Borba, 25. 10. 1991., S. 15

paaa

x У | |

КИЈЕ О ПОЛИТИЧКОЈ БУДУЋНОСТИ ЈУГОСЛАВИЈЕ

»-српски фронт одбијања

= формулација о међународном признавању независности „у постојећим гранимо — република које то желе“ :

лама у радним групама упзна тим основним начелима ма највише и запело. За ју је наиме то превише, а ју је премало. Са закашњеутотово недељу дана се тако д да је словеначки председјан, прихватајући европски 1 прошлог петка, прихватио з само онај његов део који 0 „признавању независносолика које то желе“. Слотетало не занима, па тако у а два дана њихови предм нису хтели ни да разгова-

пуњавати новим садржајима. Због тога су водећи расправу у радним групама инсистирали на изјашњавању о понуђеним формулацијама и њиховим евентуалном допуњавању и побошљавању спречавајући отварање нових проблема и нуђење нових предлога. Најконструктивније је, судећи бар по утисцима неких од учесни-

ка, текла расправа у Радној групи

за „права свих“. Текст понуђеног споразума је у тој области донет разрађеније од претходног, а учесници у расправи су се — утисак је

турковски код Геншера |

он. — Шеф немачке дипломатије Ханс-Дитрих Геншер је јуче = изразио наду“ да ће се сви учесници хашке Конференције о Јупи сагласити са „реалистичним преговарачким решењем“ на

утредлога лорда Карингтона.

разговору са чланом југословенског Председништва Василом 'авским, како је саопштило бонско Министарство иностраних

економских аранжмана „орочава“ се на петогодишњи период, што значи да Европа оцењује како ћемо у том року постати зрели за више облике економске интеграције.

Словенци једино против

Једини који у свему томе не желе да учествују су — Словенци. За њих је, евентуално, прихватљива само „зона слободне трговине“. Из кругова Заједнице им је, сазнајемо, поручено да ће — независно од билатералних односа које би Словенија могла да успостави са земљама — чланицама — ЕЗ разговарати и склапати споразуме искључиво са асоцијацијом, а не и са појединачним републикама.

У Радној групи за економске односе оцењују значајним што је представник Хрватске Божо Марендић прихватио понуђена решења (прошлог петка Хрватска није била спремна да прихвати царин-

ску унију). Коначно, извесне новости пројект споразума нуди и на институционалном плану. Решења · која се нуде за институције „слободне асоцијације“ сада су нешто ближа оним решењима на основу којих функционише ЕЗ. Уводе се тако бројне нови савети — поред основног, Савета министара за економску сарадњу, предложено је и стварање савета за транспорт, затим за енергетику, за екологију, за

' Геншер је подвукао да је „одлучујуће да се поштовање права попредељење усклади са заштитом мањина“. Додао је да се та заутора гарантовати свим мањинама у свим републикама“. иншер је, такође, поновио да „ЕЗ чврсто остаје при ставу да осувриторија силом никад неће бити признато“, као и да „ЈНА тре1 да се повуче из оних република које то желе“.

ззема изјави Тупурковског, пак, Геншер је рекао и да ће се Неталожити за то да „републикама које прихватају принципе ЕЗ де понуђен уговор о асоцијацији са ЕЗ“. Ти уговори би „заместојећи споразум ЕЗ о сарадњи с Југославијом“.

акедонија би притом, по речима Тупурковског, имала „исти жао и друге републике, јер се — како је истакао Геншер — пре-

знституцијама будуће „слопоцијације“. 2 2 стране, представници Срновили су крупне резерве трироде које је на европOp претпрошлог петка стаодседник Милошевић, не Усе са „укидањем Југосла-

"ојећим границама“, са на самоопредељење“ које о само за републике, а не оде... Упркос томе српски павници у радним групама ти разговоре и о економсосима и о институцијама хободне асоцијације. Мада

неким изворима, њихов ам за учешће у таквој расттно опао, након што је тингтон спречио покушај пеправу уведе и пројект кочеђувремену припремило лано Председништво у Бегакон тога они су, наводно

1“ састанак.

стон жури

г ге истаћи да и лорд Каринзгови сарадници који рудним групама оцењују да ја у Југославији драмазоршава, те да је због тога » што пре усвојити папир “лни оквир решења југоссризе, а затим — кад се, и гативне тенденције заустаоквир побољшавати и до-

КИХ ГРУПА

"M одредбама за конвенава, асоцијација „упорно 10 једино решење“ и-трагогот томе стварања јединтежишта са одговарајућим мим аранжманом и екосотолитиком „коју су, у веањем обиму, прихватиле утегације и СИВ“.

резерве су утолико веће уверени да предложени (ђивања економских од24 » републикама не обезбе-

НИ

" функција

а примењује исти критеријум“.

тпурковски се, иначе, у Немачкој налази на другом конгресу

одне партнерске иницијативе са темом „Свет и Европа у прокоји се ових дана одржава у Волфсбургу.

професора Бранка Вукаса „заиста

трудили да га још поправе и допу-

не“.

Од новина у делу споразума који говори о „специјалним статусима подручја на којима припадници једне националне групе чине већину“ поменимо овде изостављање одредбе да то важи посебно за Србе у Хрватској (која је стајала у протлонедељном „папиру“), затим увођење сталне демилитаризације подручја са специјалним статусом, те знатно разрађеније одредбе о међународном надзору остваривања споразума. Занимљиво је, у истом делу споразума и увођење одредбе којом се од република тражи да „у потпуности и у доброј вољи примењују прописе који су пре 1990. постојали за аутономне области“.

Значајне новине запажене су иу делу пројекта споразума којим се уређују економски односи у будућој „слободној асоцијацији“. Предложеној царинској унији даје се очувања — заједничког унутрашњег тржишта, републике се обавезују на сарадњу у монетарној сфери с циљем „одржавања или постизања монетарне стабилности и што је могуће вишем степену конвертибилности“.

Велики значај придаје се сарадњи у области транспорта и енергетике, чега све није било у прошлом „папиру“ и коначно, важност ових

ђује ни нормално функционисање привреде, а поготову не одговара захтевима повећања ефикасности привређивања“, нагласили су српски експерти доктори Оскар Ковач и Коста Михајловића.

Српска делегација у групи за људска права на Конференцији о Југославији у Хагу је оценила као противречено међународном праву спомињање „уговора“ у новом документу о решавању југословенске кризе који је прекјуче уручен свим

правну сарадњу. Функционисао би наравно и Савет за политичку и безбедносну сарадњу који би сачињавали министри иностраних послова. Као и у ЕЗ овим би саветима руководили председавајући чији би

мандат трајао шест месеци. Европски пројектанти „слободне асоцијације“ сматрају да је то у овом тренутку једино могуће решење. Свесни су да је то минимум, али упозоравају да би, уколико се негативне тенденције хитно не зауставе и тај минимум могао убрзо постати „неприхватљиви максимум“ за неке од сукобљених страна. . Мирко КЛАРИН

Сусрет Лончара и Де Куељара

Париз. — Генерални секретар Уједињених нација Перес де Куељар је прекјуче изразио наду „да ће се југословенска криза решити мирним путем“. У разговору са савезним секретаром за иностране послове Будимиром Лончаром у Паризу, пред почетак међународне конференције о Камбоџи, Перес де Куељар је додао да „подржава напоре Европске заједнице и КЕБС у настојању да се пронађе политичко решење у Југославији“. Перес де Куељар је обавестио Лончара да припрема извештај о Југославији за Генералну скупштину УН за чију основу ће послужити утисци његовог специјалног емисара Венса из недавне посете Југославији.

и економску униј

југословенским републикама.

Што се тиче понуђеног „специјалног статуса“ за етничке групе, то могу добити само делови неког новог конститутивног народа, али не и мањине.

Српски експерти су најодлучније, као „нелегално“ и „политички неприхватљиво“, одбацили помињање враћања статуса аутономних покрајина на стање пре 1990.(Тај-

нуг)

ПЕТАК, 25. ОКТОБАР · 1991. ГОДИНЕ 15

НЕДЕЉА У СВЕТУ

ашк карингтон

'Зна се како се формирају државе. Па и значење, _ углавном, око суверености, територијалног интегритета, правног деловања држава. Нико, међутим, не зна како се

расформирају државе. _ РЕБЕ: Особито оне признате Vlado и прихваћене као ме- Тесле

ђународно-правни субјекти, као чланице Уједињених нација. У новијој историји, бар, државе се нису расформирале, негирале, брисале са мапе ни изнутра, ни неком широм међународном активношћу. Чак ни онда када су губиле ратове у којима су починиле страшне злочине. Не ствара ли се ових дана преседан са Југославијом2 И то у режији ЕЗ, а да ова наша земља нити је изгубила рат, нити је починила неки међународни преступ, нити икога у овој Европи угрожава.

Или је то, можда, почетак једног новог међународног правног и политичког процеса (запрепашћује неинвентивност назива тог процеса „нови поредак“) у коме и многе друге земље очекује судбина Југославије. Сходно томе, цела операција би могла да добије име „карингтонизација“ као и све друге иновације.

Хашки документ лорда Карингтона и Ван ден Брука од петка је у сваком случају без преседана у међународном животу. Већи део светске, па и један део наше јавности га прихватају као „последњу шансу“ за мир у нашој земљи. Далеко већи део наше јавности, поготово оне српске па и југословенске, оцењује га као флагрантно кршење правних и политичких норми међународног понашања чак и као варварство и агресију на нашу земљу и народе попут оних из два протекла светска рата.

Посебно су огорчени и разочарани правници, који су изгледа живели у илузијама, да су ЕЗ, право и правда, односно демократија, синоними и да ће се у Хагу водити правна расправа ако не о очувању Југославије, а оно о њеном преуређењу уз једнака уважавања свих аргумената и интереса. Лорд Карингтон је све то нимало демократски, а још мање правнички пресекао „аргументом“ да није реч о правним, већ о политичким питањима и позивајући се на стварност у нашој земљи (сецесију и рат), практично намећући платформу стварања нових држава на овим просторима (са идејом да их буде много више од шест).

Прихватио је, у ствари, само једнострану хрватско-словеначку концепцију о „самоопредељењу“, оглушујући се на исто право српског народа као и на предлоге о евентуалном компромису. Типичном ароганцијом свог племена и своје прохујале империје која не подноси противречје, прекинуо је излагање потпредседника Председништва СФРЈ. Није, међутим, прекидао и председника Србије са осећањем, ваљда, да он представља не само већину становника ове земље већ и војну снагу која то превазилази, што су Британци као прагматични људи увек знали да цене.

Нема разлога да много одлучније не пређемо и на политички терен и аргументе који су, изгледа, доминантни у приступу ЕЗ чији преговарачи се понајвише позивају на „стварно стање“ у нашој земљи, при чему углавном мисле на курс сецесије већине република. То стварно стање има, међутим, две осовине: сецесионистичку и југословенску. Сецесионистичка је расла захваљујући најпре толеранцији, а затим и војној и политичкој подршци појединих центара моћи у ЕЗ. Покренута је силом и једностраним и вануставним актима са крајњим циљем да ргзбије Југославију са чим су се све више идентификовали и одговорни чиниоци ЕЗ.

„Југословенска осовина“ је за то време била практично блокирана у настојању да докаже (онима који то знају, али неће да прихвате) да је за мирољубиво и демократско решење југо-кризе. Била је, осим тога, натерана на дефанзиву психолошким и

· политичким притисцима и бесмисленим оптужбама на „бољше-

вичку“ или „хегемонистичку“ Србију, односно на „пучистичку“ ЈНА. У тој блокади посебну кочницу представљало је обезглављивање свих федералних институција и служби — Председништва, Скупштине, Владе, Армије, економских реформи и система — у чему су значајну улогу одиграле и „тројке“ ЕЗ.

У том неравноправном политичком сукобљавању запоставили смо, наравно на нашу штету, мобилизацију свих агресивних партнера у Европи, међу којима и многих суседа, њихово полиТичко, па и војно ангажовање на растурању Југославије. Доспели смо дотле да нам председник мађарске владе у нашој земљи „саветује“ како Југославију да формирамо, односно тражећи посебан аутономни статус за мађарску националну мањину. Министар иностраних послова Немачке, опет, поставља ултиматуме Србији и ЈНА, отворено претећи економским санкцијама и организујући за то све земље Централне и Источне Европе.

Да ли он то говори у име „Четвртог Рајха“ и његових нових продора у ове области или у име ЕЗ2 У сваком случају, не може говорити у име КЕБС-а или ОУН, чије принципе и правила понашања грубо нарушава. Турска, опет, као чланица НАТО обећава оружје Албанији која објављује признање илегалне шиптарске владе у нашој земљи. Италија такође припрема и војне и политичке кораке како да се врати у Истру или Далмацију. (једино Аустрија нема потребе на тако нешто јер јој словеначка влада на тањиру нуди Словенију).

Уочи новог петка и новог „југо-самита“ у Хагу извесно је једино да југо-делегација не иде више грлом у јагоде и да ће се позвати на своје политичке аргументе. Није ли у томе и шанса ЕЗ која је увек нама пружала „последњу шансу“2 Оно што је она спремила на овај петак није много и могло би се оценити као мало померање од словеначких ка хрватским ставовима. То значи да још имају много простора и да ће им требати и времена, и више добре воље да превале дуг пут до прихватања оне друге, југословенске стварности и расположења.