Borba, 06. 09. 1991., S. 16

| 16 PETAK, 6. SEPTEMBAR 1991. GODINE

MINISTARSKA KONFERENCIJA NESVRSTANIH U

AKRI

Naredni samit u Džakarti

Posle izveštaja Budimira Lončara, u kome je rečemo da Jugoslavija podržava izbor Indonezije za domaćina sastanka na vrhu, usledio je izbor konsenzusom

Akra. — Ministarska konferencija nesvrstanih u Akri je u samom startu krenula u potragu za odgovorima na suštinska pitanja nove uloge pokreta u sadašnjim dubokim promenjenim međunarodnim uslovima. Pri tome je veoma važno da preovladava mišljenje da pokret mora usmeravati svoje članice ka učešću u procesu reorganizacije tih međunarodnih odnosa i svetskih integracija na novim osnovama.

To je pretprošle noći u Akri izjavio za Tanjug savezni sekretar za inostrane poslove Budimir Lončar neposredno pred povratak u Jugoslaviju. Prema mišljenju Lončara, sam početak ministarske konferencije nagovestio je da se pokret prilagođava novim svetskim uslovima. Kako je rekao, iz toga, ili zahvaljujući tome, pokret će osavremenjivati svoje metode rada, kako na svet-

skom planu tako i u regionalnim okvirima koji bi trebalo da čine jedan novi proces stabilizacije sveta i ujedinjavanja.

Lončar je odao priznanje Vvisokim funkcionerima nesvrstanih zemalja koji su veoma dobro pripremili ministarsku konferenciju. Prema njegovom mišljenju, prvi dan rada konferencije odredio je tok čitavog skupa — nesvrstani žele da ostanu aktivni na međunarodnoj sceni, a nikako da budu gurnuti na margine sveta.

Najzad, šef jugoslovenske diplomatije je izrazio zadovoljstvo izborom domaćina sleđećeg samita nesvrstanih. Izbor Indonezije ovde nikog nije iznenadio. Ako je i bilo iznenađenja onda je to što su ministri izabrali novog domaćina samita prvog dana skupa, a ne poslednjeg, kako je to do sada bilo uobičajeno.

UVODNA REČ U AKRI: Budimir Lončar

Lončar je prekjuče posle podne, u okviru izveštaja o aktivnostima pokreta, rekao da Jugoslavija podržava izbor Indonezije. Posle toga sasvim spontano ta zemlja je na veliko zadovoljstvo njene delegacije konsenzusom izabrana. Jedanaesti samit nesvrstanih biće održan sledeće godine u Džakarti.

(Tanjug)

Milošević primio Samarasa

Beograd. — Predsednik Republike Srbije Slobodan Milošević primio je preksinoć grčkog ministra inostranih poslova Andonisa Samarasa sa saradnicima.

Kako je saopšteno iz kabineta predsednika Srbije, u srdačnom i otvorenom razgovoru bilo je posebno reči o naporima za političko rešenje jugoslovenske krize.

Izražena je zajednička želja da predstojeća konferencija o Jugoslaviji u Hagu doprinese obezbeđivanju mira i pravičnog rešenja jugoslovenske krize. Naglašen je značaj uvažavanja prava jugoslovenskih naroda na samoopredeljenje, uz poštovanje integriteta Jugoslavije.

U razgovoru je posebno istaknuto prijateljsko, konstruktivno zalaganje Grčke, kao članice EZ, da jugoslovenska kriza bude rešena na demokratski i pravedan način.

U ovom razgovoru učestvovali su i Vladislav Jovanović, ministar inostranih poslova Srbije, kao i Elefterios Karajanis, grčki ambasador u Be-

ogradu. (Tanjug)

POSETA AUSTRIJI

Nelkorektna šta!

PREDSEDNIKA CRNOGORSKE VLADE

Listovi su gotovo ćutke prešli preko boravka i izjava

Mila Đukanovića u Beču

Beč. — Austrijska sredstva javnog informisanja su juče ćutke prešla, gotovo u potpunosti, preko posete predsednika crnogorske vlade, Mila Đukanovića Beču, gde je izneo stav Crne Gore o jugoslovenskoj krizi. Preksinoć je televizija objavila kratku vest, bez slike, da je Đukanović predložio austrijskom kancelaru Vranickom da Crna Gora bude domaćin buduće mirovne konferencije o Jugoslaviji.

Jučerašnja štampa ne pominje Đukanovićevu posetu, sa izuzetkom „Viner cajtunga“, poluzvaničnog glasila vlade, koji prenosi glavne akcente iz Đukanovićevih razgovora sa kancelarom Vranickim i ministrom inostranih poslova Alojzom Mokom.

Austrijska novinska agencija APA je korektno izvestila o poseti predsednika crnogorske vlade, ali štampa te izveštaje nije prihvatila.

Đukanović je prekjuče rekao austrijskim novinarima, neposredno posie razgovora sa kancelarom Vranickim, da je cilj njegove posete da ovde iznese stav Crne Gore o jugoslovenskoj krizi, ne bi li je u Beču čula i druga strana.

„Do sada je do dobrog dela evropske, pa dakle i austrijske javnosti, dopirala samo jedna strana mišljenja, a koreni sukoba u Hrvatskoj su mnogo dublji nego što se u dobrom delu Evrope misli“, rekao je Đukanović.

(Tanjug)

POZNATI JUGOSLOVENI OCENJUJU DOMAĆU

KRIZU

VLADISLAV JOVANOVIĆ U INTERVJUU „GLASU

AMERIKE“

Pomaže samo objektivnost

Beograd. — „Najveći doprinos zemalja članica KEBS jugoslovenskoj krizi bio bi ako bi se one držale na podjednakoj distanci i ne bi stale ni na jednu stranu, odnosno kada bi stajale samo na strani prava i principa i to ne na selektivan nego na univerzalan način“ — izjavio je u intervjuu radio-stanici „Glas Amerike“ ministar inostranih poslova Srbije Vladislav Jovanović.

U razgovoru sa saradnikom „Glasa Amerike“ Brankom Mikašinovićem za emisiju na srpskohrvatskom jeziku, ministar Jovanović je ovu ocenu izneo povodom pitanja o bezrezervnoj podršci Nemačke Hrvatskoj.

Jovanović je ocenio da ta podrška „ne doprinosi ni sagledavanju pune istine, niti ohrabrenju puteva za nalaženje političkog i mirnog rešenja“. On je izrazio bojazan da je, po njegovom mišljenju, Nemačka „dosta oskudno informisana, ili da je vrlo jednostrano informisana isključivo iz jednog izvora“ i da to može da „škodi i njenom političkom zaključivanju“. Srpski ministar inostranih poslova je podsetio da se „u Evropi još nije

desilo da se jedna zemlja razbila na sastavne delove, pogotovo ne uz pomoć inostranstva“ i ocenio da bi stvaranje „takvog presedana“ predstavljalo novi momenat u istorji nove Evrope koji bi mogao da „kompromituje ili čak, dovede u pitanje pozitivna ostvarenja KEBS.

Jovanović je potvrđio ocenu saradnika „Glasa Amerike“ da je dosadašnja diplomatska aktivnost Srbije bila „neadekvatna“ i dodao da je ona bila „skoro nepostojeća“. Istovremeno su po Jovanoviću, neke druge republike delovale mnogo odlučnije u zaštiti svojih interesa „a usput su radile i protiv interesa Srbije, što je manje za pohvalu“.

Kao drugi razlog „neadekvatne“ diplomatske aktivnosti republike, pored poverenja u federalne institucije, Jovanović navodi činjenicu da je „u Srbiji dugo postojalo uverenje da je dovoljno samo biti na strani principa i istine i onda će istina sama sebi da prokrči put“. Srpski ministar je ocenio da se radilo o „idealističkom i naivnom stanovištu, koje je ovog puta bilo potpuno neispravno“.

(Tanjug)

MILAN PUJIĆ U INTERVJUU „EL MUNDU“

Rešenje je u

rukama političara

Madrid — U Jugoslaviji se ne vodi građanski rat, niti će ga biti — izjavio je u jučerašnjem intervjuu listu „El mundo“ pomoćnik saveznog sekretara za odbranu Milan Pujuć. „Ono što se dešava u Jugoslaviji, dodao je Pujić, to je sukob između republika, ili nacija, koji neće moći da se reši dok se političari ne dogovore“.

Naglašavajući da u Jugoslaviji neće i ne može doći do vojnog udara, general Pujić je izjavio da će se Armija povući u kasarne onog dana kada se ispune dogovoreni uslovi. „Federalna Armija je, rekao je on, jedina legalna vojska u zemlji. Sada, prvo treba demobilisati i razoružati sve paravojne formacije u zemlji, u kojima je oko 200.000 ljudi. Zatim treba doneti političke odluke o tome da je federalna vojska jedina, a ne jedna

među više armija u zemlji. I, treće, da se demobilišu i razoružaju snage U SROB MUP, koje broje 55.000 ljudi.

Nakon toga, federalna Armija bi.

se povukla u svoje kasarne. Ali, jednu stvar mogu da vam osiguram što nas manje budu pomagali spolja, što manje budu vršili pritiske na jednu ili drugu stranu, pre ćemo rešiti našu krizu“.

Pujić je ocenio kao pozitivne mirovne inicijative EZ, ali „ne i mešanje EZ u unutrašnje stvari Јирозјауђе“.

Na pitanje novinara kako bi Armija primila međunarodne vojne snage u slučaju da kriza u Jugoslaviji ugrozi bezbednost drugih zemalja, Pujić je odgovorio: „Bile bi dočekane kao agresor i tako bi bile tretirane“.

(Tanjug)

ZAVRŠENA KONFERENCIJA „PERSPEKTIVE ISLAMA U ISTOČNOJ EVROPI“

Skup bez sukobljavanja

Okupljanje muslimana uz pomoć sa strane 0. Deo društva koji nema bitniji uticaj na politiku

Sarajevo. — „Vremena su se značajno promijenila, samo kad ne bi bilo međuetničkih sukoba i ove opšte političke ludnice. Zar je neko od pripadnika islamske vjere prije dvije godine mogao da zamisli da će se u hotelu „Holidej in“ oriti ezan (poziv za molitvu) i da će u ovoj sali biti izlepljeni plakati sa islamskim simbolima“ — kaže jedan od učesnika konferencije „Perspektive islama u Istočnoj Evropi“, koji je ovdje održan i na kome se moglo čuti dosta interesantnih mišljenja o aktuelnim zbivanjima u ovom dijelu svijeta i budućnosti islamskih zajednica u njemu.

Nit koja se stalno provlačila kroz skoro sve istupe izuzimajući one uže stručne, jeste međusobna solidarnost muslimana Is-

točne Evrope kao i njihovo jače povezivanje sa islamskim organizacijama i zemljama uopšte u svijetu. Tako je jedan od učesnika ovog skupa, poznati šeih Muhamed Ar Ravi reče da je „stvarna solidarnost među muslimanima jedna od najvećih obaveza u svim vremenima“. On rješenja mnogih problema današnjice vidi u „vraćanju istini i čestitosti” uz naglašavanje da muslimani, istovremeno, moraju da koriste sve pozitivne tekovine savremene civilizacije.

izazovi i raskršća Konferencija u Sarajevu poropi, posebno Istočnoj, nalaze

pred velikim izazovima i da im se iznenada pružila prilika da

organizuju svoj vjerski život onako kako sami žele, što znači

bez miješanja države ili partija.

U tome imaju svesrdnu podršku više islamskih zemalja i organizacija, od kojih su neke dobile značajne sume dolara za izgradnju bogomolja i islamskih centara. Većina velikodostojnika iz islamskih zajednica Istočne Evrope, međutim, stalno ponavljaju da oni sami moraju mnogo više da urade na organizovanju vjerskog života. Dakle, da se oslanjaju na sopstvene snage, a finansijska pomoć sa strane će im dobro doći.

Jedna od karakteristika ovog

KOPB Чака пне пуну / skupa, mada se očekivalo, jeste

da nije bilo međusobnih duela, bilo da je riječ o teološkim pitanjima koja su dodirivana, niti pak kad je riječ o aktuelnim po-

litičkim zbivanjima koji se, na ovaj ili onaj način, odražavaju na rad vjerskih zajednica. Nije bilo isuviše žuči ni kad se govorilo o „bivšim komunističkim vremenima“. Kad je riječ O tome, čini se da su učesnici dobro vagali svaku riječ. Mnogi od njih su Još uvijek zbunjeni. Ljudi jednostavno ne vjeruju, na primjer u Albaniji, da mogu slobodno da ispovijedaju vjeru. Očigledno, još ima straha da bi se stari sistemi u nekoj formi mogli i da vrate, pa je vrlo karakterističan komentar: „Još uvijek ništa se ne zna“.

Neophodam dijalog

Na skupu je prilično govoreno O Islamskoj zajednici u Jugoslaviji kao najorganizovanijoj

i kadrovski najjačoj. Jedan imam (sveštenik) iz naše zemlje radi u Poljskoj. Izgleda da će imami iz Jugoslavije ići i u druge istočnoevropske zemlje, što se može protumačiti i kao neka vrsta misionarskog rada. Osim toga, školovanje vjerskih kadrova iz ovih zemalja u vjerskim ustanovama u našoj zemlji smatra se i posebnom vrstom pomoći i solidarnosti.

Samo od sebe nameće se pitanje koliko islamske zajednice u Istočnoj Evropi mogu uticati na opšta kretanja i procese u OVoOm dijelu svijeta. Izuzimajući šest sovjetskih (neke su već bivše) republika sa pretežno muslimanskim življem uticaj ostalih bi, naročito u nekim zemljama, mogao biti više nego simboličan. Otuda su, kako su istakli mnogi učesnici i, strahovi Evrope od islama najčešće predimenzionirani. Većina njih se, u jednoj i drugoj Evropi osjećaju veoma dobro i ne smeta im hrišćanska civilizacija, bez obzira što se ona ne uklapa u njihove poglede na svijet, uz često isticanje da je dijalog hrišćana i muslimana ne samo moguć nego i neophodan.

· Ejub ŠTITKOVAC

E O ен

о =