Borba, 04. 04. 1992., S. 8

0 SUBOTA — NEDELJA, 4 — 5. APRIL _1992. GODINE

SVET

SAVET BEZBEDNOSTI O NAPADIMA NA DIPLOMATSKA PREDSTAVNIŠTVA | MEĐUNARODNA AKTIVNOST SRBIJE

Božović putuje u Kinu

U TRIPOLIJU

Nasilje donosi

novu opasnost

Libija upozorena da se napad na ambasadu Venecuele ocenjuje kao napad na vladu u Karakasu i odgovor Tripolija na usvajanje rezolicije 748 u Savetu

Ujedinjene nacije. — Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija oštro je prekjuče osudio napad na ambasadu Venecuele u Tripoliju, uputivši istovremeno zahtev libijskoj vladi da preduzme sve neophodne mere kako bi se obezbedilo osoblje i imovina ambasade Venecuele i drugih diplomatskih i konzularnih predstavništava u Tripoliju od mogućih akata nasilja i terorizma.

U saopštenju upućenom sa sednice Saveta predsedavajući za ovaj mesec ambasador Zimbabvea

Demoliranje ambasade Venecuele

Karakas. — Venecuela će vratiti diplomatsko osoblje iz Libije, kojoj je dala rok da u narednih 48 časova zadovolji formu i zvanično objasni uzroke prekjučerašnjeg napada na ambasadu Venecuele u Tripoliju, javlja Rojter.

Demonstranti su, naime, opustošili ambasadu Venecuele, kao predsedavajućeg Saveta bezbednosti, u znak protesta zbog rezolucije kojom se uvode sankcije protiv Libije, od koje Ujedinjene nacije očekuju da do sredine aprila isporuči dvojicu terorista.

Prema saopštenju „Minitarstva inostranih poslova Venecuele, studenti koji su napali amabasadu u Tripoliju „stigli su u dva autobusa“, a da libijska garda, zadužena da štiti diplomatsko osoblje, „nije intervenisala“. Mbvenenpi upozorava Libiju da se ovaj akt smatra ne samo napadom na vladu Venecuele, već i kao odgovor Libije na rezoluciju Saveta bezbednosti 748. Ta rezolucija doneta je prošlog meseca kada je predsedavajući bio ambasador Venecuele.

Savet bezbednosti zahteva, ističe se u saopštenju, da libijska vlada odmah preduzme mere kako bi bili sprečeni novi, slični incidenti protiv stranih predstavništava. Zaključak da je napad na venecuelansku amabasadu reakcija na rezoluciju

DEMONSTRACIJE

ambasade onih zemlja čiji predstavnici sede za okruglim stolom Sa-

veta bezbednosti

748 — stoji takođe u saopštenju Saveta bezbednosti — izuzetno je opasan i totalno neprihvatljiv.

Savet takođe zahteva od libijske vlade da odmah nadoknadi vladi Venecuele punu štetu, izazvanu napadom na njenu ambasadu u Tripoliju. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija dr Butros Gali pozvao je, pre ovog sastanka, libijskog, ambasadora pri UN Ali Ahmeda Eluderija da bi protestovao zbog napada na ambasadu Venecuele.

Libijski ambasador tom prilikom je, saznaje se u dobro obaveštenim izvorima UN, preneo izvinjenje libijske vlade, koje je, kako je rekao, upućeno i vladi Venecuele. On je takođe pružio uveravanja u pogledu bezbednosti diplomatskih predstavništava u Libiji.

Gali je takođe saopštio da je u Libiju uputio kao svog ličnog izaslanika Vladimira Petrovskog, podsekretara za politička pitanja UN, da tamo u ličnim kontaktima sa najvišim predstavnicima libijske

vlade obezbedi saradnju na ispunjenju odredbi iz rezolucija Saveta bezbednosti, kojima se traži izručenje osumnjičenih Libijaca za terorističke napade na avione „Panam“ i „UTA“, kako su to tražile vlade SAD, Velike Britanije i Francuske.

(Tanjug)

Libija savetuje strancima (da se sele

Tripoli. — Tripoli je sugerisao vladama onih zemalja, članica Saveta bezbednosti, koje su glasale za rezoluciju 748 UN u uvođenju sankcija protiv Libije, da evakuišu svoje državljane iz te zemlje, javlja Rojter.

U saopštenju, koje je kasno preKsinoć emitovano na televiziji u Tripoliju, kaže se: „upozoravamo te zemlje (članice Saveta bezbednosti) — evakuišite hitno svoje građane i kompanije“ (iz Libije).

Beograd. — Dr Radoman Božović, predsednik vlade Repubiike Srbije odlazi danas sa delegacijom, u zvaničnu posetu Narodnoj Republici Kini. Predsednik Božović će u Pekingu voditi razgovore sa predstavnicima kineske vlade, na čelu sa gospodinom Cou Đakua, potpredsednikom Vlade, koji je zadužen za centralni plan i privredni razvoj i koji je istovremeno kopredsednik Mešovitog komiteta za privrednu saradnju Jugoslavije i NR Kine.

Nakon toga, po pozivu predsednika Vlade provincije Hejlong Đang, predsednik Božović će boraviti u poseti ovoj provinciji, sa kojom Srbija ima tradicionalno dobre i prijateljske od-

nose.

U razgovorima, u kojima će učestvovati i ministri Vlade Republike Srbije Srđan Savić i dr Jan Kišgeci, planiran je dijalog o svim pitanjima razvoja i unapređivanja privredne saradnje, čije su mogućnosti daleko veće od do sada korišćenih. Istovremeno, biće istaknut značaj uloge i uticaj Kine u Ujedinjenim nacijama, zbog njenog principijelnog stava u rešavanju jugoslovenske krize. |

Zvaničnu delegaciju pratiće jedan broj privrednika za koje su dogovoreni posebni kontakti, a koji će istovremeno uzeti učešća i na izložbi AGRO EKSPO 92. koja se održava u Pekingu.

LONDON: ŠIROKE KONSULTACIJE U EZ O JUGOSLAVIJI

Sve opcije otvorene

London. — Britanska vlada ostaje pri stavu da će se o svim pitanjima vezanim za jugoslovensku krizu konsultovati sa partnerima u Evropskoj zajednici i to važi i kada su u pitanju eventualna priznavanja Bosne i Hercegovine i Makedonije i ukidanje sankcija prema Srbiji — saopšteno je juče u britanskom Ministarstvu inostranih poslova u Londonu. Tako zvanično ništa ne može da se sazna o tome kakav će stav zauzeti Velika Britanija na sastanku ministara inostranih poslova Evropske zajednice u ponedeljak u Lisabonu.

Nezvanično, iz dobro obaveštenih izvora, se međutim, saznaje da je većina članica Evropske zajednice „raspoložena“ da prizna nezavisnost Bosne i Hercegovine jer se ocenjuje da je ipak postignut dovoljan napredak u pregovorima predstavnika tri naroda ove republike.

Slično raspoloženje postoji i kada je u pitanju Makedonija, ali veliku smetnju predstavlja protivljenje Grčke sa poznatim obrazloženjima. Dogovor u Evropskoj zajednici je da se odluke oko Jugoslavije postižu konsenzusom. Stoga je prognoza uoči sastanka ministara inostranih poslova Zajednice da se može očekivati priznavanje Bosne

· dok će Makedonija možda morati

da sačeka. Što se tiče ukidanja sankcija protiv Srbije, britanska štampa ju-

če piše da u uslovima obnavljanja ekonomskih tokova među bivšim jugoslovenskim republikama sankcije protiv Srbije gube svaki smisao, i da je predsednik Srbije svoje dalje učešće u mirovnoj konferenciji Jasno uslovio ukidanjem san-

Kola, (Tanjug) Izetbegović primio

ambasadora Irana

Sarajevo. — Predsednik Predsjedništva SR Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović, primio je juče ambasadora Islamske Republike Irana Nisrolaha Kazemi Kamiaba, koji se nalazi u radnoj posjeti BiH.

U toku dana ambasadora Islamske Republike Irana primili su u odvojenim posjetama potpredsjednik vlade Muhamed Čengić, predsjednik „Privredne komore Mensur Smajlović i zamjenik ministra za međunarodnu saradnju Vlatko Kraljević, kaže se u saopštenju Ministarstva za informacije BiH. (Tanjug)

MICOTAKIS O IZGLEDIMA ZA REŠENJE JUGOS-

LOVENSKE KRIZE

Posebna uloga Srbije

Predsednik Milošević želi da sarađuje na pravednoj i razumnoj osnovi u rešavanju krize — istakao grčki premijer posle razgovora sa Jožefom Antalom

Budimpešta. „Srbija ima izuzetno važnu ulogu u rešavanju jugoslovenske krize i bez nje se ona ne može okončati“, rekao je grčki premijer Konstantin Mico-

=takis na jučerašnjoj konferenciji

za štampu u Budimpešti, posle završetka razgovora sa mađarskom premijerom Jožefom Antalom. Grčki premijer Micotakis je potvrdio da je u razgovorima sa premijerom Antalom bilo reči o ulozi Srbije u rešavanju jugoslovenske krize, istakavši da je uloga Srbije i predsednika Slobodana Miloševića lično u ovom pitanju veoma važna.

„Predsednik Milošević želi da sarađuje na pravednoj i razumnoj osnovi u rešavanju jugoslovenske krize“, istakao je Micotakis ı dodao da takvo mišljenje ne zasniva samo na tradiciji dobrih odnosa Srbije i Grčke, već na realnom stanju.

„S druge strane, mađarski premijer Antal je, odgovarajući na

ovo pitanje, bio upadljivo uzdržan, ne želeći da, kako je rekao, komentariše ulogu pojedinih republika u jugoslovenskom sukobu. Dodao je jedino da Mađarska želi da ima dobre odnose sa svim jugoslovenskim republikama i izrazio je želju da se građanski rat što pre okonča. Micotakis je uputio oštre reči na račun Makedonije, izbegavajući da upotrebi termin Makedonija, upotrebljavajući imenicu Skoplje. „Ova republika stvorena je na inicijativu Staljina, Tita i Dimitrova da bi služila interesima Kominterne na ovom području“, podvukao je Micotakis, tvrdeći da takav stav nije izraz grčkog nacionalizma već preovlađujućeg raspoloženja u zemlji. Dodao je, ipak, da je Grčka spremna da prizna ovu republiku, pa i da je ekonomski pomogne, budući da sama teško može opstati, ali na bazi stavova EZ od 16. decembra 1991. (Tanjug)

INTERVJU ALEKSANDRA PRLJE ATINSKOM LISTU „ELEFTEROS TIPOS“

Bratski odnosi važniji od Skoplja

Predsednik Spoljnopolitičkog odbora Skupštine Srbije izjavio da „nikad neće postojati strano telo između Srbije i prijateljske Grčke“

Atina. — Predsednik Spoljnopolitičkog odbora Skupštine Srbije Aleksandar Prlja izjavio je grčkom listu „Elefteros tipos“ da „nikad neće postojati „strano telo“ između Srbije i prijateljske

Grčke. Nije moguće da se taj dragoceni kontakt dve zemlje žrtvuje zbog — Skoplja“ Interjvu desničarskom provladinom dnevniku Prlja je dao tokom · ovonedeljne posete

DEMANTI ALEKSANDRA PRLJE

Izjave „pogrešno protumačene“

Juče popodne u dopisništvo „Nove Makedonije“ u Atini telefonom se javio Aleksandar Prlja da bi demantovao grube i izrazito antimakedonske izjave sadržane u njegovom intervjuu za desničarski atinski list „Elefteros tipos“, saznaje Makpres. Ni u snu ne bih rekao nešto protiv Makedonije i Makedonaca, koje volim, izjavio je pritom Prlja, tvrdeći da su izjave koje je u stvari dao bile „pogrešno protu-

mačene“.

Bivši srpski ministar spoljnih poslova, g-din Prlja, već se nekoliko dana nalazi u Atini na čelu srpske parlamentarne delegacije. Među biserima sadržanim u „spornom“ intervjuu objavljenom juče, nalaze se i sledeće tvrdnje: da su „Srbija i Grčka oduvek imale zajedničku granicu“, da „Srbija nikada neće dozvoliti da se jedno tuđe telo ugnezdi između dve države“, da u Makedoniji postoji grčka manjina koja „na Grčku i na Grke gleda sa simpatijama“ i da Makedonci „treba da razumeju da ne mogu graditi nezavisnost na račun slobodne komunikacija između Srbije i Grčke“...

Grčkoj.

Predstavljen čitaocima Као „veliki politički činilac susedne zemlje“, „vatreni zastupnik zbližavanja Atine i Beograda“ i kao lični prijatelj predsednika Slobodana Miloševića, Prlja govori o Republici Makedoniji kao o „Titovoj konstrukciji“. On kaže da bi nezavisnost Makedonije narušila stabilnost „posebno prijateljskih, da ne kažem „bratskih“ odnosa dve zemlje“ — Srbije i Grčke i zatim podvlači: „Budite sigurni da mi nikada nećemo dopustiti tako nešto.

Prlja je izjavio da smatra „apsolutno razumljivom“ i „deli grčku osetljivost“ o pitanju priznavanja nezavisnosti Makedonije. „Mnogi od onih koji o nama odlučuju u Briselu ili Vašingtonu ne poznaju balkansku stvarnost — Kaže Prlja — kao i da će podržavanjem nazavisnosti BiH i Makedonije „zapaliti požar koji će raširiti mnogo dalje no što

zamišljaju“. . , (Tanjug)