Borba, 31. 08. 1992., S. 7

па Мо

DNEVNIK

SKUPŠTINA SRJ DANAS USVAJA ZAKON O USTAVNOM SUDU

Sudije još nepoznate

Sudije Ustavnog suda trebalo je da budu izabrane do 11. avgusta ali je to odloženo budući da predsednik Republike nije sastavio listu sedam potrebnih imena

Beograd. — SR Jugoslovija bi danas trebalo da dobije Ustavni sud, najznačajniju instituciju zaštite ustavnosti i zakonitosti i sloboda i prava građanina koja, kako smatraju teoretičari, garantuje minimum civilizovanosti i demokratizma. i

Na današnjim sednicama veća Savezne skupštine, koje će označiti završetak prvog redovnog zasedanja parlamenta SR Jugoslavije, trebalo bi da bude usvojen Zakon о saveznom Ustavnom sudu i izabrane sudije tog suda.

Imena sedam sudija, koje će predložiti predsednik Republike,

' nije bilo moguće saznati uoči njihovog izbora.

Tanjugu je uoči vikenda jedino rečeno da je predlog pripremljen, ali da još nije kompletan.

Sudije Ustavnog suda trebalo je da se izaberu 11. avgusta, ali je to

odgođeno, jer predsednik Republi- ke nije uspeo da „sklopi“ tih sedam imena.

Predloženim zakonom uvodi se institut ustavne žalbe koju će moći da podnose građani, njihova udruženja, pravna lica koja štite slobodu i prava građana, kao i savezni organ za ljudska prava i prava manjina kada nađu da (im) je pojedinačnim aktom ili radnjom nekog državnog organa povređeno neko ustavno pravo ili sloboda, a nije obezbeđena druga pravna zaštita.

Odluka suda po ustavnoj žalbi imala bi opšte dejstvo, tj. odnosila bi se na sve takve slučajeve.

U odnosu a bivši Ustavni sud Jugoslavije, novina je i to da će Ustavni sud odlučivati o zabrani političkih stranaka i udruženja građana, kao i o povredi izbornih prava u toku izbora za sve savezZ-

ne organe — od predsednika Republika, premijera, poslanika, sudija, do guvernera NBJ.

Postupak pred sudom biće javan. Savezni ustavni sud, prema predloženom zakonu, čini sedam sudija.

Za sudiju Ustavnog suda, kako je propisano, može biti birano lice „koje uživa ugled istaknutog pravnog stručnjaka“.

Savezna vlada podnela je amandman kojim se uvodi još jedan uslov — da budući sudija nije stariji od 70 godina.

Prema Ustavu SR Jugoslavije, kandidate za sudije saveznog Ustavnog suda skupštini predlaže predsednik Republike, a biraju ih veća ravnopravno, većinom glaso-

, va u svakom domu.

• (Tanjug)

POVODOM ZABRANE POVRATKA SVIMA KOJI SU IZBEGLI VOJNU OBAVE-

ZU U SAO HERCEGOVINI

Odluka, ipak, doneta

U subotu me je pozvao Momčilo Krajišnik i predlagao da bi možda bilo pametno da se sa Odlukom sačeka. Ali, ona je već bila donijeta i tu nema pogađanja, kaže

Božidar Vučurević

Osim što je izazvala različite komentare i nakon donošenja jedno vreme bila „samo predlog“, najnovija Odluka Skupštine Srpske autonomne oblasti Hercegovine izgleda da će biti „mera“ prema svima koji se do 20. avgusta ove

godine nisu odazvali opštem pozi-_

vu da brane rodni kraj.

Svi koji se do pomenutog dana nisu javili i stavili na raspolaganje hercegovačkim snagama „delovali

su suprotno interesima Srpske republike“ (član 1), a „lica iz člana 1. ove odluke nemaju pravo na državljanstvo SR i istima prestaju sva prava stečena po osnovu radnog odnosa, prava iz zdravstvenog, penzionog osiguranja i stanarskog odnosa (čl. 2.), a njihova imovina „privremeno će se koristiti za potrebe odbrane SR, a način korišćenja obezbediće ratno pred-

Dezertere krivično goniti

Pale. — Protiv svih oficira i drugih građana Srpske Republike koji se nalaze u Saveznoj republici Jugoslaviji, a izbjegavaju vojnu obavezu, biće najdalje za 15 dana pokrenut krivični postupak gonjenja, odlučila je juče

Vlada Srpske Republike.

Na jučerašnjem zasjedanju Vlade odlučeno je, takođe, da se ažurira evidencija izdajnika sprskog naroda i ratnih zločinaca protiv srpskog

naroda.

Vlada je takođe utvrdila predlog više amandmana na Ustav Srpske Republike kojima se na novi način uređuje teritorijalna organizacija i vlast u republici. Njima se predviđa ukidanje autnomnih oblasti.

Amandmanom osam predviđa se da o budućim granicama republike građani odlučuju plebiscitom. (Tanjug)

Za dvojicu predsednika vlade i jednog lidera opožicije odskora odmor je završen,

ali dok su bili na Budvanskoj rivijeri nisu promakli fotoaparatima Vicena Vicanovića. Predsednik crnogorske vlade, Mile Đukanović, hoda po vodi na Slovenskoj plaži.

U toj veštini oprobali su se, što uspešno, što neuspešno, i drugi pre njega, ali pošto

premijer mora da bude realista, najbolje je kad oscća tlo pod nogama.

Na plaži hotela „Mogren“ gde je morao prvo da plati ulaz, predsednik Vlade Srbi-

sedništvo opština SAO Hercegovine“. U poslednjem, četvrtom članu, kaže se da Odluka stupa na snagu danom donošenja — 29. avgusta. U potpisu predsednik Skupštine Božidar Vučurević. Neposredno po donošenju ove Odluke srpska novinska agencija SRNA javila je kako je samo istaknut predlog, što su navodno potvrdili Momčilo Krajišnik i Božidar Vučurević. Zbog svega smo potražili objašnjenje od predsednika SAO Hercegovine Božidara Vučurevića — potpisnika Odluke, koji je juče za „Borbu“ rekao: „Nikakvu izjavu SRNI nisam dao niti sam se sa njima čuo po ovom pitanju. Istina, u subotu kasno naveče zvao me je gospodin Momčilo Krajišnik i, otprilike, u tom razgovoru mi predlagao kako bi, možda, bilo pametno da se sačekalo sa ovom odlukom neko vrijeme, da se da određen rok, ali Odluka je već bila donijeta i tu nema pogađanja“, kategoričan je Vučurević. D.B.

2 ZO O ZOO | je:-dr Radoman Božović zabavio se čitanjem no tanje novina i knjiga na moru je jedno od neprirodnih stanja kojima se ljudi izlažu, pošto ih uhvati „letnja groznica“, ako bi čitanje novina i knjiga na 40 stpeni bilo prirodno stanje, onda bi biblioteka držala samo tu temperaturu.

PONEDELJAK 31. AVGUST 1992. GODINE 7

RADIO—EMISIJA KAO POVOD ZA ZAKULISNE

POLITIČKE IGRE

Od žurke do žrtve

U redakciji FAKK-a smatraju da su žrtve previranja u kragujevačkom odboru SPS-a 0 Urednik i voditelj

programa suspendovani

Kragujevac. — Ni desetak dana nakon studentske „rođendanske žurke za Velikog Brata — Slobodana Miloševića“ i njenog direktnog radio prenosa strasti u Kragujevcu se ne stišavaju. Naprotiv, na površinu sve više izbijaju zakulisne političko-politikantske radnje“, u kojima je „Šumadijski rat svetova“, ili „ovdašnji medijski događaj meseca“, poslužio kao zgodan povod za namirivanje starih računa, ali i za pravljenje najpoželjnije kadrovske „formule“ za osvajanje lokalne radio stanice, pred najavljene izbore na svim nivoima.

_ U Redakciji Radio FAKK-a, koja je prenosila „žurku za Velikog Brata ...“ ističu da su, u stvari, oni „žrtva“ previranja u kragujevačkom odboru Socijalističke partije Srbije. Po rečima Miroslava Miletića, voditelja programa pored lokalnih u igri su i politički „moćnici“ sa republičkog nivoa, a pre svih dr Borisav Jović, dr Borivoje Petrović i, naravno, ovdašnji bankar i sada savezni poslanik Predrag Galović, koji predvode takozvano „tvrdo jezgro“ u SPS-u. Tu su, svakako, i čuvene „paranovinarske formacije“, kojih ima kako u lokalnom radiju, tako i među gradskom novinarskom „elitom“.

— Sve postaje mnogo jasnije kada se zna da Radio Kragujevac od 1. septembra postaje tzv. javno, što će reći državno ili opštinsko preduzeće. Očigledno je da dosadašnja uređivačka politika Radio Kragujevca, a posebno stav njegovog glavnog i odgovornog urednika Steve Obrića, da se ne treba mešati u emisije studentskog programa Radio FAKK-a nije odgovarao tvrdom jezgru odbora SPS. Obrić Je, u stvari, mudro radio, jer je znao da bi svako mešanje u

5

vosadskog „Dnevnika

naš program, ili njegovo, eventualno, ukidanje bilo sasvim kontraproduktivno. Njegovi protivnici iz redova SPS-a očito je misli drugačije, pa je najVerovatnije da će naš program od 1. septembra biti ukinut, naglašava juče za „Borbu“ Miroslav Miletić, voditelj „spornog“ prenosa „žurke za Velikog Brata ...“ Dodaje da su on i urednik Radio FAKK-a Dejan Đusić, inače, saradnici i Radio Kragujevca već skinuti sa ostalih emisija lokalnog radija „do daljeg“, odnosno dok se na raščiste odnosi sa Univerzitetom i Savezom studenata — osnivačem studentskog radija. Istovremeno, u Radio Kragujevcu su, pred najavljeno „podržavljenje“, obavljene svoјеугзпе Кадгоузке гокаде. Ргеma doduše još uvek nezvaničnim informacijama Stevo Obrić, više nije glavni i odgovorni urednik lokalnog radija.

Dejan Đusić, ističe da program Radio FAKK ide i danas. Njemu, veli niko ništa o ukidanju emisije nije rekao. U neformalncm razgovoru sa dr Jlijom Rosićem, rektorom Kragujevačkog univerziteta dobio je uveravanja „da će ova visokoškolska institucija stati na njihovu stranu“. 8

Bezrezervno, na stranu Radio FAKK-a, krajem prošle nedelje, u jednoj njegovoj emisiji, stali su i pobunjeni kragujevački studenti, koji se ovih dana spremaju da uđu u novu fazu protesta.

— Vlast će proći isto kao sa „Politikom“, ili u slučaju Radio” Valjeva. Nećemo dozvoliti da se Radio FAKK ukine bio je, tom ON kratak i jasan Goran.

ivković, član Organizacionog odbora kragujevačkog studentskog protesta. : Z. RADOVANOVIĆ

55

. Za mnoge, či-

A i predsednik SPO-a Vuk Drašković u Miločeru izložio se slatkovodnom talasu

pored toliko morske vode. Tako je to kad na more krenu „svi, svi, svi“.