a shodno Programu koji nudi, Demokratski savez Kosova ne podleže razlozima zabrane.Tako Zakon kaže, a on, očito, nije postao „prava formula“ poštovanja pravne države. Jer stručno obrazloženje dr Kambovskog u beogradskim medijima izazvalo je ponovo negativne odjeke. Izrečeno je, tako, da su razlozi ministra „u najmanju ruku čudni“ te da se izjava novinarima kosi sa nedavnim intervjuom Ibrahima Rugove, lidera „sporne“ stranke, u kom se on zalaže za „konfederaciju Kosova sa Albancima“. Ponovimo najpre reči Saveznog sekretara: sama činjenica registracije ne znači da je partija Jegalizovana u potpunosti, ovaj čin je s jedne strane, mogućnost da deluje ali je s druge, ograničenje za ostvarivanje samo statutom utvrđenih ciljeva. Jednom registrovana, bilo koja, Sanja MODRIĆ | stranka može da dođe u sukob sa svojim aktima kao
steći kvalifikaciju demokrate
i sa ostalim važećim propisima, a uvid u njen rad nc završava se momentom dobijanja „dozvole“. Drugim rečima, valja odmeriti reči i dela, a to važi za sve stranke pa i kosovsku Demokratsku. Za sada, svidelo se to nekom ili ne, nesuvislo je traganje za čarobnim štapićem kojim bi se po svaku cenu registrovale „privilegovane“ partije (naravno po merilima vladajuće) iako pozitivno pravo drugačije nalaže. Zakon je u tome neprikosnoven, kakav uostalom i treba da bude. U suprotnom, uprkos ubrzanom inoviranju zakona i hitroj pluralizaciji — ako propise i dalje tumačimo kao puku simulaciju stvarnosti uz neprekidno osluškivanje i uplitanje dnevne politike — nikad nećemo doplivati do obale pravne drža-
Uostalom, rečito o tome svedoči konstatacija dr Kambovskog: Izjava Rugove nije u redu. Ne dolazi u obzir princip otcepljenja narodnosti jer bismo time doveli do nepredvidljivih posledica u Evropi, a Balkan bi se lako uveo u rat. Isključena je mogućnost proglašenja Kosova za republiku i pripajanja Albaniji. Bude li Rugovina stranka delovala u skladu sa ovom izjavom i tako se sukobila sa programskim opredeljenjima — podleže zakonskim paragrafima.
U kompilaciji politike i prava trebalo bi se, pre ili nakon svega, konačno opredeliti: da li smo za pravo nad politikom ili politiku nad pravom. Tek kada se odreknemo starih navika, protiv kojih smo za sada samo glasno deklarativni, zametnuće se uslovi za doslednu zaštitu ljudskih sloboda i, naravno, prava. Ako je nekima do toga, uopšte, stalo. \
B. OPRITAN ILIĆ