Borba, 16. 04. 1993., S. 22
147
= БОРБА ПЕТАК 16. 4. 1993.
„ОТОПЉАВАЊЕ" ИЗМЕЂУ ГРЧКЕ И МАКЕДОНИЈЕ
Драган Николић дописник „Борбе“ из Скопља
Грчки министар спољних послова Михалис Папаконстантину је изјавио у интервјуу Македонском радију да је „завршена прва фаза македонско-грчких преговора и да је Грчка показала добру вољу и наду да се на мирољубив начин превазиђу разлике“. „Мир и стабилност на јужном Балкану углавном зависе од нормали-
зовања грчко-македонских односа“ —
каже грчки ми-
нистар. Рекао је и „да македонски пут у Европу води преко Грчке, као и да грчки пут у Европу пролази кроз
Македонију“.
Папаконстантину даље нагла-~ ње између грађана, институ-
шава да се Грчка залаже „да Бугарска и Румунија постану придружене чланице ЕЗ". „Ми смо у ситуацији да помогнемо и свакој другој балканској земљи да постане чланица ЕЗ, под условом да све наше разлике буду решене мирољубиво и на најбољи могући начин“.
Македонски председник Киро Глигоров у интервјуу атинским листовима „Елефторетоприпији“ и „Месимвринију“ је рекао да неће бити среће у региону ако се не напусте „балкански митови“. Он је навео да су митови — српски мит о Косову, затим да су Срби „небески народ“, да је хрватска култура хиљаду годишња, да су данашњи Македонци потомци Александра Македонског. „Ако се напусте митови и ако почну да говоре логика и интереси договор ће бити веома близу. Међутим, ако се инсистира на томе чија је историја већа, а чија мања, онда ће свако остати везан за своју истину сто или двеста година. Не разумем зашто нове генерације, уместо да живе 6оље, треба да страдају због онога што се догађало кроз историју“. У Скопљу је формиран Комитет македонско-грчког пријатељства, који ће помагати и иницирати активности сарад-
ција и организација Македоније и Грчке. Овај Комитет је формиран након сусрета грчких и македонских интелектуалаца у Атини и Охриду и он ће бити регистрован као невладина организација.
Иначе, потпредседник македонске владе Стево Црвенковски, који се из Њујорка враћа у Скопље после завршеног првог дела преговора, упутио је протестно писмо УН због тога што македонска застава није истакнута на јарболу пред зградом светске организације. Очекује се да ће нацрт споразума Грчке и Македоније бити готово до краја овога месеца након дводневних прелиминарних преговора између представника две државе у Уједињеним нацијама. Међутим, напоредн са оптимизмом, који се све чешће изражава, када су у питању грчко-македонски односи, у суседној Бугарској штампа наставља жестоку кампању против Глигорова. Софијска „Демократија“ пише да „Бугарску очекује тешко ·суседство после скандалозног - присвајања историје од стране Скопља изражено од стране Глигорова у његовом говору у Уједињеним нацијама што је скандализовало Бугаре“.
ЗАСЕДАЊЕ ДРЖАВНОГ ЗБОРА СЛОВЕНИЈЕ
Претакање буџета
Љубљана. — Државни збор Словеније јуче је трећи дан расправљао о државном буџету и пратећем документу „Меморандуму“, али не само што никаквих закључака није било, већ је влади дато 240 амандмана и рок до понедељка, а политичка атмосфера крајње затегнута.
Наиме, готово нико од посланика, нити припадници владајуће коалиције Дрновшекових либералних демократа, Петерлеових демохришћана и Рибичичевих социјалдемократа, не подржава буџетске пројекције и поставке. Влади се највише замера што је оптимистична, а предвиђа се да ће се ове године бруто друштвени производ смањити, извоз повећати једва за два одсто, инвестиције смањити за три одсто, а да ће због стечајева бити отпуштено још 45.000 радника.
Преовлађујућа оцена посланика је да се буџетом само некоме узима да би се другоме дало и да им је влада допустила само да из једног шупљег претачу у друго празно. У расправама о томе колико ће који ресор добити из прорачуна, изречене су и оцене о неповерењу влади. За њу каже некадашњи председник Скупштине др Франце Бучар, „да уводи бесправност, јер како је могуће да се проглашава смање-
ње државне управе, а да за њу издваја 9 милијарди толара, док се за културу издваја 2,5 милијарди мање“.
Министар Јанез Јанша је прозван да одбрана добија више новца него култура и наука заједно, али је Змаго Јелинчич, вођа Словеначких националиста, заступао став да у одбрану треба инвестирати јер се ускоро може десити да се опет провере одбрамбене способности Словеније. Расправа је оптерећена и недавном афером „Хит“, због које је покренута иницијатива за парламентарну истрагу, тако, да је
"заседање „прошарано“ афера-
ма о дивљим приватизацијама, подмићивањима и намештањем избора. ; Некадашњи министар полиције Игор Бавчар је напао владајућу коалицију да јој циљ није никакав политички програм, већ дељење власти. С. Шићеров
НЕДЕЉНИ РЕФЕРЕНДУМ ПОСТАВЉА ИТАЛИЈУ НА РАСКРСНИЦУ
специјално за „Борбу“ из Рима
Победа поборника већинског изборног система на недељном референдуму била би весник новог доба у Италији и могла би значити почетак „бексрвне политичке револуције“. Са таквом девизом убеђују изборно тело на Апенинима поборници и покретачи „великог рефе-
рендума“.
Прогнозе најављују да ће опредељење за већински систем побрати више од 70 одсто гласова. Битка између страначких блокова окупљених „за“ и „против“ измена досадашњег система је, по форми и садржини, један од најоштријих политичких окршаја у послератном периоду, па се и на темељу тих чињеница говори о великој италијанској раскрсници те о самом растанку Прве од Друге Републике која би можда, мада не тако скоро, могла изменити и ознаку „парламентарне“.
Формирала су се два блока. У првом су „већинске снаге“ великих политичких странака, а у другом мање политичке формације (стари комунисти из „рефундације“, неофашисти и неке мање) које страхују да би их већински систем, као што се догађа у друтим земљама, могао збрисати са политичке сцене. Стога оптужују велике странке да променом система желе овековечити власт, мада покретачи референдума сматрају да већинским системом први пут одлучујућу улогу добијају бирачи. Они треба да оставе или одбаце странке које су дискредитовале политички систем уваливши га у скандалозну корупуцију и спрегу са организоваHMM криминалом.
Десеткован врх
Противници промена говоре да је већ сама истрага о корупционашком скандалу „морално очистила или чисти“ политичку сцену и да је казнила водеће странке система — демохришћане и социјалисте, чији су политички врхови десетковани у истрази.
Једна анкета показује да би на општим изборима по постојећем (пропорционалном) систему у садашњем тренутку водећу улогу на политичкој сцени добили бивши комунисти (Демократска странка левице) са 20 одсто бирачког
Можда ће сачувати положај: Булијано Амато
тела. Демохришћани би добили 18,1, сепаратистичка Северна (ломбардијска) лига 15,5, док би све остале странке добиле мање од шест процената.
На седми и можда најважнији референдум у историји Републике изићи ће, по неким проценама, 70 одсто од 47,5 милиона италијанских бирача. За референдумски тест то је висок проценат и понајвише говори о његовом значају. Од осам тема, о којима ће се Италијани изјашњавати са „да“ или „не“, најважнија је промена изборног система. Мада је доста половично постављена, схваћена је као отварање врата целовитој изборној реформи и утирање пута неизбежним уставним променама које италијански гломазни и троми систем треба да учине мање скупим и ефикаснијим.
У недељу и понедељак до 14 часова се гласа о преласку на већински систем само за Сенат: три четвртине од 315 сенатора би ушли у Горњи дом Парламента по већинском, а једна четвртина по пропорционалном начину бирања. Свака странка би могла на изборну листу да стави само једног кандидата у једном изборном округу (систем је „једнономинални“) за разлику од бројних имена између којих по садаш-
њем систему, Италијани бирају „свог кандидата“. Често оног за кога се одлучи странка.
Ред или хаос
Победа поборника промена значила би сигурну реформу и начина гласања за 630 места у Посланичком дому Парламента, јер би примена два система, по овдашњим анализама, унела хаос на изборну сцену. Зато покретачи референдума траже „чисту и јасну“ победу од најмање 60 одсто гласова како би се осујетиле политичке игре против реформи које би могле пратити тесну победу и дати аргумент тврдњама како је „земља поцепана“ на два (једнака) дела.
Због тога би и задатак нове владе, коју припрема шеф пржаве оријентишући се очито на ванстарначку личност на
њеном челу (није искључено _
да „посао“ настави сам Ђулијано Амато), био да кроз постојећи Парламент спроведе целовиту изборну реформу. И за Сенат и за Посланички дом, те да као привремени кабинет изведе Италију на изборе у јесен ове године.
Референдумски блок за реформе није у томе јединствен.
Водеће личности тог блока, Марио Сењи и Лука Барбера, сматрају да „једнономинални систем у једном кругу“ одговара Италији, али је очито да многи мисле како француски систем у два изборна круга чини политичку сцену под сводом парламента јаснијом и мање сложеном. Тај проблем остаје, а поборници реформе не желе у овом тренутку да се баве њиме бојећи се распада свог блока. О томе ће се расправљати након 18. априла када ће се Италијани још изјашњавати о укидању Закона о ја вном финансирању политичких странака из 1974. који је у средишту _ корупционашког скандала (убудуће би се странкама компензирали само изборни трошкови), закона о кажњавању употребе дроге, укидању Министарстава пољопривреде, туризма и државног сектора привреде, те измени начина наименовања банкарских врхова.
Фактички се у већини ових предлога види тежња ка децентрализацији и одузимању странкама _ могућности да „крчме државу“.
ПАРЛАМЕНТ У БУДИМПЕШТИ УСВОЈИО ПРИНЦИПЕ ОДБРАНЕ
Мађарска нема непријатеље
Будимпешта. — Мађарски парламент усвојио је принципе одбрамбене политике земље, који полазе од процене да Мађарска нема претпостављеног непријатеља, да њена војна доктрина нема офанзивни карактер, као и да се морају имати у виду и интереси безбедности суседних земаља. Принципи, бар на деклара-
Швајцарска: Украдено 1,3 тоне злата
Киасо. — Из трезора експозитуре Швајцарске банке у граду Каисо, на југу земље, нестало је 1.300 килограма злата, чија је вредност 20 милиона швајцарских франака, јавља агенција Асошјетед прес.
Вести о тој пљачки, коју швајцарска штампа оцењује
највећом у историји Швајцарске банке, јуче је потврдила представница те банке Гертруд Ерисман, одбијајући да говори детаљније због истраге која је у току.
Полиција је такође одбила да коментарише догађај.
N
тивном нивоу, таквог су карактера да против њих нико није био у дебати, пасу усвојени једногласно, што је реткост у пракси мађарског вишепартијског парламента.
У усвојеним одбрамбеним принципима, чије је прихватање министар одбране Лајош Фир назвао почетком нове мађарске војне политике, истиче се такође да сила није једино средство, које може гарантовани безбедност и несметан развој земље.
Обраћајући се члановима парламента уочи гласања, министар Фир је упозорио да ефикасност армије мора остати неокрњена и да њена садашња величина, односно око 100.000 људи, није предимензионирано. Говорећи о будућој организацији оружаних снага, Лајош Фир је рекао да би садашњи број професионалних војника у армији, који износи 22 одсто од укупног бројног стања, требало удвостручити, што би било у складу са западноевропским стандардима.
Фир је, међутим, одбацио идеју, која иначе има доста присталица у војним круговима, о стварању искључиво професионалне армије, рекавши да садашњи војни буџет то не омогућава.
Стим у вези, он је споменуо и проблем ниских плата, које практично обезбеђује само егзистенцијални минимум, што војни позив чини непопуларним међу младим људима.
Танјуг
–—— ·