Borba, 15. 12. 1990., S. 16

" Посебна пажња биће посвећена ванредној помоћи Совјетском Савезу, при-

__ рестројци ефикаснија на билатералном него на заједничком плану

· дводневни самит Европске за· једнице, који ће највећу паж| њу посветити питањима ван· редне помоћи Совјетском Са-

· Истоку Европе и ратне кризе у ' Заливу, као и напорима за по-

' цију заједнице,

ВН |

| | | и |

_ постоје и шансе да у Бриселу Савет министара ЕЗ да мандат Комисији ЕЗ да отпочне преговоре са Југославијом о та_ козваном Трећем финансиј-

ај И:

меса

( :: |

Џи |

| влада дванаесторице, | || поподне почињу рад две ме| | ђувладине конференције ЕЗ __ које током неколико месеци __ преговора треба да доведу до ___ уговора о политичкој и.еко" номско-монетарној " цији заједнице.

|__ Пажњу последњег скупа на | врху ЕЗ ове године заокупиће

__ страна са нешто више опти-

| Керима, помоћника савезног

| десетогодишњој __СФРЈ са Европском заједни' пом да се користе буџетске по_ властице, јер су досад средства добијана махом банкарским

_ каналима. ||| и начин рада који сведочи о, "бар, европском, маниру ефи| касности. чар ни председавајући минис- Европе где ће се расправљати · тар спољних послова Италије Ио чланству Југославије у овој

"Де Микелис у Бриселу неће угледној европској институци-

"уводних монолога, разговара- вет Европе је, примајући у "ће се о најважнијим темама у равноправно чланство Мађар-

"логу. Пре свега о сарадњи Бугарску одложио за бољи " СФРЈ и ЕЗ, затим о промена- тренутак. Видеће се да ли ће | ма и економској будућности то бити јануар следеће године.

Спорне димензије Политичке уније

вредној реформи на европском Истоку и ратној кризи у Заливу Ф "Подршка пе-

гледано, водеће земље заједнице су у подршци перестројки ефикасније на билатералном, него заједничком плану.

Што се тиче Залива, очекује се да ће ЕЗ потврдити чврсту линију према режиму Садама Хусеина и инсистирати на хитном повлачењу ирачких трупа из Кувајта.

Треба видети да ли ће се на дневном реду наћи и пољопривредни сукоб са Сједињеним Државама (и Британијом) око суспендованих ГАТТ-преговора. Својеврстан увод у самит била је најава нове британске владе премијера Џона Мејџера да жели да игра централну и позитивну улогу у Европи, али да суштински неће мењати политику претходног кабинета Маргарет Тачер. То је у интервјуу, који објављује „Коријере дела сера“, изјавио и шеф дипломатије Даглас Херд када је рекао да Лондон „мало верује у уједињене државе Европе“.

Рим. — У Риму је јуче почео Европарламент у Стразбуру, Савет – заједнице – (шефови држава и. влада) и Савет министара. Разлике у ставовима су дубоке, тако да се у овом тренутку не види могућност да се политичко уједињавање дванаесторице у корацима уопште приближи економском и монетарном.

Како се сазнаје, прво питање дневног реда о коме је почела расправа је хитна помоћ Совјетском Савезу. Док су предлози око помоћи источноевропским привредама мање-више већ усаглашени протеклих дана, помоћ Совјетском Савезу не наилази на подударност гледишта међу дванаесторицом. Поставља се питање да ли ће, под позитивним утицајем Бона и Рима, заједница на овом скупу ићи даље од плана о хитној помоћи у храни у вредности од милијарду долара, како је предложила Европска комисија. Очекује се да ће друге мере, као што су техничка помоћ и финансиј-

везу, привредне реформе на

литичку и економску интегра-

· Непосредно по завршетку састанка шефова држава или данас

интегра-

доста спорне димензије про· јекта Политичке уније, који су самиту поднели министри иностраних послова. Реч је о заједничкој спољној политици, политици заједничке одбране и безбедности и, углавном, о томе колико су националних надлежности у одлучивању земље заједнице спрем- ска подршка совјетском платне да убудуће пренесу на зајед- ном билансу остати само на ничке институције, као што су нивоу спремности. У целини

наду у „постепеност“ еволуције британског става према изградњи заједничке Европе.

МИНИСТАРСКИ САСТАНАК САВЕТА ЗА САРАДЊУ |ЈЕКОНОМСКА САРАДЊА 23 И ЈУГОСЛАВИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И ФРАН-

повац стиже, показатељи | који охрабрују

о придружењу

се разговара

Париз. — Економска сарад-

ња Француске и Југославије је добра и стабилна, али се може

На редовном састанку у Бриселу биће потписан фи-

нансијски протокол о 50 милиона долара за оздрав-

љење банкарског система, а придружено чланство

СФРЈ такође ће бити тема дијалога

Београд. — Кад у уторак, 18. и о Блиском Истоку. Не би

децембра југословенски шеф требало сумњати да ће, не салипломатије Будимир Лончар мо по природи ствари већ и са сарадницима буде у Брисе- због свих догађаја, унутрашња лу отпочео разговоре са ми- политика Југославије бити танистрима спољних послова у кође у врху интересовања дваоквиру Савета за сарадњу наесторице. Као и раније и у СФРЈ и ЕЗ биће у бољем поло- последње време са тих страна жају него прошле године у ис- долазе поруке да Југославију то време. Овај редовни саста- виде као тржишно реформинак Савета имаће и једну ван- сану, парламентарну демокрелну ноту: инфлација више ратску и територијално интегније 1.000 одсто као 12 месеци рисану земљу. раније, а и завршени су ви- За дан и по заседања иначе шестраначки избори у СВИХ очекује се да ће бити донесени шест југословенских ре И- и потписани сасвим одређени ка. документи. У припреми је Четири основна услова за Декларација о даљој сарадњи, бољи „улазак у Европу“ увек али и Споразум о реализацису били: тржишна привреда, ји учешћа СФРЈ у ФАР провишестраначки избори, по- граму кроз такозвану Групу штовање људских права и 24, Овим споразумом СФРЈ би правни поредак (држава) за- добила 35 милиона екија (50 снован на прве три премисе. милиона долара) за реорганиКако 12-торица признају ре- зацију и оздрављење банкарформу федералне владе као ског система. У идућој години, јасни доказ да се тржишна ако све буде добро, средства привреда уводи, како је ИН- Би у ФАР програму била и че_ Флација смањена, а избори |ири пута већа, али би била спроведени — југословенска намењена другим програмима, пре свега заштити природе и преструктурирању индустријске производње.

— Наши односи са ЕЗ доспели су на почетак нове фазе, коју одликује и виши ниво и квалитет. Југославија је још прошлог фебруара поднела предлог, Меморандум за закључење споразума и придру-

даље унапредити. Ја сам опти-

миста, а и ово заседање је то потврдило.

мон Равенел,

у Паризу.

ме, за последњих пет година

ћана је за 83 одсто, при чему је жио пораст од 93 одсто, а увоз

дини, која ће по размени бити рекордна.

вински партнер у Европи, а четврти у свету. Истовремено се интензивирају и виши 06лици сарадње, мада се на основу њих већ сада обавља око половина робне размене. Наиме, док је 1988. године склопљено свега 12 таквих споразума, њихов број је прошле године већ износио 44, а ове чак 83. По величини средстава, која су уложена на основу тих уговора, Француска је сада на првом месту.

Равенел, иначе председник Комитета француских произвођача аутомобила, сматра да садашње реформе у Југославији иду у прилог даљем развоју сарадње.

„Марковићеве реформе су суштински промениле слику Југославије“ — изјавио је Равенел, додајући да је њихов досадашњи биланс „углавном позитиван“. " мизма иде у Брисел. Према речима др Срђана

" секретара за спољне послове

Што се тиче исхода разговора Југославији сигурно иде на руку већ заказан састанак са ЕФТА за 20. децембар где ће се говорити о слободној трговинској зони у СФРЈ. Ово, баш као У сферу куриозитета спада И исход са бриселског заседа-

ња, може затим да утиче, у добром или другачијем смеру, Ни Будимир Лон- на јануарско заседање Савета

сарадњи

Ектор Грос Еспијел у

Војводини

Џови Сад. — Привреде Војводине и Уругваја су комплементарне и постоји обострана жеља да се сарадња у тој и другим областима свестрано прошири. То је истакнуто током јучерашње посете шефа уругвајске дипломатије Ектора · Грос Еспијела Новом Саду, где су му домаћини били покрајински секретар за међународну сарадњу мр Зоран Ћетковић и покрајински секретар за пољопривреду др Јан Кишгеци. Војводина је житница југосЦентралне и Источне Европе Г. ЛОГАР ша а Уругвај а ок . ни произвођач меса, вуне и коже — истакнуто је у разговорима. Виши облици дугорочне биатералне сарадње могући су на научно-техничком, кулрно-просветном и другим

држати уводне беседе. Уместо ји. На последњој расправи Са-

директном политичком дија- ску, Југославију, Румунију и

ЕРЗОМ затрас од 3157,00 ап

НР Џашовји ВУНИВ од 29.75000

ОК) ветра од 6157.00 у

САЦООВЕР реси | огајорјосе птеда

Ектор Грос Еспијел посетио

з јуче меморијални центар „Јосип Броз Тито“ у Београду и положио цвеће на Титов , и посетио музејске сад„ржаје центра интересујући се за детаље из државничке ак: тивности Јосипа Броза Тита.

| атар 288–12 ВЗА 27.419.00 4п -„аото 3825% ЕВА 42847.00 ап

ното мом 1940 150

То је за Танјуг изјавио копредседник Француско-југословенског Економског савета Реповодом 'завршетка тродневног заседања

Равенел је, при томе, нагласио да га пре свега охрабрују чисто економски аспекти даљег проширења сарадње. Наи-

укупна робна размена између Француске и Југославије пове-

југословенски извоз забеле-

67. Још бољи тренд је у овој го-

· " Тренутно је Француска трећи југословенски спољнотрго-

ШИРИ СЕ ТАЛАС НЕМИРА У АЛБАНИЈИ

Беч, Београд. — Тенкови албанске армије заузели су положаје на улицама индустријског града Елбасана усред жестоких антикомунистичких протеста који се шире земљом, јавља Ројтер позивајући се на албанске новинаре. Новинари, са којима је Ројтер контактирао телефоном из Беча, тврде да су тенкови изашли на улице након што су демонстранти почели да спаљују аутобусе и камионе, ломе излоге и пљачкају радње. Албанске снаге безбедности растерале су силом демонстранте у Елбасану и Драчу и том приликом је било рање-

Радио Тирана.

Радио тврди да су у окршајима у Елбасану са, како их назива, „деликвентима“ рањени рејонски комесар и полицајац који су смештени у болницу.

Радио не јавља о могућим жртвама међу. демонстрантима, нити какву силу су употребиле снаге безбедности да би их растерале. Иначе, радио признаје да је реч о „великом окупљању људи и деликвена-

Учесници састанка више гаје |та“ који су, како наводи, „раз-

бијали излоге и продавнице и пљачкали народно богатство, запалили једну радњу, неколи-

(Танјуг) ко књижара и четири аутомо-

била, а покушали да оштете зграду Градског партијског комитета". Такође се каже да је неколико демонстраната ухапшено. Радио јавља да је у демонстрацијама у центру града учествовало око хиљаду, како из зове, „вандала“. Радио тврди да су они злоупотребили „незрелост великог броја деце узраста 10 до 14 година.0 сукобима у Драчу из штурог извештаја радија се може закључити да су демонстранти врло брзо по окупљању растурени уз помоћ, како се тврди, „радника из неколико драчких предузећа“. Они су, даље се каже, „приликом удаљавања разбили стакла на неколико трговинских радњи“.

Према агенцијским извештајима, немири се шире Албанијом упркос апелима председника Рамиза Аљије, као и апелима представника прве опозиционе партије у послератној Албанији — Демократске странке чији су представници већ послати у немирне градове са циљем да смире духове. Београд. — Протести студената у Албанији и реакција државних органа изазвали су велико интересовање ван граница ове земље, али и разне интерпретације и коментаре, па чак и дезинформације, што је логично у условима и околностима када недостају изворне информације са места догађаја, јер за ово време у Албанији није боравио ниједан страни новинар. Тим поводом смо се у четвртак телефоном обратили младом албанском интелектуалцу др Грамозу Пашку, предавачу на Економском факултету у Тирани. Др Пашко је присталица политичког плурализма и тржишне економије, као и члан радне групе за формирање Демократске партије, прве независне политичке партије у Албанији после рата.

— Политичка ситуација је доста повољна. Створена је добра атмосфера и услови за дијалог у правцу изналажења путева за бржу демократизацију земље, односно за конституисање вишепартијског политичког система у Албанији рекао је Грамоз Пашко, одговарајући на питање о тренутној политичкој ситуацији у земљи.

— Студенти су се разишли јуче поподне (среда 12. децембар) након митинга солидарности који је одржан у Студен-

зећа“ о „Последице немира“

них и ухапшених, јавља синоћ ·

Протести су се јуче проширили и на приобални град Саранду и Дуреш где су демонстранти разбијали излоге и сукобљавали се са полицијом.

Већа група демонстраната

окупљена је , према извештајима, испред Палате «конгреса у Тирани где се очекује „историјски“ састанак између председника Рамиза Аљије и представника Демократске парти-

АЛБАНСКА ТЕЛЕВИЗИЈА ПРИКАЗАЛА

РЕДА

СНИМКЕ НЕ-

Слике налик на Румунију

Охрид. — Албанска телевизија синоћ је у ударном дневнику пола сата приказивала снимке о последицама нереда у унутрашњости земље који су готово истоветни са оним својевремено емитованим из Румуније: противпожарна и милицијска возила са воденим топовима у пламену, преврнути милицијски аутомобили, полупани и опљачкани излози и слично.

Истовремено, како се сазнаје, од синоћ радио и ТВ центре у Тирани чувају наоружани војници. Војска је постављена и око студентског града.

Немири субили најжешћи у Скадру где се на ТВ снимцима, како јавља дописник Танјуга из Охрида, види да зграду локалног радија као и партије рада чувају оклопна возила. Сличне се слике смењују и у извештајима из Елбасана, Дуруза, Драча, Каваје...

У телевизијским извештајима са терена говори се, пре свега, о материјалној штети, док се починиоци описују као „милитантне групе“, „бандити“ и „хулигани“. Исти речник користе и званична лица углавном партијски радници и шефови полиције.

ПРЕ ИРИНЕ ЕН НИ АИ

ПУТ КА ДЕМОКРАТИЈИ НИЈЕ ПОСУТ САМО РУЖАМА: Мледи Албанци у Тирани (архивски снимак) 5

тском граду у Тирани и на коме је учествовало преко 100 хиљада људи: студенти, средњошколци, _ интелектуалци, радници и остали грађани не само из Тиране, већ и из осталих градова. Митинг је одржан у знак солидарности са захтевима студената. На митингу је дата огромна подршка председнику Рамизу Аљији, који је испунио и подржао захтеве студената. Тиме је у целој Албанији створена једна радосна атмосфера, јер су неки услови и захтеви које су поставили студенти испуњени одлукама ванредног Пленума ЦК АПР.

— Посебно радује одлука да се омогући формирање политичке организације студената и интелектуалаца, која је одмах регистрована, али такође од велике важности је одлука да се дозволи формирање независних политичких партија у Албанији, чиме је фактички и код нас почео да постоји вишепартијски систем. То је најконкретнији корак у правцу брже демократизације земље.

На питање о његовој улози у оснивању Демократске партије Албаније, Грамоз Пашко је рекао да је формирана радна група задужена да у најкрашем року припреми Статут,програм и начин организовања партије. „То ће бити прва независна политичка партија у земљи, која ће учествовати

ПРОФЕСОР ГРАМОЗ ПАШКО, ЧЛАН РАДНЕ ГРУПЕ ЗА ФОРМИРАЊЕ ДЕМОКРАТСКЕ ПАРТИЈЕ АЛБАНИЈЕ, ТЕЛЕФОНОМ ИЗ ТИРАНЕ:

Погинулих није било

Доста повољна атмосфера за дијалог у тражењу путева за бржу демократизацију земље и конституисање вишепартијског политичког система

на следећим изборима. Иначе, ни ја, а ни други немамо конкретну функцију, већ као група радимо на припреми потребне документације. Вреди истаћи да групу сачињавају најпознатији _ интелектуалци Албаније, међу којима је и познати кардиолог Сали Бериша.“ На питање о узроцима и размерама. студентских немира и главним захтевима студената, професор је одговорио да су протести избили у суботу поподне, 8. децембра, најпре у Студентском граду у Тирани, са основним економским захтевима. „Студенти су захтевали побољшање услова живота, али је било и политичких захтева. Тада је интервенисала полиција. Међутим, студенти нису пристали да се разиђу. Интервенција полиције изазвала је нервозу, али су студенти сачували хладнокрвност и нису дозволили да дође до крвопролића. Једна студенткиња је ипак теже повређена и сада се опоравља у болници. један број студената лакше је повређен.

Професор Пашко је потом демантовао објављену информацију да је једна студенткиња погинула. „Одговорно тврдим, јер сам добро информисан, да нема ниједног убијеног студента, нити већег

СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ И КРИЗА У ЗАЛИВУ

субота-недеља 15-

енкови на улицама Елбасана

У сукобу снага безбедности и „деликвената“, јавља Радио Тирана рањени су рејонски комесар и један по-

|лицајац Ф У Драчу демонстранти растурени уз помоћ, како се тврди, „радника из неколико драчких преду Скадру много снажније од земљотреса који је погодио град 1978.

С: у Има наговештаја да су се нереди наставили у индустријском центру Каваји, али их албански радио у синоћној емисији није споменуо.

Радио Тирана каже да су последице немира у Скадру „много снажније“ од земљотреса који је погодио град 1979. „Биланс седмочасовног вандализма је трагичан“, јавља радио и тврди да је „уништено неколико хиљада квадратних метара стакла и опљачкано 3.245.000 комада робе у вредности од 18 милиона лека“.

Позив народу да помогне милицији

"Охрид. — Албанске власти синоћ су позвале народ да помогне снагама безбедности и спречи „дивљање хулигана које угрожава започете демократске процесе у земљи“.

„Ово шта се дешава у Скадру, Драчу, Елбасану и Каваји, представља акцију мрачних снага које делују хулигански, угрожавају безбедност и сигурност широких народних маса и спречавају започете демократске процесе у Албанији“ рекао је синоћ гост дневника албанске телевизије Енвер Халили, министар правде у албанској влади.

Како јавља дописник Танјуга из Охрида у изјави која је поновљена и у другом дневнику Халили је додао да су у Албанији донети посебни закони за одржавање протестних скупова. „У име правде апелујем да органи милиције предузму све мере и обезбеде да се скупови одржавају у складу са тим законима како би се спречило дивљање хулигана. Сматрам да је то интерес и најширих народних маса од којих захтевам да помогну милицији у њеном деловању код превазилажења новонасталог стања“ додао је албански министар.

У другом дневнику албанске телевизије, поновљена је подршка Рамизу Алији са скупа у официрској школи „Енвер Хоџа“, затим информације о рушилачким акцијама, како се каже — хулигана и вандала, из више албанских градова. Штета се мери милионима лека. броја тешко рањених“, нагласио је он.

— У недељу протести су настављени са већим интензитетом и већим размерама, јер су они избили скоро у свим центрима факултета, виших школа, академија, института, и то не само у Тирани, већ и у другим градовима Албаније, где се налазе такви школски центри. Осим захтева за превладавање економских тешкоћа и бржу демократизацију земље, чуо се и захтев за формирање политичке организације студената и интелектуалаца. Захтевали су разговоре са највишим државним и партијским руководиоцима. Представници студената три дана узастопце су разговарали са председником Рамизом Аљијом који је потпуно подржао њихове захтеве и замолио их да буду достојанствени, јер ће се сви захтеви решити у оквиру институција система, Таквим поступком Рамиз Аљија је онемогућио погоршање ситуације, а његова обећања су се брзо испунила.

— Морам да нагласим да студенти у свим центрима већ други дан похађају редовно наставу и за сада нема никаквих проблема — рекао је на крају професор Грамоз Пашко.

Фахри МУСЛИУ

НЕДЕЉНА БОРБА 16. децембар 1990. у страна

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА но. ВИНАРЕ__ УРУГВАЈСКОГ ШЕФА ДИПЛОМАТИЈЕ

Нова етапа односа

Након прве званичне пр. сете једног Министра спољних послова Уругва. а Југославији, у припреми су три уговора Београд — У првој званич. ној посети једног министра спољних послова Уругваја Ју. гославији, шеф дипломатије ове земље, господин Ектор Грос Еспијел, рекао је јуче но. винарима да разговори са ју. гословенским званичницима отварају нову етапу у односима наше две земље. Најзначајније је, оценио је Грос Еспијел, што је исказана обострана потреба да се што свеобухватније сагледају ти односи, и жеља да се наставе сусрети на највишем нивоу. За разлику од веома добре политичке сарадње, трговинске везе захтевају продубљивање. југославија би, у том контексту, имала велике користи од вентуалног формирања трговинског блока пет земаља Јужне Америке (Бразила, Аргенине, Уругваја, Парагваја и Чиеа), јер би, преко Уругваја, могла да продре и до. осталих аница овог клуба. Засад нема конкретних довора о унапређиввању сарадње, али су у припреми угоор о усклађивању виза, уговор о гаранцијама за улагања и уговор којим би се спречило воструко опорезивање.

инистра са председником редседништва др Борисавом овићем, савезним секретаром удимиром Лончаром и друма, о билатерали и актуел-

ри чему је Ектор Грос истао велику забринутост своје владе за судбину Уругвајске унде преговора ГАТТ и евенно обнављање политике ротекционизма, поменуто је несврставање. Уругвај је преман, нагласио је Грос Есијел, да учествује у поновној нализи значаја неврстаности (ова земља је посматрач у покрету), како би могао да изекне свој став на ту тему. Уругвајски шеф дипломатије позвао је нашег савезног екретара Лончара да што скорије посети Уругвај. Г. Џ

Састанак стручњака за саобраћај у Тирани

Тирана. — У Тирани се одржава састанак високих функционера министарства саобраћаја балканских земаља, посвећен развоју њихове билатералне и мултилатералне сарадње у овој области — јавља албанска агенција АТА.

Југословенску _ делегацију предводи саветник у Савезном секретаријату за саобраћај и везе Синиша Антонијевић, који је у свом излагању нагласио потребу да се проучи могућ-

ност склапања мултилатерал. |

ног споразума о комбинованом транспорту.

Шеф албанске делегације Фердинанд Тако заложио се за успостављање новог транспортног коридора на Балкану у правцу запад-исток, и да сеу сарадњи са међународним организацијама размотри из градња аутопутева на Балкану и унапређење инфраструктуре. у том региону. Н

Тупурковски скраћује посету. Аустралији ;

Сиднеј. — Члан Председ“ ништва Југославије Васил Ту пурковски скратиће посету Аустралији за два дана, и вра“ тити се у земљу 17. децембра. Посета, која је планирана још пре пеколико месеци да траје до 19. децембра, скраћује се због, како је рекао, политич“ ких обавеза у земљи. ;

Тупурковски у Аустралији борави већ девет дана на 19 зив Македонске православне цркве, али је посета искори! ћена и за више сусрета с аус тралијским федералним и 19 калним функционерима.

Багдад не може бити награђен

Вашингтон — Багдад. Амерички председник Џорџ Буш одлучно је одбацио сва нагађања да би САД могла наградити Ирак за ослобађање својих држављана.

Буш је прексиноћ примио у приватну посету седморицу Американаца, недавно ослобо-

ђених из заточеништва у Багдаду. На питање новинара да ли би се САД могле на неки начин одужити Ираку за тај гест, амерички председник се насмејао и рекао да то не долази у обзир. „Не могу се награђивати киднапери и они који су учинили нешто што, пре

свега, није требало да учине“ — додао је Буш.

Амерички председник упозорио је такође европску заједницу да је за међународну коалицију против Ирака од виталног значаја да остане јединствена и не подлегне ирачким настојањима да је разбије.

У писму које је упутио ита-

лијанској влади, пред почетак самита Европске заједнице у Риму, Буш је, такође, рекао да пре 15. јануара, као рока за ирачко повлачење из Кувајта, земље које се супротстављају Ираку могу из Багдада очекивати покушаје да буду заведене. Буш истиче да ослобађање талаца није ништа променило у одлучности коалиције да истрају у захтевима да се резолуције УН поштују

Амерички председник је У писму посебно нагласио да 0 лобађање страних талаца није променило ништа у одлучнос ти међународне коалиције У не прихвати преговоре са Ири ком и истраје на захтеву де 5 у резолуције УН морају пошт вати.

У разговорима уругвајског |