Borba, 24. 04. 1992., S. 12
12 ПЕТАК, 24. АПРИЛ 1992. ГОДИНЕ ДРУШТВО за БОРБА
НОВИНЕ У ПРЕДЛОГУ „СТАМБЕНОГ ЗАКОНА“ ( ОТ-
АФЕРА „СЕВСО“ ПРЕД РАСПЛЕТОМ
оћемо ли купити аше среброг
Привремени власници сребрне колекције, енглески лорд и агенција Сотби, понудили југословенској страни да им за драгоцену колекцију, вредну најмање двеста милиона долара, исплати 45 милиона фунти (око 80 милиона долара) Ф Занимљива понуда америчке династије Гети
Афера „Севсо“ — најдрагоценије сребрне колекције на свету — по свему судећи завршиће се тако што нико од заинтересованих страна неће моћи да докаже да су четрнаест драгоцених сребрних предмета баш његови, али ће сребро ипак припасти Југославији.
На суду у Њујорку, садашњи привремени власници сребрне колекције, енглески бонвиван лорд Спенсер Комптон Нортхемптон и лондонска агенција Сотби, дефинитивно немају доказа да су драгоцену колекцију купили у Либану. Заправо, доказано је да су њихови папири о трговини са либанским министром за некретнине Ибрахимом Калкабаријем фалсификовани. ·-Друга заинтересована страна — Мађарска нема никаквих доказа да сребро потиче са њене територије. Светски експерти су дефинитивно одбацили ту могућност, једногласно се приклањајући тврдњи да драгоцена колекција потиче са југословенског тла, из времена римског императора Константина.
Сведоци избегавају да сведоче
Суду у Њујорку је, како незванично сазнајемо, више него јасно да сребро припада Југославији, поштујући мишљење светских познавалаца старих драгоцености, али и очигледно избегавање сведока, које је позивала југословенска страна, да потврде да је четрнаест сребрних посуда пренесено из Југославије. Према свему оном што је познато, сведоци избегавају да сведоче о пореклу сребра, јер би се у том случају морало обелоданити да је у све ово умешана породица Броз, али и многи бивши моћници из социјалистичке југо олигархије. Постоји основана сумња да су неки од главних актера афере Севсо и
данас живи, па отуда и ћутање сведока.
Сребрна колекција, како процењују експерти, вреди најмање две стотине милиона долара, а њено излагање у неколико познатих светских музеја, као што су Прадо, Бобур, или Гети, за неколико година донело би власнику зараду од једне четвртине вредности драгоцене колекције.
Свето Зечар, заменик савезног министра за правосуђе и председник Комисије СИВ која је добила задужење да заступа Југославију пред судом у Њујорку, званично није прихватио да разговара о Севсо сребру. Једино је саопштио да судски процес још траје, и кад буде све готово, уредно ће обавестити јавност. Расплет афере Севсо, ипак је на прагу.
Како „Борба“ незванично сазнаје, садашњи привремени власници сребрне колекције лорд Спенсер Комптон Нортхемптон и агенција Сотби, свесни да не могу судски процес окренути у своју корист, понудили су југословенској страни договор. Са тим се, наводно, сложио и суд у Њујорку. Наиме, енглески лорд и агенција Сотби понудили су југословенској страни да им исплати 45 милиона фунти стерлинга, после чега би сребрна колекција споразумно припала Југославији. Привремени власници ову суму траже на име цене коју су платили приликом куповине, трошкова чувања и губитака које су имали — пошто сребро није излагано. Прихватљива понуда
Сума која се тражи није мала (око 80 милиона долара). Савезна влада тешко може да се одлучи на ову солуцију, упркос чињеници да би се та средства вратила, односно зарадила већ кроз три или четири године. Објективно, једина
могућност је да се та сума издвоји из девизних резерви.
Међутим, како „Борба“ незванично сазнаје, америчка милијардерска династија Гети, власници истоименог музеја у Лос Анђелесу, понудили су југословенској страни да купе 49 посто акција Севсо сребра, односно суму од 50 милиона фунти стерлинга (око 88 милиона долара), с тим што би музеј Гети преузео обавезу уговарања изложби са познатим светским музејима и излагачима. \
Југословенска страна, колико је познато, није још одговорила на ову понуду, иако она у суштини изгледа сасвим прихватљиво. Од понуђене суме била би исплаћена енглеска страна, Југославија би добила своје сребро, истина уз сувласника и зарадила би десетак милиона долара. Истини за вољу, Комисија СИВ и сама савезна влада не могу себи да дозволе да уђу у варијанту да купују југословенско сребро.
Из тих разлога савезна влада се највероватније и одлучила да се још једном испитају могућности. Уколико се, међутим, не прибаве нови сведоци, суд може да пресуди да је Севсо колекција до даљњега ничија. По ранијем плану суду Њујорку коначну одлуку требало је да донесе до 3. јула 1992. године. Међутим, тај рок је сад из неких разлога померен за јесен.
По свему судећи, прича о Севсо сребру, добиће нове интересенте. Наиме, постоје одређене најаве да ће се Хрватска укључити као заинтересована страна, пошто је, по свим познатим налазима стручњака, али и неких сведока сребро ископано у Истри. Без обзира на овај нови моменат, чињенично стање за суду Њујорку битно се не мења. Коначно, и Севсо сребро ће бити предмет деобног биланса бивших југословенских република. Ђоко КЕСИЋ
КУПУ СТАНОВА
Стан за свачији џеп2
Иста цена за. све квадрате у Србији Ф Просечан стан у Србији (55 квадрата, изграђен 1972) коштао би 4.747 до 6.000 марака, по јучерашњем курсу
Прецизна методологија за 0о6рачун цене станова још увек није урађена, али према ономе што сазнајемо у Министарству за урбанизам и грађевинарство откуп ће бити прилично повољан. Посебно ће добро проћи људи који ће станове откупљивати за девизе. У предлогу Владе стоји да ће Народна банка Србије сдевизе откупљивати по тржишном курсу, а у Министарству кажу да ће тај курс бити приближан такозваном црном, „уличном“ курсу.
Модел продаје станова за девизе је врло успешно примењиван код откупа станова ЈНА. Од новца који је добијен откупом у прва два месеца ове године, војска је уговорила и отпочела градњу око 2.000 станова.
Нешто слично би могло да се догоди и са цивилним становима. Уз попусте и олакшице, квадратни метар цивилног и војног стана био би приближно исте цене. Цена за стан површине 55 квадратних метара, изграђен 1972. године, стандардно опремљен, који се узима као просек за Србију била би 4,108.115 динара.
Још увек није одлучено колико ће се умањење одобравати на име стамбеног доприноса. Предлог закона о становању предвиђа да максимални попуст буде 20 процената, али се разматра и могућност да допринос умањи цену стана за 30 посто. У првом случају цена просечног стана би била 3.286.492, а у другом 2.875.681 динар.
Једнократна отплата за дина-
ре смањује ову суму за још 15'
одсто, а за девизе 35 одсто. У случају да је стамбени допринос 20 одсто, просечни стан би коштао 2.793.519 односно, 2.136.220 динара. Прерачунато у немачке марке, које су се јуче куповале за 450 динара, то износи 4.747, односно 6.208 марака. Двособан (просечан) стан би на тај начин могао да се добије у власништво по цени (просечног) половног
НЕРЕДОВНО УСКЛАЂИВАЊЕ СВЕ ВИШЕ ОБЕЗВРЕЂУЈЕ ПЕНЗИЈЕ У СРБИЈИ
Априлско повећање пензија 25,7 одсто
Приликом исплате априлских пензија пензионери у Србији могу рачунати на 25,7 одсто разлике за март, плус додатних 25,7 одсто аконтативне повишице за април. Како, међутим, основицу за месечна усклађивања пензија представљају само аконтативно одређени износи пензија, то значи да ће укупна примања пензионера у Србији за април бити већа заправо за 44 одсто у односу на укупна примања у претходном месецу. Управо се у овом начину усклађивања пензија, где аконтативно одређени износи пензија представљају основицу за даље усклађивање, крије „тајна“ наводно умањених мартовских пензија, на шта су се жалили многи пензионери у Србији.
Никакве тајне, с друге стране, нема у чињеници да је ин-
флација де Еасјо појела велики део пензионерских примања. Уз овакав раст трошкова живота, каже Владимир Ђорђевић, председник Савеза пензионера Србије, пензионери просто не могу да опстану још дуго. Уз то пензије расту много спорије у односу на раст личних доходака, што је данас израженије него раније. Тако је за март 96 одсто пензионера примило пензије које су биле ниже од најниже утврђене цене рада, која је износила 27.967 динара. Процене за април су исте, ако нису још црње. Пензионера, чије су пензије биле испод оног најнижег износа пензије од 13.150 динара, било је чак 53,36 одсто.
Ово пензионери највише „дугују“ пракси да се на редовне повишице и усклађивања
чекало по два до три месеца. Оно што би након тога периода стигло до осигураника као повећање било би већ увелико обезвређено. Сада је, међутим, Републички завод за статистику скратио рок у коме врши обрачун о месечном расту плата (од којег директно зависи и раст пензија), па се може очекивати и редовније усклађивање пензија. Тако ће, на пример, већ 25. априла у Заводу располагати податком о расту плата за март у односу на фебруар, па би априлске пензије са "урачунатим повећањем могле стићи већ почетком маја. Како су до сада ствари стајале на ту би се повишицу чекало све до јуна.
Због свега тога Савез пензионера је упутио захтев Влади Србије да се рок у коме се чека на пристизање повећања скра-
Товишице каскају за инфлацијом
ти, кад већ постоје и услови за тако нешто. Предлог су подржали и Синдикат и Министарство рада Србије.
Е. ПЕТРОНИЈЕВИЋ
аутомобила.
Овај модел је преузет из радне верзије ценовника којег је користило Министарство за урбанизам и грађевинарство. За пример дорачунате су цене станова различите површине, године изградње и различитог комфора, од најлошијих, до суперкомфорних вила и појединачних стамбених зграда. Из овог ценовника извукли смо још неколико примера за откуп станова.
Стан изграђен прошле године, површине 80 квадратних метара, стандардне опреме, на трећем спрату вишеспратнице, без умањења би коштао око 15 хиљада марака. Умањења на основу стамбеног доприноса и куповине за девизе спустиле би му цену на 7.600 марака. Пуна цена за суперкомфоран стан (у индивидуалној стамбеној згради, максимално опремљен, на атрактивној градској локацији) од 80 квадрата, била би око 23 хиљаде марака. Са попустима и купљен за девизе, 12.122 марке. У откупну цену се, иначе, не урачунава окућница, без обзира колика је, тако да се двориште добије, практично, на поклон, иако оно, формално, није власништво купца куће.
Ове цене нису коначне јер модел за рачунање откупне вредности стана још увек није усвојен. Могуће је да ће откуп бити још повољнији. Треба, међутим, имати у виду да наведене цене важе за прво полугодиште ове године. Ако Закон буде усвојен до краја следећег месеца, у јулу ће се цене поново мењати додавањем коефицијента пораста цена на мало из априла, маја и јуна. Модел, наиме, предлаже да се корекција цена врши шестомесечно и да у обзир узима пораст цена на мало из последња три месеца претходног полугодишта. Овако повољне цене вероватно би биле стимулативне за многе власнике станова, па се може очекивати велики прилив средстава у стамбене фондове предузећа и друштвених организација. Према предлогу владе Србије, носилац права располагања становима могао би део средстава које добије откупом да користи за сопствени развој. Синдикат Србије предлаже, са друге стране, да се средства могу користити за развој тек по решавању стамбених потреба свих запослених у дотичној организацији. В. РАДИВОЈЕВИЋ
Devizni barometar
PLIVAJUĆI KURS NBS
Пат елитни
|___|__ воза |___Podgorica J___Sarajevo |___ Stop ког | иде Рао | Kup Pop | KP Pop | KUP PROD. —___-|w _ {wo __w| Ета а |-_____|Бо__воја: _в Епа "nagi | ја око |-_____|ео _1во | по
s|S
CRNA PIJACA
|: а]. 8!
#18|5 8|= 2175
8