Borba, 02. 09. 1991., S. 11

PROFESOR DR MILADIN ŽIVOTIĆ: KAKO AKADEMIK MIHAJLO MARKOVIĆ O

RAZVOJA SRBIJE I PREDNOSTI OGRANIČENOG JUGOSLOVENSTVA

Čudesna lakoća proricanja

Nekadašnji kritičar svega postojećeg postao je branilac svega postojećeg na vlasti, čovek koji sa svojom strankom nudi lekove za sve naše rane 0 Spasonosna formula za mir, po profesoru Markoviću, je jugoslovenstvo bez Hrvata i Slovenaca

Kad se u jednoj ličnosti spoji poznati teoretičar i uticajan političar onda njegova razmišljanja, ocene i kritike izazivaju posebnu pažnju. Profesora Mihajla Markovića dugo poznajem kao čoveka spremnog na strpljive rasprave, čoveka koji je umeo uporno i dugo da ih vodi.

Njegov politički angažman u ovim teškim vremenima izazivao je mnoge kontraverzne ocene delom i zbog ugleda sticanog upornom „kritikom svega postojećeg“, u najtežim vremenima samovlašća i progona svega što nije zvaničnom ideologijom bilo dozvoljeno.

Intervju profesora Markovića objavljen u „Politici“ 30. i 31. avgusta sadrži ocene o vremenu u kojem živimo i značajan je povod za razgovor o problemima o kojima on raspravlja. Posebno je značajan način zalaganja za najviše moguće oblike slobodnog i pravednog društva — za socijaldemokratiju. Vladajuća SPS sec svojim. programskim dokumentima, uz najaktivnije angažovanje profesora Markovića, opredelila za socijaldemokratsko društvo — za onaj tip moderne civilizacije, koji imaju zemlje Severne Evrope, u kojima se razvila politička kultura demokratskog socijalizma tj. socijaldemokratija. Tu demokratiju pored političkih sloboda, sačinjava i sve veći prostor za socijalnu pravdu.

Bratska zaluđivanja

I mi u Srbiji, po profesoru Markoviću, ne samo da „treba da izaberemo“ ovaj tip društva, već smo u procesu radikalnih reformi u pravcu socijaldemokratije, našli, za razliku od GorDačova, i njegovih lutanja u okviru politike perestrojke, prikladna rešenja za novi ekonomski i politički, socijaldemokratski sistem. Suprotno „lamentatorima nad Srbijom“, profesor Marković tvrdi da postoje sve pretpostavke za realizaciju socijalđemokratskog društva kod nas — niz uspešnih preduzeća i onih kojima malo treba da budu uspešna, postoji razvijeni politički pluralizam, vladavina pravne države itd. Oslonjeni na sopstvene snage mi ćemo „odjednom osetiti čudesnu lakoću postojanja kad ne bude više bilo okolne braće da nas vode, zamajavaju, zapliću“. Srbija će imati bogato razvijeno društvo političkih sloboda i socijalne pravde jer u njoj „vlada politički pluralizam i višepartijski sistem, tržišna privreda, nezavisnost preduzeća, sloboda štampe, orgpanizovanja, naučnog i kulturnog stvaralaštva“.

Ono što iznenađuje poznavaoce intelektualne biografije prof. Markovića je upravo ova „čudesna lakoća“ kojom on govori o realnim mogućnostima za društvo, slobode i socijalne pravde. Nekadašnji „bezobzirni kritičar svega postojećeg“ usmeren na to da sagledava granice, teškoće i probleme, postaje branilac svega postojećeg na vlasti, čovek koji sa svojom strankom nudi recepte za sve naše boli i lekove za sve naše rane. Treba imati samo jasne ideje o slobodi i pravdi, treba imati volju za moć, i odjednom sve postaje „čudesno lako“. Drugi su nas za-

majavali i zaluđivali, pre svega oni koje smo dugo smatrali svojom braćom i danas je jedino važno osloboditi se njih, osloboditi se zablude o mogućnosti daljeg zajedničkog života sa njima. Svi oni koji kritikuju boljševizam u Srbiji samo se svesrdno trude da svojoj zemlji zadaju što jači udarac. Svaki kritički odnos prema ovako proklamovanim ciljevima izgradnje socijaldemokratskog društva je štetan po Srbiju. Za realizaciju takvog društva mi imamo sve pretpostavke, samo su nam nedostajale jasne ideje, pravo projektovanje budućnosti, koji pripadaju sada jednom novom reformisanom političkom subjektu, koji ima povlašćeno mesto posednika istine. Majstori istine

Koliko je žrtava trebalo da bi se saznalo da ovakav način projektovanja budućnosti, preko jednog povlašćenog subjekta izmene globalne strukture društva, preko usrećitelja koji nam nameću samo svoju opciju kao jedinu istinu, pretvarajući sve drugo i drugačije u neistinito, poguban po našu slobodu. Poguban zato što unapred isključuje kao neistinitu i lažnu svaku drugu opciju, drugačije viđenje ciljeva, mogućnosti, sredstava, metoda itd. razvoja društva. Skala netolerancije prema drugačijem mišljenju može ići od benignog omalovažavanja do krajnje maligne isključivosti svakog drugačijeg mišljenja. Poguban je jer može da blokira sam svet društvenog života u kojem se u objektivnim suodnošenjima raznih interesa i htenja rađaju različite opcije, različiti ciljevi koji se samo u objektivnim procesima društvenih komunikacija mogu uopštavati, usaglašavati i tako važiti kao ciljevi koje niko spolja ne nameće društvu. Kad ti ciljevi ne izrastaju iz sveta života, već iz glava velikih „majstora istine“ oni nisu usmereni na traženje uslova i mogućnosti razrešenja društvenih problema koji se nalaze u sveri društvenih odnosa, odnosa među društvenim grupama, kad na javnoj sceni dominiraju ovi projektanti i modelari, propovednici i proroci O našoj srećnoj budućnosti Javni život se ne može osloboditi blokada koje sprečavaju nesmetano suočavanje različitih opcija i različitih objektivno sukobljenih ciljeva u društvu.

Onaj ko hoće da se u našim savremenim uslovima zalaže za razvoj društva u pravcu socijaldemokratije mora pre svega da govori o velikim teškoćama, a ne o lakoći kojom ćemo uleteti u najrazvijenija evropska društva političkih sloboda i socijalne pravde. On mora da pokaže koJe su to objektivno postojeće društvene snage, sem partije koja proklamuje svoj program, koJe mogu da ostvare ove ciljeve. Realizacija ciljeva koji se odnose na promenu globalne strukture jednoga društva nije stvar samo jedne partije, ma kako ona bila „demokratski reformisana“ već svih subjekata u političkom životu toga društva. Vrednost programa svake stranke ne može se meriti po onome što ona o sebi misli, već po onome što drugi u tom društvu misle o njoj. To mišljenje drugih je bitno za vlas-

„Usrećitelji imaju iluzije“: Prof. dr Miladin Životić а

tito samorazumevanje. Ne može se imati istinita samosvest bez vođenja računa o tome šta drugi misle o nama. Kada nema takve samorefleksije sindrom prisilnog prisvajanja uloge avangardnosti i sindrom ideološkog autizma postaju lako uočljivi i vidni. Dugo smo bivstvovali u svetu u kojem su „posednici istine” hteli da nas vode u srećniju budućnost pretvarajući naš život u bolnu agoniju. Ta agonija trajaće sve dotle dok postoje pretenzije da se bude posebno povlašćeni subjekat izmene sveta i posebno povlašćeni projektant budućnosti. Sve dok se ne budu stvorili uslovi za ravnopravno komuniciranje svih političkih subjekata usmereno na, za dato društvo najracionalnije moguće oblike kompromisa, preko kojih se tek otvaraju prostori za uop-

štavanje različitih opcija i iza :

njih postojećih sukobljenih interesa. Neinteligentne svinjarije Imati političku moć danas, bi-

ti na čelu jedne vladajuće stranke koja još uvek održava mono-

pol svoje vlasti i biti otvoren za :

dijaloge u našim uslovima je zaista veoma teško. Profesor Marković zahteva odgovornost za

razvoj demokratije kod nas, od : svih političkih subjekata našeg : „pluralističkog društva“. A ko Je :

odgovoran a ko ne, ne može se videti iz verbalnog zalaganja, već iz načina na koji se razgovara s drugim. Profesor Marković je prestao da uvažava drugačija mišljenja odkako je postao uveren u svoju moć da nas svojim projektom socijaldemokratske budućnosti povede u slobodu. Ako se sa ovakvim načinom predočavanja budućnosti ne slažete i ne poverujete u mogućnost realizacije, kao što to na primer, danas čine „neki naši mirotvorci“, onda oni po profesoru Markoviću postaju ljudi koji veruju da se „borba za mir svodi na apstraktne fraze protiv rata i na organizovanje mirotvornih mitinga na kojima se podjednako osuđuju sve strane u sukobu“, onda su oni „defetis-

· ti“ koji „kad se u blizini dešava-

jući vapajuće nepravde i nevini ljudi pate, odbijaju da pomognu da se to spreči“... ı tada ic u pita-

PONEDELJAK,?. SEPTEMBAR 1991. GODINE 11

nju „obična svinjarija a ne borba za mir“. Spasonosnu formulu za mir nam je dao prof. Marković: „Jugoslovenstvo u ograničenom smislu“, Jugoslovenstvo bez Hrvata i Slovenaca (dakle ne bez HDZ i demos režima). Najmanje što o našim mirotvorcima prof. Marković hoće da kaže je da su neinteligentni. Razmišljanja mirotvoraca o ceni kojom bi se platio ovaj projekat slobodne, pravedne i ograničene Jugoslavije očigledno spada takođe u „neinteligentnu svinjariju”. Ograničeno jugoslovenstvo uz program SPS o sociJaldemokratskom društvu su jedino moguća osnova našeg opstanka. Uzgred rečeno, šta o sadašnjoj politici SPS u pogledu htenja da se izgradi nova, ograničena Jugoslavija, misli ta socijaldemokratska Evropa, u koju će nas, posle pobede u ratu, SPS uvesti sa „čudesnom lakoćom“

BJAŠNJAVA PROGRAM SOCIJALDEMOKRATSKOG

— o tome prof. Marković ništa ne kaže.

Duboko sam uveren da bi samo prelazak SPS u opoziciju bio onaj purgartorij koji bi tu stranku idejno i kadrovski mogao da otvori ka mogućnosti da postane politička partija koja zna kako treba da se bori za materijalne i duhovne pretpostavke socijaldemokratskog ustrojstva društva. Tek prelazak u opoziciju bi ovu stranku oslobodio ideološke i praktične borbe za monopol na vlast i stvorio mogućnost da se u njenim redovima pojavi mišljenje i delanje koji razlikuju interese stranke od interesa celine društva. Novi proizvođači ideja i programa SPS tu transformaciju nisu ni mogli da obezbede. Takvu transformaciju ne mogu da obezbede oni koji u ovom i ovakvom vremenu mogu da (nepodnošljivo) veruju u „čudesnu lakoću postojanja”.

Основна школа

Народни херој „Душан Дугалић Ђердапска 19. Београд — Телефон: 412-296

Родитељи, вршимо упис у предшколско одељење за школску 1991-92. годину, за децу ометену у психофизичком развоју — узраст од 5 до 8 година.

Уз специјалан педагошки рад у малим групама кроз дириговану игру подстиче се и коригује ментална способност, интелигенција и осећајни развој детета.

Укључивањем у овај програм, дете постиже већи-степен самосталности и зрелости, што омоугућава задовољство при

поласку у школу.

Упис почиње 2.9.1991. године

задужбина Илије М. Коларца

КОЛАРЧЕВ

НАРО УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

: Ценшар за насшаву страних језика

FIRST CERTIFIKATE IN ENGLISH (FCE) u CAMBRIDGE CERTIFIKATH ОЕ РЕОНСЈЕМСУ (СРЕ) одржати у петак 6. септембра 1991. год. у 9 сати у просторијама Центра, Студенски трг 5, међуспрат. полагање теста је бесплатно.

сва обавештења на телефон: 630-480 |

ROLJEČILIŠTE „SLANA BANjA“ TUZLA