Borba, 11. 12. 1992., S. 3
а
БОРБА
ЗАСЕДАЊЕ МИНИСТАРА ОДБРАНЕ АТЛАНТСКОГ ПАКТА
НАТО чека позив У
У току разматрање „спектра могућих опција“ којим би се могло допринети мировним операцијама, уколико то затражи светска организација Ф Расте међународни притисак на Запад да заустави рату
бившој Југославији Ф У истом послу и бивши непријатељи из Варшавског пакта
(Од дописника „Борбе“)
Брисел. — Незваничне најаве о плановима НАТО за евен-
__ туалне „нове кораке“ у бившој
и садашњој Југославији, које су протеклих дана објављивале светске агенције позивајући се на анонимне функционере западног војног савеза, јуче су и званично потврђене — на „надлежном месту“ (у бриселском седишту Североатлантског пакта) и од „овлашћене личности“ (председника Војног комитета, норвешког генерала Еидеа Виглека).
| Прелиминарно проучавање
Информишући новинаре о раду Војног комитета, који се по устаљеној пракси састао уочи редовног, јуче отвореног, полугодишњег заседања министара одбране НАТО, генерал Виглек је саопштио да је у току „проучавање спектра могућих опција“ којима би западни војни савез могао допринети мировним операцијама УН, под условом, наравно, да светска организација затражи такав допринос. Додао је да још не постоје „формални планови“, те да је „прерано улазити у детаље“ опција које се у овој фази „тек прелиминарно проучавају“.
Из онога што је генерал Виглек рекао, међутим, могло би се закључити да се разматрају и планирају акције за случај проширења конфликта, затим за потребе евентуалног успостављања зона безбедности, као и за јачање већ покренутих акција као што је, рецимо, блокада Јадрана (финализује се договор са Албанијом о уласку флоте НАТО у њене територијалне воде како би се затворила та „рупа“ у блокади), или заштита хуманитарних коридора и конвоја, укључујући и евентуална ваздушна дејства којима OM се обезбедило стриктно поштовање одлуке Савета безбедности о забрани војних летова над Босном.
„Борбини“ извори у бриселском седишту НАТО јуче су били категорични у тврдњи да се не ради о пуком „предиз-
" борном блефу“, којим би, евентуално, покушало да се утиче на опредељење српских
бирача 20. децембра. „Избори
"немају с тим никакве везе“,
тврдили су упорно, понављајући последњих дана веома по-
пуларан рефрен анонимних ·
функционера НАТО о „растућем међународном притиску“ да се заустави масакр у Босни и спречи преношење конфликта и „етничког чишћења“ на Косово и Македонију.
Поменуте изјаве анонимних функционера потврђене су јуче. Пред почетак дводневног заседања министара одбране НАТО, амерички секретар за одбрану Дик Чејни такође је говорио о „растућем међународном притиску на Запад да заустави рат у Југославији... пошто досадашњи напори нису уродили плодом...“ Чејни се још једном супротставио упућивању америчких вој-
ника у Босну, али је признао да ће о томе тек бити „пуно расправа у оквиру НАТО“.
Опсежна расправа
Норвешки генерал Виглек је јуче изјавио да „релевантне поруке око Косова — онима који би евентуално могли доћи на идеју да и тамо покрену „етничко чишћење“ — на „надлежне адресе“ треба да буду упућене од стране политичара. „Није на војницима“, рекао је „да одлучују о облицима политичких порука које би
могле спречити ширење суко- |
ба. Наше је само да припремимо лепезу могућих опција, за случај да политичке поруке ос-' тану без ефекта“.
На питање о могућности да се у евентуалну акцију НАТО
ЏОН МЕЈЏОР УОЧИ ДАНАШЊЕГ САСТАНКА У
ЕДИНБУРГУ
Испит одлучности на југо-трагедији
Париз. — Британски премијер Џон Мејпор изјавио је да ће самит „дванаесторице“, који данас почиње у Единбургу, бити „испит одлучности“ Европе према „људској трагедији“ која је погодила бившу Југославију.
Наглашавајући да не треба подсећати на то да би немири на Балкану могли да пренесу „разарање и смрт“ на читаву Европу, британски премијер је у чланку који јуче објављује „Фигаро“ оценио да је нужно „убрзати рад“ започет на августовској конференцији у Лондону, где се међународна заједница сагласила око плана како би извршила „притисак на Србију, ограничила борбе и умањила патње цивила без заштите". у
„Времена су опасна по Европу“, додао је Мејџор, наглашавајући да „постоје снаге политичке, економске или трговинске — кадре да изазову експлозију нашег континента, да посеју неслогу унутар наших нација и између њих, да провоцирају сукобе
између наших савезника преко Атлантика, Трећег света и нас. „Била би то издаја и циљева Европске заједнице уколико бисмо им подлегли“, закључио је британски премијер. - = Главна спољнополитичка тема заседања у Единбургу биће југословенска криза и признавање Македоније. Очекује се да би Заједница могла да изда декларацију у којој би се босански Срби и Југославија најоштрије упозорили на то да рат у БиХ мора да престане уз претњу дипломатским и новим економским санкцијама и недефинисаним „другим мерама“. Што се признања Македоније тиче, већина учесника је да се то одмах обави, али Грчка, уз подршку Француске, и даље остаје при свом ставу да у имену бивше Југословенске републике не сме да се помиње реч „Македонија“. Има индикација да би цео случај заједница сада могла да препусти Уједињеним нацијама.
; (Танјуг)
укључе и снаге земаља — чланица бившег Варшавског пак-
_ та, генерал Виглек је одгово-
рио да су у западном војном савезу „веома заинтересовани да операције за очување мира буду вођене на што је могуће широј основи“. Настојимо, додао је „да нађемо моделе по којима бисмо могли да водимо такве заједничке операције“. Бивши непријатељи би се, тако, ускоро могли наћи на истом „послу“ у бившој и садашњој Југославији.
Да ли ће се, и када, то догодити, по генералу Виглеку, зависиће од „карактера позива који добијемо, врсте траженог доприноса и обима потребних снага“. У зависности од тога, НАТО би био спреман у року „од неколико дана — до неколико недеља“. „Наша је дужност“ — закључио је норвешки генерал, председник Војног комитета НАТО — „да радимо на томе како бисмо у што краћем року били спремни, ако нас и када нас позову“.
Састанак Војног комитета
био је тек увод у јуче отворено.
дводневно заседање 15 министара одбране НАТО (шеснаести члан, Француска, није укључена у „војну структуру организације), током којег ће се — како је најављено — водити опсежна расправа о ситуацији у бившој и садашњој Југославији и евентуалној улози западног војног савеза у заустављању срљања у балканску катастрофу. Оперативне одлуке се, међутим, не очекују, будући да у наредних неколико дана следи серија самита и скупова на којима ће се, по свему судећи, донети значајне политичке одлуке о даљем ангажовању међународне заједнице у југословенској кризи. Редом: самит ЕЗ, министарска конференција КЕБС 14. и 15. децембра у Ослу, па министарски састанак проширеног Управног комитета Женевске конференције о Југославији 16. децембра и коначно, Самит НАТО на нивоу шефова дипломатије атлантске „шеснаесторице“, 17. децембра. На тим ће састанцима, по свему судећи бити донете политичке одлуке о „спектру опција“, које, за сваки случај, припремају атлантски генерали.
М. КЛАРИН
ПРОТЕСТ НА БЕОГРАДСКОМ ТРГУ РЕПУБЛИКЕ
Против кршења људских права
Београд. — јуче се поводом 10. децембра Међународног дана људских права, на Тргу Републике окупило стотинак присталица Центра за антиратне акције, „Жена у црном против рата“ и СОС телефона за жене и децу жртве насиља.
У позиву за ово окупљање ове три организације наводе примере за кршење људских права, како у Босни и Херцеговини тако и у Србији. Учесници јучерашњег окупљања су се и на овај начин придружили учесницима међународне мировне акције „Солидарност са грађанима Сарајева“.
Н.А.
OSA ов:
ОФЕМЕ 2B MIP PRITERAJMB RMT
„Са јучерашњег протестног митинга
(Снимила: М. ЧАЛИЋ) а
ПЕТАК, 11. ДЕЦЕМБАР
1992. ГОДИНЕ 3
Панић прихвата Кемп Дејвид
(Од дописника „Борбе“)
ВАШИНГТОН. — јЈугословенски премијер Милан Панић сагласио се јуче са иницијативом међународне јеврејске организације „Б'наи Б'рит“ да учествује на евентуалном мировном самиту о Босни. Идеја је иницијатора — као што је наш лист већ објавио — да Џорџ Буш и Бил Клинтон буду током предстојећих празничних дана (поводом католичког Божића) домаћини састанка у Кемп Дејвиду, на који би били позвани председници БиХ и Хрватске Изетбеговић и Туђман и председник југословенске владе Панић.
„Српски народ је за мир, ја сам за мир и све ћемо учинити да се заустави трагични рат у Босни“ — рекао је Панићу оквиру телефонске конференције за штампу која је јуче организована у вашингтонском светском седишту организације „Б'наи Б'рит“. „Небројено пута тражили смо од свих зараћених страна у Босни да се прекину сукоби и пронађе мирно решење за садашње проблеме. Ваш апел је, стога, упућен на погрешну адресу Југославија не ратује у Босни. Проблеми су тамо, међу њима“. Подржавајући у принципу сваки мировну иницијативу, савезни премијер је нагласио да би самит у Кемп Дејвиду „можда могао да допринесе решавању проблема“, али и изразио бојазан да таква једна акција не угрози текуће напоре међународне заједнице, које путем мировних преговора у Женеви воде Сајрус Венси Питер Овен.
У телефонском контакту с представницима јеврејске организације и новинарима, Милан Панић се јуче најоштрије супротставио иницијативама да се БиХ ослободи постојећег ембарга УН на увоз наоружања. Такву евентуалну одлуку назвао је „још једном погрешком међународне заједнице“, која је — по њему — и онако већ прилично одговорна за трагичне ситуације у бившој Југославији „због тога што се није благоваремено припремила за прелаз са комунизма на демократију и нови међународни поредак“.
Сл. ПАВЛОВИЋ
ИДУЋЕ НЕДЕЉЕ У БРИСЕЛУ
Сусрет Вернер — Бериша
Буенос Аирес. — Аргентински дневник „Пахина 12“, у јучерашњем тексту о бившој Југославији, тврди да НАТО настоји да умири Албанију, предочавајући њеном председнику да би мешање ове земље у спор на Косову значило ширење рата на читав Балкан.
Позивајући се на неименоване изворе у седишту НАТО, у Бриселу, „Пахин 12“ обавештава читаоце да ће се почетком идуће недеље у Бриселу састати генерални секретар НАТО, Манфред Вернер и председник Албаније Сали Бериша да разговарају о ситуацији на Косову.