Borba, 22. 06. 1992., S. 14

14 ПОНЕДЕЉАК, 22 ЈУН 1992. ГО ИНЕ О ЕВРОПСКИМ ДВОСТРУКИМ МЕРИЛИМА ПРЕМА ЈУГОРЕПУБЛИКАМА

Прилика за исправљање грешака

Поједини европски

вићевској Србији“, самокритички полазе

(Од дописника „Борбе“)

Брисел. — Процењујући да је „одлазак Милошевића питање дана, или у најгорем случају недеља...“, поједини европски аналитичари позивају Запад да на време дефинише своју политику према „новој“, односно. „пост-Милошевићевској“, Србији. При томе, најчешће, самокритички полазе од грешака које је током протекле године Запад направио у односу на бившу Југославију и Србију. Мада увиђене, тврде, те се грешке не могу исправити докле год „деморалисаном и економски руинираном“ Србијом управља садашњи „ауторитарни режим“, који описују као својеврсну „мешавину државног социјализма и вирулентног национализма“.

Када се, међутим, Србија ослободи тог и таквог режима,

први задатак Запада биће да јој „помогне да рашчисти рушевине које су остале иза Милошевића“. Уз то, сматра Џонатан Ејл, директор истраживања Краљевског војног института у Лондону, Запад се мора у пуној мери и на прави начин посветити „легитимним страховањима српске нације“. Та страховања су, сматра Ејл, политичка чињеница која се мора уважавати, будући да су „чак и они Срби који оспоравају господина Милошевића, уверени да је њихова земља жртва завере коју је сковала Немачка, уз пристанак САД и Русије...“

У средини у којој „гласине често замењују чињенице“, каже Ејл, „председник Милошевић и војни врх злоупотребили су такво уверење да би убедили Србе како се морају борити за опстанак“. А Европа и

„ДЕКОМУНИЗАЦИЈА“ НА ИСТОКУ

Лов на „црвене агенте“

После Чешкословачке и Немачке, и у Пољској је почео још жешћи обрачун са при-

СВЕТ ___

Запад својим „двоструким стандардима“, нису допринели да се таква страховања отклоне. · |

· Као илустрације тих „двоструких стандарда“, Ејл наводи европски став према праву на самоопредељење („које је признато Словенцима и Хрватима, али је негирано етичким Србима у другим републикама“), као и европско инсистирање на недодирљивости унутрашњих граница.

Наводи, даље, признање независности Босне и Херцеговине „упркос чињеници да није постигнут споразум три њене националне заједнице“, а као врхунски пример двоструких мерила помиње да је ЕЗ „прихватила хрватско обећање да ће поштовати права етничких Срба на својој територији, док је игнорисала слична обећања Србије...“

падницима и сарадницима бивше службе безбедности

Да ли је трач или истина немогуће је, бар засад, установити, тек један пољски публициста тврди да су бивши тајни агенти из земаља Источне Европе, пред хајком коју, под фирмом „декомунизације“, против њих воде нове посткомунистичке власти, решили да „збију редове“ и формирали ca: „Пету интернациона-

ни

Пуковник Хенрик ПШјецух, одличан познавалац тајних служби Истока, писац неколико књига из те области, од којих је последња, о генералу Владиславу Пожоги, бившем пољском вицеминистру унутрашњих послова, изазвала прави скандал у Варшави, у једном интервјуу дословце каже: =

— Очигледно, информације о тзв. „Петој интернационали“, коју су створиле специјалне службе бивших земаља реалног социјализма, нису неосноване... Страх од злоупотреба

После низа афера и скандала које је „декомунизација“ изазвала у источноевропским земљама, поготово у чешкословачкој и бившој Немачкој ДР, исти процес, са можда још тежим последицама, сада је на дневном реду и у Пољској.

Када је пољски парламент, пре месец дана, озаконио одлуку о „декомунизацији“, односно о чишћењу државног апарата од агената и доушника бивше службе безбедности, многи су упозоравали да ће тиме бити отворена Пандорина кутија из које ће излетети сумњиви тајни досијеи и створити неподношљиву атмосферу лова на вештице, која ће првенствено погодити невине.

Члан пољског Хелсиншког комитета Марек Новицки међу првима је изразио бојазан да су досијеи значајнијих личности највероватније већ уклоњени, а остале су само „ситнг рибе“.

Новицки упозорава и на метод рада бивше службе безбед-

ности: важан елемент у каријери и напредовању професионалних агената био је број лица која су успели да заврбују за сарадњу. А да би се похвалили успехом и аванзовали, они су често у спискове својих сарадника и доушника уносили и имена људи који ни о каквој сарадњи појма нису имали. Уз то, агентима је било забрањено да врбују чланове партије (њихова „сарадња“ се, ваљда, подразумевала!), па се може показати да су комунистичке структуре била најмање подложне пенетрацији службе безбедности!2

Могуће су, истиче Новицки, и друге злоупотребе: да су досијеи појединих личности, које су сада на важнијим јавним функцијама, намерно уклоњене, доспели у приватне руке (он не помиње „Пету интернационалу“), како би, када се за то укаже потреба, могли послужити за притисак и уцене,

— Спаљујемо вештице да не би било лова на њих... (Карикатура: „Жечпосполита“, Варшава)

односно за утицај на ток и зби-

вања у јавном животу и политици уопште.

још оштрији у осуди читавог процеса „декомунизације“ је проф. Стањислав Строма, који одлуку Сејма назива апсурдном, будаластом чак: „Како се може имати поверење у акта која су тајна, а колају из руку у руке!2 Део њих је сигурно уклоњен, а други може бити фалсификован...“

Производња „црних листа“

Страховања су се, на жалост, -обистинила већ на првом кораку, када је — сада већ бивша — влада изненада доставила Сејму спискове са 64 имена некадашњих, наводно, агената и доушника службе безбедности, међу којима се, уз више сенатора, посланика, министара и других познатих личности, нашло чак и

Коначно, тврди Ејл, „изједначавајући све Србе са политиком Милошевића Запад је, парадоксално, ишао на руку диктатору: он сада тврди да отелотворује национални дух своје земље“.

„Али, не још задуго“ — закључује Ејл, указујући да је после вишегодишњих међусобних свађа српска опозиција почела да се уједињује, то да су се Срби сада нашли пред избором: или Милошевићев „национализам · касарне“ или „еластичнији национализам који нуди опозиција“.

Одлазак Милошевића, у који Ејл као да не сумња, омогућио би нови, стварни почетак Карингтонове мировне конференције. Директор лондонског института упозорава Запад да — без обзира ко од Милошевића преузме Србију ниједан српски лидер неће мо-

име председника Леха Валенсе! Почела је жестока и опасна сезона лова на вештице, односно на „црвене агенте“, пуна оптужби и противоптужби, сумњичења, подметања, инсинуација, која и даље траје прети да у земљи изазове прави хаос. ==

Како је тај „процес“ текао у другим земљама Истока; У Чешкословачкој _је, крајем грошле године, објављен списак око 400 новинара, наводних агената.

У жељи да заустави даље фабриковање „црних листа“, чешка влада је предложила измену закона и објављивање имена само професионалних агената, као и чланова бивше КП задужених за борбу против „унутрашњег непријатеља“ и врбовање сарадника. То још није учињено, али је даље 06јављивање имена сарадника проглашено нелегалним, противзаконитим. Одлуком Бундестага, од 1. јануара ове године сви досијеи бивше источнонемачке тајне службе Штази постали су доступни јавности. Реч је о око 6,5 милиона људи, наводних сарадника службе безбедности, из оба дела Немачке! Сваки грађанин има право да добије увид само у сопствени досије. Међутим, индискрецијом штампе, „откривена“ су многа имена невиних и већ се више од пола милиона њих жалило парламентарној комисији.

И у Мађарској је, с пролећа прошле године, парламенту достављен предлог закона о чишћењу администрације од бивших припадника службе безбедности, али — иако га је уставно-правна комисија оценила повољно — још није усвојен. Сличан закон предложен је и у Бугарској. Њиме би се забранило обављање руководећих функција у државној и привредној администрацији члановима руководећих структура бивше КП, као и радницима и сарадницима бивше службе безбедности.

· Никола БУРЗАН

аналитичари позивају Запад да на време дефинише политику према „постмилошећи од грешака направљених према бившој Југославији

ћи да игнорише историјска страховања своје земље нити ће моћи да напусти етничке Србе у другим републикама“. Карингтонова мировна конференција ће, због тога, мораости да се тим питањима посвети „без страха и предуслова“. Ејл оцењује да би се „извесна територијална прилагођавања и добровољна репатријација националних мањина, могли показати неминовним.“ Поредећи садашње „српско питање“ са „немачким питањем“ између два рата, Џонатан Ејл закључује да је задатак Запада да омогући „мирно прилагођавање Србије“. Уколико се та шанса пропусти и уколико ново српско руководство остане изоловано, Ејл предвиђа да ће „читава област бити осуђена на године рата и

беде“. М. КЛАРИН

TRI луди, ЛУДИ СВЕТ

Тата купи ми авион

„Сећате ли се усплахирености која се била подигла око расклиматаног авиона којим се (британски премијер) Џон Мејџор недавно возио по централној Европи2 Па, неки Хрвати слободнијих схватања мора да мисле да је он мудри, чуварни херој у поређењу са њиховим председником, Фрањом Туђманом“, пише у једном од последњих бројева лондонски „Фајненшел тајмс“. Туђманова свест о важности републике која је величине Велса — наставља лондонски дневник — достигла је нове висове када су Уједињене нације, прилично невољно, одлучиле да у своје чланство приме Хрватску. Истовремено су, подсећа своје читаоце „ФТ, биле примљене Словенија и ратом растрзана Босна и Херцеговина. Али, док је његов сусед из Словеније, Милан Кучан, без икакве фрке и помпе купио повратне карте за Њујорк за себе, министра иностраних послова и преводиоца, а босански председник Алија Изетбеговић морао да остане у опседнутом Сарајеву које је било сувише опасно напустити, Туђман је отпустио све кочнице. Између осталог, специјално за ту прилику, купљен је и нови авион. Неки ТВ-гледаоци на подручју бивше Југославије имали су прилику да гледају сцене са испраћаја председника туђмана, које су биле мање или више оперетска (и скупа) имитација неких других времена и обичаја. Колико је све то — и каснији пријем за 500 званица у скупом њујоршком хотелу „Плаза“ и вишедневни боравак бројне делегације — коштало грађане Републике Хрватске, тешко да ће се тачно сазнати. Ипак, зна се — тврди „Фајненшел тајмс“ — да је само нови авион коштао 18 милиона УС долара. (Л.)