Borba, 13. 05. 1991., S. 20
20 ПОНЕДЕЉАК, 13. МАЈ 1991. ГОДИНЕ
е на везаћ
____ЈУуГгОсЛАВИЈА__
ШТА САДРЖИ УГОВОР О ОСНИВАЊУ ФРАНЦУСКО —ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ПРЕДУЗЕЋА ЗА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНЕ ВЕЗЕ
Посланичка група СПО захтева од Скупштине Србије да размотри предложени уговор о формирању мешовитог предузећа француске фирме Алкател и Електронске индустрије с образложењем да је политички и штетан и продаје део југословенског тржишта Ф У ЕМИ Пупин тврде да Алкател нуди боље услове од досадашњег америчког партнера
Судбина поодавно најављеког и у јавности помпезно представљеног мешовитог предузећа „Алкател ЕИ ЈТС“, за производњу телекомуникационих система, наћи ће се у рукама посланика Скупштине Србије, који ће дотични уговор, на иницијативу посланичке групе СПО, пре одобравања детаљно да „прочешљају“. Ствари су за осниваче предузећа, Електронску индустрију и француски Алкател ЦИТ, почеле изгледа да попримају нежељене „токове“ са опасношћу. да се уместо доброг посла, претворе у „добру“ аферу.
По џепу потрошача
Посланици СПО траже од Скупштине да се пре усвајања предлога закона о давању гаранција Републике Србије Београдској банци ДД за динарску отплату обавеза по кредиту француске банке „Сосиете Генерал“ у у вези са уговором. „Алкател ЕМ ЈТС“, поднетом од стране Владе Србије, утврде све околности под којима је тај уговор склопљен „јер, како наглашавају, постоји могућност да се ради о политичком и штетном уговору“. Зато је, према мишљењу опозиционих посланика, „пре одлучивања и преузимања обавеза на терет грађана Србије“, потребно, пре свега, утврдити зашто је прекинута сарадња са досадашњим дугогодишњим партнером, америчком фирмом ГТЕ, затим тражити доказе о бонитету и квалитету уређаја фирме „Алкател“, као и доказ о спроведеној међународној лицитацији и прикупљању понуда. Тек када радна група стручњака, судских вештака (за тај посао оформљена), испита претходни и овај нови уговор и мишљење достави посланицима, Скупштина ће моћи да одлучи о његовој судбини.
Покушали смо да сазнамо шта садржи спорни уговор и чујемо аргументе његових потписника: Уговор, који су сачинили Сложени пословни систем Електронска индустрија, Друштвено предузеће ЕИ Пупин и Алкател ЦИТ (иначе третиран као пословна тајна) предвиђа „чврсту и неопозиву обавезу ПТТ Србије да ће да поручи минимум 100.000 линија годишње од мешовитог предузећа током првих десет година производње. Мешовито предузеће ће у случају смањења поруџбине добити надокнаду...“ Даље се у једној од клаузула каже да је „Алкател ЦИТ сагласан да ЕМИ Пупину плати динарску противвредност за 7 милиона УС долара, коју ће добити кроз конверзију дуга у улог на бази тржишне вредности. Овај износ биће плаћен као накнада за део југословенског · телекомуникационог тржишта које ће ЕМИ Пупин резервисати за мешовито предузеће.
Тако је, дакле, преведено на обичан језик „примењеног бизниса“, ЕМИ Пупин у ствари продао Алкателу део југословенског тржишта за 7 милиона долара и уз то обавезано ПЕГ Србије да купује по сто хиљада линија годишње, без
обзира да ли он има за то нов-
ца. Пошто ПТТ практично у овој области држи монопол, једини излаз био би да се и даље повећавају дажбине грађана који ионако плаћају двоструко већу цену за прикључке него што они коштају свуда у свету.
Стручњаци без мишљења
Избору Алкатела за партнера у новом мешовитом предузећу, претходило је решење директора Јавног предузећа ПТТ саобраћаја „Србија“, Ми-
лорада Јакшића, да радна група, формирана 24. маја 1989, до 25. маја исте године, дакле за један дан, изради компара“ тивну анализу система ГТД-5Ц (досадашњег система америчког партнера) и 210.
У извештају који су чланови ове радне групе поднели, каже се да „на основу расположиве документације, нису могли да стекну увид о понашању система Е10 у раду, његовим ек-
„позитивно је оценио“ овај аранжман јер „треба искористити овај тренутак конјукнтуре да се ЕИ са овим максимално укључи на светска тржиш-
“
Ta Потписници без речи
Тако кажу папири, а који су аргументи надлежних људи, покушали смо да сазнамо од потписника уговора о оснива-
] ефтинији домаћи
телефони _
Београд. — Тим стручњака за телекомуникације представио је у Дому омладине сопствено оригинално решење телефонских централа, које би знатно појефтинило увођење прикључака, поједноставило проширење мрежа и укинуло двојнике. Значајно је то што се скоро целокупна опрема може производити у земљи, а уз то је вишеструко јефтинија од „Алкателове“ коју ПТТ Србије намерава да увезе, рекао је проф др Велимир Јовановић, један од твораца програма.
— Уместо да се уложи 500 милиона долара, колико би коштао аранжман са „Алкателом“, ми смо пошли од тога да треба користити постојеће капацитете, допуњене најсавременијом дигиталном техником, а не по ко зна који пут прекопавати канале по улицама и постављати нове каблове. Уз то, наш систем би, уместо садашњег повећања капацитета за једва 30 одсто, омогућио да сваки грађанин у свом стану има онолико посебних линија колико жели, рекао је Тихомир Живановић.
сплодтационим и саобраћајним карактеристикама, поузданости и друго, па је потребно обавити разговоре дирсктно са стручњацима НТЕ Француске и неке друге ПТ управе. која има систем Е10 у експлоатацији“. 5
Упркос оваквом мишљењу радне групе, избор за будућег
· „телекомуникационог партне-
ра“ пао је на Алкател, а претходни уговор са америчком фирмом ГТЕ, склопљен 1980.
престао је да важи. Љубиша.
Игић, тадашњи директор СОУР Електронске индустрије у писму председнику РИВ-а Србије · Браниславу Иконићу
њу мешовитог предузећа. Боривоје Митровић, генерални директор Електронске индустрије преко секретарице нам је поручио да он не може о томе ништа да каже и упутионас на Стевана Живковића, _ директора ЕИ Пупина. Живковић нам је заказао разговор, али нас је уместо њега, сачекао Бранислав Ђурић, директор за инвестиције, који је био врло предусретљив, само. није био упознат о чему треба да разговорамо. Ипак, испричао нам је на који начин је за партнера одабрао баш Алкател.
__— Развој телекомуникација у свету је од неколико десети-
на фирми «спао само на Сименс, Ериксон и Алкател. Ми смо имали уговор са ГТЕ, али је он-због страховитих издатака за развој одустао од бављења јавним телефонским централама, своја права за Европу
продао Сименсу, па смо прак-_
тично остали без партнера. Одлучили смо се за Алкател, јер је понудио боље услове компензације за улазак на
· тржиште, мешовито предузе-
ће, а Сименс је сарадњу условио поделом југословенског“ тржишта, пошто већ има уговор са Искром. После годину и по дана разговора и процењивања понуда, определили смо се за аранжман са Алкателом, јер нам, поред осталог, даје могућност да „убацимо“ и наш домаћи развој, што је велика ствар, каже Ђурић.
На питање шта је било са исплатом договорених 7 милиона долара, који би ЕИ пупину у садашњим финансијским тешкоћама итекако добро дошли, Бранислав Ђурић каже да новац није исплаћен, јер сарадња још увек није почела, али да је „тај део у уговору лоше интерпретиран. Суштина је у томе да Пупин, који је имао трошкове на тржишту на које је годинама улагао, на уступање свог дела мешовитом предузећу, тражи одговарајућу надокнаду“.
Биљана СТЕПАНОВИЋ
РЕКРЕАЦИЈА, виткост без напора, финска сауна, трим бицикл.
Још по старим ценама. „СЛЕНДЕР ЦЕНТАР“ _ Тел. 331-789, Лоле Рибара 2—11
атеријални положај Југословенских железница је све тежи, а намеравано приближавање Европи је знатно спорије него што се желело и планирало.
Током прошле године у развој железнице уложено је само 12,9 одсто средстава предвиђених Програмом развоја ЈЖ 1986-1990. године. У развој се највише улагало у Железничко-транспортном предузећу Сарајево (35,5 одсто), затим у Хрватском железничком подузећу (21,2 одсто), па у Железничком господарству Љубљана (18,6 процената). У ЖТИ Београд у развој је уложено 5,8 а ЖТП Скопље 5,2 одсто. Иако је било предвиђено, на жалост, у ЖТП Титоград у развој није уложен ниједан једини динар.— Током прошле године, рецимо, било је планирано да се набави 10 електролокомотива, пет дизелки и два електромоторна воза, али, од свега тога није набављено — ништа!
Уместо 326,5 ремонтовано је само 116,8 километара пруга (35,8 одсто), а од предвиђених 10,5 километара реконструисано само — 500 метара (4,8 oj
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ЖЕЛЕЗНИЧАРИ НА СВЕ ТАЊИМ ГРАНАМА
Ни „Д“ од Договора
Прошле године у развој железнице уложено само 12,9 одсто предвиђених
средстава
сто). Слично је и са магистралном пругом Јесенице/Сежана — Ђевђелија/Димитровград. Иако се овим правцем обавља 47 одсто укупног саобраћаја пругама ЈЖ, иако се остварује више од 60 одсто укупног при-
хода који железничарима доноси око' 70 одсто девизног прилива — у њену инфраструктуру лане је уложено само 12,9 одсто предвиђеног новца.
Ситуација на овој главној југословенској железничкој са-
Цене
— Цене су кључни, примарни услов привређивања. Њихов нормални ниво претпоставка је сваке успешне тржишне утак-
мице — истичу железничари поткрепљујући то и подацима. ·
— Године 1975. раст цена индустријских производа и цена услуга железнице динамички је био нескладан свега за 0,1 одсто. Али, тај несклад је стално растао, посебно у последње време. За само петнаестак година (1989.) тај несклад је достигао чак 821,4 одсто! јасно, на штету железничара. То је основни разлог поремећаја свих токова репродукције и узрок високих губитака. Са таквим „финансијским билансом“ не може опстати ниједан пословни субјект, а у тржишној утакмици железница није у стању ни да се појави на старту.
обраћајници није била боља ни током прве четири године Плана развоја. Од Друштвеног договора о. финансирању железничке инфраструктуре, од јуна 1989. године, није реализовано ни „Д“. Једноставно, он се ни данас још не примењује. Због тога и не чуди што су железничари приморани да се баве решавањем тренутних, проблема „уских грла“, а о развоју углавном да размишљају.
О озбиљности економског положаја железнице можда најбоље говори податак да је укупан губитак за 1990. годину већи од шест хиљада милиона динара (6.159 милиона)! А то је за четири пута више него годину дана раније. Треба нагластити и то да су га укњижила сва железничко-транспортна предузећа. Међутим са нспокривеним губицимагиз ра-
“ снијих'година он "је већ-нрема-
шио седам хиљада милиона динара. .
Ако се вратимо пет-шест година уназад сетићемо се да су тада Немачке железнице (такође државне) забележиле губитак од око четири милијарде марака. Готово истог часа држава је „одрешила кесу“ и железничарима дала паре за покривање губитака. Данас се немачке, уз француске, убрајају међу најбоље и најмодерниује железнице на старом континенту. — Циљ нам је да у наредном периоду (1991-1995) укључимо главне правце југословенских пруга у европску мрежу „еуро-сити“ возова високог комфора, повећамо брзине путничких и теретних возова, скратимо _ време путовања, смањимо број заустављања и време бављења возова у станицама. Такође да унапресдимо услуге у возовима вишег ранга, разгранамо мрежу „карго-возова“ и укључимо их у еропски систем сличних 8030ва. Али и да модернизујсмо магистралне железничке правце, набавимо нове JIOKOмотиве, вагоне... — каже Никола Зурковић, в.д. генсралног директора Заједнице ЈЖ.
~ IL. МРЂАНОВ
like“