Borba, 13. 03. 1991., S. 25
SLS LP
афера
|
ZELENI ŠVET
NOVA TEHNOLOGIJA VINČANSKOG „BORISA KIDRIČA“
Đubrivo iz elektrane
Takozvanom suvom tehnologijom prečišćavanja gasova, koja je u Vinči usavršena, iz dimnjaka termoelektrana, kotlarnica, rafinerija, petrohemijskih i metalurških pogona, dobijaju se amonijeve soli i sprečavaju 'kisele kiše
U Institutu „Boris Kidrič“ u Vinči nedavno je tim istraživača na čelu sa dr Vujom Miljevićem, postavio neka nova rešenja i usavršio najnoviju, ali već proverenu tehnologiju kojom se prečišćavaju dimni gasovi iz dimnjaka termoelektrana, kotlarnica, rafinerija, petrohemijskih i metalurških pogona i sličnih postrojenja.
Za razliku od konvencionalne tehnologije čija efikasnost nije zadovoljavajuća, a zahteva i dodatna ulaganja za skladištenje gipsa kao nus proizvoda, ovo је
Ušteda
Da bi dostigla evropsku potrošnju, Jugoslavija bi trebala da proizvodi još milion tona đubriva godišnje. Jedna termoelektrana od 400 megavata sa ugrađenim postrojenjem za prečišćavanje (elektronski filter) isporuči toliko đubriva, što je ušteda 450 miliona dolara. Đubrivo dobijeno na ovaj način sporedni proizvod je čisto i kvalitetno. A sama cena ovog filtera, prema rečima dr Vuje Miljevića, je uporediva sa cenom klasičnih metoda i tehnologija.
nova tehnologija filtriranja dimnih gasova s metodom elektronskih snopova koja simultano potpuno odstranjuje sumpor-dioksid, a nešte slabije (80 — 90%) azotne okside.
Ova, kako je stručnjaci nazivaju suva tehnologija, metodom elektronskih snopova ozračuje sumpor-dioksid i azotne okside iz dimnih gasova, a dodavanjem amonijaka nastaju amonijeve soli koje se koriste kao veštačko đubrivo. Na taj način tehnologija filtriranja elektronskim snoроушпа пајуесе тарафуасе соvekove okoline pretvara u fabrike veštačkog đubriva i čuva prirodu i spomenike kulture od ki-
UDARAC ZAGAĐIVAČIMA: TE Obrenovac
selih kiša. Ako se zna da su ogromna izdvajanja samo za zaštitu spomenika, ne računajući štete na drugim objektima, biljkama i prodiranjem u podzemne vodotokove, jasno je da je elektronski filter biser ljudskog uma.
„Jugoslavija nema osmišljen program zaštite životne sredine od zagađenja i ovo je jedan od napora da se organizovano priđe zaštiti, primenom efikasne i verifikovane metode ı tehnologije. Na domaćoj industriji je da prihvati proizvodnju filtera koje već desetak godina koriste uspešno Japan, SAD i zapadna Nemačka“, kaže dr Vujo Miljević, rukovodilac tima.
U Vinči je u toku realizacija probnog (pilot) postrojenja za prečišćavanje dimnih gasova i proizvodnju veštačkog đubriva
(dugačko deserak, a široko pet metara sa filterom koji zauzima prostor od osam kubnih metara) koje se ugrađuje u odvodu za
·gasove koji sagorevaju između
termoelektrane i dimnjaka. Ceo postupak је automatizovan. Stručnjaci „Borisa Kidriča“ ima-
'ju ambiciju da budu i proizvođa-
či vrhunske tehnologije, pa su sa Institutom ekonomskih nauka preduzeli prve korake u osnivanju mešovitog preduzeća za proizvodnju filtera. Na taj način bi se uvoz, često zastarelih tehnologija i veštačkog đubriva preokrenuo u izvoz na tržišta mnogih zemalja gde ovih savremenih prečistača još nema. Veliki zagađivači kao što su termoelektrane, već od sledeće godine moraće da ugrađuju savremene prečistače. ·.S. Jovičić
SREDA, 13. MART 1991. GODINE 25
KO JE USTVARI PUSTIO OTROV U NERETVU
Sa!
10 пре znaju
U prvi mah optužen je „Aluminij“, da bi se kasnije poкатаћо да гаје Клу О Ima li drugih trovača?
Mostar. — Nedavni najnoviji vomor ribe u dolini Neretve izazvao је oštre polemike u gradu kome je, izgleda, bilo dosta one druge politike. Neko je odmah požurio da bez bilo kakvih dokaza i analiza okrivi DP „Aluminij“ — tvornicu glinice.
Prebrze sudije nije obradovao izveštaj zvaničnih inspekcijskih organa mostarske opštine, potpisan od dvojice inspektora vodoprivrednog (Jasenko Krpo) i poljoprivrednog (Esad Spahić) — u kome stoji „da ispuštena мода 12 Туопсе glinice prema utvrđenim pokazateljima u okviru propisanih vrijednosti za vode II kategorije nije mogla biti uzrokom bilo kakvog uticaja po floru i faunu rijeke Neretve“, što važi i za kolektiv vazduhoplovne industrije „Soko“, koju Je takođe tretirala inspekcija. I pored svega ribarima i svima koji se bore za zdravu životnu sredinu na bilo koji način i zaljubljenicima u svoju Neretvu, to nije dovoljno. Tihi rat između njih i „aluminijaša“ traje odavno i ncdovoljni su bilo čiji i kakvi nalazi i bačene milijarde kada riba ugine.
Najnoviji pomor u Baćevićima i nizvodno stručna komisija kombinata u sastavu Franjo Sabol, Danilo Sudar, Božo Ljubić, Ranko Borjan i Ahmet Halilhodžić isključuje kao „svoju“ zaslugu, ističući da kritičnog dana niJe bilo kvarova na mernim uređajima na ispusnom kolektoru,
niti ijednog tehnološkog ispada. Zbog svega su u kombinatu ljuti na neke izveštače. „Dežurni krivac“ — Kombinat — upućuje da se krivac za najnoviji pomor potraži na drugoj strani, sve glasnije se čuju ekolozi kako ni nakon skoro tri godine nisu kažnjeni zagađivači iz maja '88. te kako ni ovaj put nikom ništa neće „faи U društvu sportskih ribolovaca „Neretva“ (Vid Čuljak) kategorično tvrde da je reč o ljudskom faktoru, iako se ne isključuje ni mogućnost diverzije ili „dinamit akcija“ koje su postale sve češće i bezobzirnije. Dok ne bude konačno utvrđeno od čega je stradala riba u Neretvi iz Veterinarskog: zavoda isključuju zarazne ili parazitske bolesti uz konstataciju da su uočena oštećenja na škrgama i perajima, što će, prema rečima mr Ivice Šudića, rasvetliti toksikološka analiza. U Kombinatu su svesni da će, i pored ulaganja ogromnih sredstava, i dalje neko vreme ostati prvi koje će u ovakvim situacijama razapinjati na stub srama. Ubeđeni su da bi se nešto boljim „pregledom“ u ovoj industrijskoj zoni mogao pronaći i kakav „jači“ zagađivač reke od njih, ili „Sokola“, koji će se ko zna do kada skrivati kao lisice iza vukova u narodnoj poslovici. Zasad, jedino ribe znaju. I, na žalost, nestaju. D. BANJAC
NOVA MODA U SAD — SPONZORSTVO NAD ZAŠTITOM PRIRODE
Indijana
7,
Trust za (zaštitu) zemlje otkupio je širom Sjedinjenih Država više od milion hektara, na kojima je zabranjen razvoj
U zapadnom Vajomingu, nedaleko od gradića Džekson ova rupa na više od 125.000 hektara nalaze se prekrasne planine, jezera i šume, zauvek sačuvane kao spomenik veličine američkih Stenovitih planina. To je nacionalni park Veliki Teton, u čijoj neverovatnoj prirodi čovek može da uživa dok mu iz nosa ne izraste mahovina. Nekoliko kilometara dalje, na Zmijinoj reci, nalazi se još gotovo 400.000 hektara šuma i livada, sa brzim potocima, stazama losova, rodinim gnezdima. ! ta zemlja je zauvek sačuvana, ali je ona zabra-
njena, ako niste los. To je dvoriš-
te Harisona Forda.
Dobrodošl: — metaforički, naravno — u nove prostore privatizacije, ili, sponzorstvo nad zaštitom prirode. Harison Ford je takozvana prava na razvoj u spomenutom dvorištu usutupio Trustu za zemlju iz Džeksona i tako ga zaštitio od razvoja.
Trust sada raspolaže sa više od milion hektara, što je više zemlje nego što zajedno imaju dva najveća američka nacionalna parka. Od Masačusetsa, gde „Prijatelji zvečarke“ poseduju oko 16 hektara, do Kalifornije, u 'kojoj Liga za zaštitu sekvoja ima oko 70.000 hektara pod gigantskim drvećem, Amerikanci uzimaju zemlju u svoje ruke — i izvan domašaja onih koji, ako vide sekvoju, misle da su videli budući „sekvoja“ tržni centar.
Kada je pre sedam godina počeo da traži zemlju u Vajomingu Ford nije imao pojma da će postati dobrotvor. Tražio je „ne više od pet hektara“ za kuću i ostalo što je potrebno glumcu milioneru. Posrednik za prodaju
nekretnina ispričao mu je O:
trustu u Džeksonovoj Rupi, organizaciji čiji cilj nije profit već zaštita zemlje: bolje je držati je pod korovom i kiselim drvećem nego je dati biznisu. Kada je ku-
pio 400.000 hektara i poklonio takozvana razvojna prava trustu, Ford je dobio garanciju da će zemlja ostati devičanska — i oslobođenje priličnog dela poreza zbog donacije. Pravno, Ford ima pravo da na svom terenu izgradi sebi kuću, i još po jednu kuću na svakih 15-20 hektara. Ali, on kaže da neće dopustiti više od pet kuća, po jednu za sebe i svako od svoje četvoro dece. „Ne mo-
gu da zamislim lepšu ostavštinu od nedirnutog, zaštićenog Коmada divljine“, kaže Ford. Pogotovo ako na njemu može i da se živi, dodali bismo.
Oko 900 lokalnih i regionalnih trustova u SAD otvorili su prostor za zaštitu sve vrste zemlje, uključujući farme i čak i zajedničke vrtove u gradskim centrima. Ova misija izgleda uspešnija od 39 godina starog Dženeral Motorsovog trusta za čuvanje zemlje, koji se specijalizovao
u spasavanju habitata ugroženih vrsta. Dženeral motors Je za svo to vreme, kako njegovi pred-
stavnici kažu, spasao oko dva miliona hektara u svih 50 američkih država. Novi trust mnogo lakše dolazi do cilja: „Ljudi teško shvataju kako bi mogli da spasu brazilsku prašumu“, kaže Džin Hoker, izvršni direktor Zajednice trusta. „Ovo je nešto što
možete da uradite“. Lokalne grupe često nalaze načina da uz prezervaciju zemlje organizuju i ograničeni razvoj. Takav je slučaj sa trustom iz Vermonta, koji čak pomaže gradnju jeftinih kuća. Ekološki čistunci se ponekad bune protiv bilo kakvog razvoja, ali se uvek mogu naći kompromisi, tako da se na primer, na nekim parcelama odobri gradnja da bi se zabranila na drugima, koje su, recimo, zbog vode značajnije. „Neplanska konzervacija je gora od neplanskog razvoja“, kaže Patrik Njunan,
predsednik Fonda za konzervaciju, koji trustovima i privatnim vlasnicima pomaže da isplaniraju razumnu upotrebu zemlje. Pokušaji da građani otkupe ekološki osetljivu zemlju ipak ponekad propadnu, kao što se nedavno dogodilo u Kanzasu. Jedan od najvećih komada devičanske prerije od tridesetak hektara, nestao je pod plugom, pošto je propao pokušaj da se otkupi i sačuva. Sadašnji vlasnik nije rekao šta namerava sa zemljom, ali o tome verovatno govori činjenica da će uskoro, samo nekoliko desetina metara dalje, proći novi put. Možda će se novi industrijski centar zvati „Devičanska prerija“. Buldožeri, uostalom, ne prestaju da rade na 51renju gradova s kraja na kraj Sjedinjenih Država, Корајца zemlju na čije čuvanje niko nije ni pomislio. Ekolozi znaju da, dok dobiju jednu, izgube stotinu bitaka. Ipak, ako ne bi dobili ni tu jednu — bilo bi mnogo gore.