Borba, 11. 12. 1992., S. 6
Подгорица. — Др Бранко Костић, кандидат Удружења ратника 91-92.г. и групе грађана за предсједника Републике Црне Горе, у својим критикама на рачун црногорског руководства посебно је, у два наврата, апострофирао Предрага Булатовића, члана Главног одбора ДПС и предсједника подгоричке организације те партије, због тога што га је овај, наводно, покушао прогласити издајником. Др Костић је једном рекао да се то догодило на сједници Главног одбора ДПС, а други пут на сједници Општинског одбора ДИС Подгорице.
— Ја сам већ изјавио да ме не чуди што је др Костић изјавио једну такву неистину, али се изгледа у предизборној кампањи у Црној Гори дозвољава и појединцима и странкама да олако јавно изговоре оптужбе. Зачудило ме, међутим, да др Костић говори неистину о нечему за што постоји педесетак и више свједока, као што ме је изненадила и лакоћа са којом он изговара те неистине. Све што сам о др Костићу говорио, у његовом одсуству или присуству, постоји записано у стенограмима са сједница које он помиње, а и оно што сам говорио на јавним скуповима радио и телевизија су вјерно пренијели.Ни на крај ми памети није било да назовем издајником ни Костића нити било кога другог, јер не припадам људима који тако комуницирају, каже у разговору за „Борбу“ Предраг Булатовић.
— Др Костић је прво саопштио да сам га назвао издајником Ha Главном одбору ДПС-а, на сједници на којој он није био, а потом да је то било на сједници Општинског одбора ДПС-а, где није био присутан због тога што није члан тог органа. Ради се о сљедећем: Нити ја, нити било ко од чланова тог органа није желио да даје било какве квалификације о др Костићу, у његовом одсуству. На Главном одбору
_ битражној
6 ПЕТАК, 11. ДЕЦЕМБАР 1992. ГОДИНЕ
ПРЕДРАГ БУЛАТОВИЋ ОДГОВАРА НА ОПТУЖБЕ ДР БРАН
[апад је
КА КОСТИЋА
ајбољи маркетинг
Изненађује лакоћа са којом др Костић изговара неистине. Напада руководство ДПС не би ли показао како је то руководство усамљено у борби против њега, а „партијска база“ широм Црне Горе уз њега.
Др Костић је подржавао Хашки документ, али је мишљење промијенио ка
Милошевић
ДПС-а само се разговарало о томе да ли је сагласно прихватање кандидатуре др Костића са одлукама Главног одбора ДПС-а. Главни одбор је једногласно закључис да Општински одбор ДПС Подгорице, као матични одбор, покрене иницијативу код општинске Арбитражне комисије. То је било 3. децембра, а већ је унапријед била заказана сједница с Општинског одбора ДПС-а поводом утврђивања
листе одборника, а не пово- |
дом др Бранка Костића. Општински одбор је са 40 гласова за и једним уздржаним (ради се о даљем рођаку др Костића који није желио да се изјашњава) упутио општинској Аркомисији захтјев ради утврђивања да ли постоје елементи да др Костићу буду суспендована партијска права и обавезе. Ми смо, дакле, радили по Статуту, каже г. Булатовић и додаје, да су неки чланови Општинског одбора жељели да говоре о др Костићу, те да је било оних који су мислили да његов чин прихватања кандидатуре није политички прихватљив, али да је он (Булатовић) био тај који је, као предсједавајући, замолио да се не разговара о др Костићу. Булатовић каже да he To M документовати након избора, јер сада не жели да прави политички макетинг др Костићу.
— Ја никада нијесам остајао
у мањини од када сам у руко- ·
водствима Партије, а поготово не сам. Др Костић је тај — каже Булатовић — који је безброј пута остајао сам нас једницама органа наше Партије.
Стиче се утисак да се др Костић сукобио са политичким врхом Црне Горе и Демократске партије социјалиста, а не са партијском базом7
— Читав политички маркетинг др Костића је на то срачунат, јер је то политички атрактивно. Мислим да је разлог напада и на мене као предсједника Општинског одбора ДПС
Подгорица тај да се покаже како је руководство усамљено у борби против њега, а да су чланство и сви чланови партијских органа широм Црне Горе уз др Костића. То је његов маркетинг, а ја могу да кажем сљедеће — на сједници Главног одбора када се одлучивало о кандидатури за предсједника Републике, др Костић
је добио четири гласа, а Мо-
мир Булатовић 50 гласова. На Изборном савјету општине Подгорица, гдје је било 78 људи, 75 њих гласали су за кан-
дидатуру Момира Булатовића, | а само три гласа су била за др
крупним грешкама цркогорског руководства2
— Најкрупнија грешка коју наводи др Костић јесте Хаг. Наводно је тада издата Црна Гора, и да не набрајам шта даље. О томе желим да изнесем само неколико чињеница. Прије годину дана је Општински одбор ДИС Подгорица јавно тражио да се, у вези са Хагом, објаве стенограми или да др Костић разјасни шта је говорио на Главном одбору прије Хага, а шта је причао након Хага. Слободан сам да устврдим да сам као члан најужег партијског руководства,
Чија је грешка2
Одлука да наши војници иду на Банију донесена је без знања тих људи. Њима је чак саопштено да иду у неком другом правцу. Њима је, дакле, саопштена лаж и они су то схватили када су дошли на Банију. Др Костића и Удружење ратника питао бих: „да ли су све одлуке које је доносио војни врх и генерали биле исправне и зашто је др Костић смијенио, врло брзо након тога, седамдесет и више генерала2 Очигледно да би и тај потез војног врха о одласку наших војника на Банију могао да се сврста у те грешке. Ми нијесмо звали људе да се врате и положе оругје, него да се врате са Баније и оду на нека друга ратишта, где су били неопходни да би бранили границе Црне Горе, и грађане Црне Горе рекао је Предраг Булатовић у поводу једне од оптужби др Костића и Удружења рат-
ника 91-92. г.
Костића. Могу да кажем и то
"да је тајним ијашњавањима о
актуелним функционерима на нивоу отиштинских одбора ДПС-а, др Костић најгоре прошао. Сам је на сједници Главног одбора, када је било ријечи о кандидатури за послани-
ка у Вијећу грађана, саопштио _
да је човјек са најслабијом
подршком у општинским од-
борима. Ши
Ово желим да саопштим због оних људи који немају довољно информација, јер мислим да др Костић добро зна шта изговара, са чистом намјером да добије неке политичке поене, каже г. Булато вић. ;
Како оцјењујете аргументацију Удружења ратника 91—92. г. и самог др Костића којом се поткрепљују тезе о
као члан Главног одбора, и као посланик у Скупштини Црне Горе, посебно уважио захтјеве др Костића, које је он изнио након разговора са руководством . Србије, да треба дати сагласност, у начелу, на Хашки документ. То је мене преломило, а преломило је и многе друге људе са којима сам ја разговарао, преломила ме је та изјава др Костића на Главном одбору и на састанку Клуба посланика ДПС-а. Булатовић објашњава за „Борбу“ да је та изјава др Костића кореспондирала са оним што је тада био став руководства Србије. — И српско руководство је тада било за-начелну сагласност са Хашким документом, каже г. Булатовић. — Шта се преломило за два дана у главама руководства
да је то учинио и Слободан _
Србије ја не знам, само знам да је др Костић промијенио мишљње оног тренутка када је мишљење промијенио Слободан Милошевић и руководство Србије. Ми у Клубу посланика, након експозеа Момира Булатовића и претходних анализа на Главном одбору итд., нијесмо жељели да мијењамо мишљење које смо постигли кроз једну демократску процедуру, што се не може рећи за мишљење господина Костића. Због тога ме чуди како он може о Хашком документу говорити на начин на који говори, каже г. Булатовић.
Булатовић подсјећа-и на то да су све одлуке у вези разграничења са Хрватском донесене на јавним сједницама Скупштине Црне Горе. У закључцима са тих засједања јасно је, према мишљењу г. Булатовића, да се жељело у складу са Уставом СФРЈ да отпочну разговори између република Хрватске и Црне Горе, пошто је тај Устав то дозвољавао. Били смо веома опрезни, вели г. Булатовић — да не направимо ни један једини гест из кога би се могло закључити да ми можемо прије свих признати намјеру Хрватске да стекне међународно признање и суверенитет. Ми нијесмо ником жељели да оспоравамо намјеру да стекне међународно признање, јер је наш прин-
цип био признавање права на ·
самоопредјељење народа и демократски расплет кризе. Булатовић мисли да Удружење ратника, очигледно потпомогнуто др Костићем, фалсификује закључке и писма др Вукчевића предсједнику хрватског Сабора и жели на један веома низак начин да стекне политичке поене. Он не жели да им оспори право да тако нешто чине, али изражава бојазан да то може имати лоше посљедице по грађане Црне Горе и по саму Републику Црну Гору. Д. ВУКОВИЋ
САВЕЗНА ИЗБОРНА КОМИСИЈА
На списковима, за сада, 6.752.763 бирача
Представници опозиционих странака (ДЕПОС, ДС, СНО) указали на проблем брисања са спискова пре свих грађана који нису изашли на прошле изборе
Београд. — Савезна изборна комисија објавила је, на јучерашњој седници, број бирача у СР Југославији, али без података из девете изборне јединице Приштрине, који касне. Како је саопштио председник Комисије Рајко Нишавић, у СРЈ је 6.752.763 бирача (без поменуте изборне јединице). Најбројније бирачко тело је у првој изборној јединици, Београд — 1.259.393. У изборној јединици два, Нови Сад је 785.484 бирача, док их јеу изборној јединици три, Зрењанин — 783.299. У изборној једиНици четири Ужице је 692.892 бирача, у петој изборној јединици Крагујевац их је 805.998, а у шестој Смедерево — 608.716. Седма изборна јединица Ниш броји 662.664 бирача, осам Лесковац — 725.580 а у Црној Гори која је једна изборна јединица (лесета) је 428.680 бирача.
Како је обавештена Савезна ја проблем у Приштини
је на терену Зубиног Потока, где још нису ажурирани бирачки спискови, који се праве на основу пописа становништва из 1981. године, јер последњег пописа на Косову није било. Нишавић је рекао да у току дана очекују податке из Приштине, и да су објављени подаци о бирачком телу СРЈ достављени Савезној изборној комисији из комисија изборних јединица, након закључивања бирачких спискова. Међутим, постоји законска могућност да се и после закључивања, бирачки спискови измене, на основу судских одлука, а то се може учинити најдоцније 48 сати уочи избора 20. децембра. Представник ДЕПОС-а и члан Комисије Илија Давидовић покренуо је питање поузланости података пошто је, како тврди,
било изостављања именг грађана,паи избацивања са бирачких спискова, 0 чему постоји хрпа
писама оних који су брутално
избачени на основу сугестија и провера активиста месних заједница, не само у Београду, већи у још неким градовима“. Он је више пута инсистирао да није реч ни о каквим злурадим нагађањима, већ о чињеницама које је објавила штампа и ТВ. Објаснио је да је реч о људима који нису изашли на прошле изборе, ни на референдум, сугеришући осталим члановима Комисије да укажу на овај друштвени проблем и замерајући што се одмах након реакција Надзорног одбора истим поводом, није огласила и Савезна изборна комисија. Рекавши да је након упозорења Надзорног одбора Савезна комисија реаговала тако што је комисијама у свим ибзорним јединицама тражила да поведу рачуна о наводима Надзорног одбора, Нишавић је истакао да није добијен приговор ни једног грађанина, ни једне странке или подносиоца листа, нити је из ко-
мисија са терена ишта стизало. Он је подвукао да сваки оштећени грађанин може судским путем да регулише своје право да бира, на шта је Давидовић реаговао како не верује да ће многи то учинити, те да ће се вероватно право стање знати тек на сам дан избора.
Миладин Ковачевић, заменик директора Савезног завода за статистику је био изричит у ставу да се на глобалном нивоу не може доводити у питање веродостојност бирачких спискова. Може се говорити само о њиховом неажурирању. У прилог томе говори и велики склад између броја бирача и последњег пописа становништва. Свега је неколико хиљаде бирача више у односу на попис пунолетних грађана СРЈ, што је објаснио повећаним бројем избеглица који су стекли бирачко право. |
ВБ. ВИГЊЕВИЋ
Контрола медија током избора
Европски Институт за медије је замољен од владе Велике Британије, актуелног председавајућег Европске заједнице, да за време федералних и републичких избора, у Србији и Црној Гори, који ће бити одржани 20. децембра 1992. године, надгледа могућност приступа медијима радија, телевизије и штампе од стране свих политичких партија.
Основна сврха пројекта је да се произведе објективни и ауторитативни извештај о понашању српских и црногорских медија за време избора. Институт је обавио и сличан увид за време румунских избора који су одржани 27. септембра и 11. октобра 1992.
Вестминстерска фондација за демократију из Лондона,
институција основана од стра-.
не главних политичких партија чији је циљ помагање изградње и јачање плуралистичких демократских институција, преузела је основне трошкове пројекта.
lo CE