Borba, 31. 03. 1993., S. 2

ДОБРИЦА ЋОСИЋ

ОУ] 6

Прети «се уништавањем читавог једног народа

У овом критичном часу за српски народ хоћу да верујем да ће међународни форуми и људи који раде на решавању босанске кризе увидети да се ултиматумима, санкцијама и претњама не могу остварити мир, слобода и људска права. Али, таквом политиком и средствима може да се упропасти српски народ који ничим није заслужио такву казну. Разумни разлози налажу да се преговори у Венс-Овеновом плану што пре наставе у Женеви, са искреном спремношћу свих преговарачких страна на компромисе и уступке. Али одиста свих! Јер, мир у Босни и Херцеговини је могућ само ако у њему нема ни победника ни побеђеног.

Овим речима председник СРЈ Добрица Ћосић обратио се ју-

че члановима Одбора Европ-

ског парламента за спољну политику и безбедност у Бриселу, излажући своју анализу југословенске кризе, њених извора и начина решавања. Истичући да ће „савесно покушати да открије истину о трагичној стварности на тлу бивше Југославије“ и спремност да сарађује са Европском заједницом у проналажењу путева за окончање међунационалног, верског и грађанског рата и неисказиве патње и страдања милиона људи на простору једне разорене државе, југословенски председник је рекао:

Истина још под ембаргом

„Истина о југословенској трагедији, унутрашњим и спољним чиниоцима распада југославије чије су непосредне последице рата у Босни и Херцеговини и Хрватској, истина о српском питању, о последицама садашњих збивања на југословенском простору по Балкан и Европу, истина о стању на Косову, о страдању народа Србије и Црне Горе под санкцијама и у изолацији од Европе и светске заједнице та истина још није постала политичка и морална одредница односа Европске заједнице и Уједињених нација према савременим догађањима на тлу бивше Југославије. Та истина, на жалост, није у свести ни већег дела светског јавног мњења, формираног уз помоћ комерцијализованих и идеологизованих мас-медија. Таква једнострано обавештена јавност постала је извор притисака на своје националне владе. Зато су у политици међународних форума, пре свега Европске заједнице и њених чланица, Сједињених Америчких Држава и Русије, уз заступање властитих краткорочних интереса, утицајем дезинформација, учињене и кобне политичке грешке у југословенској кризи, а добронамерна настојања и миротворне жеље не дају очекиване резултате. Ви сте незадовољни и огорчени на нас, Србе и Југословене, ваши

мас-медији манихејским идеологизмом, па и стереотипима расне мржње, представљају Србе као варваре и злочинце, а ми смо разочарани у вас јер смо неправдама и лажима унесрећени, понижени и обезнађени, како никада нисмо били у свом историјском бивствовању“. Мир «е не успоставља ратом а

Добрица Ћосић је затим ре-

као да је у овом часу најтеже

питање југословенског тла и Европе — како да се оконча стравичан рат у Босни и Херцеговини, како да се успостави праведан и трајан мир, како да се државно-политички организују три дијаспорична и закрвљена народа2 „Босанско питање је изузетно. сложено, мучно, нерешиво рутинском дипломатијом. Његове суштинске детерминације су у дубинама историје и структурној констелацији Европе и света... Решења се могу наћи само у максималном уважавању слободне политичке воље сваког од три народа — Муслимана, Срба и Хрвата, у гарантовању њихове равноправности и њиховом договору постигнутом компромисима и консенсусом. А тако се сада не поступа. Босанску кризу светски политички форуми покушавају да реше двоструким стандардима према њеним актерима, једностраним диктатима, санкцијама, ултиматумима, претњама војном интервенцијом; дакле, заједничку државу Србима у Босни силом намећу исте оне државе које су у име демократије подржале сецесије, а мир би да успостављају ратом!“ Подсећајући да је српски народ, чије је живо ткиво разорено насилним сепесијама Словеније, Хрватске и Босне и Херцеговине, председник Ћосић је рекао: „Решење босанске кризе Срби не траже на мотивима националног егоизма и идеолошких химера, српски народ је своје национално питање поистоветио с демократским питањем. Срби нема-

88 Српска „кривица“. Акс сматрате да смо криви што пружамо хуманитарну и финансијску помоћ делу свог народа који живи ван матичне државе, а бори се за голи живот, ми се за ту „кривицу“ не правдамо. Уосталом, за такву „кривицу“ нико не оптужује Хрвате и Муслимане читавог света, да друге не помињем.

Време слрти

Са очајањем морам да вас обавестим да нам недостају млеко и храна за новорођенчад, да прети умирање око пет хиљада људи који пате од тешких бубрежних болести и којима живот зависи од дијализе, а ми залиха за ове третмане имамо за мање од месец дана. Иста судбина очекује више хиљада људи оболелих од малигних болести. Хиљадама болесника којима су неопходне, хируршке интервенције, због недостатка хируршких средстава, одлажу се од лета 1992. године, па им непос-

редно прети смрт.

ју ниједан прави национални интерес који у основи није демократски и комплементаран суштинском европском интересу. Као дијаспоричан народ, Срби свој национални идентитет и духовни интегритет не поистовећују са државним и територијалним идентитетом и интегритетом. Противници смо сваког националног ексклузивизма, етничких хомогености и „етнички чисте“ државе“.

Шта СР Југославија чини за успостављање мира и нормализовање односа међу бившим југословенским републикама2 „Упркос изузетно неповољним околностима у којима Савезна Република Југославија постоји, то јест упркос изолацији и непризнавању њеног суверенитета од стране Европске заједнице, Уједињених нација и већине држава, ми улажемо огромне напоре да сарађујемо са Европском заједницом и Уједињеним нацијама у циљу окончања рата на југословенском тлу, нормализовања односа са суседним држа-

вета безбедности, Европске заједнице, Сједињених Америчких Држава и Русије, показати више спремности да изађу у сусрет животним потребама Срба и да уваже њихов страх од колективног уништења, страх заснован на памћењу усташког геноцида.

„Влада Савезне Републике Југославије придаје велики значај садашњем примирју које представља могућност да се наставе интензивни преговори за коначан прекид ратних дејстава. Такође, придајемо велики значај изјави америчког државног секретара, господина Ворена Кристофера, да су могуће измене Венс-Овеновог плана у смеру задовољавања српских захтева. Поздрављамо и подржавамо све иницијативе и предлоге за наставак преговора, јер била би велика несрећа не само за Србе у Босни и Херцеговини, него и за Европу и светску заједницу, да то што се догодило у Њујорку сматрамо свршеним чином“.

„Полазећи од погрешних уверења, међународна заједница врши нове притиске и

Претпоследњи чин трагедије: Добрница Посић

вама и консолидовања југословенског и балканског простора“, рекао је председник Ћосић аргументујући ту констатацију са неколико чињеница: Од Декларације Савезне скупштине у којој се наглашава да СРЈ нема територијалне аспирације према суседним, бившим југословенским републикама, повлачења Војске Југославије са територије Босне и Херцеговине па до признавања Словеније и понуде за нормализацију односа свим бившим југословенским републикама. Мапе су неправедне према Србима

Југословенски председник се осврнуо и на Венс-Овенов план о БиХ. Рекао је да, на несрећу, у коначној разради тог плана није учињен довољан напор у обезбеђивању пуне равноправности у пројектовању државне заједнице Муслимана, Срба и Хрвата. Нагласио је да су протагонисти тог плана пројектовали мапе провинција које у свему нису прихватљиве за Србе, јер су неправедне и угрожавају егзистенцијалне интересе Срба, а фаворизују хрватске интересе и уважавају оцене Муслимана. „Очекивали смо да ће копредседници Женевске конференције, одговорни чиниоци Са-

прети да казни Србију и Црну Гору тежим санкцијама, и да их тако даље држи као таоце босанских Срба, Муслимана и Хрвата. Ми можемо да саветујемо и то чинимо, али не можемо да командујемо људима који гину и све жртвују за свој опстанак на властитој земљи. А капитулацију ми, свакако, не можемо да им наредимо“. Конфедерација под међународном контролом

Југословенски председник је затим изнео мишљење о решењу босанске кризе:

„По мом уверењу, босанско-херцеговачка држава је могућа само као конфедерација три националне заједнице муслиманске, српске и хрватске. Те националне заједнице — републике, провинције, кантони — повезане најосновнијим централно државним функцијама, не треба да буду „етнички чисте“ у њима се, под међународном контролом морају обезбедити сва људска и грађанска права и повратак свих избеглица и расељених лица. Босанско-херцеговачка конфедерација мора да буде демилитаризована, а њен територијални интегритет треба да поштују Савезна Република Југославија и Хрватска“.

Добар део говора председник Ћосић је посветио санкцијама. „Економске санкције, изолација и друге казнене ме-

"БОРБА СРЕДА 31. 3. 1993.

ре против Србије и Црне Горе које је предложила и усвојила Европска заједница, а 30. маја 1992. године озаконио Савет безбедности Уједињених нација, претпоследњи су чин трагедије која је задесила нашу привреду, здравство, културу, науку, спорт — дакле, све области друштвеног живота и све грађане Савезне Републике Југославије. Прекинут је производни, трговински, финансијски крвоток који је развијао националну економију и омогућавао животни стандард средње развијених земаља... Учинци тоталне блокаде Савезне Републике Југославије су, заиста, катастрофални“.

Изолација СРЈ угрожав читав Балкан ~ Ž

„Изолација Савезне Републике Југославије, санкције и карантин у који су стављене Србија и Црна Гора, угрозили су читав Балкан у његовом иманен-

тном развоју. Зауставили су.

развој комплементарних балканских потенцијала, прекинули природне, неминовне процесе интеграције — економске, социјалне, културне, научне и комуникацијске. Санкције и блокада антагонизују све суседне народе Србије и Савезне Републике Југославије; оне развијају пљачкашке „сиве економије“, доводе до политичке и моралне ерозије друштва. на читавом балканском простору; једном речју, разарају наша државна и -национална бића“. |. Подсећајући на нове казнене мере и тоталну изолацију

којима се СРЈ прети из Њујор- _

ка и Брисела, Ћосић је поставио питање — „У име којих се то начела и права, чијих интереса и циљева прети уништавањем читавог једног народа2“

По мишљењу југословенског председника постоји излаз из југословенске агоније и ове перпетуалне кризе Балка-

-на. Претпоставка за престанак

рата и ступање на пут економског, демократског, цивилиза-

-цијског преображаја југосло-

венских и балканских друштава, како је рекао, јесте пацификација и хуманизација свих националних идеологија, одрицање од сваке агресивне државне политике и усвајање политике националних компромиса и сарадње уместо садашњих антагонизама. „Сматрам неопходним да међународна заједница у свом ангажовању на југословенском и балканском простору, поред политике палијативних мера и привремених решења, испољи и храброст да подржи радикални приступ заснован на доследној примени права свих народа на државно самоопредељење, што би водило радикалном — државно-политичком прекомпоновању југословенског и балканског простора, разуме се, искључиво мирним и договорним путем. То би се државно-политичко прекомпоновање морало вршити уз уважавање слободне политичке воље сваког народа и поштовање начела које је у мировном процесу на крају првог светског рата формулисао и заступао велики председник Сједињених Америчких Држава Вудро Вилсон“, рекао је југословенски председник Добрица Ћосић обраћајући се члановима Комитета на спољне послове и безбедност Европског парламента у Брислу. Танјуг

= „45 пасата