Borba, 15. 03. 1991., S. 29
Да реј;
А
bičaji Jevreja
Prvi program Televizije Novi Sad u emisiji „Kulturna baština“ poklanja pažnju običajima Jevreja.
Vojvođanski. Jevreji zadržali su običaje koji vuka poreklo još od pradedova,-a ponegde su vezani. za verske običaje.
Џ ovoj emisiji su obrađeni običaji vezani za rođenje i vaspitanje deteta, venačnje, odnos. bračnih parova i na kraju, sve što je Vezano za smrt i sahraniivanie...
STVARAOCI
Nemi govor prostora |
Vangel Božinoski dobitnik. republičke nagrade „Borbe“ za arhitek-: turu (Makedonija), otkriva da u Skoplju postoji muzej. 'beskonačne umet-|
nosti, identičan jednom neostvarenom Le Korbizijeovom projektu. Go- || vori o Svetom brdu na. kojem se sakupljaju svi vernici različitih religija i i
pita se: da li-je tu nekada bio čudesni grad Magnezijum?
Kao kontrapunkt betonskih stambenih zgrada-u kojima živimo, Božinoski vodi gledaoće u Titov Veles, gde u Staroj mahali polako ргораdaju neobičnč, zakrivljene kuće, delo nekog перо, arhitekte. пе li to 5 UZOF та današnju: пала Поа S:
HRVATSKA TELEVIZIJA
Živeti zajedno
U poslednjoj-emisiji obrazovnog ciklusa" ет заједно“ род паslovom „Bejbi blu“, stručni saradnici dr Ljiljan Bastalić:i dr Zlatko Bastašić, upozoravaju đa se intenzitet prijateljstva menja s odrastanjem i Sažrevanjem. U mladosti prijateljstvo zna da bude snažno 1 isključivo, au zrelijem dobu pristaje na uvažavanje različitosti i dopušta nužnost DO laznih kriza između najboljih prijatelja.
SUBOTA, I
Ambis
· Proizvodnja: SAD, 1977. Režija: Piter Jejts Uloge: Žaklin Bise, Nik Nolt, Кореге So, Luis Goest
Reč Je O Ма premijeri avanturističkog trilera, snimljenog prema romanu pisca bestselera „Ajkule“ Pitera Benčlija. Uzbuđenje i dramatika, sekvence snimlje_ ne pod vodom, dobra gluma, Za_ nimljiv zaplet — osnovne su ka: rakteristike оуов filma.
Mladi par, Gelji i Dejvid OVO. _ de odmor na Bermudima. Roneći, ·naiđu na potopljen brod, teretnjak iz drugog svetskog: rata. Pri tome zapaze dve male ampule sa žutom tečnošću. i veliki korodirani medaljon. Ispostavi se, međutim, da je tu potopljena i flota španskog kralja Filipa pa Dejvid poveruje da su pronašli blago. Kasnije sazna da je u stvari pronašao olupinu teretnjaka „Golijata“, koji je prenosio о količine morfijuma... Britanski reditelj Piter -Jejts snimio je dvadeset filmova. Na sčbe je skrenuo pažnju filmom „Najveća pljačka voza“ što mu je donelo holivudski angažman. Afirmaciju i komercijalni uspch tiče“ filmom „Bulit“, dok upravo „Ambisom“ "prevazilazi autorsku krizu koja je trajala nekoliko godina i 112: nova se probija u vrh holivudske
РЕТАК, 15. МАРТ 1991. СОЕ 20
TU BIOSKOD
Ovonedeljni filmski program počinje, već po ustaljenom redu, dečjim filmom „Vučić među ljudima“, pričom o neobičnom prijateljstvu dečaka Samata i malog vuka. Film je sovjetske proizvodnje, snimljen 1988. godine u režiji Talagata Temenova i Bajana Sarigulova. Igraju: Ajkin Kalikov, Nuružuman Intibajev, Biken Rimova. U večernjem terminu na programu je američki avanturistički triler „Ambis“, reditelja Pitera Jejtsa.
Američki film iz 1983. godine, „Kuk i Peri“, reditelja Roberta Deja govori o uzbudljivim avanturama dvojice ljudi u njihovoj borbi da osvoje Severni pol. Igraju Ričard Čemberlen i Rod Stajger. U ponedeljak je na programu TV film Đorđa Kadijevića „Sveto mesto“, priča o misterioznoj sprezi Erosa i Tanatosa, seksusa ı smrti.
НЕ film” „Sofija Petrov:
“, reditelja Arkadija · Sirenka, na DrOOčaiHu je u utorak. Rađen je prema istoimenom romanu koji. govori o sudbini jedne sasvim obične žene. Igraju Ana Kamenkova, Vera ·Glagoleva, Aleksej Za-' mskij. U okviru Festovih premijera, u sredu je na programu američki film iz 1980. godine „Ima |: mesta za ljubav“, reditelja: Đžočla
.| Oliovskog. Reč je o zanimljivoj lju---
bavnoj priči u kojoj uloge tumače Ričard Drajfus, Emi Irving, Li Remik. U petak ćemo videti film Sema Pekinpoa „Balada o Keblu Ho-
e Filmski program na Trećem kanalu počinje francusko-italijanskom koprodukcijom iz:1964. 20-
LI REMIK: Ima li mesta za lju-
Po ustaljenom redu
TRISTANA: Ketrin Denev
dine „Šmokljan“, reditelja Žerara
Orija. Uloge: Burvil, Luj De Fines,
Beba Lončar, Alida Šeli. U nedelju
su na programu dva filma — itali-.
janski spektakl „Herkulov trijumf“, reditelja Alberta de Marzti-; na, sa Danom Vadisom, Marilu
Toro, Pjerom Kresnojom u glavnim ulogama, i japanski film „Južno od horizonta“ reditelja Seija Izumija. Reč je o trileru u kome glavne uloge tumače Koiči Ivaki i Narumi Jasuda. U utorak gledamo francuski film „Pandurska priča“, reditelja Žaka Deraja. Ovo“ je: adaptacija autobiografskog готаna inspektora Borniša u kojoj igraju Alen Delon, Žan-Luj Tretinjan,
Renato Salvatore. Španško-itali-"
jansko-francuska koprodukcija „Tristana“, reditelja Luisa Bunjuela, na programu je u četvrtak. To je priča o siromašnom starcu i njeвоуој usvojenoj kćerci u kojoj igraju Ketrin Denev, Fernando Rej, Franko Rej.
e Hrvatska televizija u subotu prikazuje „Tarzanovu najveću pustolovinu“ reditelja Džona Džilermana i „Takmičenje“ Džona Olinskog. U nedelju je na progra-. mu američki film „Stark“ Roda. Hoklomba, dok je-u ponedeljak: „Zakon linča“ Frica Langa. U utorak je film Kinga. Vidora „Prva: ргаспа пос“, док је та згед и одађran jedan od najslavnijih mjuzikla: svih vremena- „Pevajmo. na: kiši“ Džina Kelija i Stenlija Donena. Za petak je predviđen -američki -film: „Papirne lutke“ Edvarda Cvika:
Milutin MIŠIĆ
Novinarka Hrvatske televizije se raspitivala na TB bana Jelačića duk b V. PETKOVSKA o prijateljstvu i dobila niz zanimljivih odgovora. ргодиксце. ау | HRVATSKA TELEVIZIJA TU KADAR TELEVIZIJA BEOGRA!
Laponci ili за |
U pamet se
Putopisna reportaža Hrvatske televizije, snimljena je u severnim krajevima Skandinavije, pre svega u Norveškoj i Švedskoj, u krajevima u kojima žive Laponci, ili, kako oni žele da se zovu: Sami. To je
Laponija ili zemlja Sama. Sami ne
priznaju međudržavne granice i za svojim irvasima. mogu slobodno lutati i prelaziti granice tri zemlje: Norveške, Švedske i Finske.
U reportaži ćemo videti na koje načine Laponci održavaju svoj identitet i za kakva su se prava izborili u državama u kojima žive. Autori EO Tena Perišin i snimatelj Šime Strikoman, posetili su Laponsku televiziju i školu za male Laponce, u kojoj postoje posebni razređi za 05 остао
Još jednom se posvedočuje da је privođenje pameti najteže sprovodiv nauk na ovim našim prostorima. One koji povremeno podlegnu iluzijama da je konačno došlo vreme trezvenosti, surovo rastrezne, pored ostalog, i maratonski direktni televizijski prenosi sastanaka raznoraznih nivoa na kojima se svi kunu u dijalog a ustvari drže napadno isključive monologe. Zato
su i naša trešženja, zapravo, mučni mamurluci posle.
raspojasanih izliva raznoraznih ostrašćenosti. Izgleda tom mamurluku nema leka pošto se oduvek na ovim prostorima više cenila pogibija na barikadama nego opstojavanje sa manje patetičnog gesta i više odmerenog prosuđivanja.
Ta ishitrenost u kojoj se sopstvena kratkovidost često servira kao nacionalna dalekovidost prisutna je u svim segmentima televizijskog programa. Svedoči o tome i nekoliko emisija iz Obrazovnog programa: u kojima se razgovaralo šta iz novih školskih programa mo-
· že da nauči mlada generacija; Porazno je svedočenje
kompetentnih o tome kako sve više. sužavamo. niihov
istorijski kulturni vidokrug sve primetnijim zatvaranjem autora školskih udžbenika u republičke okvire, nacionalnu Istoriju i nacionalnu kulturu, shvaćenu pre kao bastion za zaštitu od drugih uticaja nego kao OtvoOren prostor za širenje vidika tih mladih ljudi. PreviđaJući staru muđrost da Je dete otac čoveka, mi upravo u presudnim godinama pravimo od njih trajne invalide sa pogubnim duhovnim manama.
Mada naoko bezazlenije, ništa manje značajno, je i
sve primetnije zastranjivanje autora likovne opreme u programima za decu. Poput svojih kolega iz dečjih pozorišta, sve češće su skloni, zarad što šokantnijeg likovno-estetskog dejstva na odraslije posmatrače, da prosto uplaše svojim rešenjima likova iz dečjih priča i snova one najmlađe kojima je taj program prvenstveno namenjen. Ako i treba upozoriti mališane na one ale i neprilike koje ih čekaju na putu ka svetu velikih, ne treba ih tako napadno prepasti, a tek zarad neke. pohvale estetskom dojmu od strane odraslih kojima „još samo ale а1е“;
Crnogorski
\slikari
Emisija Televizije Beograd „Ostavština za budućnost“, ovoga puta nam zaslugom Slobodana Slovinića i Dušana Jeknića, pokazuje nove tendencije u slikarstvu Crne Gore.
Slobodan Slovinić se pojavio krajem šeste decenije. Njegov poetizovani geometrizam spada u najbolja ostvarenja na tlu Crne Gore, a opus sadrži u sebi mnoga nasleđa mediteranske kulture. Sve je to dato u savremenom, modernom izrazu najnovijih strujanja, kod nas i u svetu.
Dušan Jeknić, mlađi po godinama, crnogorskom slikarstvu otkriva nove horizonte u pejzažima i u portretu, koji spadaju u najbolja
ostvarenja njegove generacije.
каца
ал о.
ма
ман Ва
пој
NJA
пи