Borba, 07. 05. 1991., S. 23

; |

(DOĆI

ZELENI SVET

NA JAVNOJ RASPRAVI U HRVATSKOJ KRITERIJI ZA IZBOR LOKACIJA ZA

NUKLEARKE

Ozračeni otpad nije problem?

Damir Subašić: Danas već možemo obilježiti 15-godišnjicu pokušaja nalaženja lokacije za otpad iz Krškog, no to za nas nije ni financijski ni tehnički problem

— Hrvatska jest izradila kriterije za izbor lokacija za termoelektrane i nuklearne objekte. Ti su kriteriji sada na javnoj raspravi. Ovih dana pregledala ih je i grupa od četiri eksperta Međunarodne agencije za atomsku energiju. Radili su ovdje puna dva dana i zaključili da je naš pristup tom problemu dobar i potpuno u skladu sa svjetskim kriterijima. U osnovi oni ne nalaze bitnih primjedbi. U razgo-

voru s desetak naših stručnjaka ·

ukazali su na neke detalje koji će biti korišteni u daljnjem radu na toj studiji — izjavio je mr Damir Subašić, načelnik odjela za nuklearna postrojenja u Ministarstvu energetike i industrije Hrvatske.

Na pitanje novinara — da li to ide u prilog tvrdnji da je Hrvatska pristala da na svom terenu prihvati već nagomilani nisko i srednje ozračeni nuklearni otpad u Krškom, mr. Subašić je jasan:

— To nikako ne znači da je Hrvatska već na bilo što pristala u vezi odlaganja otpada nuklearke u Krškom. U razmišljanju o toj elektrani uvijek smo polazili

:'od toga da sve treba dijeliti na-

pola sa Slovencima, pa i kada se razmišlja o otpadu. Mi dosta dugo pokušavamo naći lokaciju za otpad nukelarke. Danas već možemo obilježiti 10, čak 15-godišnjicu tih pokušaja. No, to za nas nije nerješiv problem ni tehnički, ni financijski. Osnovni je problem lokacija, i otpor javnosti. A radi se na tome da u pregovorima sa Slovenijom razrješimo odlaganje otpada NEK-a, ali i svega drugog ozračenog otpada iz naših bolnica, instituta i

POGLED U NUKLEARKU: „Krško“

drugih izvora koji se znaju naći i na smeću. Mr Subašić ponavlja — ne

dolazi u obzir da jedna republi.

ka preuzme sav otpad od nuklearke. Ili, pojašnjava, u obje re-

FINSKA: KAKO IZBEĆI ENERGETSKU KRIZU

Povratak nuklearkama?

Potreba da se poveća proizvodnja energije i već pomalo zaboravljeni Černobil aktuelizovali su ideju o novim nuklearnim elektranama .

(Specijalno za „Borbu“ od dopisnika Tanjuga)

Među temama koje će se uskoro naći pred novim finskim parlamentom, „konstituisanim posle martovskih izbora biće, kako se veruje, i pitanje izgradnje novih nuklearnih centrala u zemlji. lako su, „posle Černobila“ i Finci odlučno dizali glas protiv nuklearki, takve tonove, u poslednje vreme, sve više smenjuju zahtevi za izgradnju novih reaktora, što je praćeno tvrdnjama da je to jedini put da se izbegne energetska kriza.

Glavni „izvor“ takvih ideja je u industriji, odakle stižu procene da Finska treba — to što pre — da započne izgradnju pete, pa čak i šeste atomske centrale.

Proteklih godina u zemlji je neprestano povećavana potrošnja električne energije. U tek započetoj deceniji, uprkos znacima privredne recesije, računa se na novi skok potrošnje struje i energije uopšte. Apeli za štednju, mada verbalno prihvaćeni, ne daju očekivane rezultate jer, kako ističu statističari, gotovo niko nijc sklon da sc liši clek-

~ ~

tričnih naprava, počev od aparata za brijanje.

Stručnjaci su izračunali da bi Finska, u cilju održavanja standarda i tempa razvoja, do kraja veka morala da poveća svoje energetske kapacitete, odnosno produkciju za četvrtinu. Nema, međutim, jasnih predstava o tome kako da se taj cilj ostvari. Situacija postaje utoliko ozbiljnija što Je sve neizvesnije kako će, u narednim godinama, teći uvoz energetskih sirovina iz SSSR-a. Prošle godine je, na primer, od „velikog. komšije“ dobijeno samo oko 6 miliona tona nafte, što je nešto više od polovine planirane i dogovorene količine.

Nafta je, inače, glavni izvor energije u Finskoj. Oko 32 odsto energetskih potreba privrede i domaćinstava podmiruje se korišćenjem petroleja. Učešće nuklearne energije je — 15, a uglja oko 11 procenata. Prirodnim gasom, koji neki sada pominju kao pravu alternativu, zadovoljava se manje od 6 odsto energetskih potreba i nije, čini se, realno očekivati da bi tu brzo mogao da se nađe oslonac. Zato je sve više „tipovanja“ na nuklcarke.

publike napravit ćemo kriterije, odabrati eventualne lokacije, ispitati ih, a potom se dogovoriti gdje i koliko će tog:otpada biti pohranjeno.

T. BOHUŠ

U štampi su već „procurele“ informacije o, navodnim, preliminarnim pregovorima sa graditeljima nuklearki. Kao glavni kandidat označena je Švedsko-Švajcarska. firma ABB („Asea Braun Boveri), koja je ranije izgradila dve nuklearke u Finskoj. Druge dve su podigli Sovjeti, u saradnji sa jednom domaćom kompanijom. Istaknuto je, takođe, da sovjetska tehnologija sada, zbog iskustva sa Černobilom, nema šansi u kandidovanju, a kao zainteresovani graditelji pominju se još nemački „Siтепз“ 1 nemačko-francuska kompanija NPI.

_ Prethodna finska vlada, ustoličena 1987. već na startu je stavila do znanja da nikakva izgradnja novih nuklearki ne dolazi u obzir. S obzirom da je to bilo „sveže“ postčernobilsko vreme, takav stav je bio ne samo očekivan, nego i jedino moguć. Nova vlada, kako se ističe, neće, čini se, moći da bude tako „tvrda“ po istom pitanju. Da li će se nuklearke, ipak, graditi ostaje da sc vidi. Zahtevi da se to učini imaju sve više pristalica.

Jovo VUKOVIĆ

UTORAK, 7. MAJ 1991. GODINE 23

И BOVAN KONAČNO DOBIJA STA-

TUS IZVORI

TA PRVOG RANGA -

Žeđ zaštitnik.

okoline

Ulaskom Sokobanje u snabdevanje vodom iz fabrike

„Bresje“ zagađivači će konačno morati da se povuku

Da li će uključivanjem Sokobanje u aleksinački sistem vodosnabdevanja „Bresje“, biti eliminisani svi zagađivači reke Moravice i akumulacije „Bovan“? Odgovor na ovo pitanje je hoće. Jer, samim tim što će posle prerade u postrojenju „Bresje“, građani Sokobanje vodu iz akumulacije „Bovan“ i sami koristiti za piće, dovoljna je garancija da

će svi zagađivači reke Moravice.

sa ovog područja, od njenog izvora kod Čitluka, do ulivanja u Jezero, biti „eliminisani“.

I pored mnogih apela iz Aleksinca, Sokobanjci su do sada malo bili zainteresovani za rešavanje ovog problema.

Pre pet godina Aleksinac je svoje probleme sa vodom za piće rešio gradnjom fabrike vode „Bresje“ koja koristi akumulaciји „Bovan“, na sredokraći put Aleksinac-Sokobanja. Projektovani kapacitet ovog postrojenja, koji su Aleksinčani izgradili samodoprinosom, je 600 litara vode u sekundi, s tim što trenutno tzv. izvodni kapacitet iznosi 300 litara.

Svojevremeni pokušaji aleksinačke opštine kod nadležnih republičkih organa da reka Moravica i sliv akumulacije „Bovan“ dobiju status izvorišta prvog

„ranga, nisu urodili plodom. Ob-

razloženje koje je u vezi s ovim predlogom pre šest godina dalo tadašnje Izvršno veće SR Srbije, svodi se na to da se status akumulacije „Bovan“ ne treba menjati, jer se vodom snabdeva sa-

mo jedna opština (!), da u blizini jezera prolazi put za Sokobanju, da se u slivu Moravice nalazi jedno banjsko lečilište, kao i poljoprivredna zemljišta na kojima se upotrebljavaju hemijska sredstva za zaštitu poljoprivrednih kultura itd.

Sve to, međutim, za Aleksinčane nije bilo ubedljivo, a uz to ukazivali su i na neprincipijelnost jednog ovakvog stava, smatrajući da se njime nedvosmisleno štite interesi Sokobanje, ponajviše zbog toga što bi prihvatanje njihove inicijative nadležnim u sokobanjskoj komuni nametnulo obavezu zaštite otpadnih voda. Uostalom, i u samom obrazloženju Izvršnog veća, navedeno je da Izvršni savet SO Sokobanja predlaže da se ne čini nikakva izmena dosadašnjeg statusa bovanske akumulacije, što je sasvim razumljivo kada se zna da prečišćavanje otpadnih voda zahteva i ogromne pare.

Takva sasvim suprotna razmišljanja ipak nisu megla u nedogled da traju, pa su parlamenti ove dve komune nedavno usvojili istovetnu odluku o pripremanju prostornog plana područja posebne namene sliva vodoakumulacije „Bovan“.

Izrada ovog plana biće poverena nekoj od stručnih organizacija, a sredstva će obezbediti obe opštine, dok će izradu vodoprivredne osnove sliva reke Moravice finansirati Društveni fond za. vode Srbije.

D. STOJANOVIĆ

TOPLICA POSTAJE JEDNA OD NAJOTROVNIJIH

REKA SRBIJE

Oružane

straže

na deponijama

Kuršumlijskom „Kopaoniku“, jednom od giganata drvne industrije u Srbiji, nedavno je dodeljen „Crni list“ kao jednom od najvećih zagađivača, ne samo topličke regije već i Republike. Da zlo bude veće, kuršumlijski „Kopaonik“ nije jedini zagađivač ove regije. Iz dana u dan sve Je više onih koji ovu regiju, koja je svojevremeno bila jedno od najčistijih pa čak i najlekovitijih područja Srbije (samo kuršumlijska opština ima tri banje), zagađuju tako da je sve već dovedeno na rub ekološke katastrofe. Zagađenje Toplice a ı čitave regije, priča je za sebe. Rekom pluta, pored svih ostalih otrova, najmanje 700 puta više fenola od dozvoljene granice. Dugogodišnje proticanje fenola izazvalo je i zagađenje čitave okoline pa su ugrožene poznate topličke bašte, jer, kako tvrde stručnjaci, voda iz Toplice nije više upotrebljiva čak ni za polivanje.

Da se malo razmišlja o budućnosti ove regije, Bovori primer iz Prokuplja. Industrija fil ca i grebena „Tatko“, DP „Hisar“ i „Fiaz“ i Još neki prokupački zagađivači, iako imaju filtere za prečišćavanje otpadnih voda, ne uključuju ih da bi, kako nezvanično saznajemo, „duže trajali“.

·Ekološko društvo „Toplica“ u Prokuplju, na čijem se čelu nalazi doktor medicinskih nauka i narodni poslanik dr Dragoljub Mirković, pokušalo je da ove zagađivače „urazumi“ i privoli ih da uključe filtere, ali bezuspešno. Kuršumlijski „Kopaonik“, jedan od najvećih zagađivača ove regije, ima izuzetno dobar projekat da svoje otpadne vode dovede na nivo kanalizacionih, međutim, za ovaj projekat, koji bi, prema prošlogodišnjim cenama koštao oko 18 miliona dinara ı za koji bi Vodoprivreda iz Niša obezbedila 50 posto novca, jednostavno nema para jer radnici primaju minimalce.

U Babinom Potoku je bilo svega i svačega, pa i oružanih straži da zaštite odlaganje smeća jer, na primer, „Fiaz“ dnevno odloži ovde oko pet tona azbestne prašine koja je, kako tvrde stručnjaci, kancerogena. Samo u ovom selu je tokom protekle godine zabeleženo 30 slučajeva oboljenja žutice.

Skupština opštine Prokuplje je pokušala da reši ovaj problem, međutim, kako se nezvanično saznaje, prema nekim istraživanjima, deponija će ovde ostati narednih 20 godina!

R. DELIBAŠIĆ