Borba, 11. 05. 1991., S. 2

2 SUBOTA-NEDELJA, 11-12. MAJ 1991. GODINE

SKUPŠTINA JUGOSLRVIJE: DELEGRTI OBR DOMA ODLOŽILI PROGLRŠENIE TRI NOVA.

prekinule zasedanje

Delegati Hrvatske, Slovenije i kosovski Albanci pripretili da će napustiti sednicu ukoliko se proglasi „nelegalno i protivustavno“ izabrani član sa Kosova, ali su se istovetnom ucenom poslužile i delegacije Srbije i Vojvodine, ukoliko se proglašenje razdvoji, zbog, čega je sve odloženo

Kao što je i nagovestio na sednici Saveznog veća u četvrtak Ante Krstulović (Hrvatska) je prvi postavio pitanje — kako je predložen i izabran član Predsedništva sa Kosova i na osnovu kog ustava. Njega je juče zanimalo zašto još nije dobio odgovor na ranije postavljeno isto pitanje Ustavnoj komisiji. Pošto je pred Ustavnim sudom Jugoslavije u toku postupak ocene ustavnosti Zakona o prestanku rada Skupštine Kosova koji je donela Narodna skupština Srbije, Gojmir Komar (Slovenija) smatra da bi izbor člana Predsedništvo prejudicirao odluku Suda na šta savezni parlament nema nikakvo pravo. On takođe kaže da je Ustav Srbije faktički promenio Ustav SFRJ kad je reč o po-

Federaciju „otpisati“

Peter Hedžet delegat iz Slovenije u Saveznom veću uputio je saveznom parlamentu predlog zakona o utvrđivanju uspostavljanja državne suverenosti jugoslovenskih republika i funkcionisanja federacije do zaključenja dogovora o budućnosti Jugoslavije. U predlogu zakona koji treba kako naglašava da se usvoji po hitnom postupku, Hedžet traži, da Skupština SFRJ objavi da su svi do sada proglašeni republički ustavi legitimni, da su republike pravne naslednice SFRJ te da će preuzeti sraz merni deo obaveza nastalih u periodu zajedničkog življenja u SFRJ. Uključujući i obezbeđenje socijalne sigurnosti zaposlenih u organima federacije.

Prema predlogu Hedžeta federacija bi trebalo da se odrekne svih prava na teritorijama republika, a do postizanja konačnog dogovora bile bi garantovane i unutrašnje granice. Svako mešanje federacije u poslove suverenih republika Hedžet predlaže da se okvalifikuje kao teško krivično delo.

ložaju autonomnih pokrajina. Ražvijajući dalje ovu tezu Коmar upozorava da upravo zbog toga predstavnici pokrajina u saveznim organima nisu više predstavnici autentičnih interesa svojih sredina nego predstavnici interesa Republike Srbije. Srbija bi izborom člana Predsedništva iz obe pokrajine faktički imala tri svoja predstavnika što dovodi druge republike koje u Predsedništvu imaju po jednog u neravnopravan položaj.

Miroslav Zdravković, (Srbija) tvrdi da je pitanje izbora člana Predsedništva iz Kosova i Metohije u nadležnosti Skupštine Srbije. On je naveo ida su Parlamentu dobro poznati razlozi zbog kojih je raspuštena Skupština Kosova čije je nadležnosti, Па bazi svog Ustava Srbija preuzela. Replicirajući Zdravkoviću Kureteš Saliu (Kosovo) kaže da poznati razlozi za raspuštanje pokrajinske skupštine ne mogu biti opravdanje za preuzimanje njene uloge od strane Republike. On je zamerio Predsedništvu SFRJ što se pomirilo sa razreše: njem svog člana sa Kosova čime je, „izvršen svojevrsni državi uđar na šefa države kod nas“. Radoman Božović (Srbija) opet

suprotno: Skupština Srbije je na ustavan i zakonit način, sve dok se to ne ospori, preuzela sva prava i obaveze SAP Kosovo, nakon proglašenja tzv. kačanićkog ustava. | У

Zarija Martinović (Srbija) se zalagao, za prekid rasprave s obzirom da se radi o formalnom činu proglašenja. uobičajenom za ovakve prilike.

Milisav. Milenković (Srbija)

- je, ponovio da je licemerno bra-

niti Ustav čak i tada kada republika emituje javne poruke da će se 26. juna razdružiti. od Jugoslavije. Irfan Ajanović potpredsednik Skupštine SFRJ pozivajući se i na Ustav i na Poslovnik o radu, više puta US-

tvrdio da i nije bilo potrebe da

se proglašenje stavi na dnevni red, jer to predviđa član 322 Ustava. Zdravko Grabar (Hrvatska) je svemu onome što su rekle njegove republičke kolege dodao: kada se proglašavao član Predsedništva iz Hrvatske sve je bilo važno — i kvorum i glasanje, a sada ispada da nije. Ja nisam li-

cemeran kako kažu neki, već gospodin Milenković koji se zalaže za takozvanu demokratsku ravnopravnu zajednicu naroda i narodnosti, a traži dva glasa u Predsedništvu. Ni intervencija predsednika Skupštine dr Slobodana Gligorijevića da se, pošto ima predloga, delegati oko njih izjasne a rasprava prekine, nije pomogla. :

Što Je više ljudi izlazilo za govornicu to su Stavovi bivali is-

ključiviji i čvršći: „Ustav SFRJ svi bez izuzetka i povređujemo, kazao je Zdravko Zabukovec, ali to ne smijemo učiniti bar u elementarnim a tako značajnim stvarima“. Zabukovec je napomenuo da se ne radi o pukom „svečanom: proglašenju nekog organa“, već o flagrantnom kršenju svih ustavnih odrednica od Avnoja do danas.

„Ako pokrajine to hisu, onda ni njihovim predstavnicima nema mjesta u organima federaciji, a ako jesu, ti predstavnici moraju biti izabrani kako Ustav tačno propisuje“, bio je Zabukovec, čini se argumentovano, i odlučan i decidiran. Predložio Je stoga da se danas proglasi samo predstavnik Crne Gore, koji i nije sporan. Slično su govorili i Ante Beneti, Milivoj Jurinjak i Petar Šale (svi iz Hrvatske). Naglasili su da hrvatska delegacija, ustraje li se na ncustavnom OZakonjenju tako sudbonosne odluke, neće učestvovati u glasanju.

Suprotstavio se Zarija Martinović (Srbija) tvrdnjom da se ni

njemu Mesić možda ne sviđa, ali ·

„ga nije osporavao pošto ga je izabrao Sabor Hrvatske. Alek-

KLE SVAĐE: Stari članovi Predsedništva SFRJ sa neizabranim j

sandar Bakočević je dodao da su sve odluke o raspuštanju organa na Kosovu i o predlogu kandidata iz te pokrajine „u skladu sa ustavom. i zakonima Republike Srbije“.

Na to je odmah reagovao An-

'te Krstulović: Mesić je bio legi-

timni kandidat legitimnog sabora Republike. On nije proglašavan na osnovu ustava Hrvatske, već Ustava SFRJ, u Skupštini

Kompjuter umesto puške Naglašavajući da govori u ime građana istočne Slavonije, Blaženka Knjaz (Hrvatska) je apelovala da se postojeći problemi moraju rešavati na miran i civilizacijski način, organizovano i u institucijama sistema republika Hrvatske i Srbije, jer ulice treba da služe za

mirnu šetnju građana.

Slavonija i Baranja postale su danas područje kojima harače razne samozvane grupe koje uznemiravaju sve građane. One ne pripadaju narodu koji tii živi, Jer su se i građani srpske nacionalnosti ogradili od njih. Ko su ti ljudi, ko su kolovođe? LOBI

Istražni sud u Osijeku'dao je nalog za hapšenje Vojislava Šešelja

Predsedništvo odlučuje, · ministar naređuje ~

Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, za razliku od drugih saveznih organa, Javlja se u dvostrukoj ulozi: kao savezni organ uprave za narodnu odbranu i kao vojni organ za štabne i druge stručne poslove Predsedništva SFRJ. -

Ovo je SIV odgovorio Petru Hedžetu na delegatsko pitanje kako je mognće da Štab Vrhovne komande oružanih snaga svoje stavove o stanju u zemlji i Armiji dostavlja i zauzima pre nego što je o tome informisana i raspravljala Skupština SFRJ.

U odgovoru se dalje objašnjava da ovaj Sekretarijat kad deluje kao Štab Vrhovne komande deluje za potrebe Predsedništva SFRJ. Tada svoje procene ne podvrgava prethodnoj raspravi u Skupštini SFRJ. Zbog određenih poslova na nekim sednicama (Predsedništva, SIV-a, Skupštine) saveznog sekretara s punim ovlašćenjima mogu. zastupati njegovi zamenici, što je i zakonom propisano. -

Oružane snage SFRJ kaže se u odgovoru, na drugo Hedžetovo pitanje štite nezavisnost, suverenitet, teritorijalnu celokupnost i Usta-. vom SFRJ utvrđeno društveno uređenje zemlje. O njihovoj upotrebi u miru odlučuje Predsedništvo SFRJ. ;

„Prema tome Ustavom i saveznim zakonima ne predviđa se upotreba oružanih snaga SFRJ u ostvarivanju Ustavom zagarantovanih prava i sloboda građana. Međutim, ako bi zloupotrebom ovih prava javni red i mir bili narušeni u širim razmerama, ili u vanrednim prilikama, izričito je propisano (član 100. stav 3 i 4 Zakona o opštenarodnoj odbrani) da jedinice i ustanove JNA izuzetno mogti. biti upotrebljene za izvršavanje zadataka društvene samozaštite.“ Odluku o toj upotrebi jednica JNA donosi Predsedništvo SFRJ, a nji-

čija neregistrovana stranka raspiruje nacionalnu mržnju. Od takvih bi se trebale ograditi i ostale republike. Trebalo bi zabraniti rad istih, je podstiču mržnju, stvaraju nasilje i time ugrožavaju ljudska

prava i živote i to živote mladih ljudi svih nacionalnosti. Tu nema.

dobitnika, jer svi gube i cena je neizreciva. Jer ljudski životi su neprocenjivi, naročito mladih kojima umesto oružja u ruke treba daii kompjutere. 7 ; . OL

hovu upotrebu naređuje savezni sekretar za narodnu odbranu. ·

SFRJ. „Kako se to može u Skupštini Jugoslavije pozivati na ustav Srbije „rušeći Savezni“ upitao je Krstulović. ·

T Jusuf Alagić (BiH) i Perr Hedžet i Martin Mlinar su Zatražili da se potvrdi samo izbor člana Predsedništva SFRJ iz Crne Gore (eventualno i iz Vojvodine). U protivnom, rekao je Mlinar, „iako teška srca moram reći da delegacija Slovenije neće moći učestvovati u glasanju“. Riza Aljaj i Kurteš Saliu su ponovili da „ne može skupština jedne federalne jedinice birati predstavnika druge“, te da „ne bi trebalo da i savezna skupština postane saučesnik u necustavnim rabotama“. «

Гтако и ђезкгај. бомогпте! 51 se smenjivali, argumenti ponavljali. Jednosatna pauza. produžila se na:dva i:pe sata, posle čega je:predstavnik:obe zakonodavne — pravne. komisije saopštio. delegatima da. zajednička sednica treba da. se nastavi utvrđivanjem dnevnog: reda na osnovu podnetih amandmana, što je odmah izazvalo Aleksandra Bakočevića,.da u ime delegacije Srbije saopšti da će sc „u:slučaju da

Cijepanje

Neka mi je dopušteno podsje-. titi na velike napore Saveza komunista Srbije, odnosno Socijalističke partije Srbije da dođe do ukidanja socijalističkih, autonomnih pokrajina, a poglavito njihovog statusa — konstitutiynog elementa SFRJ — tumačeći to kao državotvorni element koji Srbiju cijepa u tri države.

Na jednoj od konferencija za tisak poštovani predsjednik Republike Srbije, potaknut novinarskim pitanjem o razlozima postojanja tri člana Predsjedništva SFRJ iz države kojoj je on na čelu, a koja se cjelovito i energično ujedinila, odgovorio je tako što je istakao da je ta činjenica Srbiji nametnuta Ustavom iz 1974. Dakle, pored ustavnoprav-

- nih razloga sada su se stekle i

političke mogućnosti da se ova nametnuta obaveza Srbiji, a koja je prisijava da u Predsjedništvu SFRJ ima tri člana i tinić bude trostruko nadmoćna ostalim bratskim republikama, konačno odbaci. Time će i Predsjedništvo imati normalan broj članova, što će se odraziti na kvalitet njegovog rada, a svima nam je stalo da rad kolektivnog šefa države bude kvalitetan i pravedan. (Đuro Vidmarović)

se proglašenje izbora članova razdvoji, poput „protivničkih“ delegacija, .i.srpska napustiti zajedničku sednicu“. па

Ni novi apel Gligorijevića da je reč o političkom a ne -pravnom problemu, nije umirilo antagonizme, pa je Obrad Ilić preneo stav vojvođanske delegacije da će se pridružiti „bojkotu“ ukoliko se ne budu proglasila sva tri člana Predsedništva. ·

Verujući u odlučnost i jednč i druge: strane. da će napustiti Skupštginu? ukoliko se“ njihov stav ne prihvati, Mijat Šuković (Crna Gora) je upozorio da bi prihvatanje bilo-kog rešenja značilo razbijanje Skupštine. Zato je predložio. da se sednica prekine i da se proglašenje novoizabranih.članova Predsedništva odloži za nekoliko dana, što je većcina delegata prihvatila. .. )

E O а

OSa