Borba, 22. 06. 1992., S. 19
парењу
БОРБА __
___ KVJITVPA
ПОНЕДЕЉАК, 22. ЈУН 1992. TO ине19
СЕСИЈА НЕЗАВИСНИХ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА БЕОГРАДСКОГ КРУГА О ДРУГОЈ СРБИЈИ
Пасош за средњи век
Жорж Вајзан: Не треба бити тужан што се државе умножавају Ф Бора Тодоровић: ја и даље волим све своје пријатеље Хрвате и Словенце, а нарочито пријгтеље Муслимане Ф Новак Прибићевић: Међународна заједница дуго је подржавала интегритет Југославије, али је прилика за сарадњу пропуш-
тена
Београд. — Десета, и последња у циклусу, сесија Београдског круга под називом „Друга Србија“, отворена је наступом гостију из Француске. Жорж Вајзан и Емануел Волман, оснивачи Грађанске иницијативе у Европи, организације која није бројна, и умногоме подсећа на Београдски круг, поздравили су присутне, истакавши да је циљ њиховог боравка размена мишљења међу људима. „Разумемо зашто постоји ембарго и блокада против Милошевића — додала је Волман — али знамо и
да постоје људи који другачије _
мисле“.
Европа је, кад говоримо о национализму у Југославији, занемарила дубинску анализу у корист апроксимативности, каже Вајзан. Она, уједно, поседује и озбиљну кризу идентитета, унутар и у односу према другима. Не треба бити тужан што се државе умножавају, у средњем веку их је било много, али нисте морали имати пасош да одете на неку теолошку расправу, закључује Вајзан, и сматра да због тога морамо поново да промишљамо оно што је државни уговор, грађанин и грађанство у Европи. Новокомпоновани патриотизам
Због техничко-организационих разлога писмо подршке Београдског круга студентима, написано још првог дана штрајка, није било доступно јавности, али га је Иван Чоловић прочитао на овој сесији. „Пре 24 године — стоји, између осталог, у писму — побуње-
Круг у Новом Пазару
У четвртак увече Београдски круг је гостовао у Новом Пазару. Атмосфера страха и војног окружења (у Санџаку је, у то смо могли да се уверимо, велика концентрација резервиста и технике) била је пратилац овог првог гостовања Београдског круга ван Београда. Поред два потпредседника Миладина Животића и Ивана Чоловића, говорили су и Борка Павићевић, Обрад Савић, Милета Продановић, Душан Јањић, Биљана Јовановић. Њихов домаћин Шефко Аломеровић је рекао да у овом удружењу види мисао ослобођену окова. Нема те аутономије, истиче, која је вредна било чијег живота, ми смо били и остаћемо грађани Србије, али онакве каква се зачела у мислима наших гостију.
e REG <===—=— = <———<—
ни студенти су преварени и заиграли су Козарачко коло. Не дозволите да и вас преваре, и да вас ухвате у Пожаревачко коло.
Редовна сесија Београдског круга започела је интимним монологом глумца Боре Тодоровића, који је пре осам месеци преточен у интервју „Јутелу“, али није ништа изгубио на актуелности. Овај ирационални национализам и новокомпоновани патриотизам, на који те терају борци СК, секретари општинских комитета, наводи ме да кажем, другови, секретари и генерали, на мене не рачунајте. Што ме више позивате, све сам више анационалан. ја и даље волим све своје пријатеље Хрвате и Словенце, а нарочито пријатеље Муслимане.
Друга Србија значи и Другу Хрватску, Другу Босну сматра Весна Крмпотић. Овај рат се не води због неког циља, већ просто из ероса сласти, уживања у злу. Ти тамни нагони и мрачни пориви су и код наше деце, и појединац стога мора да стражари над собом да се у њега не усели зло. И та
Друга Србија — закључује изнад свега мора поставити човека.
Дипломата Новак Прибићевић је говорио о међународној политици, и ангажману међународне заједнице око Југославије, подсећајући да су српско руководство и војни врх пропустили прилику за сарадњу, јер је међународна заједница дуго подржавала интегритет Југославије. Окретање међународне заједнице од те подршке значило је крах политике Слободана Милошевића, коме се више не верује, и чији одлазак је нужан предуслов за бољи положај Србије. А Србија би морала да учини следеће, према његовом мишљењу: призна независност и суверенитет осталих република, поштује људска права и права мањина, и одржи нове демократске изборе. Интелектуалци и интелектуални ангажман — тема је за размишљање редитеља Горана Марковића. _ Интелектуалци Србије су и даље провинцијалци, и морамо се ослободити заблуде да је интелектуалац свако ко је завршио факултет, или течно говори и лепо је
васпитан. Он мора поседовати свест о свету.
Морамо ступити у период интелектуалног деловања, а не писања — рекао је Душан Јањић. Због тога морамо понудити свој програм, напустити круг „двојке“ и Београда, и бити мост међу грађанима Србије, а такође морамо покренути и своје везе са свим нашим пријатељима.
Злоупотреба мртвих
Поводом трагичног догађаја у Бањалуци, Гордана Логар је истакла да се бебе не смеју делити и злоупотребљавати мртви. Ситуација у Бањалуци
је већ дуго тешка, али се то
крило. У студентским протестима, она види Србију која није згрчена у незнању, и то је зачетак нечега што ће увек подићи свој глас, и када су угрожени Срби, али и остали. Геноцид се чини и у миру — сматра Миљенко Дерета у 17, 19.30 и у 22 часа. Тиме је извршена подела на две Србије: београдску и ону која зна мало, или не зна. Она не зна за сукоб са таксистима, шта траже студенти, итд. Због тога
се и могу јављати мишљења.
да све зло долази од много странака, док је било једне било је мирно и лепо. i Сесија Београдског круга завршена је пројекцијом документарног филма Зорана Петровића — Пироћанца и Весне Хаџивуковић, који РТБ није
желела да прикаже. Сниман
између Шида и Вуковара, филм и не приказује ништа што већ нисмо гледали у многим другим документарцима.
Ивица ПЕТРОВИЋ
Свијећом из мрака насљеђа
У новим државама на тлу Југославије уводи се провинцијална анахрона и клерикална духовност, идео
логија једнонационалног једноконфесионалног и антикомунизма
Пише: Вељко Милатовић
У новим државама на тлу бивше Југославије још увијек доминира питање међунационланих граница и етничких територија. Око њега се окупљају националистичке страсти и ратне заставе, врше ратни злочини и геноцид, и одржава ауторитарна власт. Те власти су своје државе затовриле од токова демократских и космополитских идеја, протјерале су и оно што је од раније постојало као цивилизацијско достигнуће. Умјесто општељудских и интернационалистичких, уводе провинцијалну, анахрону, конзервативну и клерикалну духовност, идеологију једнонационалног, — једноконфесионалног и антикомунизма;
У Црној Гори, умјесто ранијег комунистичког монопола, заведен је нови у знаку имепријалне и светосавске идеологије са којом се идентификовала тзв. „нова развојна филозофија“ владајуће партије. Њена империјална
политика, и поред најбоље воље за уједначавањем са оном у Србији, није могла успјети да буде баш потпуно „као два ока у глави“. Владајућа идеологија у Црној Гори, као у осталом и у Србији, морала је да потражи и властита упоришта у прошлости. Поглед и покрет према Дубровнику и према Херцеговини до Неума, до Неретве и Коњица, су домети те оријентације према западној страни. Сада је питање да ли ће се и када активирати источно према Метохији, према Санџаку, према Скадру на Бојани. У прошлости, у другој половини владавине краља Николе Петровића, такав империјални пројекат је остао неостварен. Показало се да је и неостварљив из многих разлога, а у првом реду збго нереалности, због ослањања на фикције. Неуспех је имао ка-
тастрофалне посљедице и за.
црногорску држави и за династију. Црна Гора је изгубила људске животе највиталнијег дијела становништва, државност, · династија престо, а црква аутокефалност. Њихове атрибуте су преузели носиоци империјалне политике савезничке им, или како је краљ Никола говорио, једнородне Србије. обновитељи тог неуспјелог пројекта, садашња власт и њена претходница Народна странка Црне Горе, пошли
су да „бране“ Црну Гору до Дубровника, до Неретве и до Неума. Има ли ту неког понављања историје2 Ако има, питање је када ће почети да „бране“ Црну Гору и свеспрство у Метохији, у Санџаку и код Скадра. Ако аналогија има бити цјеловита, онда је питање што Црна Гора има да изгуби сада, колико људи, које атрибуте и у чију корист. Велике силе овог пута нијесу наклоњене империјалним пројектима ни Србије ни Црне Горе.
Унутар Црне Горе, па и у самој владајућој партији, настају дилеме и отпори. Демократска опозиција грађанског и лијевог смјера, противник је свих империјалних потхвата. Страх је свеприсутан међу муслиманским и албанским становништвом због осјећаја угоржености њиховог индивидуалитета грађанског, етничког и вјерског. Пред демократским снагама, новим и младим људима, стоји обавеза израде нове стратегије. Та стратегија се не може свести на уступке под притиском међународне заједнице. Она мора бити заснована на животним и развојним потребама, мора ићи испред и шире од оног на што нас принуђавају споља. Предуслов за то јесте отрежњење и одбацинање националистичких империјалних снова заснованих на старим подгри-
јаним фикцијама. Употреба силе, а посебно оружане војне ради остварења политичких и других циљева, треба да буде од нас самих кажњена и одбачена. Наш категорични императив јесте побољшање егзистенцијалних услова живота у држави људских права, у европској и свјетској међународној заједници. Предстоји нам успостављање континуитета
са нашим цивилизаицјским и
међународно признатим вриједностима ранијих периода, враћање вјере у могућности мирног суживота на просторима бивше Југославије и Балкана. Платформа на којој је заснован садашњи савез Србије и Црне Горе није ослобођена империјалних фикција и ослањања на оружану силу као гаранта. Она не улива повјерење код сусједних нам нових и старих држава, стална је опасност за међунационалне односе .а и оне међу главним конституентима. Пред нама је нужност покретања демократских процеса и битке за правну државу. Имамо доста младих и паметних људи који !е могу предводити. Они се већ јављају и стасавају као могућа успјешна замјена политички и морално истрошемим. Мислим да је то природнији и бољи пут него замјене тражи гл свјећом по мра-
ку насљеђа.
РЕЧ ПЛУС
ЉУБОМИР ДРАШКИЋ
Удовољавамо али не разумемо
Управник београдског Атељеа 212, Љубомир Драшкић одмах је повукао потез одговарајући Душану Ковачевићу на молбу да се његове драме до даљег не изводе: са репертоара је скинута представа „Свети Георгије убија аждаху“ исто је, се истом представом, учињено и у Новом Саду, а редитељ „Аждахе“ Љубомир Драшкић нам, тим поводом каже:
— Мислим да је овај апел Душана Ковачевића бесмислен, али, ипак, до даљег удовољавамо његовој жељи. Међутим, не верујем да ћемо убудуће сарађивати на овај начин са једним тако несигурним аутором каквим се Ковачевић показао. Он је морао бити свестан чињенице да ће један овакав захтев неминовно изазвати поделе у глумачком ансамблу, а ја мислим да су те поделе много скупље него скидање с репертоара његове представе. :
Ако је хтео да подржи сту денте, Ковачевић је требало да дође са Кипра и учини то сам, а не да све нас ставља пред свршен чин. Он је, такође, свестан истине да његово дело, од тренутка када се стави на репертоар, не припада само њему, већ и свим другим људима који учествују у представи. Утолико је овај његов апел заиста тешко разумљив.
РО:
Награде УЛУПУДС
Београд. — На 18. седници Скупштине УЛУПУДС, одржаној 20. јуна у Народној библиотеци, уручене су традиционалне награде овог удружења. За животно дело награду су добили: Миодраг Ђорђевић, 30ран Петровић и Веља Вуковић. Велика награда за примењену уметност и дизајн Србије за 1991. годину припала је Миланки Берберовић.
Годишње награде Удружења припале су: Љиљани и Драгољубу Бакићу, Спасоју Крунићу (око чијег додељивања је било негодовања), Богдану Јовановићу, Душану Пешкиру, Дарку Новаковићу, Светлани Павловић Џиндо, Бори Филиповићу, Душанки Ботуњац, Нивес Павловић Вуковић, Миомиру Денићу, Дори Душановић, Александру Златовићу, Ангелини Атлагић,
- Љиљани Петровић, Бранисла-
ву Стругару, Иви Етеровићу, Радмили Милосављевић, Александру Куцини, Виђаји Његомир, Ненаду Раци, Драгану Димитријевићу, Зорану Маневићу, Миленку Мисаиловићу и Дејану Ђорићу. ]
С. Ј.