Borba, 17. 09. 1990., S. 6
|,
-
KOMENTARI POVODOM ILEGALNOG DONOŠENJA „USTAVA REPUBLIKE KOSOVO“ CO ULEUU LogatAdi OUMUSENJA „USTAVA REPUPLJRE KOSOVU
„. Rasplet kosovskog rašomona dovodi nas po ko zna koji put do rasuđivanja o ulozi samozvanih „zaštitnika ljudskih prava“, koji su pokušali da dostojanstvo Srbije naruše ne samo svojim arogantnim prisustvom, već i ocenama koje su zasnovane na prethodno utanačenim ocenama o „getoiziranju i ugroženosti šiptarskog Žživlja“. U takvom ambijentu, centralnu ulogu sebi su odredili neki američki kongresmeni koji svoju ulogu „globalnog žandarma“ igraju bez kompleksa, tvrdoglavo odbacujući činjenice, postupajući striktno po logici prononsiranih šiptarskih lobista. Oni u tome nisu usamljeni, pridružuju im se još neki „zabrinuti“ predstavnici drugih zapadnih demokratija.
Verujemo da je „ustav“, i pored potenciranja kosovske traumatičnosti koju neminovno nosi, istovremeno i znatno olakšanje u pro-
Kraj velike igre
... Bez obzira što ljudi od nauke tvrde da proglašenje nekakvog ustava kojim se SAP Kosovo konstituiše kao posebna republika, s pravnim samoopredeljenjem do otcepljenja, nema nikakvu pravnu osnovu, posledice svega toga movu biti veoma teške, nesagledive. Jer, očigledno je da je autorima tog scenarija namera da se izazove krvoproliće, dakle uvede vanredno stanje na Kosmetu i tako dovcde u pitanje da se novi Ustav Srbije usvoji u mirnoj atmosferi.
Ko je sve u najnovija zbivanja na Kosmetu upetljan i koji je interes da se šiptarskom nacionalnom manjinom i dalje manipuliše i da se ona istura kao štit? U prvom planu, su, naravno, lica poput Ibrahima Rugove, Zekerija Cane, Jusufa Zejnulahua, Muhameta Bicaja, Iljijaza Ramajlija, kao i onih iz starije generacije: Fadilja Hodže, Džavida Nimanija, Imcera Pulje, Mahmuta Bakalija... koji su opijeni soc-romantizmom i veruju da je „velika Albanija“ i dalje moguća. Naravno, svesni su činjenicc da ta fašistička tvorevina nc može biti
Drzava koje nema denHHCTBO
Proglašenje takozvanog ustava republike Kosovo možda može da se tumači i kao završni čin i poslednji trzaj separatističke vrhuške za ispunjenje obećanja Albancima u nastojanju da joj narod i dalje veruje, makar i svi bili svesni toga
·da su proglasili ustav republike-
-države ni na nebu ni na zemlji.
Najnoviji korak separatističke vrhuške na Kosovu jasno pokazuje da su akcije separatističkog pokreta direktno i isključivo usmerene na razbijanje teritorijalnog integriteta Srbije i Jugoslavije, a ne na zaštitu ljudskih prava.
Proglašenje ustava republike Kosova je nelegitiman čin, bez pravne snage. Usvajanje tog dokumenta u suprotnosti je i sa julskom Deklaracijom o nezavisnosti Kosova.
Tada je rečeno da će Skupština i pokrajinski organi vlasti — dok Deklaracija ne dobije definitivnu
Glas iz podzemlja
j. Jokanović, „Politika EKSUS | · SPRES“)
pravnu snagu — „Svoje odnose u ustavnom ustrojstvu Jugoslavije zasnivati na važećem Ustavu SFRJ.“ : Nedoslednost se ogleda i u tome što nije ispoštovan ni Ustav SAP Kosova. Za punovažne skupštinske odluke potrebno je, da se izjasni više od dve trećine od 190 delegata pokrajinskog. parlamen-
ta. : Ismail BESLIMI
Kraj farse
n0nHTHHH
cenjivanju celishodnosti političkih
koraka koji slede. Pre svega, iluzi-.
ju o „ugroženosti“ ukinuli su upravo oni koji su je lansirali. Domaća javnost je konačno morala da se sretne sa faktima, a ne rezultatima komunikacijskog ataka na Srbiju. Separatisti na svim nivoima izlaze konačno sa otvorenim kartama. Vreme za čekanje je isteklo, „ustav Republike“ je čin priznanja da je šiptarski šovinizam priteran u ćošak, i da nema drugog izlaza osim odbacivanja prljavog licemerja. Ipak, bilo bi preterano očekivati da je u ovom času sve jasno, po-
gotovo da je kulminacija etničke krize jasna onima koji su je proiz-
Pai
stvorena bez inostrane pomoći, posebno sada kada se srpski narod oslobodio zablude i najzad shvatio da gubi deco svoje istorijske teritorije. Zato su u pomoć pozvali svakojake međunarodne komisije i grupe za ljudska prava, a i pojedine članove američkog Kongresa i Senata, pri tome debelo plaćajući te usluge.
I prilikom poslednje posete Roberta Dola Kosmetu, amcrički senator je, bez ikakve rezerve, u ime američke vlade, obećao pomoć šiptarskim secesionistima, a pošto se dobro znaju njihove namere, to ne treba sumnjati da ih i senator Dol takođe dobro zna, onda se s pravom postavlja pitanje koji je to, zapravo, interes SAD da se na Balkanskom poluostrvu otvara žarište sukoba, koje bi, objektivno, bilo opasno po mir u Evropi i šire. Jer, suludo bi bilo očekivanje da Srbija
Što nakon ustava
... Proglašenjem ustava, i to republike Kosovo, zaokružene su dvije potpuno suprotstavljene koncepcije o životu u zajedničkoj republici Srba i Albanaca, čime su se republički organi'našli u pat-poziciji, a cijela zemlja pred novim iskušenjima. Generalni štrajk pokazao je stupanj nacionalne homogenizacije i moć albanske opo-
ı zicije. Izdavanjem niza drugih listova na albanskom jeziku, dokazano je da ništa nije postignuto ukidanjem „Rilindje“ i zabranom RTV programa na albanskom jeziku. Proglašenjem Ustava, i to usred Kosova i ispred nosa policiji, dokazano je da policija ne može djelovati bez Albanaca, na što se republičke vlasti inače uvelike oslanjaju, a usvajanjem ustavnih dokumenata i davanjem legitimiteta dosadašnjim skupštinskim delegatima i Izvršnom vijeću stvoren je paralelni mehanizam vlasti, koji funkcionira mimo službenog i usprkos njemu, i to na nacionalnoj Osnovi.
Ravnopravno sa ostalima
Čin proglašenja ustava Kosova i njenog statusa republike, u okviru federacije ili buduće jugoslovenske konfederacije, treba shvatiti kao ključni korak za sudbinu naroda ovog područja na pravu novog, najavljenog sa više strana, dogovora do kojeg će u Jugoslaviji doći ove godine — piše novinar „Rilindje“ Rustem Rugova u najnovijem broju časopisa „Fjalja“. (Reč).
Jer, sada je jasno da će do ustavnog preuređaja Jugoslavije doći brzo. Taj čin će zapečatiti u ovom periodu i za jedno vreme sudbinu Jugoslavije i njenih naroda. Polazeći od te činjenice, jasno je da će se u tim dogovorima pojaviti i Kosovo Sa svojim dostojnim pred-
Bes pravne države
Završava se treća godina sistematskog demoniziranja kosovskih Albanaca, Iredentista i separatista u srpskom rečniku već odavno više nema, a nestali su i pošteni Albanci. Ostali su samo teroristi, sa kojima, međutim, nijedna država ne razgovara.
Kakav bes mora da obuzima pravnu državu Srbiju, kada teroristi nikako neće da se ponašaju u skladu s tom kvalifikacijom. Kada ne bi bilo tragično, moglo bi da bude smešno. Izbaciš sa posla sve albanske ginekologe, a teroristi neće da na silu zauzmu porodiliš-
*
veli. Srbija se sa svojim razbijačima srela na jedini način koji oni razumeju, i u svemu tome izvesno je da odstupanja neće biti. Bilo bi opasno gajiti nadu na kompromis sa snagama koje su uverene da mogu mirno graditi tuđu državu na teritoriji Srbije i Jugoslavije. Ali, savezna administracija bi morala bar za nijansu da bude energičnija. Umesto neminovnog dogovora kako da se sa što više pažnje raziđemo, možda bi valjalo iedno opšte uznemirenje na temu: ko sve može da proglasi ustav tuđe države na našoj teritoriji. Pre svakog odgovora, naš odgovor je depresivan: izgleda da može svako. Srbija takve pokušaje mora sprečiti svim sredstvima, upravo u ime zaštite ljudskih prava od šiptarskih šovinista koji u srpskoj državi sebe ovih dana proglasiše za narod, a Srbe za manjinu.
S.P.
bez otpora odustane od odbrane svoje teritorije, a to bi značilo rat.
|I to je, verujemo, jasno i Dolu, a i
svima onima koji poput njega dolaze na Kosmet i šiptarskim secesionistima obećavaju brda i doline...
Bruka se i Jugoslavija kao suverena država, jer ni njeno ministarstvo za inostrane poslove u svim situacijama se nije jasno i decidirano odredilo prema mešetarima po Kosmetu, koji otvoreno krčmc srpsku, a time i jugoslovensku tcritoriju. Koliko je Markovićevoj vladi i Lončarevom ministarstvu do toga stalo, sve je očiglednije. U svakom slučaju, potpuno je besmisleno razgovarati o nekakvom „ustavu republike Kosovo“, kada se dobro zna da šiptarska nacionalna manjina na prostorima današnje Jugoslavije nikada, i doslovce nikada nije imala bilo kakvo obeležje državnosti. Dakle, reč je o velikoj igri koja prelazi i naše granice. To bi trebalo da shvate i sami Šiptari, jer već sutra može biti kasno.
Vojislav ŽIVKOVIĆ
M/ESNIM
Masovna otpuštanja s posla dala su i sasvim suprotan efekt, jer su Albanci počeli i sami davati otkaze. Došlo je do kaosa u nizu oblasti, a dolazak stručnjaka i radne snage iz Srbije donio ogromne materijalne troškove, koje će ona teško izdržati. Građanska neposlušnost doživljava kulminaciju i samo zahvaljujući moći alternative, koja obuzdava Albance, još nije došlo do međusobnog fizičkog obračuna na međunacionalnoj osnovi. Kaznene ekspedicije milicije RSUP-a po kosovskim selima, u potrazi za oružjem, gdje su u sukobima između milicije i seljaka pale i prve žrtve, novi su, moment koji je Srbiju kao državu u očima Albanaca definitivno učvrstio kao okupator-
FLjAJA( REČ )
stavnicima volje naroda, ravnopravnim sa ostalima.
Od rata naovamo, sve odluke i dogovori koji su određivali sudbinu i, status Kosova u federaciji, a time i njenog stanovništva, u prvom redu Albanaca, donošeni bez kosovskih predstavnika. Na primer, Peta sednica KPJ 1940. u Zagrebu, zatim Drugo zasedanje AVNOJ-a u Jajcu. Tako je bilo sve do 1966. do kada se predstavnici Kosova nisu smeli oglasiti zbog, kako se kaže, državno — dogmat-
DELO
ta, već se odlučuju da njihove žene rađaju kod kuće. Ukineš im sve časopise i radioteleviziju, a oni otpočnu da komuniciraju preko CNN-a. Zapleniš im pare u bankama i izbaciš ljude iz službi, a oni počnu da štrajkuju. Raspustiš im sve organe vlasti, a oni ostave zimski dvorac na miru i negde bogu iza leđa napišu ustav. '
Pale maske na Kosovu
Sada je, posle ii proglašenja to- | božnje suverene Š
države i Rugovine izjave da je on za | nekakvu „konfederaciju sa Albancima“, potpuno besmisleno pokušavati da se istine
prikrivaju ili ublaže veštačkim za-
ključcima i analizama...
Jugoslavija je, a pre svega Srbija, na Kosovu suočena sa akcijom koja direktno i organizovano teži razjedinjenju teritorija i otkidanju delova Srbije, uz otvoreno izraženu težnju za pristupanjem stranoj državi u susedstvu. Čitava povika oko tobožnje borbe za ljudska prava time se pretvara u običan paravan koji je neproziran još samo za one koji izvrgavaju ruglu i samu pomisao o primeni helsinških dokumenata... Ne pomažu više obmane javnosti i pokušaji da se pred licem neupućenih, ali često i zlonamernih i uticajnih međunarodnih pojedinaca i grupa, sakrije prava istina. Sneg je pao i sada su sve zverke pokazale trag.
inom proglašenja Kosova republikom krše se načela povelje Ujedinjenih nacija i dokumenta KEBS-a koje je potpisao sav civilizovani svet, ali ne i Albanija. U tim dokumentima, kao što je poznato, stoji da nacionalne manjine ne mogu proglašavati princip samoopredeljenja koje uključuje i pravo na otcepljenje i tu niko od međunarodnih zakonodavaca ne priznaje bilo kakve nedoumice.
Kada se, međutim, u Srbiji privede kraju ustavni preobražaj i dosledno u život sprovede višepartijski sistem i demokratija, onda Rugova i ostali slični borci za raspad Srbije gube svaku bitku. Oni tada više neće moći uspešno delovati protiv integriteta Srbije i Jugoslavije jer, iako zvuči apsurdno, ono što samozvane demokrate najviše plaši u ovom trenutku upravo je prava demokratija. (Aleksandar Prlja u „Politici“)
sku. I nadalje će svim silama nastojati situaciju riješiti, ako je moguće, mirnim putem, ali više ne prezajući da pitanje Kosova internacionaliziraju i prisile Srbiju da sjedne za pregovarački stol o budućem ustrojstvu Pokrajine i pravednijoj raspodjeli vlasti u republici. Uostalom, s ilegalne sjednice u Kačaniku već je poslan poziv ostalim republikama u zemlji i evropskim državama da priznaju novoproglašenu republiku, igrajući i na kartu brojnosti i rasporeda Albanaca u Jugoslaviji, kao trećih po veličini iza Srba i Hrvata. Nikako nisu beznačajni ni međunarodni kontakti koje ima albanska opozicija. Nakon usvajanja novog Ustava i reagiranja iz Srbije, koja će u punoj svojoj oštrini vjerojatno tek uslijediti, samo se zaoštrava, sada mnogo naglašenije i izvan Srbije i Jugoslavije, pitanje kako riješiti kosovski rašomon. M. MIROSAVLJEVIĆ
sko-staljinističkog i policijskog na· silja nad svim koji su tada drugačije mislili.
Do ustavnih promena 1968., 1971. i 1974. godine, kada je autonomija Kosova stalno obogaćivana, kod Albanaca na Kosovu nije dominirala svest o neophodnosti statusa republike na Kosovu. To je, promenjeno 1981. godine, naročito za onih godina, kada je nad Kosovom, odnosno Albancima počelo neviđeno nasilje.
Objavljivanje ustavnog statusa republike Kosovo, koliko god se osporava „negira ili podržava, argumentima i protivargumentima, izraz je volje naroda. U bilo kojim budućim razgovorima ta volja se mora imati u vidu kao odlučujuća.
Kako, dakle, da međunarodna javnost poveruje da je zaista reč o teroristima sa kojima se ne može u rukavicama. Demagoška rečenica Slobodana Miloševića — nisu nama ni Slovenci ni Hrvati krivi — razotkriva sve dimenzije tog besa. Kosovski Albanci su neodazivanjem na provokacije iznudili tu prividnu ruku primirja, Moglo se očekivati da će morati da je plate. Nedelju dana posle pomenute izjave, jasno je kako. Nelegalni i policijski režim na Kosovu pucaće na Albance toliko vremena dok ne odgovore na isti način.
(Od stalnog
| dopisnika „Borbe“)
Beč. — U predizbornoj kampanji sve što je ljudima najvažnije dolazi na red, pa je tako ovih dana
borbe ubačeno i školstvo.
U prvom redu tu je pitanje dece stranaca, naročito zbog uistinu frapantnog podatka da su ta deca u bečkim osnovnim školama dostigla 26 procenata ukupnog broja đaka. Najviše je, naravno, jugoslovenske i turske dece, a u nekim školama ona predstavljaju pretežni deo đaka. Inače, po austrijskom sistemu obavezno školovanje takođe traje osam godina. Deca kreću u školu već sa 6 godina, da bi posle četiri godine osnovne odmah krenula u gimnaziju, ili „hauptšule“, školu koja ih priprema za odlazak na zanat.
Prema kretanjima nataliteta, Ministarstvo obrazovanja sudi da će školske 1993/94. godine broj strane dece u nižim razredima u Beču preći 33 procenta! Pošto je pitanje stranaca „vruće“, a naročito je veliki strah Austrijanaca od moguće nove seobe naroda s istoka, što je potkrepljeno i aktuelnim
Decembarska američka invazija na Panamu izvedena je pod „radnim naslovom“ „Operacija za pravednu stvar“. Više od osam meseci nakon ove prve velike post—vijetnamske vojne akcije SAD, stanovnici Panama Sitija plaćaju previsoku cenu za uklanjanje svojeglavog generala Manuela Antonija Norijege, ključnog latinoameričkog narko—trgovca, kako je ocenjeno još u Reganovoj administraciji. Do njih pravda nikako ili jedva stiže.
Uz rušenje diktatora, koji je dugo prkosio američkim pritiscima da se povuče, „pravedna stvar“ podrazumevala je i uspostavljanje demokratije u Panami. Nakon invazije za predsednika je ustoličen Giljermo Endara, čovek iz opozicije i navodno prvi pobednik predsedničkih, kasnije poništenih izbora iz maja 1989. godine.
S Norijegom iza rešetaka, s vladom koja je čvrsto vezana za SAD i isprva je sasvim dobro prihvaćena i u zemlji, u Panami mnogi sa nostalgijom počinju da se osvrću na „staru dobru“ diktaturu pod kojom se još nekako i živelo. Tako, pre svega, misle oni kojima su mutni poslovi „a la Norijega“ omopgućavali dobru zaradu i lak život, ali i ljudi iz legalnog biznisa koji su tokom invazije i opšte pljačke koja je usledila izgubili gotOvO SVe.
Najviše gorčine je, međutim, među civilima koji su neposredne žrtve američkih momaka „lakih na obaraču“. Sve su glasnija i brojnija njihova svedočenja o olakom potezanju oružja, i potpuno se razlikuju od one slike o invaziji koju su prenosili mediji. |
To je slučaj i sa zvanično potvrđenim brojem poginulih i procenama drugih posmatrača: SAD tvrde da je stradalo oko 200 panamskih civila, a jedna nezavisna (takođe američka) komisija proce-
u Austriji u vatru žestoke političke ·
Beč će govoriti srpski?
U predizbornoj kampanji sve više se pod '|be naroda sa istoka, pa pitanja stran
događajima (sve više azilanata i ilegalnih useljenika), ovde stalno tinja opasnost od otvorenog segregatorskog odnosa prema strancima, da ne upotrebimo neku težu reč.
Naravno, u zvaničnoj Austriji druge snage imaju prevagu, a naročito se mora priznati fer pristup ovim pitanjima dosad najveće stranke u koaliciji, socijalista. Počev od ustava, u Austriji postoje čak i zakonski propisi koji zabranjuju sve što miriše na rasizam ili fašizam. Tako je ovih dana zakonski onemogućen pokušaj izborne registracije nekakve opskurne stranke, čiji je program sadržan u jednostavnoj poruci: „Stranci napolje!“ Ali, prevlast socijalista će se teško održati, ofanziva desnice i nacionalno obojenih partija je žestoka, a svima je pitanje stranaca među najvažnijima. Kao i pitanje školstva uopšte.
U takvoj atmosferi ovih dana pao je predlog da se ozbiljnije razmisli o iskustvima stečenim ekspcrimentom u dve bečke osnovne škole, gde se nastava izvodi istovremeno na nemačkom, i jezicima koji su deci stranaca maternji. Na-
ŽRTVE „PRAVEDNE STVARI“:
njuje da ih je bilo između četiri i sedam hiljada, dok je 15.000 porodica ostalo bez domova. Majkl Pirs advokat koji zastupa 150 invalida što od američkih vlasti traži obeštećenje i njegova je procena da SAD treba da im isplate 50 miliona dolara.
Nostalgija za vremenima diktature — kako ocenjuju neki inos-. trani posmatrači — važi za opšte raspoloženje među 3.100 beskućnika iz nekadašnje sirotinjske četvrti Čovrljo, koja je tokom invazije potpuno razrušena. Svakoj od tih
grejava strah Austrijanaca od moguće nOVe seg
aca i školovanja njihove dece dobijaju sve veću težini
stavnici tvrde da su rezultati odlični, da austrijska deca rado govore turski i srpskohrvatski a mali doseljenici lakše uče nemački.
To možda i jeste istina, ali prema širenju takve prakse postoji krupna rezerva među stručnjacima, ali i kod roditelja sa obe strane. Naime, Bečlije nisu presrećnce ako im deca idu u školu gde je pola đaka s juga, a doseljenici opet imaju osećaj da su to donekle geto-škole. Prohodnost dece iz tih škola u više stupnjeve obrazovanja takođe je pod znakom sumnje.
Vaš dopisnik i sam se u to donekle uverio, kad je ovih dana, tražeći mesto u petom razredu gimnazije (po našem prvom) za svog sina, od direktora škole u centru Beča dobio sledeću poruku: „Vodite vi vaše dete u 12 becirk (predgrađe, prim. a.), tamo ima mesta za njega.“
No, istini za volju, nisu svi direktori tako raspoloženi i našoj deci se u principu omogućava školovanje sa svim pravima koja imaju i austrijska. Ali, kako nam je objasnila Ivanka Vrhovšak, direktor Jugoslovenskog kulturnog centra u Beču, inače, autor jedne ozbiljne studije o našim ljudima ovde, pro-
PANAMA, OSAM MESECI POSLE AMERIČKE INVAZIJE
Nostalgija za diktaturom
Norijega je u američkom zatvoru, na čelu zemlje je proamerička vlada Giljerma Endare, ali je sve više nezadovljnika i nestrpljivih zbog dosad neostvarenih obećanja
Na ruševinama Ćorilja porodica ponuđeno je 6.500 dolara nepovratne i 1.500 dolara pomoći u obliku kredita, ali je veća verovatnoća da dobiju zgoditak na lutriji nego da dođu do ovih para.
Panama gubi strpljenje. Na meti je ne samo Endarina vlada, nesposobna da učvrsti početnu podršku javnosti, ulije poverenje u nove policijske snage, i pokrene obamrlu privredu, već i njeni vašingtonski sponzori. „Amerikanci su decembarskom operacijom izvadili „rak“, ali je pacijent (Panama) potom ostavljen da umre“, kaže jedan funkcioner.
BORBA, ponedeljak 17. septe
55)
mbar 1990 strana
blem je u tome što su roditelji lih Jugoslovena u Austriji prete nižeg obrazovanja, često i ne" meni, ncsposobni da se snađu || bore svojoj deci bolje mesto, Istovremeno, sve više 56, Ope} j predizbornih razloga, zaošt Ž pitanje školstva na stranom | ku, ali ovog puta rođenih Autitih naca — koruških Slovenaca iy kob oko pokušaja da oni oh, trgovačku školu na svom jih još traje. Sad su se javili i Hrvati | Gradišća, saopštenjem da si |. stantno obespravljeni i asimilin, ni, najavljujući da će tražiti sy, prava po Državnom ugovori: o ME. zavisnosti Austrije posle drugo svetskog rata. : Bez obzira koliko to bilo nepri. jatno, mora se zabeležiti Sasvim obrnuti fenomen kod mladih Ju. goslovena koji su se domogli vi stupnja obrazovanja: oni poneka nerado i govore maternjim jezi. kom, a još manje žele da okolin; zna odakle potiču... Razlog je ko|j ko u veoma lošem društvenom statusu starijih generacija, toliko | u aktuelnim gorkim zbivanjima u domovini, koja ovde obično dobi jaju potencirano tamne tonove, Dušan SEKULIĆ
Trebalo je punih šest meseci di iz SAD počinje da stiže obećana pomoć od 420 miliona dolara, a nije teško za pretpostaviti da je to nedovoljno privredi već oslabljinoj dvogodišnjim ekonomskim sankcijama koje su svojevremen
„trebalo da „sapletu“ Norijeu
Ekonomisti ocenjuju da treba m manje tri godine da se panamski privreda vrati na nivo iz 1987. pdine, pre uvođenja ovih sankcija, Na svom vrhuncu Panama je bil među „najvažnijim finansijskim centrima u svetu, s preko 40 milijardi dolara depozita u bankama, pa se oporavak bankarskog sekto: ra smatra ključnim za ukupan oporavak zemlje.
Ako za obnavljanje privrede i ima nekih šansi, one se za sada nt vide kad je reč o poverenju u novi snage javnog reda u kojima još ima Norijeginih sledbenika. Od in vazije na ovamo, statistika beleži nagli rast svih oblika kriminala. Pravni sistem je, osim topa, nat0' čito slaba karika u inače labav0j vladi. Nijedan od 290 Norijepinih bivših saradnika protiv kojih jt podignuta optužnica do sada niji optužen, što se tumači „uskim grlom“ u sudovima čiju je kadrov: sku politiku takođe određivao uhapšeni general.
Nova demokratija teško hval korene. Ljudi koji su svojevremt' no možda i pozdravili američku invaziju kao konačno oslobodeni od diktatora, danas opravdan traže da im se pomogne da ji 1” grade. Horhe Endara, u vladi 72 dužen za sistem socijalne zašti, boji se da bi za sve probleme koji danas imaju stanovnici Pa „mogla biti okrivljena upravo demokratija“.
Gordana TOMLIENOVIĆ
KPI DEPOLITIZUJE SVOJA SREDSTVA INFORMIRANJA
I đu eko ije i fizionomije Italijanski komunisti odlučili da okončaju eru partije-izdavača, njihovi mediji ubuduće 0 funkcionirati isključivo po ekonomskim zakonima
Zauvijek se zaključuje epoha partije-izdavača. Tako je barem što se tiče KPI, jer uskoro slijedi depolitizacija njenih sredstava in formiranja. i
Još jedan korak naprijed u Oke-
tovom prevratu: sredstva informiranja morati će funkcionirati is-
ključivo po ekonomskim zakoni-
ma; urednici će biti profesionalci. U upravljačka društva ući će i privatni sektor, a to znači da više neće postojati partijski organ koji bi odlučivao o sudbini medija.
Da bi do ovih promjena došlo,
potrebno je modifikovati neke statutarne norme, no već sada se mo-
že govoriti o perspektivi najutjccajnijih komunističkih glasila.
Kako kaže Renco Foa, novi direktor „Unite“, poznatog organa KPI, novine će i dalje slijediti put autonomnosti u odnosu na partiju i tako pokušati poboljšati švoj bilans. „Tek kada bude poznat konačni ishod konstitutivne faze, može se govoriti o ukidanju takozvanog stila pisanja novina Komunističke partije Italije“ — objašnjava Foa i dodaje: „Mada, po mom mišljenju, trebalo bi stajati samo „Unita“.
Foa misli ojačati redakciju, uvesti nove promocijske akcije, ali
okosnica novog pristupa su ipak R
-
reklame koje je potrebno udvostručiti. „Radio—lItalija“ promjenio je strukturu dioničarskog društva. Zapravo, to je samo prvi korak ka novom načinu upravljanja. Očekuje se da će privući i ljude izvan partije. Sve govori da će i ovaj radio postati biznis, pa se vrlo lako može očekivati da će podnaslov „Radio KPI“ također nestati.
Možda najviše problema ima tjednik „Rinašita“. Jedno vrijeme vrlo prestižan teorijski tjednik talijasnke ljevice čini se već duže preživljava krizu. Njegov direktor, poznati intelektualac Aiberto Azor oza, pripadnik bloka „Ne“ Pijet-
; iti list ra Ingraoa, pokušao je spasi novim imidžom, među MP A jasni mi su ostali. NoRe i O nij u od sudbina „Rinašite“, | rif, lučni — gašenje ne dola?! (Me
U ulici Botege oSKUTE ao lista odlučuju što učiniti sa još alerm u kojima KPI ima utjecaj: PR, ski dnevnik „Lora“ i » čin
No, uspije li partija Pp ko deidt male frakcijske raži! OBIM njstić ologizacije i svog post ri modij kog razvoja, njena SO oj fizi?" sigruno neće izgubiti 860 nemi" nomiju, makar prepusć dno losrdnim zakonima 7
no tiraža. } viĆ M. KREVATIN MAJSTORO