Borba, 31. 03. 1993., S. 22
УУДКУЛТУРА
БОРБА СРЕДА 31. 3. 1993.
ПИСМО ЂЕРЂА КОНРАДА УЧЕСНИЦИМА ПРЕДСТОЈЕЋЕГ СВЕТСКОГ КОНГРЕСА
ПЕН-а НА ХВАРУ
~
Сви чланови су добродошли
Предстојећи Светски конгрес ПЕН-а „због безбедности учесника“ биће одржан на Хвару од 19. до 25. априла уместо у Дубровнику, како је раније планирано. Свим националним центрима међународне ПЕН асоцијације позив је упутио Ђорђ Конрад, истакнути мађарски писац, председник Међународног ПЕН-а. У писму, Конрад каже: „Административни одбор (који, ако смем да вас подсетим, чине председник, секретар и благајник Међународног ПЕН-а и чија је дужност према нашем правилнику „да у свако доба када Скупштина делегата не заседа делује уместо те скупштине у духу Повеље ПЕН иу интересу јединства ПЕН“) одлучио је да се 59. Светски конгрес, који је требало да се одржи у Дубровнику од 19. до 25. априла ове године, силом прилика одржи на острву Хвару, на Јадрану, где су већ извршене све припреме за ову алтернативу. Овај конгрес биће чис-
то литерарни. Овакву одлуку донели смо из следећих разлога: 1. Због одбијања великог броја ПЕН центара да се Конгрес у овом тренутку одржи у Дубровнику, уз истовремено инсистирање неких, укључујући и Центар домаћина (који су учинили огроман напор да организују тај сусрет), да он ипак треба да се одржи;
2. Због готово једнодушних одлука донетих на четири узастопна састанка Скупштине делегата, која би се могла изменити једино двотрећинском већином гласова једне ванредне скупштине за коју немамо ни времена ни средстава да је организујемо;
3. Због извештаја о скоро обновљеним сукобима око Дубровника који би могли угрозити безбедност учесника скупа;
И сскрстар Интернационалног ПЕН-а и ја присуствоваћемо овом конгресу на којем су
РЕАГОВАЊА СРПСКОГ И ЦРНОГОРСКОГ ПЕН-о
Мир, па Конгрес
Српски ПЕН ће одлуку о евентуалном учешћу на Конгресу ПЕН донети на седници Управе која ће се одржати у пстак. Дотле, бележимо лични став Предрага Палавестре, председника Српског ПЕН-а.
Као што је Дубровник део хрватске, српске и југословенске историје, тако је и нскадашњи Конгрес Међународног ПЕН-а из 1993. део историје ПЕН клуба у Југославији. Српски ПЕН не може имати ништа против тога да се било који нови конгрес Међународног ПЕН-а одржи у томе прелспом и историјском граду мудрости, уметности и културе. Потребно је наравно, за такав скуп обезбедити условс које прописује Међународни ПЕН:
ЕКСКЛУЗИВНО _
пре свега мир, равноправност свих књижевности, култура и писама оних појединаца и народа који живс на тлу земље домаћина; обуставу прогона писаца; слободу мишљења и изражавања на Конгрссу и ван Конгреса; слободан проток информација; националну, вер-_ ску, расну и политичку ранноправност свих учесника Конгреса, као и њихову личну безбедност и нормалне услове за сваког делегата без обзира ко је и одакле долази. Без тих минималних услова које прописује Повеља Међународног ПЕН-а одржавање сваког Конгреса је неприхватљиво, кажс Предраг Палавестра. у Црногорски „пеновци“ су већ донели одлуку да ће учес-
сви чланови ПЕН-а добродошли. Званични делегати биће као и обично у надлежности Центра домаћина. Пошто ће се литерарне сесије одвијати на Хвару, биће организован излет до Дубровника ради обележавања 50-годишњице Конгреса из 1933. и да би се засадило дрвеће мира. Неће бити могуће да се држи Скупштина делегата пошто због одбијања
које су изразили многи цен-_
три очито је да се кворум не би могао постићи а у случају и да се то деси, одлуке донете у таквим околностима имале би врло мало тежине и тежиле би пре поделама него јединству Интернационалног ПЕН-а. ;
В. Р.
твовати на Конгресу, каже нам Павле Мијовић, председник Црногорског ПЕН-а. Уз Мијовића и Војислава Вулановића, очскује се учешће још неколико црногорских писа-
ца. Мијовић каже да су за ли- |
терарну секцију припремили шест нових књига црногорских писаца. Према Мијовићевим наводима, могуће је да ће на Конгресу бити донета и резолуција о миру. "Слободан Просперов Новак, председник хрватског ПЕН, је већ у хрватским гласилима потврдио да су се поједини ПЕН центри распитивали о томс — да ли се иде у Дубровник. Поред осталих, четрнаест аустријских писаца је већ најавило долазак, а влада ове земље је обезбедила новац за покривање трошкова боравка представника тзв. посткомунистичких земаља Европе.
С. Костић .
ДА ЛИ ЋЕ НАГРАДА „СТЕФАН НЕМАЊА“ ЗАМЕНИТИ СЕДМОЈУЛСКУ
Највише републичко признање за уметност
Награда „Стефан Немања“ ће, ако иницијативу Министарства културе прихвате Влада и Скупштина, бити највиша републичка награда Србије у области уметности. Биће то како је рекао министар за културу у Влади Србије Ђоко Стојичић „најауторитативнија награда“. Јасно, биће ако је „аминују“ Влада и Скупштина. Засад се, како нам је рекао Василије Тапушковић, помоћник министра за културу Србије, ради текст будућег нацрта закона, којим ће Министарство уобличити ову своју иницијативу и предложити Влади и Скупштини на усвајања. Министарство, каже Тапушковић, може да предложи одређене законе Влади и Скупштини, али то не значи да ти закони морају бити и прихваћени. Рано је говорити о томе када ће награда „заживети“. Наиме, радни текст још није уобличен, а и кад буде срочен, не зна се да ли ће бити стављен на дневни ред по хитном поступку или по редовној процедури. у — Награда „Стефан Немања“ није замишљена као замена за Седмојулску награду, каже Василије Тапушковић. Седмојулска је додељивана за све области а Награда „Стефан Немања“ би се додељивала само за уметност. Како сада стоје ствари, додељивало би се по пет годишњих „Стефана Немање“ за све
области стваралаштва у уметности: Не би се: свака област“ посебно награђивала, јер би“
онда било десет-петнаест награда, а то би ово признање девалвирало.
Београд. — У београдском Народном музеју почеле су припреме за обележавање 150 година заштите културних добара у Србији. Ђоко Стојичић,
_ министар културе у Влади Ср-
ПОЛА ВЕКА ОД СМРТИ ЈОВАНА ДУЧИЋА: НЕПОЗНАТА ПЕСНИКОВА ПРЕПИСКА (2)
Лајтнант уходи лијепу дјевојку
Приредно: мр. Милош Милошевић
У издању Књижевне заједнице Новог Сада, почетком јесени појавиће се. заједно са 200 необјављених и мање познатих песама и једном приповетком, и 14 писама Јована Дучића Магдалени Живановић. Захваљујући љубазности издавача, ексклузивно објављујемо део те
кореспонденције.
Празне мостарске дане септембра и почетком октобра 1894, песник и учитељ, коме је катедра брутално одузета још маја 1893. испуњава најсадржајније — поезијом. „Читам, мислим и пишем пјесмс“, „читам поучне књиге“ обавештава Магу 41Х 1894. Живи у Мостару и од пријатеља Чонића, бијељинског учитеља сазнаје за сваки Магин корак. Својој „анђеоској лепоти“ пише свакодневно јер она је „једна у свету“.
„Мила Маго,
Већ пет дана како чекам на твоје писмо, но још никако га нема. Ти канда желиш да ме држиш у неизвјесности и тиме да појачаш моју жељу за тобом. Требало би и ја теби чешће да пишем само по неколико ријечи, а не овако као што је код мене обичај, или просто да ти за једну недјељу дана ни-
како не пишем... Тако би и ти била тачнија.
Па ипак ја нс могу то чинити. Ја нс желим да ти будсшу _ мом положају и да непрестано очекиваш, а не добиваш. Ево, ја ти опст пишем. Шта је са мном још нисам на чисто. И. опет не знам ти рећи јер још ми није испала прилика да се ријешим, што велим.
Иначе, учим за онај грађански испит у Загребу. Кад ћу доћи тамо још ти не знам да кажем ни то позитивно. (...)
Дакле, пазите и немојте да наоружате и свијст и мене против вас. Ето, тако је то(...)
(...) Ономад сам писао и 40нићу. Он ти је свакако прочитао писмо. Хтео сам писати и г. Котарачу, а нисам писао. је; ли ти се тужио2!
Хоћу нешто да ти причам. Ономадне у главној великој улици мостарској, која је у по-
ноћ тако пуна свијста као што је у Бијељини пуна кад су сватови, с у таквој даклс живој улици десио се је случај с једном дјевојком, а томс се сад по свима овамошњима круговима живо говори.
Дјевојка (име не треба да споменем) ишла је улицом, а један официр млад лијеп лајтнант пристао баш за њом. Она је сирота по положају свом, али лијепа дјевојка, а колико је поштена види се из овог: она је и два и три пута ишла и враћала се, а тај 62306разник непрестано за њом, а кад се она окрене он јој пиљи у очи. Њен узвишени девојачки понос није могао даље. Она CC најпосле окренс, изманс шаком и пљунс свог пратиоца жестоко у нос. Послије тога била је позвана у суд на одговорност и суд је правично пресудио: она је без казнс, а официр није смио ни бијеле прословити. Ето ти карактера једне Мостарке. У нас нема „беглајтера“ као у Бијсљини. Наше честите Мостарке тако се захваљују својим „беглајтерима“. Шта велиш Маго, каква је то разлика између ње и госпођице у Бијељини, штоно други дан оног
црног Ускрса... Одговори шта велиш. Помисли како би насео он тек да се сјетио да пошаље свој „пукет“ и „визиткарту“ и — поздрав.
Ти ћеш рећи била је глупа-
· ва, а свијет овамо чуди се ко-
лико је узавријела крв у поштеном срцу, те сироте дјевојке. Ето ти новости. О камо среће кад би се тим примјером свјетовале многе жене. Кокете, што траже „беглајтере“ и отварају собе и показују онима што траже стан.
У тузи сјећам се свега тога: А шта је тамо ново2 Ти кажеш да сваког слободног часа читаш. Ја не бих рекао, јер твоја писма не свједоче то. Чини ми се још, да си ти у великој неприлици кад пишеш мени писма и једва чекаш да га се отарасиш, јер. све једно, све једно ми пишеш. Ти може бити не знаш шта да ми пишеш. Ево шта ћеш. Памти ово.
Кад ми хоћеш да пишеш узми задње моје писмо, те о ономе о чему и пишем, реци и ти твоју мисао. Ако те што питам, а ти према ономе одговори. Ако знаш шта ново, а ти пиши, али увијек размишљај. Немој понављати непрестано све једно. Ти у сваком свом
- жавања овог датума.
Уз пет годишњих, исте вредности, планирана је и једна награда за животно дело. Извесно је да би основа, „подлога“ награде била у злату, а награда би се исплаћивала у динарској противвредности те количине злата на дан уручивања.
Иако „Стефан Немања“ није замишљен као замена за Седмојулску награду, иницијатива се појављује управо у време кад су „укинуте Седмојуслка и Награда Авоја“ како је констатовао пре пар дана Ђоко Стојичић, обзнањујући по први пут (на конференцији за новинаре) иницијативу Министарства да се уведе награда „Стефан Немања“.
Том приликом, новинари су сазнали да се Министарство, поред осталог определило за назив награде зато што је Стефан Немања основао Хиландар, Студеницу, Ђурђеве ступове, чиме је ударио темељ једном феномену — задужбинарству, које ће одиграти значајну улогу у развоју културе у Срба.
Награда би у садашњим условима — како смо незавнично сазнали — одговарала противвредности десет грама злата. То се односи на пет годишњих награда. Противвредност награде за животно дело „Стефан Немања“ одговарала би тежини 15 грама злата. То само по себи, и није нека замашна свота, али ако се узме у 06зир да је цена грама злата 100 ДЕМ, онда у данашњој економској ситуацији — то сигурно и није занемарљива свота. Са овим „радним предлогом“, међутим, не оперише се зва-
нично, и није „пуштен у опти- ·
за
цај“. (С. Поповић
"Век и по заштите културне баштине
бије, овим поводом је јуче посетио Народни музеј, и са руководством те институције утврдио оквирни програм обелеK.P. „Ја пнтам, а ти одговори Јован Дучић
писму напишеш ону ријеч „стилизирам“. Ваљда ти они кажу тамо да се сва мудрост Соломунова састоји у тој једној јединој ријечи. Дакле, пази већ једном, ако живог Бога знаш. Учи моја писма на памет и пази у чему се састоји љепота у изражавању мисли. По писму би човјек реко ко да си тек проговорила. (из повоја)! И ово моје писмо употреби на то, да ти дам мало савјета. О ала бих ја срећан био да ко мене паметнији још већма чему учи и светује. Ја бих га 60оље пазио него ти мене!
У четвртак вече забава.
Поздравља те и љуби твој Јова Д.“ НАСТАВЉА СЕ
LICNI + U
lis ee ada