Borba, 11. 12. 1992., S. 21
папи гај. Оп: зи пају ће zabrinu»ogućnošću da bi se ako dođe do ba, on proširio na Makedoniju, n bi albanske snage ušle na teritoMakedonije da bi podržale Ale na Kosovu. Kosovski Albanci serovatno, bili podržani i od Albaı u Makedoniji, koji čine većinu u oliko pograničnih oblasti prema iniji i Srbiji. "Вштоз бан ргосепјије да се тpomoći ovom regionu „da sigurprođe kroz potencijalno rizičan 2d“. Policijski posmatrači treba maju „smirujući efekat“ na inciзе koji izbijaju zbog ilegalnih prexa makedonske granice, poput
1700 vojnika koji bi bili raspoređeni duž granica sa Albani"ih, 26 policijskih i 10 civilnih posmatrača
onih u kojima su na Albance pucali pripadnici makedonskih snaga bezbednosti. 1rupe u Makedoniji biće pod generalnom komandom snaga UNPROFOR-a koje su stacionirane u Hrvat skoj i Bosni i Hercegovini. Štab „makedonske komande“ bio bi u Skoplju, a na njegovom čelu nalazio bi se general koji bi pod svojom komandom imao bataljon, u čijem sastavu bi se nalazila i jedna četa za logističku podršku i tri pešadijske čete raspoređene duž makedonsko-bugarske granice. ђ (Rojter)
snost da nova makedonska država danas u EdinMakedonija (Skoplje)“
zedonija“ i „Grci Cigani“, kao i nemakedonske organizacije u inosstvu koje hoće, kako je rekao da > Makedoniju u vreme balkanTatova, terorizma i međusobnog inja Makedonaca. On je tom prin obavestio parlament i make"ku javnost da je dobio telegram :alijskog Komiteta za ujedinjenje 'donije u kojem ga taj Komitet juje na smrt i u kojem se kaže da aeće biti spasa zato što hoće da
promeni ime Makedoniji. Gligorov je rekao da mu oko neće trepnuti zbog te presude, ali da je vreme da Makedonija izađe iz mraka svoje prošlosti i
да se okrene sadašnjosti i budućnosti.· Kirlo Gligorov je rekao da se make- ·
donska privreda nalazi pred krahom, ako Makedonija ne bude uskoro međunarodno priznata. On je rekao da pluralizma i demokratije nema bez kompromisa. _
D. NIKOLIC
iavanja Makedonije
lion ljudi, škole i radnje bile su zatvorene a gradski saobra-
') JE I INCIDENATA: Grupa sveštenika — učesnika atinskog mitinga
12 pokušaj da se promeni politi-
red dvodnevni samit EZ koji da-
“počinje u Edinburgu.
125 glas se neće čuti danas samo
“čkoj, i na Balkanu, već sve do iburga“ — rekao je na protes-
a skupu gradonačelnik Atine, Le2785 Киг15.
še od sto gradonačelnika iz "e otputovaće za Edinburg sa cida podrže zahtev Grčke da njeni | pski partneri ostanu pri odluci iz ıl ne priznaju ovu bivšu jugosloku republiku. ! (Rojter)
|
4 ~
Incidenti na mitingu
Atina. — „Miting istorijske istine“ protekao je uz nekoliko incidenata zbog čega je intervenisala specijalna jedinica policije za borbu protiv demonstranata. Devet lica je uhapšeno, a dve osobe su prenete u bolnicu.
Grupe neidentifikovanih mladića sukobile su se sa učesnicima mitinga i razlupale izloge u centru grada saopštila je policija. |
U Atini je, takođe, juče na kratko bio prekinut rad berze, zbog, pretnje da je podmetnuta bomba.
PETAK, 11. DECEMBAR 1992. GODINE 13
Prvi oružani incidenti opovrgavaju utisak da invazore čekaju samo kamere i blicevi Đ0 „Vazdušni most“ počeo da funkcioniše Đ Butros Gali hvali novu ulogu UN i iznosi tezu o „fleksibilnom suverenitetu“
Harare. — Pretežno američka vojna operacija u Somaliji nastavljena je juče dolaskom novih hiljada marinaca u Mogadiš,, gde su tokom pretprošle noći zabeleženi i prvi incidenti.
Kako javljaju istočnoafričke radio stanice, Mogadiš je juče osvanuo mirno posle nekoliko manjih incidenata koji pokazuju da marince ne očekuju samo TV kamere i blicevi.
Tokom noći, prema istim izvorima, nepoznata lica su pucala na američke položaje u luci i na stražu marinaca ispred odavno opljačkane i dugo napuštene američke ambasade u Mogadišu. Američki vojnici su uzvratili vatru iz luke. Ovaj izolovani incident je prošao bez ljudskih žrtava. Lošije sreće je bio jedan predstavnik svetske organizacije sa Jamajke, koji je ranjen u rame kada je iz mraka otvorena vatra na njegovo vozilo sa oznakama
М
Na ulicama glavnog grada Somalije, gde mnoge zgrade imaju obeležja skoro dvogodišnjeg građanskog rata koji je odneo preko 300.000 ljudskih života, preko dana se uopšte ne mogu videti naoružana lica.
Veruje se da će dolazak novih hiljada američkih marinaca i drugih „plavih šlemova“, a juče je počeo da funkcioniše i „vaZdušni most“, naterati preostale pripadnike raznih milicija da odu na jug. Ali, narednih dana se očekuje da će se marinci iskrcati i na aerodrome u Baidohi, Bardei i drugim gradovima na jugu.
Operacija „Obnoviti nadu“, razrađena u Pentagonu predvi-
MARINAC U PATROLI: Američki vojnik u glavnom gradu Somalije
đa angažovanje skoro 28.000 američkih vojnika i više hiljada „plavih šlemova“ iz desetak drugih zemalja.
Za njen prvobitni cilj se tvrdilo da se isključivo sastoji u tome da se obezbedi raspodela međunarodne humanitarne pomoći milionima izgladnelih Somalijaca. -
Nakon što su se američki marinci bez ikakvog otpora iskrcali na plaže u Mogadišu, u noći između utorka i srede, već se glasno razmišlja o totalnom ili delimičnom razoružavanju svih suparnika u građanskom ratu, a postoje i određeni drugi zahtevi i predlozi.
Generalni sekretar UN Butros Gali je pretprošle noći pomenuo „fleksibilni suverenitet“, navodeći Somaliju kao primer
bezvlašća, pa se zato pojavila i sugestija da se u toj zemlji obrazuje „privremena vlast“.
Butros Gali je takođe rekao da će američki marinci, čim obave svoju misiju, koja se ponegde naziva „zavođenjem геda“, napustiti Somaliju — prepuštajući dalji zadatak klasičnim mirovnim snagama UN.
Prvi čovek svetske organizacije je, smatraju upućeni, ne bez razloga rezoluciju o vojnom angažovanju u Somaliji u humanitarne svrhe ocenio kao „novu ulogu“ UN i „istorijski događaj“.
Lider somalijske Islamske unije Mohamed Šeik Osmanl izjavio je u intervjuu jednoj inostranoj radio-stanici da je iskrcavanje američkih marinaca u Somaliji, iako pod okriljem UN, zapravo proba za slične akcije u drugim delovima sveta.
ZAOŠTRENA BORBA BONSKE VLADE PROTIV BUJANJA EKSTREMNIH EKSCESA
Zabranjeno više organizacija
(Od dopisnika „Borbe“)
Bon. — Nemačko pravosuđe | nastavlja oštar kurs prema ек-.
stremnoj desnici. Pošto je pre desetak dana zabranjen neonacistički „Nacionalni front“ juče je ministar unutrašnjih poslova
Rudolf Zajters zabranio i neo-
nacističku organizaciju „Nemačka alternativa“ (DA). Istovremeno su pretresani stanovi oko 350 članova ove organizacije u šest nemačkih pokrajina. Organizacija je optužena zbog „agresivne agitacije protiv stranaca“. Delje-
ni su, na primer, leci sa poruka-
ma, „rasno mešanje, predstavlja smrt naroda“, ili „azilanti napolje“. Osim toga, DA je delovala protiv ustavnog poretka zemlje i državnih institucija i podsticala nasilje, ističe se u zabrani.
Zajters je zabranu ocenio kao novo javno upozorenje eckstremistima. Inače, program ove partije zasnovan je na programu nacističke stranke iz.1920. godine, a prilikom jučerašnje racije uhapšena su i dva člana DA, mada je njen predsednik Hibner i dalje na slobodi.
U Berlinu policija je uhapsila i dvojicu trgovaca oružjem, pripadnike ekstremne desnice čiji je cilj bio organizovanje grupa КО ан 05 po uzoru na „Vafen
Prekjuče je, najzad, osuđen i jedan pripadnik ekstremne desnice tako da to zaista i liči па
Apel Bundestaga
Jučerašnja sednica nemačkog parlamenta bila je posvećena ekstremnoj desnici i mržnji i nasilju prema strancima. Najistaknutiji političari svih partija pozvali su policiju, pravosuđe i sve građane da se usprotive svakom obliku političkog nasilja. I savezni kancelar Helmut Kol i potpredsednik opozicionih Socijaldemokrata Oskar Lafonten pozvali su na jačanje „demokratije sposobne da se brani“ u suprotstavljanju desnom ekstremiz-
mili. | ___--______-_-____-|
kaznu. Reč је о Тотази Dinelu (31) samozvanom vođi radikalne desničarske Nemačke nacionalne partije (DNP).
Prošle godine kada je umro predsednik Nemačke jevrejske zajednice Hajnc Galinski, Dinel je u dvorište Sinagoge u Erfutu ubacio tri svinjske glave sa ceduljom „svinja Galinski je najzad mrtav“ i „mora pomreti još više Jevreja“. Zatim je u jednom restoranu u Vajmaru vređao crnu kelnericu nazivajući je prljavom crnkinjom“. Uhapšen je kada je prikazan video snimak njegovog, govora u septembru pred skinhecima u kome je rekao da će sve učiniti da „Nemačku oslobodi od svetskog jevrejstva“, da nažalost — mlađa nemačka gencracija nije ubila još nijednog
Jevrejina, dodavši da „ima da gori još Vijetnamaca i crnčuga“. Najzad, vređao je kancelara Kola, predsednika Liberala Lambsdorfa i vođu PDS Gregora Gizija. Presudu je Dimel propratio rečima „Ne možete da mi izbijete moje ideje iz glave“.
Savezna vlada je zaključila i da se Tomasu Dimelu i neonacisti Hajncu Rajsu iz juče zabranjene DA, u skladu sa članom 18 Ustava oduzmu i osnovna građanska prava. Ukoliko Ustavni sud prihvati taj zahtev, obojici će biti zabranjeno da se javno izjašnjavaju oc političkim pitanjima, da učestvuju na političkim skupovima ne bi mogli da deluju u političkim organizacijama niti da budu birani.
Ministar unutrašnjih poslova Rudolf Zajters koji je rekao da će vlada zbog sve većeg broja slučaja nasilja u čijoj su pozadini mržnja prema strancima i antisemitizam iskoristiti sva pravna sredstva kako bi odbranila demokratiju. ;
Za to postoje svi razlozi — bilans samo poslednjih nekoliko dana je zabrinjavajući. U Bambergu tri neidentifikovana lica maltretirala su na ulici studentkinju iz Indije, jednog Sirijca pretukli su skinheci u njegovom stanu, zapaljen je dom za azilante kod Hanovera. Očigledno, mora se delovati brzo i odlučno da Nemci ne bi odjednom ustanovili da je prekasnoN. BRISKI