Borba, 28. 02. 1992., S. 12
12 петак, 28. ФЕБРУАР 1992. ГОДИНЕ
ЕКОНОМИЈА
ПОЛИТИКА И БИЗНИС У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ (2) .
о има новац — има и власт
Странка демократске акције оснивач „Халк трејд компани“ Ф Прехрамбени производи по строгим исламским прописима Ф Проценат од нафте за СДС Ф Први страначки привредни гигант у организацији СДС
„Ко има новац има и власт“, каже на почетку разговора за „Борбу“ Омер Бехмен, генерални директор „Халк трејд компани“, чији је оснивач Странка демократске акције. То је већ добро разрађена фирма која се бави трговином на велико, а понајвише трговином прехрамбених производа (оним који су дозвољени по строгим исламским прописима) што је више него добра реклама за припаднике исламске вјере, а и за евентуалне будуће пословне партнере у исламском свијету.
Генерални директор ове велике фирме је уједно члан Главног одбора СДА, што значи потпуно сједињавање бизниса и политике. Сазнали смо, међутим, да је он ту да „погура ствари: ако затреба“, а главни посао раде његови најближи сарадници. Бехмен сматра да ће већина великих фирми у БиХ пропасти и да ће се сачувати само неки њихови дијелови и да ће бити неопходне велике реорганизације — па ко преживи. Жали се да СДА нема утицаја ни на једно јавно предузеће, да су све банке „под капом“ других странака, посебно СДС, и „због свега тога дата је иницијатива да и ми организујемо привредну дјелатност“. Поред поменуте, основана
је, и оперативно грађевинска извођачка фирма „Хилал“ (полумјесец), која је тек у повоју. Имамо намјеру, каже Бехмен, да ове двије фирме, као и друге које ћемо основати, афирмишемо конкретно у Либији, Турској и још неким земљама у којима имамо доста потенцијалних пословних партнера захваљујући и личним познанствима. Са Ираном смо већ имали контакте. За његову фирму су, каже, највећи проблем банке које пропадају „па како онда у њих депоновати девизе или уложити динаре“, а и камиони пара се довозе преко Дрине.
Што се тиче других извора финансирања СДА, своде се углавном на донаторство, посебно. на прилоге људи из иностранства који пошаљу по десетак, двадесетак или тридесетак хиљада марака. То за њих, вели, није велики издатак а за странку је велика свота. Иначе, чланарина је симболична и зависи од имовног стања чланова којих званично има око 250.000, а са симпатизерима двоструко више. У сваком случају, Странка демократске акције има довољно средстава за рад. Можда и мало више него што је неопходно. У своје заслуге, али и дру-
гих, убраја то што није дошло до рата у БиХ без обзира што-
БЕ ШИРОКЕ ПОТРОШЊЕ
Долар обрачунат шест пута
У продавницама још има робе, додуше по астрономским ценама. Међутим, ако је сада у трговачкој маржи само око 20 посто робе широке потрошње пореклом из домаће производње, јасно је каква нас снабдевеност очекује уколико се административним мерама онемогући овај увоз, упозорава Ђорђе Марковић, директор дирекције Малопродаје у „Генексу“ реагујући на нове мере српске владе у тој области. Чак и да постоји домаћа производња, најпре довољна по квантитету, затим квалитету, без увоза се не би могло опстати, јер трговину „кољу, неповољни услови, скраћени рокови плаћања, ниске трговинске марже и високи сви остали трошKOBM. Уредбом која регулише увоз робе широке потрошње Србија ће можда успети да обезбеди кратки предах и скупи нешто девиза по нереално ниском курсу. Дугорочно, негативне последице ће бити тешке, не само по спољно — трговинске фирме, већ и по државу у виду растуће инфлације. Ако се данас уложи у увозну робу, која ће бити пуштена у продају кроз месец — два, резултат ће бити високе цене, једноставно зато што је цео посао оптерећен вишеструким наметима, каже Марковић. Уз то, Марковић тврди да је цена долара у привреди већ достигла 270 динара, а према уредби 0 везаном увозно—извозном послу са робом широке потрошње, трећину девизне зараде треба дати држави, по
знатно нижем курсу, где републичка Народна банка, тренутно, за долар плаћа 105 динара. Увоз робе широке потрошње оптерећен је просечном царинском стопом од 45 посто, која није смањена уочи последње девалвације, па су се у старту за пет пута повећали основица и приходи царине. На то долази порез у просеку од 60 до 70 процената (изузев код увоза пољопривредно прехрамбених производа), а он се опет рачуна на основицу у коју су укључене и такве царине, набавна цена, марже и слично. Тако у свакој увозној калкулацији за робу широке потрошње, у тренутку када она стигне у продавницу, долар кошта барем шест пута скупље од званичног курса. У новим приликама и извозници ће сигурно уцењивати, што само значи да ће чврста валута коштати из дана у дан све више. Да и не говоримо да се домаће робе извозе по ценама нижим од просечних у Европи, а увозна роба плаћа скупње, јер нема девизне готовине за њену набавку. Наш саговорник упозорава да све то, у крајњој линији, плаћа домаћи потрошач, а где је граница његове издржљивости — видеће се ускоро.
Подсећамо да је српска влада такође прописала да се промет девиза обавља искључиво преко банака и званичног девизног тржишта. Тамо, на жалост, нема понуде, одговара Марковић. То значи да би привреда била ускоро паралисана, и да руководећи људи
су на томе радиле многе снаге како у Републици, тако и извана. Чак се, напомиње, преварио и чувени лондонски Институт за стратешка истраживања који је предвиђао да ће на југословенским просторима прво доћи до грађанског рата у БиХ. Ко зна, можда је по нечијем сценарију требало да буде тако.
Нафтна афера
Како се и на који начин Српска демократска странка бави (прејпродајом нафте, о чему се много пише, секретар Извршног одбора странке, Трифко Комад каже:
— Ја у то нисам упућен. Знам само један случај да је странка у одређеном критичном тренутку, када је нестало нафтних деривата, овластила једну фирму из БиХ („Боксит“ из Милића) да набавља и увози те деривате, а да СДС добије одређени проценат од те трговине. Тај посао је званично реализован. Имамо папире и уговоре. То јесте за наше просторе нешто специфично. Што се тиче неких других на-
глабања у штампи — нисам упућен. Финанцијску будућност
странке и Комад види у „разради“ постојећих и оснивању нових фирми. Тако је ова
ШТА У „АГЕНЕКСУ“ КАЖУ О ОГРАНИЧЕЊИМА НА УВОЗ РО- | |
могу да „бирају“ да ли ће свесно кршити прописе о забрани штицунга и продаје чврсте валуте између предузећа, или ће ризиковати да немају робу и прођу неславно као недавно директор „Електротехне“. Када се донесе једно такво решење онда треба осигурати и да оно може да функционише. Овако се може догодити да везивање уговора широке потрошње са извозом скрати девизну касу Републике за више стотина милиона долара.
Можда би се из зачараног круга, везаног у чвор девизне несташице, могло изаћи и на лакши начин, сматра Марковић. Рецимо, зашто „Генекс“ који у главном граду има 30 продајних места и своју мешовиту банку не би могао да иде сам у откуп девиза, и тако јефтиније дође до средстава, којима би тржиште снабдевао робом. Због тога она би истовремено могла да буду јефтинија. По његовим речима само у Београду на овај начин могло би се скупити барем око 100 хиљада долара дневно. Дугорочно прави потез би био да влада стимулише домаћу производњу робе широке потрошње, нарочито приватнике, уместо да их закопава политиком. То би смањило увоз, за који сада нема довољно девиза, уз све остале позитивне ефекте на производњу и бољу снабдевеност домаћег тржишта. Иначе, јесен ћемо вероватно дочекати без робе, а са узлетом инфлације у небо, упозорава Марковић.
Бојана ЈАГЕР
странка основала „Нови привредник“ чије су амбиције прилично велике. Суоснивачи су привредници из редова српског народа. Функционише, уз одређене тешкоће и Новинско-издавачко _ предузеће „Јавност“. У почетку био је то много амбициознији пројекат. Требало је да буде радна организација, а издавачка дјелатност да буде само један сегмент. Проблем је био у томе што није заживјело дионичарство „због недостатка искуства“. Иначе, ово предузеће издаје 'истоимени лист у чијем заглављу стоји да је гласило српског народа у БиХ, што је много шири појам од саме странке која му је оснивач.
Банка СДС
Српска демократска странка је један од иницијатора ос-
-нивања „Сарајевске банке“ за
коју госпођа, Добрила Гузина, економски стручњак, каже да неће бити само српска без о6зира што се сада искључиво рачуна на новчана средства СДС, „Новог привредника“ и „јавности“. Да ли ће неко „са стране“ улагати у ову банку вријеме ће показати. Гузина каже:
— Банка је регистрована за
обављање свих банкарских по-
слова у земљи и иностранству. Тренутно јој је сједиште у хотелу „Холидеј ин“, а надамо се да ћемо наћи трајније просторије“. У СДС размишљају о оснивању фирми на терену које ће бити или самосталне или на неки начин у саставу „Новог привредника“. Тиме би се створио, како се замишља, прави страначки привредни гигант с којим ће моћи да послују све остале фирме. Дакле, страначка опредијељеност не би требало да буде никакво мјерило пословних односа. Уосталом, тако је у свим земљама са тржишном привредом. Исто тако, у овој странци кажу да немају професионалаца политичара, а плата секретара Извршног одбора износи 20.000 динара што је, иначе, највише плаћена функција. Што се тиче чланарине она износи 20 динара мјесечно, с тим што је општински одбори могу повећавати. Но, то је исувише симболично и не може покрити ни неке најосновније трошкове. Кад се сабере само ово неколико чињеница, СДС врло успјешно развија своју привредну дјелатност, свако тумачи на свој начин као и све остало у БиХ.
(НАСТАВЉА СЕ) Ејуб ШТИТКОВАЦ
20. 02.
10. 02.
Devizni 31. 12. 31. (1. 27. 02 kursevi 1991.
USD/DEM 1,52 1,62 1,56 1,66 1,65 USD/CHF 1,35 1,44 1,9. 1,50 1,49 USD/FRF 5,18 5,50 5,33 5,63 5,60 USD/ITL 1149,30 1213,00 „1177,00 1239,50 1234,90 USD/ATS 10,68 11,36 10,97 11,58 11,57 GBP/USD 1,87 1,78 1,83 1,74 1,75 Kamatne
stope
USD .
7 dana 4,44 4,06 3,94 412 4,06 1 mesec 4,19 4,06 "3,87 4,12 4,06 3 meseca 4,12 4,06 3,87 4,12 4,12 6 meseci 4,12 4,12 3,94 4,19 4,25 DEM
1 mesec 9,44 9,56 9,50 9,69 9,50 3 meseca 9,50 9,50 9,50 9,37 9,50 6 meseci 9,56 9,44 9,44 9,50 9,50 CHF
1 mesec 7,94 7,37, 7,25 7,37 7,56 3 meseca 8,06 7,37 7,31 7,37 7,56 6 meseci 8,06 7,37 7,31 7,31 7,50 ZLATO 352,75 354,20 354,00 352,55 349,75 SDR 1,42899 1,39921 1,40771 1,37992 1,37338
Beograd, 27. 02. 1992.
Devizni barometar
NBJ PLIVAJUĆI CRNA PIJACA KURS POSLOVNIH “ИН ВАМАКА
бео тате Еј | ти ов _ Јов отајв JB = јопве итејна |
17.95 18.50
19
eee
што.
Е
Пе А сверађи а гжидеие ние „