Borba, 02. 09. 1991., S. 12
12 PONEDELJAK, 2. SEPTEMBAR 1991. GODINE
BERGOVANIJE U SVETU NR ODLUKU SRBIJE DA PRIHVRTI MIROVNI PLAN EZ
Nova šansa za mir (ali i dalje nesigurna)
Neskriveno zadovoljstvo u krugovima Evropske zajednice & Postoji i bojazan da se prihvaćeni prekid vatre neće poštovati 0 Ukazivanje na apsurdnost sukoba između Srba i Hrvata
Beograd. — Odluka srpskog rukovodstva da prihvati najnoviji mirovni plan Evropske zajednice glavna je tema jučerašnjih izveštaja stranih sredstava informisanja o Jugoslaviji. Sa nesmanjenim interesovanjem nastavljaju da se prate i zbivanja na ratnim poprištima u našoj zemlji.
„Srbija prihvatila inicijativu Evropske zajednice“ — ističu u naslovima svi španski listovi dodajući da je to nova, ali i dalje nesigurna šansa za mir u Jugoslaviji.
„Prihvatanje inicijative EZ od strane Srbije — piše list „ABC“ — ovdašnji posmatrači Ocenjuju kao radikalni zaokret u politici rukovodstva te republike. Zato je takva odluka i primljena sa neskrivenim zadovoljstvom u krugovima Evropske zajednice, posebno u Hagu i Parizu”. Ipak, „malo ko veruje da će ratovanje prestati“ — navodi ovaj list prenoseći raspoloženje koje vlada u Hrvatskoj.
„EI pais“, pak, ističe da u Hrvatskoj „rastu nezadovoljstvo i indignacija naroda protiv onih koji nisu bili u stanju da u ratu brane republiku čija je četvrtina sada pod kontrolom srpskih gerilaca i federalne armije“.
Radio-frans enternasional, komentarišući srpsko pristajanje na evropski plan, javlja da je „pritisak međunarodnih činilaca bio veliki i da je Srbiji pretila potpuna izolacija“, što je podsećalo na primer Iraka prvih dana avgusta prošle godine. „Ovaj pristanak Srbije i Hrvatske na prekid vatre ne znači i da će se to poštovati“, dodaje radio i upozorava a je ceo proces, koji predlaže EZ, ma kako radikalan bio, veoma spor. „Pristankom i Srbija ima pravo na svoju reč, a možda i pripadnici srpskih nacionalnih snaga u Hrvatskoj, što bi ih legalizovalo i na unutrašnjem i na međunarodnom planu” prognozira radio.
Radio „Dojče vele“, analizirajući pojavu protesta jugoslovenskih žena, konstatuje da „snaž-
Australija nije spremna da prizna Hrvatsku
Sidnej. — Australija nije spremna da prizna nezavisnost Hrvatske, izjavio je australijski ministar inostranih poslova Geret Evans.
Ministar Evans je rekao da je osnovni kriterijum za priznavanje nezavisnosti jedne zemlje postojanje „vlade koja istinski vlada svojom teritorijom“ a, prema njegovim rečima zaista je „nemoguće reći da je to slučaj“ u Hrvatskoj.
U izjavi koju je prenela televizija, australijski ministar je rekao da njegova zemlja mora sačuvati „određen nivo koherentnosti i uvažavati međunarodne norme“.
Ministar je, takođe, izrazio zadovoljstvo najavama o prihvatanju prekida vatre, izrazivši uverenje da sada postoje mogućnosti za mirne pregovore u Jugoslaviji pod evropskim pokroviteljstvom.
nije nego sve političke i diplomatske inicijative za okončanje krize u Jugoslaviji, protest majki ukazuje na apsurdnost i apsolutno bezumlje pokolja između Srba i Hrvata“. „Ustanak žena odaje strah i očaj osoba koje se osećaju napuštenima od države“, — zaključuje „Dojče vele“.
Austrijski ministar inostranih poslova Alojz Mok pozdravio je odluku srpske vlade da prihvati mirovni plan Evropske zajednice, kao znak da će „poslednja šansa za miran rasplet jugoslovenske krize možda, ipak, biti iskorišćena”. Mok je austrijskoj novinskoj agenciji APA
izjavio đa je i najnovija izjava vlade Sjedinjenih Američkih Država „zacelo doprinela da se ta poslednja šansa otvori”.
„Kriza u Jugoslaviji se sve više ističe kao izazov Evropi i Evropskoj zajednici, tom gravitacionom centru evropskog jedinstva. Ako se Evropa proletos mogla onako angažovati radi zaštite Kurda u Iraku, onda se isto tako mora angažovati i za rešenje krize u sopstvenoj kući“, rekao je austrijski ministar. On je dodao da će Austrija „i narednih meseci podržavati načela Pariske povelje o poštovanju demokratskih odluka naroda, striktno se, pri tom, držeći načela poštovanja prava naroda“.
A prema pisanju austrijskog lista „Kurir“, „Srbija je, konačno, poklekla i sada pristaje i na mirovnu konferenciju“. List to dovodi u vezu sa izjavom američke vlade u kojoj je, kako piše, „Vašington žigosao Srbiju i nije izričito isključio mogućnost vojne intervencije“.
Pod naslovom „Nisu li planovi Evropske zajednice preambiciozni“, „Bi-bi-si“ podseća „da ne postoji jedinstven stav među 12 zemalja članica EZ u vezi koraka koje treba preduzeti. One su odustale od svoje ranije pozicije da je od vitalnog značaja da se sačuva integritet Jugoslavije i nije im prijatno kada ih se na to podseti. Sada se spore oko toga da li bi bilo prikladno priznati nezavisnost Hrvatske i Slovenije. Priča se da je bilo usijanih polemika između ministara inostranih poslova EZ kada su početkom prošle sedmice raspravljali o novim korati koje treba poduzeti“ — javlja britanski ra-
io.
Podsećajući da se i Vašington posle višemesečne stanke oglasio povodom Jugoslavije, „Bi-bi-si“ zaključuje da će to verovatno biti pozdravljeno u Briselu jer se zajednica sada verovatno pita nije li jugoslovenska kriza „ipak preveliki zalogaj za nju“. (TANJUG)
Brisel: Pozitivan korak
Pristanak Srbije na mirovni plan EZ se ocenjuje kao „važna novost koja bi mogla doprineti smirivanju konflikta“ 0 Ne skrivaju se ni zadovoljstvo, ni oprez
(Od dopisnika „Borbe“)
Brisel — Pristanak Srbije na mirovni plan EZ, u Briselu se ocenjuje kao „pozitivan korak ka rešavanju jugoslovenske krize“ i „važna novost koja bi mogla doprineti smirivanju konflikta“. Najzadovoljniji su verovatno funkcioneri Političke saradnje EZ — organizma u kome se usklađuje spoljna politika dvanaestorice — čiji je zadatak bio za protekli vikend da razrade razne varijante i scenarija Zajednice za slučaj negativnog ода vora Srbije. Uoči vikenda u petak, najavljivali su da će „obim пио angažovanja u subotu i nedelju zavisiti od odgovora koji stigne iz Beograda“. U subotu su bili svi na okupu, a u nedelju — do trenutka slanja ovog izveštaja, nismo uspeli nikog da dobijemo. „Obim angažovanja“ je, pozitivnim odgovorom očigledno veoma smanjen, što je i logično, budući da je scenario za taj slučaj uglavnom poznat. Razrađen je u Deklaraciji koju su u prošli utorak usvojili ministri inostranih poslova evropske dvanaestorice: prekid vatre, proširenje mandata posmatračke misije EZ na Hrvatsku, sazivanje mirovne konferencije i paralelno uspostavljanje međunarodne arbitražne procedure.
Prvi korak bi svakako morao da bude stvarno primirje. Da bi evropski posmatrači mogli da ga nadziru neophodno ga je najpre uspostaviti.
Predsedavajući Saveta ministara EZ, holandski šef diplomatije Van den Bruk otputovao je juče u Beograd sa namerom da se — kako saznajemo u Ministarstvu inostranih poslova u Hagu — sretne sa svim akterima jugoslovenske krize, i najkasnije u ponedeljak pre podne obezbedi potpisivanje Memoranduma o saglasnosti i pokretanju mirovnog procesa prema planu EZ.
Od Van den Brukovog predstavnika za štampu saznajemo da je „ministar veoma srećan“ zbog takvog razvoja situacije kao i da će se naredni sastanak Saveta ministara „održati po planu“, dakle u utorak, s tim što će „karakter tog sastanka biti drukčiji“ (nego što se, kad je zakazivan, pretpostavljalo).
Naime, kad je prošlog četvrtka najavljen na specijalnom zasedanju Evropskog parlamenta u Briselu taj je vanredni ministarski sastanak sagledavan pre svega u funkciji pokretanja onog mehanizma koji je predviđen za slučaj negativnog odgovora Srbije: sazivanje konferencije onih jugoslovenskih strana koje prihvataju inicijativu EZ i odlučivania o
Genšer protiv vojne intervencije
Bon. — Šef nemačke diplomatije Hans-Ditrih Genšer se, u intervjuu berlinskom radij
; ~ - а , adiju,
energično založio protiv vojne intervencije u Jugoslaviji. Ti | „Nadam se da u Nemačkoj nema nikog ko ozbiljno pomišlja na to da se tamo vojno inter-
veniše“ — rekao je on.
Genšer se, takođe, pobunio protiv termina „ultimatum“ kad je reč o mirovnom planu EvTOP ORIĆ еВејеЕ: ровуикао Пе: ne upotrebljava taj E |
te za „ lojče“ iz Halea, Genšer je prvi put apelovao direktno na srpskog pred-
sednika Slobodana Miloševića da „konačno prihvati predlog Evropske zajednice; koji je po-
slednja šansa za obustavljanje krvoprolića“.
„dodatnim merama i međunarodnim akcijama“ koje bi trebalo preduzeti protiv „fronta odbijanja“.
Pozitivne reakcije na najnoviji obrt u jugoslovenskoj situaciji, dobili smo i u briselskom sedištu Komisije EZ. Vale de Almeida, portparol Abele Matutesa, potpredsednika Komisije zaduženog za Jugoslaviju, rekao nam je u nedelju u podne da pristanak Srbije na mirovni plan EZ „otvara mogućnost za pokretanje veoma značajnog procesa u kome će i Komisija nastojati da pruži svoj doprinos, posebno na ekonomskom planu”. A to bi kao prvo — u slučaju da mirovni proces zaista startuje moglo značiti skidanje suspenzije sa finansijskih protokola Jugoslavije i EZ i pokretanje razgovora o drugim oblicima ekonomske podrške Zajednice Jugoslaviji u prelaznom periodu do mirnog i sporazumnog rešenja o budućnosti zemlje.
Bitno je na kraju istaći da u prvim reakcijama Zajednice na pozitivnu odluku srpskog rukovodstva nema ni trijumfalizma (zbog slamanja otpora „tvrdokornog fronta odbiia) ni euforije (zbog „rešenja na dohvat ruke“).
Zadovoljstvo se ne skriva ali ni oprez: u EZ naime ne zaboravljaju da je već bilo sporazuma na koje su pristajale sve sukobljene strane (brionski na primer) ali koji su propadali zbog različitih interpretiranja dogovorenog i zapisanog ili zbog naknadnih „rezervi“. U Briselu i Hagu su, bez sumnje već zapazili da se u Beogradu i Zagrebu mirovni plan EZ različito tumači i interpretira, ali u ovom retkom trenutku zadovoljstva, zbog pozitivne vesti koja je napokon stigla iz Jugoslavije, ne žele da oko toga „sitničare“ što naravno ne znači da ne shvataju opasnosti koje se kriju u tim različitim interpretacijama, te da se njima — već koliko danas ili sutra — neće ozbiljnije pozabaviti.
Mirko KLARIN |
DOPRINOS MIRNOM REŠENJU:!:U! Dima
Francuska ı zadovoljnar
Odluka srpskog vođstva sma u Parizu „prvim korakom ky nom rešenju krize“
Pariz. — Francuska je vrlo zadovovc lukom Srbije da prihvata posrednički i mirovnu inicijativu Evropske zajed:b5 preksinoć, na vest iz Beograda, u po5 saopštenju vlade rečeno je da se Paris
Odluka srpskog vođstva se smatra korakom ka mirnom rešenju krize“ "3 je se da je posrednička misija pred? Miterana i te kako doprinela da se n mir konkretizuju u usmeravanju ka => i prekidu vatre. -
Zasad je neizvesno da li će fi · predsednik nastaviti susrete sa jug skim republičkim liderima, iako je · predstavnik vlade rekao đa je „dobi svako ko smatra da Francuska mož prinese mirnom rešenju krize“. Ali,. utisak da je inicijativa prepuštena ner: ! nicima vlasti.
Šef francuske diplomatije Rolan m; prekjuče konsultovao за ргедзеде ministarskog saveta EZ, Holanđaniri den Brukom i nemačkim ministrom: rom, da bi ih obavestio o posredničli predsednika Miterana i njegovim S! r sa Miloševićem i Tuđmanom.
Ništa podrobnije nije ovde saojio5 tom razgovoru „trojke“ u EZ. Zasauszi! stavovi nisu potpuno podudarni, je! . optužuje Srbiju da је Кпуас га гаш za šta ima „otvorenu podršku“ агпт se naziva „prosrpskom“. Francuska: da nije zvanično rekla.
Francuska se odupire da se EZ pu svrsta na ovu ili onu stranu Jugos: sporu. Zato je misija Miterana | uravnotežena, odlučno tražeći dijal no rešenje, a u tom окупи Егапсце čito insistira na poštovanju prava
Pariski komentatori se nisu još oD ž bi ocenili odluku Srbije. Nedeljom . pariski dnevnici. Ali, bila je to novii iako je stigla kasno preksinoć. Vodi. vizijskih dnevnika su prekinuli - il; emitovanje novosti, da bi objavil!rv Beograda. Radio-vesti počinju udaris) novošću. |
Nedeljni „Žurnal di dimanš“ ka: saglasnost Srbije „znak popuštanjasiri stavlja pitanje — „ipak, da li se možior ti o prekidu vatre“?
Tupurkovski za = evropsku pomoc
Budimpešta. Član Predsedništvasv3 vije dr Vasil Tupurkovski se založi žovanje evropske pomoći Jugosi trebno je što pre da počne evropsk: la obustave vatre, jer malo je nade 555 mi možemo to da kontrolišemo. N ve snage i autoriteta u Jugoslaviji ki prihvatljiv za sve“ — rekao je dr T + ski u intervjuu budimpeštanskom · mr psabadšag“. i
On se založio da se Evropska * s» najdirektnije angažuje u traženju IF? |
.