Borba, 13. 05. 1991., S. 19
Уа ет ea ·
+
Ио
'
a
БОРБА _
ЈУГОСЛАВИЈА
ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ СРБИЈЕ СВЕ ЧЕШЋЕ НАПЛАЋУЈУ СВОЈЕ УС-
ЛУГЕ
На операцију с торбом пара
Због немогућности да трошкове лечења својих болесника наплате од фондова здравства лекари све чешће посежу за џепом болесника Ф Републички фонд здравства Србије предложио партиципације које ће здравству до-
нети 10 одсто средстава
Болесници који из других република или унутрашњости Србије дођу на операцију срца у београдски Центар за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ треба да плате кауцију од 100 хиљада динара. Уколико је 6олесник упућен у Сремску Каменицу, тај захват ће га коштати 150 хиљада динара. Слично је и са другим скупим опе-
ративним захватима: разбија-
ње камена у бубрегу, на пример, кошта болесника — ван матичног фонда — 23 хиљаде динара.
О чему је заправо реч2 Цену коштања једног медицинског захвата здравственој установи плаћа Фонд здравствене заштите. Болесници из других фондова, познато је, за болнице ван своје територије добијају упуте, а трошкове лечења плаћа њихов фонд. Како су међутим, здравствени фондови поодавно празни, па су, и када је реч о „туђим“ фондовима, дуговања не ретко ненаплаћена годинама, лекари су прећутно одлучили да своје услуге наплаћују. Болесник наравно, добија потврду коју потом уновчава у свом фонду (када овај за то прикупи новац), а финансијско препуцавање фондова и здравствених установа препуштено је директно њему.
Ова, можда месец — два дана стара, пракса у Србији, не изненађује јер су чланови Савета Фонда здравствене заштите и здравственог осигурања Србије на последњој седници најавили да ће управо због ненаплаћених потраживања, што сопствених што туђих фондова, и сврставања здрав-. ства у потрошњу — здравство морати да се окрене себи и само потражи излаз из беспарице. Досадашња политика којом су проширивана осигураничке права, а програми доношени мимо здравствених рад-
ника и без финансијског покрића — паралисали су рад здравствених радника. i
После првих пријава да се многе здравствене установе оглушују о плаћено здравстено осигурање па све здравствене услуге наплаћују, секретар Републичког фонда здравства
дину дана осигураницима дужничких фондова наплаћују све услуге — од прегледа до
интервенција.
Ваља подсетити да је проширење осигураничких права временом пратило смањење издвајања из националног дохотка за здравство — тако је
БОЛЕСТ ПОСТАЈЕ ЛУКСУЗ: детаљ из београдске ординације
Србије др Томислав Јанковић упутио је свим здравственим организацијама Републике писма у којима их упозорава на недопустиво понашање. Између етике лекара и опстанка (и лекара и болесника) очигледно је преовладало ово друго, мада се истини за вољу ни етиком без финансијског покрића не може оперисати.
И министар за здравље Србије др Никола Митровић је наговестио значајне промене управо у здравственом осигурању које ће, пре свега, обухватити преиспитивање _ осигураничких права. До тада, здравствени радници ће своје услуге наплаћивати од болесника. Да је тако потврђује и пракса лекара Црне Горе који безмало го-
рецимо, 1976. године део народног колача за здравље износио 7,6 одсто да би последњих година пао на само 3,2 процената. Покушаји да се на неки начин здравствене касе бар делимично попуне остајао је безуспешан. Партиципације су минуле године на пример, уместо планираних шест одсто донеле здравству Србије само два одсто од укупних средстава. Зато ће се пред посланицима Народне скупштине Србије ускоро појавити већ направљен предлог нових партиципација по којима ће осигураници морати да обезбеде целих 10 одсто од укупно планираних средстава за здравство Републике у овој години.
Б. ПОПОВИЋ
СИВ О СТАЊУ У ЦРНОЈ МЕТАЛУРГИЈИ
Железаре пред банкротством
Рачуна се да у индустрији челика има 50 хиљада радника вишка
Превасходни циљ реструктурирања југословенске црне металургије јесте тај да током ове деценије постане савремена индустрија челика, која би по пословним резултатима и конкурентности била равна водећим челичанама индустријски развијених земаља. Она, исто тако, треба да одигра значајну улогу у унапређивању прерађивачке индустрије и подизању њене конкурентности, оценило је Савезно извршно веће разматрајући стање у области црне металургије, као и потребе и могућности њеног преструктурирања, саопштава Секретаријат СИВ-а за информације.
Индустрија челика у нашој земљи није оформљена као југословенска, него као регионалне републичке индустрије. Квалитет производа налази се па доњем делу лествице“за-ве-
ћину производа. Технологија рада је у заостатку у односу на западноевропску, а испред источневропске производње у овој области. Ефикасност производње“ је значајно испод стандарда за развијене челичане, како у искоришћавању сировина, тако и у ефикасности искоришћења енергије, оценила је савезна влада.
Све ће то проузроковати велики вишак радника, вероватно више од 50.000. Југословенске железаре, иначе, годинама бележе губитке, који најчешће никада нису били до краја покривени. Само за прошлу годину очекује се да ће губитак бити око пет милијарди динара, па се индустрија челика фактички налази пред банкротством. За прву фазу реструкурирања југословенских челичана "потребно је око 370 милиона
долара, да би та индустрија постигла просечне западноевропске стандарде ефикасности, продуктивности и квалитета производње. Да би се то остварило, неопходан је конзистентан програм и организовање његове реализације на нивоу земље. Због тога је савезна влада предложила да железаре оснују стручну агенцију за преструктуирање, у којој би били и представници СИВ.
Републичка извршна већа, односно владе, истовремено треба да израде програм за решавање социјалних проблема и растерећење железара у току преструктуирања, као и програме њихове финансијске санације, Савезно извршно веће ће, у оквиру својих макроекономских надлежности, водити повољну политику заштите и политику цена у црној металургији. ПОНЕДЕЉАК, 13. МАЈ 1991. ГОДИНЕ 19
ПРЕД ЈУНСКУ БРУЦОШКУ УПИСНУ ГРОЗНИ-
ЦУ У СРБИЈИ
Споран број индекса
Упркос предлогу Министарства просвете Републике Србије да се ове године број бруцоша смањи за 20 одсто, свих шест универзитета договорило се да не одступи од прошлогодишњег плана уписа. Чија ће воља победити одлучиће у наредних неколико дана посланици националног парламента. За разлику од уписних квота, остали услови везани за први круг стицања индекса нису ни под каквом дилемом. Конкурсна грозница почиње 21. јуна пријављивање траје до 23, квалификациони испити полажу се 25. и 26. а резултати ће бити обелодањени 29. јуна. Они који буду изнад „црте“ постаће бруцоши од 1. до 3. јула. Други рок трајаће од 2. до 10. септембра. Још ће се само генерација бруцоша из 1991/92. школовати по старом режиму. Иако је
Косово
По броју студената у односу на број становника (10.000) Косово има више високошколаца и од Србије и од Југославије. Док Србија на 10.000 житеља има 171 академца, Југославија 148, Косово школује 205 студената.
скочи постављени „праг знања“ што значи да ће морати да освоји више од 18 бодова и за један и за други предмет којим се „преслишава“ знање донето из средње школе. Полагања тестова су по мишљењу др Рајка Врачара, вд ректора Универзитета у Београду, законска обавеза али и неопходност јер се на тај начин одабирају најспособнији. Претходне оцене и пријемни испити вредноваће се односом 40 према 60, што значи да се
Без уписа
Министарство просвете, на предлог српске владе предложило је да неки факултети и поједини одсеци ове јесени не издају ниједан бруцошки индекс.
Упис се, судећи по овом захтеву, неће вршити на одсецима стоматологије медицинских факултета у Нишу, Новом Садуи Приштини, Факултету народне одбране (предлог Министарства одбране Србије), Саобраћајном одсеку Техничког факултета у Новом Саду и Техничком факултету у одељењу у Кикинди. Упис ће бити „залеђен“ и на Техничко-педагошком факултету у Зрењанину, ФПН у Београду (на смеру марксизма им самоуправљања), Техничком факултету у Чачку (за профил дипломирани педагог), Факултету заштите на раду (за профил заштита од пожара), Филозофском факултету у Нишу (за профил физичка култура), Економском факултету у Суботици (одељење у Новом Саду).
Факултет за физичко васпитање у Новом Саду на основу овог предлога неће уписивати студенте на профил виши тренер, као ни Рударски факултет у Титовој Митровици, Факултет уметности у Приштини, Технички факултет у Бору (одсек неорганске технологије), ФФВ у Приштини, Технолошки факултет у Лесковцу (одсек органска хемија) и ПМФ из Крагујевца (за профил професор биологије).
било наговештаја да се са новинама почне већ од ове јесени, све, па и плаћање школарине одложено је за наредну годину. Колико су мартовски догађаји утицали на то одлагање, може само да се нагађа, јер су тумачења по том питању веома различита.
Мерила и критеријуми оцењивања знања и услови за упис једнаки су на целој територији Репубике, а квалификациони испити полагаће се истог дана на свим факултетима у Србији. Шансу да конкурише у трци за индекс имаће само онај кандидат који пре-
План
Предложеним планом уписа, који тек треба да аминује републички национални парламент, Универзитет у Београду планира упис 10.288 бруцоша (7.927 редовних и 2.360 ванредних студената). Високошколска установа у Крагујевцу предлаже 1.675 студената (367 ванредних, 102 странца и 10 држављана Југославије из иностранства).
Нишки универзитет има места за укупно 2.126 академаца, од којих би ванредно студирало 462. За странце у Нишу има 365 места. Нови Сад планира 4.918 бруцоша, а Заједница универзитета Србије предлаже да Приштинска академска установа у нову школску годину упише исти број студената прве године као и Новосадски универзитет. предност даје успеху показаном на квалификационом испиту. То и није за чуђење ако. се зна да је лане свега 77 одсто пријављених кандидата усешно пребродило постављене „замке“ и да је без индекса остало 3.623 кандидата који нису скупили потребни минимум бодова који су улазница за универзитет. Међу потенцијалним бруцошима који су испали из конкуренције било је и много носилаца Вукове дипломе. Да се не би поновила прошлогодишња пракса, кад се тежина постављених задатака разликовала од факултета до факултета, па се на неким уписивао и „Курта и Мурта“
сада се за сродне групације припремају потпуно исти задаци.
Кад је реч о упису бруцоша на Универзитет у Приштини, др Врачар сматра да би тај број требало радикално смањити јер је он предимензиониран са становишта и Покрајине и Републике. Ту тврдњу професор је поткрепио податком да је лане Приштинска високошколска установа уписала исти број студената као и Београд ски универзитет — око 9.000 академаца. Предложено је такође да се бруцоши у Приштини уписују под једнаким условима (на оба језика) и да кандидати који положе тестове на било ком универзитету у Србији, могу стећи индекс иу главном граду Косова. Да ли ће то важити и за оне који положе тестове у Приштини тек треба да се види.
0. НИКОЛИЋ
| | | | |