Borba, 24. 04. 1992., S. 25

OVE SUBOTE „SPORTSKI“ REŽIM U SAOBRAĆAJU

Зтатесе га оууегепје Prva pomoc 42km » 21Mm 5кћ

Maratonci zatvaraju grad

Gradsko saobraćajno ukida trolejbuske linije 0 Autobusi samo do Slavije 0 Prema Novom Beogradu novi tramvaj „9 L“

Zbog održavanja tradicionalnog „Beogradskog maratona“ i „pešačke subote“ u Maršala Tita, ove subote na gradskim ulicama vladaće poseban režim saobraćaja. Od devet do 22 sata, naime, važiće red vožnje GSP uobičajen u vreme održavanja „pešačkih subota“.

— Linije GSP u centru grada u vreme održavanja Maratona biće delimično izmenjene dok će neke biti privremeno ukinute kažu u Dispečerskom centru Gradskog saobraćajnog. Tako će trolejbuska linija „19“ biti potpuno ukinuta dok će umesto

trolejbusa na linijama „21“, „22“

i „29“ saobraćati autobusi ali

skraćenom trasom do Trga Dimitrija Tucovića. Autobusi sa oznakama „31“ i „42“ voziće takođe skraćenom trasom do svojih stanica na Slaviji.

Osveženje u Tašmajdanu

Studentski Centar je juče u parku Tašmajdan otvorio štand sa prehrambenim proizvodima. Štand je otvoren povodom „Beogradskog maratona“ i radiće do nedelje 26. aprila. Cene se kreću između 50 dinara, koliko košta jedan kolač do 500 dinara koliko košta litar voćnog soka.

B.C.

Pošto trase Maratona prolaze i na novobeogradsku stranu, tramvajske linije prema Novom Beogradu radiće normalno ali uz kratkotrajne prekide da bi se propustili takmičari. Ovaj pravac, GSP će zato pojačati JOS

»

tramvajskom linijom „9L“ (Blok 45 — Slavija). Do nasclja „Bcžanijska kosa“ autobuska linija „75“ ići će od bazena „11. april“ autoputem do centra „Sava“ i nazad istim putem.

Da bi stigli iz Zemuna do starog jezgra Beograda putnicima predlažemo, kažu u GSP, da koriste linije „17“, „18“ ı „88“. „Sedamnaestica“ će na rclaciji Zcmunski kej — Konjarnik voziti kroz naselje „Galenika“ a zatim Novosadskim putem i autoputem dalje uobičajenom trasom. Autobusi „18“ prema Medakoviću kretaće se Prvomajskom i ulicom Marije Bursać zatim izlaziti na autoput i voziti dalje prema odredištu dok će autobusi „88“ prema Železniku iz Ugrinovačke ići ulicama Save Kovačevića i Marije Bursać a onda izlaziti na autoput. S.S.

„BAZNA HEMIJA“ U BARIČU STARTUJE KRAJEM

MESECA

Neuspeh ima alternativu

Ukoliko fabrika ne bude osposobljena za rad, deo роstrojenja će se preseliti u Poljsku radi osnivanja zajed-

ničkog preduzeća

U pogonu TDI „Bazne hemije“, vrše se poslednje pripreme i ukoliko ne dođe do nepredviđenih problema, fabrika će otpo-

četi probnu proizvodnju krajem ·

aprila. Od šest pogona iz kompleksa TDI, četiri rade, a završna sinteza „poluproizvoda

Dva uspešna pokušaja

Za 12 godina, koliko „Bazna hemija“ postoji, bilo je više pokušaja da se pusti pogon TDI u rad. Prvi uspešan start zabeležen je 1990. godine kad je između 9. aprila i 3. juna dobijeno 50 tona TDI. Prošle godine, od 9. do 28. aprila proizvedeno je 30 tona. Novi pokušaj puštanja Ovog postrojenja u probnu proizvodnju u januaru ove godine, propao je zbog nedostatka gasa.

mm < иипсл

TDA (toluol di amina) i fozgena priprema se za kraj ovog meseca. |

— Probna proizvodnja treba da traje od tri do šest meseci i ako sve bude funkcionisalo bez problema i proizvodnja se pokažc rentabilnom, onda ćemo do-

datnim investicijama obnoviti zastarele delove postrojenja da bi obezbedili redovnu proizvodnju, planiranu za kraj ove godine, kaže dr Jovan Petrović, zamenik „generalnog „direktora „Prve Iskre“ — holding.

U periodu uhodavanja probne proizvodnje trebalo bi da se dobije oko 3000 tona toluol di izocijanata, veoma tražene na svetskom tržištu, osnovne Sirovine za sunđere. Te količine su upola manje od dobijenih kad fabrika radi punim kapacitetom, ali za normalan rad treba od dve do pet godina uhodavanja, kaže dr Petrović. Prvi kupac ove sirovine biće sama fabrika „Prva Iskra“ pošto je i sama veliki proizvođač sunđera.

Ukoliko, zbog nepredviđenih problema, ili nedostatka novca „Prva Iskra“ ne bude mogla da obnovi dotrajale delove postrojenja predviđena je i rezervna varijanta. Sa Poljacima su vođeni pregovori o osnivanju zajedničke fabrike. Deo postrojenja bi se preselio u Poljsku gde bi se dobijao finalni proizvod TDI (u

„Prvoj Iskri bi se proizvodio po- ·

lufabrikat TDA), a određene količine (10 tona) bi pripale baričkoj fabrici.

5. Ј.

OVE GODINE ŠTITIĆE NAS DDD ZAVOD

Spremni za komarce

Prošlogodišnje hoću-neću (loše vreme...) oko uništavanja komaraca u gradu ove godine trebalo bi da reši novi „izvođač radova“ — Gradski zavod za dezinfekciju, dezinsekciju i deretizaciju. Na ovaj način, sa novim poslom, Zavod proslavlja 58 godina uspešnog delovanja.

Kako smo saznali u Zavodu DDD, već su istraženi tereni, nakojim se prati razvoj komaraca, a o samom zaprašivanju javnost će biti na vreme obaveštena.

Ove godine, pored posla na dezinfekciji, uništavanju insekata, glodara i drugih štetočina, Zavod je počeo sa proizvodnjom sopstvenih preparata „Ratmusa“ — protiv glodara i „Promulina“ — protiv moljaca — vodeći računa na što manjem zagađivanju životne sredine.

R. D.

IZLOŽBA SADNICA: Pokret

Gorana Lazarevca organizovao je Još jednu prodajnu izložbu ukrasnog bilja, ovog puta u saradnji sa Šumskim gazdinstvom Beograd. Na platou ispred Kluba mladih u Lazarevcu ponuđen Je širok izbor sadnica po pristupačnim cenama, a ponuđeno je 1.200 sadnica bora, kao i seme za veštačke livade u količini dovoljnoJ da pokrije 16,5 hektara.

Ovo je samo još jedna u nizu akcija ozelenjavanja Lazarevca i, kako smo saznali, nije poslednja. D. J.

PETAK, 24. APRIL 1992. GODINE 25

DEVIZNE ŠTEDIŠE JUČE PRED „SLAVIJA BANKOM“

Protest pred zaključanim vratima

„Ovo više ne može ovako! Zar je sramno tražiti svoje? Nećemo sc pomoeriti sa Ovoga mesta po cenu života!“, ovako su uglavnom reagovale nezadovoljne devizne štediše, koje su se juče ponovo okupile pred ekspoziturom „Slavija banke“ u Ulici Maršala Tita. Banka, međutim, nije radila. Na vratima je stajalo obavoeštcnje da su zatvoreni iz tehničkih razloga.

U toku prepodneva okupljeni su formirali svoju dclcgaciju, koja sc uputila u „Slavija banku“, „Bcobanku”... da bi dircktorima podncla spiskove štediša sa zahtcvom da im sc u najhitnijcm roku isplati određena suma (kao prva tranša), tc da sc izravnjaju isplatc podjednako u svim bankama.

Očigledno zbog prcvelike uznemircnosti štcdiša zbog „šikaniranja od stranc odgovornih za nastalu situaciju“, protest je bio propraćen serijom incidenata. Naročito burno bilo jc kada je direktor „Slavije bankc“ izlazio

iz zgradc, (došlo jc do fizičkog -

obračuna izmocđu štediša ı orga-

na reda). S obzirom da im se nije izašlo u susret u ispunjenju zahteva, štediše su najavile okupljanje za danas, u 8 sati na Trgu republike. Sa tog mesta odlučiće „koja će banka biti na udaru“.

Kada bi dinar bio...

Izvršni direktor opsednute еКзрогишге „Slavije banke“, Dragoljub Cvetić podržava zahteve Udruženja deviznih štediša, ali: „Njihovi zahtevi su generalno pravični, ali iznos deviza koji građani potražuju je veliki. Narodna banka Jugoslavije mora da preuzme obavezu da se iz svih izvora budućih deviznih priliva izdvaja određeni procenat za štediše i isplatu u određenim limitiranim iznosima. No, to Je kompleksno pitanje koje zahteva ispunjenje mnogo uslova. Sve bi bilo drugačije kada bi dinar bio konvertibilan“.

M. K.

SPOR ZANATIIJA I „INVESTSTANA“ SE NASTAV-

ПА

Prednost koja ne postoji

Izgradnja poslovnog centra u Makedonskoj 30 i dalje se odlaže, Jer zakupcima starih lokala nije obezbeđen adekvatan smeštaj. — Parnica će još dugo trajati i velike su šanse da izgradnja predviđenog objekta ni do kraja godine ne počne — objašnjava Nada Vadaski, zastupnik zanatlija koji su zbog raseljavanja u sporu sa investitorom „Investstanom“. Na adresu svih privatnika u međuvremenu su pristigle ponude za licitaciju objekata od 23 i 30 metara kvadratna, sa početnom cenom od 2000 dinara, u ulicama Nušićevoj i Kapetan Mišinoj. Istovremeno, konkurs je objavljen i u „Politici“, pa su privatnici iz kvarta za rušenje,

kako tvrde, stavljeni u isti položaj kao i drugi kandidati. — Prema nekom ranijem dogovoru, kada su priče o raseljavanju krenule, obećana nam je prednost u iznajmljivanju, odnosno kupovini lokala. Trebalo je da nam obezbede najpre privremeni (radni) smeštaj i da potom dobijecmo pravo prvcnstva, jer nas inače ostavljaju bez hleba. Ovako nam stižu ponude za vrlo skupe lokale i igramo se mačke i miša — priča gospođa Živković, vlasnica pliserske radnje.

Do sada su, inače, dve prvostepene presude određene u korist investitora, „Investstana”. Krajnji ishod se ne nazira.

B.J.

„ZABORAVLJENI“ VAŠAR

Koliko para...

Međunarodni prolećni vašar i Bazar robe široke potrošnje bez izlagača i kupaca

Prolećnim vašarom, koji već nedelju dana traje na Beogradskom sajmu, nisu zadovoljni ni organizatori, ni izlagači, a verovatno ni kupci, jer ih praktično i nema. Zbog čega je to tako? Uz sve „uvažavanje“ teškoća (građanski rat, kriza, inflacija...), mora se priznati da su protekli prodajni sajmovi, naišli na sasvim zadovoljavajući odziv potrošača. Ovaj 18. po redu Međunarodni prolećni vašar održava se u hali Ili, a uporedo sa njim, kao njegov sastavni deo, traje i Bazar robe široke potrošnje u halama XI i XII. Ruku na srce, ne može se govoriti i o nekom dobrom odzivu izlagača, jer, ako se izuzme Bazar, koji traje već oko godinu dana, tridesetak privatnih štandova u hali III, ne može činiti vašar.

O razlozima svega ovoga ve-

rovatno najbolje govore već tradicionalni strani izlagači iz Indije, Egipta, Pakistana i Jordana.

— Zahtevi tržišta su dobri, ali ljudi nemaju para, pa samim tim ne mogu biti zadovoljan dosadašnjom prodajom, kaže gospodin Sing, vlasnik tekstilne firme, koji prodaje svilu za 6.000 do 8.000 dinara. Na štandu Surendre Agrvana (Indija) mogu se naći izuzetno jeftine i kvalitetne košulje, ženski kompleti i marame (1.800 dinara). Ali „Prodaja je užasno slaba“, kaže gospodin Agrvan. „Sledeće godine sigurno neću doći“.

Sličnu priču čuli smo i od Egipćanina Hasana al Suvejrija. „Naša roba je dobrog kvaliteta, ali preskupa za vaše pojmove. Prvi put sam ovde, a da li ću doći sledeće godine — razmisliću“.

5. М. 5.