Borba, 28. 02. 1992., S. 15

BDRBR _______

DEBATA U AMERIČKOM KONGRESU O JUGOSLAVIJI

Uvaženi argumenti UN

Jugoslavija ne može biti vraćena u pređašnje stanje, ali j

e Vašington prihvatio mol-

bu Galija i Vensa da ne prizna nezavisnost njenih republika jer takav potez može da omete miroljubivo rešenje 0 Podsekretar Tomas Najliz izjavio da je Srbiji saopšteno da SAD „ne mogu prihvatiti položaj Albanaca na Kosovu, Turaka u Sandža-

ku i Mađara u Vojvodini“

Vašington. — Pomoćnik američkog državnog sekretara Tomas Najiz izjavio je juče da ne postoje mogućnosti vraćanja Jugoslavije u nekadašnje „stanje“. Upitan, prilikom kongresne rasprave, o „šansama za povratak na staru Jugoslaviju“, on je rekao da se te šanse „kreću negde oko nule”.

Spoljnopolitički komitet Kongresa razmatrao je juče razvoj događaja u Evropi i, u sastavu toga, najnovija kretanja u Jugoslaviji. Na pitanja kongresmena odgovarao je pomoćnik državnog sekretara Tomas Najiz koji je rekao da se Bušova administracija uzdržala od priznavanja pojedinih republika „na izričitu molbu generalnog sekretara UN Butrosa Galija i njegovog izlasnika Sajrusa Vensa“.

Najiz je rekao da su se Vašingtonu za priznavanje obratili Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina i Makedonija. Sjedinjene Države su, međutim, kako je rekao, prihvatile argumente Ujedinjenih nacija da bi američko priznavanje bilo koje republike, u ovom času, moglo da potkopa napore oko angažovanja mirovnih snaga UN i traženja miroljubivog rešenja problema. Predsedavajući mirovne konferencije o Jugoslaviji, lord Karington, takođe zastupa mišljenje vodećih ljudi Ujedinjenih nacija i Sjedinjenih Država, tvrdi pomoćnik američkog sekretara. Vašington, kako je dodao, nije sledio Evropsku zajednicu u nje-

7 77

noj odluci o priznavanju jer je angažovanje mirovnih snaga postalo stvarnost, a predstoji i referendum u Bosni i Hercegovini. „Očigledno je da ima novih okolnosti koje ćemo morati uzeti u obzir, ali nije odlučeno šta bismo mogli uraditi u vezi priznavanja republika“ — rekao je Tomas Najlz.

Odgovarajući na pitanja kongresmena, pomoćnik šefa diplomatije je rekao da očekuje da će oko 14.000 plavih šlemova biti stacionirano u Jugoslaviji tokom marta. Do izvesnog zastoja je došlo zato što su predloženi previsoki troškovi mirovne operacije, rekao je Najlz, i dodao da akcija, ipak, napreduje.

Predstavnik Stejt departmenta izjavio je u Kongresu da je situacija u vezi sa nacionalnim manjinama na Kosovu i Metohiji, u Vojvodini i Sandžaku — „za žaljenje“. Tomas Najiz je, braneći spoljnopolitičku aktivnost Bušove administracije, rekao da je vladi Srbije saopšteno da Sjedinjene Države „ne mogu prihvatiti položaj Albanaca na Kosovu, Turaka u Sandžaku i mađarskog stanovništva u Vojvodini“.

Tokom убезаше rasprave predstavnik Stejt departmenta je na pitanje o šansama da dođe do „eksplozije“ na Kosovu, umesto odgovora, rekao da je situacija „za žaljenje“.

„Rukovodstvu Srbije je rečeno da ako ono, s pravom, traži zaštitu srpske manjine u Hrvatskoj, onda je obaveza vlade Srbije da garantuje prava manjinama u toj republici rekao je Naj-

AZ ојпаст

АМУ

UOČI ZNAKA ZA POKRET MIROVNIH SNAGA UN

Francuzi uče srpskohrvatski

U vojnom logoru blizu Le Mana sve je spremno, ali — kako kaže komandant pukovnik Rober Mej — „ništa ne ukazuje da će se krenuti uskoro“

Le Man. — „Spremni smo za pokret čim nam se naredi“, izjavio Je juče pukovnik Rober Moj, koji će komandovati francuskim bataljonom od oko hiljadu ljudi u sklopu misije plavih šlemova u Jugoslaviji. Prema njegovim rečima, „akcija u našoj zemlji ćc biti misija mira sa jakim humanitarnim naglaskom“.

U vojnom logoru u blizini Le Mana se obavljaju poslednje pripreme mada, kako dodaje pukovnik Mej, „ništa ne ukazuje na brzi pokret“..Stoga nije još uvedeno ni vanredno stanje. U međuvremenu, francuski vojnici uvežbavaju spocifične zadatkc

koji ih očekuju u Jugoslaviji, u okviru čega nastoje da savladaju i osnovno znanje srpskohrvatskog jezika, „Dobar dan“, „pokažite molim vas isprave“, rečenice su koje se, kažu, mogu najčešće čuti. Sto se čisto vojnog zanata tiče, francuski pešadinci sc upoznaju sa tipovima mina sa kojima će najverovatnije imati posla u našoj zemlji, kao i u postavljanju prepreka na drumovima radi kontrole saobraćaja. Francuski odred će prema rečima pukovnika Meja biti sastavljen od dva puka mornaričke pešadije (iz Le Mana i Angulcma), jednog puka tenkovske pešadije i puka koji će sačinjavati

Е Drugog puka mornari se da uklone svaku grešku sa oklopnih vozila pre napuštanja Francuske

Iz. Inače, kako Najiz tvrdi, albansko stanovništvo na Kosovu nije manjina, već „preovlađujuća većina“. Isto je, dodaje Tomas Najlz, s Turcima u Sandžaku i Mađarima u Vojvodini.

On je, verovatno, imao na umu muslimane u Sandžaku. Što se Mađara u Vojvodini tiče, njihov udeo u ukupnom broju stanovništva te pokrajine iznosi, prema popisu od prošle godine, 16,9 odsto.

Pomoćnik šefa američke diplomatije, u čijem je nadleštvu Evropa, rekao je kongresmenima da u vezi s manjinama u Srbiji „nisu dobijeni zadovoljavajući odgovori“. „Želim da dodam da će kvalitet i obim odnosa SAD sa Srbijom u velikoj meri zavisiti od načina na koji Srbija tretira manjine“ — rekao je Naj12. Ма рнапје Копргезтепа Мејdžera Ovensa o „takozvanoj Republici Makedoniji“, američki zvaničnik je rekao da će se u Lisabonu u ponedeljak sastati ministri inostranih poslova Evropske zajednice i, u sklopu razmatranja jugoslovenskog problema, razmotriti i pitanje Makedonije i Bosne i Hercegovine.

Tomas Najliz je potvrdio da se Grčka oštro protivi priznavanju Makedonije, upozoravajući da će time ponovo biti „načete“ teritorijalne pretenzije. Upitan da li on veruje u teritorijalne pretenzije Makedonaca, Najiz je odgovorio da u to „iskreno ne veruje“. .

(Tanjug)

ke pi

komandni kadar sa trupama

podrške. Oni će raspolagati sa 280 džipova, kamiona ı vozila „VAB“ (spreda blindirana} čija je boja „peska“ zamenjena belom. U vojnom logoru pored Le Mana se tvrdi da još nije poznato gde će biti raspoređeni francuski plavi šlemovi. „Verovatno u istočnoj Slavoniji“, nezvanično se izjavljuje, ali pominje se ı zapadna Slavonija, Krajina ı Baranja. Starešine upozoravaju da će najdelikatniji period misije biti „uspostavljanje poverenja kod domaćeg stanovništva“.

(Tanjug)

BEOGRADU

______D______PETAK, 28. FEBRUAR_1992. GODINE BUGARSKA ŠTAMPA O POSETI STOJANA GANEVA

Svetlo u tunelu

„Odnose sa Srbijom probilo je svetlo“ — piše organ vladajućeg SDS „Demokracija“, ali u komentaru kaže da izostao susret sa Miloševićem predstavlja „odbacivanje pružene ruke za dijalog“

Sofija. — Bugarska štampa, radio i televizija gotovo su jednodušni u ocenama da je poseta ministra inostranih poslova Stojana Ganeva Srbiji bila uspešna i korisna. Pod naslovom „Investicija u dobru volju i konstruktivnost“ organ vladajućeg Saveza demokratskih snaga — „Demokracija“ — objavio Je juče širi osvrt na dvodnevne razgovore ministra Ganeva sa srpskim političarima. List naglašava ocenu Stojana Ganeva da poseta predstavlja „svetlo u tunelu, u kojem su se nalazili odnosi sa Srbijom“. List kao najvažniji rezultat razgovora navodi postignutu saglasnost da Bugarska i Srbija razvoj međusobnih odnosa vide kao „izraz svoje odgovornosti pred Balkanom i Evropom“. „Razgovori su bili pretežno okrenuti onome što dve strane treba da učine kako bi se uključile u zajedničke balkanske i evropske procese“, konstatuje vladi bliska „Demokracija“. List takođe ocenjuje da je poseta ministra Ganeva Republici Srbiji „veliki uspeh za bugarsku diplomatiju“ koja je prvi put „pred zapadnim susedom otvoreno postavila pitanja o kojima je Bugarska dugo ćutala“.

Oslobođen kompleksa istorije i prošlosti, Stojan Ganev je sada — piše ovaj sofijski list — sasvim konkretno razgovarao sa srpskim rukovodiocima о ргоblemima koji su od posebnog značaja za uspostavljanje veza između dve balkanske zemlje. „Demokracija“ naglašava i značaj razgovora o položaju bugarske nacionalne manjine u Jugoslaviji, koja treba da postane „važna karika u međusobnim odnosima“.

Котепгагог _ „Ретокгасјје“ osvrće se i na činjenicu da је izostao susret ministra Ganeva sa predsednikom Slobodanom Miloševićem. „To je, u suštini, odbacivanje pružene ruke za dijalog“, piše list, ali i dodaje da „ne treba zaboraviti da je Srbima veoma osetljiva prema svim državama koje su priznale nezavisnost jugoslovenskih republika“. „Uprkos tome, u Beogradu su se nesporno uverili da su bu-

NEMAČKA I JUGO-KRIZA

garske pozicije realistične i ćasne i potpuno je moguće da su posle razgovora sa ministrom Ganevom otklonjena strahovanja srpskog premijera Božovića od bilo kakvih teritorijalnih pretenzija Bugarske prema Jugosla-

Susret Maksića ı Nastasea

Beograd. — Zamenik saveznog sekretara za inostrane poslove Milivoje Maksić i rumunski ministar inostranih poslova Adrian Nastase imali su juče u Beogradu prijateljsku razmenu mišljenja o aktuelnoj situaciji u balkanskom regionu, o predstojećim „aktivnostima u okviru KEBS i o daljim koracima za unapređenje jugoslovensko-rumunske saradnje, prožete uzajamnim poverenjem.

Ministar Nastase boravio je kraće vreme u Beogradu na proputovanju, kaže se u saopštenju SSIP-a.

(Tanjug) a = <<====<=zzi=zc viji i Srbiji“ — zaključuje „Demokracija“. Sofijski dnevnik „Otečestveni vesnik“ razgovor Stojana Ganeva sa vršiocem dužnosti saveznog sekretara Milivojem Maksićem i njegov iskaz da „Bugarska podržava kontinuitet Jugoslavije i da se sa razumevanjem odnosi kako prema onima koji žele da napuste Jugoslaviju, tako i prema onima koji hoće da nastave zajednički život“, ocenjuje kao „dosta sporan“. No on se, kako piše „za sada uzdržava od komentara“. Taj list je proteklih meseci bio najglasniji u navijanju za što brži raspad Jugoslavije, a njegov izdavač, Otečestveni savez Bugarske, jedan je od glavnih centara odakle deluje „nezavisni“ Komitet za nacionalna pitanja, koji je nedavno izrazio otvorene pretenzije prema srpskim teritorijama.

(Tanjug)

Jugoslavija je još međunarodni subjekt

Ni jedna država koja je dosad priznala secesionističke republike nije odrekla priznanje Jugoslavije, što važi i za bonsku republiku gde, na primer, savezne pasoše mogu da koriste i građani Hrvatske i Slovenije

Bon. — Nijedna država koja je dosad izrekla priznanje Slovenije, Hrvatske, BiH i Makedonije nije odrekla priznanje Jugoslavije, izjavio je juče jugoslovenski otpravnik poslova u Bonu Drago Trbojević.

U intervjuu koji istovremeno objavljuju bonski i kelnski „Rundšau“ Trbojević je podvukao da „Jugoslavija jeste i ostaje član UN, KEBS, Međunarodnog monetarnog fonda i drugih međunarodnih organizacija“ te da „međunarodnopravnih probleта пета“.

Ра je tako i u Nemačkoj, pokazuju ne samo zvanične izjave i politika, nego i sasvim praktične stvari. Jugoslovenske pasoše, na. primer, ovde i dalje mogu

normalno da koriste i građani priznatih republika, Slovenije i Hrvatske.

S druge strane, pak, Savezno udruženje nemačkih auto-osiguranja upravo je upozorilo ovdašnje osiguranike da, u slučaju štete od udesa koji skrive Jugosloveni, za nadoknadu moraju od krivca obezbediti „beogradsku zelenu kartu“. Udruženje podvlači da to važi i za Slovence i Hrvate.

Takozvana zelena karta, naime, u (bivšoj) Jugoslaviji zasad se izdaje samo u sedištu AMSJ u Beogradu. U Sloveniji ı Hrvatskoj moći će, u najboljem slučaju, da se izdaju tek od kraja ove godine.

(Taniug)

| i |

________________ ___ ___ _____. __...——a+—zz——I IK —— TN CINI ар инисчемизинитизна знана ненада