Borba, 13. 03. 1991., S. 21

ман И

кон

uretu b.

_ SVET O NRMA

SVETSKA ŠTAMPA O DEMONSTRACIJAMA U BEOGRADU

Fitilj na

U svetu se sa zabrinutošću komentarišu događaji u Beogradu

Sve što se desilo i što se dešava u Beogradu u svetskoj štampi i dalje nailazi na veliki odjek, pri čemu je sve manje opisa događaja, a sve više komentara i analiza. Što se samih opisa tiče gotovo svi izveštači se slažu da je to bila „najgora subota u posleratnoj istoriji Beograda“. (Frankfurter rundšau).

Kada je o analizama reč, „Njujork tajms“ kaže da je „poslednjih meseci Jugoslavija bila svedok pogoršanja odnosa šest republika. Međutim, nasilje u subotu je izgleda unutrašnji problem Srba, koji proističe iz ras-

O Skupštini

Srpska skupština, koju kontrolišu marksisti, danas je praktično odbacila zahteve hiljada studenata, usvajajući razvodnjene verzije, koje nisu izašle u susret pozivima za ostavke rukovodilaca informativnih sredstava i ministra unutrašnjih poslova i

puštanje uhapšenih demonstra-

nata.

To ističe beogradski izveštač agencije UPI, dodajući da su studenti dočekali odluke sa porugom i izvikivanjem „ostajemo ovde“ i da je Aleksandar Nikačević, predsednik Saveza studenata Beograda, saopštio da će bojkot predavanja na univerzitetu biti nastavljen.

tućeg nezadovoljstva rukovođenjem Miloševića i njegove Socijalističke partije“. Izveštač takođe kaže da je Milošević kombinovao komandnu privredu starog tipa sa apelima na srpske nacionaliste koji bi želeli da očuvaju i ojačaju dominaciju svoje republike.

Beogradske Terazije 9. marta uveče

• # Neizbežan sukob Intervju Bi-bi-sija sa komentatorom londonskog „Ekonomista“ Krisom Cvijićem

Sukob do koga je došlo u Beogradu je bio, na neki način, neizbježan zbog, s jedne strane, frustracije opozicije, koja nikako ne može da dođe do medija, jako je iritirana tonom i sadržajem pisanja u srpskim novinama pod srpskom kontrolom, a, s druge strane, u narodu sada postoji nezadovoljstvo zbog vrlo velike ekonomske krize. Zato mi se čini da je situacija u Srbiji vrlo slična onoj u Bugarskoj i Rumunjskoj. Jedan neokomunistički režim koji se održao na bazi obećanja da će zadržati status quo, zaposlednje, da će ostvariti

_ nacionalne ciljeve sada je, na-

ravno, pod pritiskom. S druge strane, to koincidira sa općejugoslavenskom krizom u kojoj sve tvrdolinijske snage, koje se bore za očuvanje socijalizma u Jugoslaviji, sada smatraju da je vrijeme da se nešto učini i da se sačuva ta baza u Srbiji, bez koje bi, naravno, bilo vrlo teško zadržati socijalizam u Jugoslaviji.

e Da li je, po vašem mišljenju, značajna činjenica to što je savezno Predsjedništvo očito spremno upotrijebiti vojsku ne samo u Pakracu nego i u Beogradu? — Mislim da je vrlo značajno to što je predsjednik Jović tako brzo pristao na upotrebu vojske, čini se bez konsultacija, i to, po mom mišljenju, predstavlja pokušaj da se iskoristi prilika dok je još Jović na tom položaju da se ostvari određena konsolidaci-

"ја snaga.

60 A gdje, prema vama, ovakav razvoj događaja ostavlja samog Slobodana Miloševića, njegov politički rejting i njegovu politku prema ostalom dijelu Jugoslavije?

— Mislim da je on, s jedne strane, pod сени pritiskom unutar same Srbije, iako ne smijemo potcjenjivati potporu koju još ima u izvjesnim djelovima srpskog pučanstva, jer čini mi se da u Srbiji postoji jedna duboka podjela između snaga koje zbilja žele promjenu i, antikomunistički snaga, koje slijede Vuka Draškovića, ali koje nisu još sasvim zavladale javnim mišljenjem. Čini mi se da se Milošević još može osloniti na dio naroda, na aparat koji postoji u Srbiji, na stare snage režima, na neke nove nacionalističke snage, naročito među Srbima na Kosovu.

A s druge strane, opet ono što njemu sada ide u prilog jeste to da on sada ima daleko veću i otvoreniju potporu armije nego što je to bilo u prošlosti i čini mi se, zato, da njegove šanse da i dalje ostane na vlasti postoje i da su se čak poboljšale tim savezom sa armijom. No, taj savez sa armijom, s druge strane, krizu sada dovodi u jednu završnicu u kojoj ćemo ili vidjeti, po mom mišljenju, neki pokušaj tvrdolinijaškog udara da se sačuva sadašnja situacija ili će, pak, doći do jednog drugačijeg raspleta.

Komentator „Frankfurter rundšaua“, kaže da je opozicija „očigledno razočarana lošim rezultatima na prvim pluralistič-

Кит izborima u decembru na-

meravala da da upečatljiv vanparlamentarni znak“. On dodaje da je opozicija smatrala da je za njen poraz odgovoran monopol

vlasti novih socijalista koji potiče iz komunističke ere, kao ı činjenica da je SPS za sebe obezbedila beogradsku televiziju i najznačajnije listove.

Pariski „Žurnal d' dimanš“ kaže da „demonstracije predstavljaju najžešći izazov koji je opozicija uputila vlastima. Ovo nasilje vrlo lako može da pojačaj uverenje o „tvrdokornosti“ Slobodana Miloševića koga već smatraju jednim od najmanje reformski orijentisanih pripadnika bivšeg jugoslovenskog komunističkog rukovodstva“. Komenкаког „Шшпапнеа“ smatra da „krvavi sukobi još više otežavaju atmosferu u Jugoslaviji, čija je egzistencija ugroženija nego bilo kada ranije“.

Novinar italijanskog. dnevnika „Korijere dela sera“ kaže da „ako je Balkansko poluostrvo (ponovo) postalo bure baruta u Evropi, Jugoslavija je fitilj. A plamen pobune koji se ovih dana zapalio na ulicama Beograda mogao bi, u slučaju da se rasplamsa, izazvati požar koji bi se iz malene Srbije proširio i dalje sa nepredvidivim posledicama unutar, i izvan, već napuklog jugoslovenskog doma“.

Komentator dodaje da je situacija u Srbiji najsličnija situaciji u Rumuniji i Bugarskoj protekle godine „s obzirom na to da je manje ili više reorganizovana komunistička vlast uspela da dobije legitimitet na izborima...“ On u beogradskim događajima vidi „tipično balkansku sliku čiji je glavni element neuspelo „kalemljenje“ demokratskih formi (višepartijski sistem, slobodni izbori) tamo gde ne postoji demokratski duh (pluralističko, društveno i kulturno tkivo). A u stvari, između dvojice protivnika, Miloševića i Draškovića, koji su se nadmetali na izborima u

SREDA, 13. MART 1991. GODINE 21

Pa, iako je Milošević u decembru na izborima pobedio velikom većinom glasova njegova celokupna politička karijera je, u stvari, izgrađena ne na parlamentarnoj politici, nego na politici ulice. Smatra se velikom ironijom sada to što bi upravo Milošević, koji je dospeo na vlast preko politike masa i manipulacije masovnim populističkim pokretom, mogao da se nađe u situaciji da mu politički lik erodira baš kao posledica te ulične taktike koju je on promovisao.

(Bi-Bi-Si)

Kada vojska služi kao argument vlasti, pa i inače kada se poteže oružje, teško je govoriti o bilo kakvom pravu bilo koga na bilo šta. U Beogradu je sto hiljada građana najavilo svoje pravo na opoziciju. Međutim, dočekali su ih bajoneti. Nimalo ne opravdavajući huliganske izgrede, preteranu razdraženost demonstranata i ostala ispoljavanja nestrpljenja, ipak sam protiv upotrebe vojne sile. Tenkovi na ulicama nikako ne služe na čast državi koja se naziva demok-

ratskom.

(Radđio-Moskva)

decembru i sada se ponovo Suočavaju na ulicama, nema mnogo toga da se bira“.

I dopisnik rimske „Republike“, iz Beograda, smatra da su

„u sukobu dve ličnosti koje u „veličini Srbije“ vide ne samo svoje ideale, već i način da sebi obezbede vlast“.

„Frankfurter algemaje cajtung“ kaže da su „demonstracije koje su dovele do nereda u Beogradu bile uperene protiv bezobzirnog korišćenja televizije od strane Miloševićevog rukovodstva. Ta televizija huška ljude protiv drugih jugoslovenskih naroda i ne dozvoljava srpskoj opoziciji da dođe do reči. Milošević je, možda, zahvaljujući

0 Armiji

„Već nedeljama o tome Su VOđene žučne debate: o vezi rukovodstva Srbije i Armije, vezi koja je sada preko noći svetu obelodanjena na najružniji mogući način. Pokazalo se da vojska podržava šefa Srbije Slobodana Miloševića. Ona je učinila krvavu uslugu prijatelju — poslednjeg koga armija ima u Jugoslaviji. („Prese“, Beč)

„Opredeljujući se za autoritarnog srpskog vođu i intervenišući kako bi pomogli da se uguši masovni antikomunistički skup organizovan u jugoslovenskoj prestonici, jugoslovenska vojska će verovatno ubrzati konačni rasplet događaja u zemlji... Armija, baš kao i Milošević, želi da sačuva Jugoslaviju kao jedinstvenu zemlju sa centralnom vladom u kojoj dominiraju komunisti“. (AP)

„Vodeći generali očigledno još drže stranu Miloševiću i veruju da će im on garantovati njihove plate i penzije. Armija, koja je već proigrala svoje jugoslovensko ime, postaje sad — čak i u okviru Srbije — strana koja podstiče građanski rat“. („Frankfurter algemajne cajtung“)

O govoru Miloševića

Beograd. — Strane novinske agencije, prenele su glavne akcente iz govora predsednika Republike Srbije Slobodana Miloševića u Skupštini Srbije, neposredno nakon što je govor Oodržan. e Milošević u svom govoru nije izneo nikakve ustupke, ocenjuje francuska agencija AFP, nazivajući predsednika Srbije „srpskim komunističkim liderom“. }

e „Tipično prkosan, Milošević Je na vanrednoj sednici srpskog parlamenta za nemire optužio spoljne neprijatelje Srbije, koji zajedno sa unutrašnjim izdajnicima kuju zaveru za pretvaranje republike u vazalnu državu“, izveštava AP i dodaje da je velika masa ljudi izvan parlamenta, koja je slušala njegov govor preko zvučnika, ZVižducima i uzvicima negodovanja propratila svaku rečenicu. Agencija ističe da se Milošević u svom govoru nije osvrnuo na Zahteve opozicije i studenata.

e „Marksistički predsednik Slobodan Milošević indirektno je juče optužio opozicione partije da pomažu unutrašnje i spoljne povampirene snage koje nastoje da izazovu međusobnu zavadu među Srbima“, javlja UPI ističući da je Milošević u 20-minutnom govoru „odbio da se izjasni o zahtevu opozicije“ da pet glavnih urednika Televizije Beograd podnesu ostavke i da bude oslobođeno oko 200 uhapšenih u subotnjim neredima.

(Tanjug)

svojoj policiji i snažnim pozicijama u srpskoj provinciji, ponovo dobio jednu rundu borbe protiv stvarne demokratije u Srbiji, ali Beograd, koji insistira na svojim slobodarskim tradicijama i koji već izvesno vreme sa skepsom gleda na Miloševića, nije Prištiпа“. „Radio frans internasional“ kaže da je „jasnije više nego ikad da se ne može ništa srediti u Jugoslaviji dok Srbija ne dobije režim u koji mogu imati poverenja i njeni građani i međunarodna javnost. Režim u Srbiji, posle oružanog sukoba sa sopstvenim građanima, više ne može računati ni na zavaravanje svojih građana, u nacionalnim sukobima, kao što još možda mogu u drugim republikama, ni na podršku međunarodne javnosti, kojoj je stalo do očuvanja Jugoslavije“. I na kraju komentator „Korijere...“ strahuje da bi zbog svega što se događa „raspad federacije mogao poprimiti nekontrolisane oblike, a centralne vlasti i vojska, koji su pod srpskom h gemonijom, mogli bi u tom sli čaju intervenisati. Perspektivv su uznemiravajuće za celo područje Balkana. Iz Srbije je u ovom veku već jednom počeo da se širi požar, koji je bio veći od nje same. To je O |