Borba, 15. 03. 1991., S. 5

Ceed

i '

БОРБА – ЗАСЕДАЊЕ СКУПШТИНЕ СЛОВЕНИЈЕ |

ДНЕВНИК

Демос, а ни друге странке опозиције нису подржале предлог Борута Шукљеа о хитном раздруживању Ф Замерке Јанезу Дрновшеку због одсуствовања са седнице Председништва СФРЈ 0 Тоне Андерлич рекао да Хрватској у

свим потезима не верује

Љубљана. — Како се претпостављало, последњи догађаји у Београду иако нису били предвиђени за расправу, стиг-_ ли су на дневни ред редовног заседања Скупштине Словеније. Наиме, оцену о понашању

савезних институција убеде будуће бираче у свој патриотизам, понудили су, како је Јоже Смоле нагласио, расправу о понашању председника Јовића и армијског врха, због 03биљности ситуације. Његов

Сами што пре

Љубљана. — Друштво словеначких писаца јуче је апеловало на све словеначке политичке странке да се, без обзира на београдска догађања, не заносе мислима о могућој федерацији, конфедерацији Југославије у којој би места могла да нађе и Слове-

нија.

Последњи догађаји у Србији указују на потребу што бржег

раздруживања. Зато позивамо словеначку Скупштину, владу и Председништво Словеније да раздруживање што пре изведу. За Савез словеначких писаца у Србији влада потпуни ембарго над слободним протоком информација у медијима.

Друштво писаца Словеније осудило је нелигитимну интервенцију ЈНА која је нашла за сходно да се меша у актуелне политич-

ке догађаје.

Б.Ж.

председника Председништва СФРЈ др Борисава Јовића и армијског врха, на дневни ред

ставили су накнадно Веће оп-

штина и Веће удруженог рада, док се „Друштвено—политичко веће држало договорене стратегије, па ће о томе расправљати сходно закључцима седнице Председништва СФРЈ.

Додуше, социјалистички посланици, који не пропуштају ни једну прилику да на рачун

страначки колега Борут Шукље, шта више је предложио да се више не чека ни тренутак и Словенија одвоји од Југославије. Тек када се то учини, нагласио је Шукље, треба разговарати са Хрватском и Македонијом. Но, социјалистима се у друштвено— политичком већу нису придружили ни представници „Демоса“ ни странке опозиције. Јанез Јанша је нагласио да не треба расипати

снагу у празно, односно треба прво сачекати исход седнице. Милан Потрч је подсетио да Словенија има уставне амандмане који је штите, те да се евентуално разглашавање ванредног стања никако не би могло да односи и на Словенију. Делегат Савезне скупштине и члан словеначких либералних демократа, Тоне Андерлич, саопштио је да је био че-

„тири дана у Београду. Полазе-

ћи од онога што је видео на Теразијама Андерлич је миш-

„љења да не треба одлучивати ·

наврат-нанос, те да је погрешно "доносити изхитрене закључке на основу новинских извештаја, којима се и у словеначком случају може приговарати, када је извештавање у питању. -

Андерлич је замерио др Јанезу Дрновшеку што је одсуствовао са битне седнице Председништва СФРЈ, и то у тренутку када се радило о судбоносном гласању. Андерлич је рекао да хрватском руководству „у свим потезима не верује“, а закључио је да је недопустиво да по истим судбоносним словеначким питањима председник Милан Кучан говори једно, а др Дрновшек друго.

ЧЛАН СИВ ВЕСЕЛИН ВУКОТИЋ О ТРАНСФОРМАЦИЈИ ДРУШТВЕНИХ ПРЕДУЗЕЋА У ПРИВАТНА И МЈЕШОВИТА

Порези пријете држави

Није паметно што у посљедње вријеме већина република прибјегава пове-

ћању пореза јер тиме сијеку грану н

же се до већег капитала

Београд. — Најновије повећање пореза, коме прибјегава већина југословенских републичких држава да би потонуле своје испражњене буџете, или из било ког другог разлога,

= сасвим сигурно ће имати нега-

тивне посљедице по саме одлучиоце. Рупе у било којој благајни тако се неће попунити. Напротив. јер само мањим порезима се може доћи до већег капитала. И до бржег укупног развоја. Значи, свака држава која тако повећава порезе сијече грану на којој стоји.

Ово је, поред осталог, у јучерашњем разговору са новинарима, рекао члан СИВ-а и директор савезне Агенције за преструктуирање _—_предузећа Веселин Вукотић.

Свако заустављање процеса трансформације · друштвеног власништва у приватно значи одлагање основног циља реформе: да привреда и друштво постану економски ефикаснији и политички демократскији, нагласио је Вукотић. Додао је да је до данас процес приватизације захватио око 1000 југословенских предузећа. У земљи су, иначе, до краја про-

шле године основане 52.000

ШТЕТНИ РЕПУБЛИЧКИ ПОРЕЗИ: Веселин Вукотић

приватних фирми, мада још увијек претежно услужних пошто је то засад, због нефлексибилности друштвеног сектора, најпрофитоноснији посао. Бројка није мала, али у друштвеном производу приватни капитал учествује мало. Тек са око 15 одсто.

Савезна влада, нагласио је Вукотић, сматра неоснованим све учесталије оптужбе да савезни Закон о друштвеном капиталу, којим се предвиђа ссљење дијела друштвеног капи-

а којој стоје. Само мањим порезима сти-

тала из предузећа у приватне руке кроз масовно дионичарство радника, грађана и пензионих фондова, подстиче тобоже распродају, пљачку и злоупотребу друштвене својине. Таквих случајева, додуше, има. Али као што никакав кривични закон не може искоријенити кривична дјела, тако ни овај, ма какав био, појединачне злоупотребе не може елиминисати. То међутим није разлог да се закон не примјењује, ако омогућава — а омогућава — да се у догледно вријеме и привређивање и управљање предузећем учини ефикаснијим.

У неким републикама — засад управо у Словенији и Хрватској, а чује се да ће нешто слично припрема и у Србији на сцени је настојање да се „суспендује“ савезни Закон о друштвеном капиталу. СИВ, истина, не сматра да је сваки детаљ његовог модела најпаметнији. Начин трансформације неефикасног друштвеног власништва у ефикасније приватно и мјешовито — има више. Не ваља, међутим, ако се процес зауставља.

Д. ВУЧИНИЋ

ПЕТАК, 15. МАРТ 1991. ГОДИНЕ 5

ОДГОВОРИ РАДОВАНА КАРАЏИЋА НА КОНФЕРЕНЦИЈИ ЗА ШТАМПУ У СДС БиХ

Богићевић није поднео оставку;

У Председништву будуће савезне државе једно стално место за Муслимана и једно променљиво за Србе и Хрвате Ф У Београду оспорен део политике СПС Ф Замерке директору ТВС Ненаду Пејићу e TB „Студио Б“ није објективан

Сарајево. — Вест агенције ХИНА да је Богић Богићевић поднео оставку у Председништву СФРЈ јуче у Српској демок-

ратској странци БиХ није из-

ричито ни демантована, ни потврђена, али је председник странке Радован Караџић изјавио да „мисли да Богићевић није поднео оставку“. 3 Представник ове Републике у савезном: Председништву биће промењен у мају, када ће уместо Богићевића доћи Србин из СДС, а пола године иза тога замениће га Муслиман.

"Такав је био договор владају-

ћег националног блока, објаснио је Караџић и додао да он не оспорава „да је Богићевић Србин, али Богићевић не припада странци која заступа Србе у БиХ“.

Лидер СДС изложио је кон-

цепт према коме би у Председништву будуће савезне државе постојало једно стално место за Муслимана и још једно стално и замењиво место за Србе и Хрвате из БиХ. СДС се јуче први пут огласио поводом познатих догађаја у Београду. Тако је између осталог Радован Караџић изјавио да је било задовољство слушати опозиционе посланике у Народној скупштини Србије, а посебно Слободана Ракитића и Драгољуба Мићуновића. „Већина у парламенту мора бити стрпљива и захвална опозицији што има вољу да коригује власт“, изјавио је Караџић. „Ми у БиХ трудићемо се да уважавамо своју опозицију и будемо јој захвални што ради конструктивно, а то значи врши стални демократски притисак на власт“.

Упитан како је доживео звиждуке београдских студената, гађање кексом, папирима и остале облике негодовања, Караџић рече да су студенти звиждали и патријарху Павлу, те да њега лично нико није гађао“, „да је негодовао само милитантни део СПО, а сту-

денти су тражили да им се 06ратим...“. Како је објаснио Караџић, у београдским протестима „нигде није био оспорен Слободан Милошевић“, него је оспорен део политике СПС у односу на уређивачку политику у медијима, што је била најслабија карика у систему коју су држали „ригидни људи“. Караџић је сличне догађаје, односно уређивачке смене — али без демонстрација — предвидеоиу другим деловима југославије. У овом контексту освруно се на директора ТВ Сарајево Ненада Пејића који је упутио

· подршку учесницима београд-

ског протеста и дословно изјавио: „Покајаће се Пејић што је подржао оно што је подржао на начин на који је подржао!“

Поводом изјаве Драгутина Зеленовића, " председника српске владе да су имали грдне проблеме не би ли спречили упаде у српске општине ван Србије, Караџић је рекао да „постоје неке информације да је постојала опасност од упада у неке општине у Хрватској“, те да је Зеленовић поменуо Столац (БиХ) само као место у коме би се организовао могући збег Срба из Метковића. Коментаришући сусрет делегације СДС Славоније и др Фрање Туђмана, Караџић је рекао да не зна да ли је та делегација имала овлашћење „целог СДС Славоније“, да је требало да сачека да њима дођу хрватске власти, али да су тиме што су они први отишли на разговор добили велики политички поен.

Додајмо још да је Радован Караџић „између осталог 06јаснио да ТВ „Студио Б“ није објективан, има злурадости, потпуно је сврстана“, што је објаснио као „вероватну последицу претходног сврставању Митевићеве телевизије“.

Д. ПУШОЊИЋ

ЦРНОГОРСКА ВЛАСТ РАЗГОВАРАЛА СА ПРВАЦИМА ОПОЗИЦИОНИХ СЕРАНАКА

Консензусом из тешкоћа

Однос власти према опозицији, а посебно однос државних средстава информисања — био у жи-

жи разговора

ТИТОГРАД. — Прекјуче, послије подне, челници црногорске власти имали су састанак са првацима -опозиционих странака заступљених у парламенту. Новинари о томе нијесу били званично обавијештени, јер је, како смо накнадно сазнали, било предвиђено да састанак буде 6ез њиховог присуства. Састанак је, ипак, пратио одређен број новинара који су незванично или накнадно били обавијештени о њему.

Према накнадним сазнањима „Борбе“, која није била обавијештена о скупу, смисао састанка је, према ријечима Мо-

мира Булатовића, предсједника Предсједништва СР Црне Горе, био да се постигне грађански консензус у републици, како би се створили што квалитетнији услови за превладавање тешке економске и социјалне, аи туације.

Мако је овај састанак са опозицијом власт жељела да представи као уобичајен, остао је утисак да је до њега дошло захваљујући првенствено догађајима у Београду. Власт је, чини се, жељела да, нудећи сарадњу опозицији, предуприједи могуће нежељено изражавање незадовољства ван пар-

ламента. Д. ВУКОВИЋ