Borba, 31. 05. 1993., S. 10

BORBA PONEDELJAK 31. 5. 1993.

KRAJ PREDIZBORNE TRKE U ŠPANIJI

О

Vladimir Sfanković

dopisnik „Borbe“ iz Barselone

Da s:i izbori, zakazani za iduću nedelju, održani 26. maja, Aznarova „Narodna pattija“ dobila bi 31,8 odsto glasova /između 141 i 155 poslaničkih muesta/, a GonsalesoDa PSOE 34,5 odnosno između 135-151. Tako glasi rezultat poslednje ankete ha uzorku od 11.000 ispitanika uz važnu napomenu da je deo ankete rađen posle prvog TV-duela dvojice траја, 24. maja, koji je po opštoj oceni pripao Aznaru što se odrazilo i na rezultat ispitivanja.

Veliki revanš je večeras, pred kamerama „Kanala 5“, a ishod izbora možda zavisi od ubedljivosti argumenata kojima će Gonsales i Aznar pokušati da osvoje onih još uvek visokih 17 procenata neopredeljenih koji nameravaju da glasaju ali ne znaju za koga.

U finišu vclike trke u petak uveče iz nje je ispao jedan od važnih učesnika: Hulio Angita, koordinator „Ujedinjene levice“, zapravo njena personifikacija. U Barseloni, tokom pune predizborne aktivnosti, doživeo je infarkt i odmah je smešten u bolnicu. Iako se ne radi o najtožem obliku srčanog udara, Angita će naredne dve nedelje provosti u bolnici što znači da će kraj trke odgledati na televiziji.

„Ujedinjena levica“ nastavlja predizborne aktivnosti po utvrđenom programu, na preostale mitinge umesto Angite „uživo“ emitovaće se video-kasete sa njegovim programima. Međutim, funkcioneri i članovi levičarskih organizacija složni su u oceni da im je bolešću Angite zadat „smrtonosni udarac“. Ankete, inače, ocenjuju „Ujedinjenu levicu“ kao treću političku snagu zemlje, sa mogućih 20-22 poslanika.

Angitina nesreća iskorišćena je za politički marketing, Hose Maria Aznar potrčao je u bolnicu među prvima da poseti Angitu i poželi mu brži oporavak, a na svojim miftinzima govori O njemu „kao političkom rivalu, ali i prijatelju“. I visoki funkcioneri ostalih partija posetili su Angitu, Gonsales mu je poslao telegram sa najboljim željama. Svi su bili napadno ljubazni. Tako je Angita, inače ljut protivnik i Gonsalesa i Aznara, indirektno doprineo onome što je sigurno najmanje želeo: da obojica rivala na njemu „popravljaju imidž“. Inače, šta o njima misli Angita je sažeo u jednoj rečcnici izgovorenoj posle njihovog prvog TV-duela prošlog ponedeljka.

— Najgore od svega je što će jedan od njih dvojice biti premijer... Pravila, pravila

Izborna trka vodi se po strogo određenim pravilima koja se, zamislite, poštuju. Povrcmena iskakanja su izuzeci koji potvrđuju pravila. Sve televizijske stanice, državne i privatne, obavezne su na „ncutralnost“, odnosno na jednaku zastupljenost partija i predsedničkih kandida-

ta. Gradovi su okićeni predizbornim parolama i slikama po strogo utvrđenom redu, centralne ulice gradova izdeljene su „partijski“, a slike lidera niko ne skida, ne ruži ih, ne crta im brkove ili im vadi oči...

Kada je u popodnevnom dnevniku državne televizije, emitovan 28. maja, glumac Migel Bose iz Kana pozvao građane da glasaju za.,Gonsalesa, stvorila se velika afera zbog kršenja pravila. Centralna izborna komisija dala je za pravo Narodnoj partiji koja se direktno žalila i Državna televizija je u subotu uvečc pustila prilog u kome poznata atletičarka Sandra Mejers, bivša prvakinja Evrope na 400 metara, u dvorani poziva glcdaoce, poscbno mlade, da glasaju za „populiste“ jer je ona, kao i mnogi drugi mladi, „na sopstveпој ком озеШа зус ргезке socijalista, posebno u ekonomskoj politici“. Sada su računi poravnati. Inače, sve političke partije uveliko računaju sa podrškom poznatih. Tako je filmska diva Norma Duval, inače udata za nekadašnjeg košarkaša Zadra i Zvezde Marka Ostarčevića, pre neki dan utrčala na binu za vreme Aznarovog govora i izrazila mu svoju podršku. Sara Monti-

Џатго izbore neizvesnim: Aznar (desno) sa parfijskim drugovima na kongresu Магодле partije

jel agituje za Felipe Gonsalesa, a Monserat Kabalje zauzima /simbolično/ 32. mesto na listi Konvergencije i Unije /CiU/, više kao podrška Roki nego kao stvarni poslanički pretendent.

„Srbi i Hrvati” u Kataloniji

U predizbornoj kampanji sve je dozvoljeno pa se tako ovih dana u lokalnim katalonskim prepucavanjima i situacija u bivšoj Jugoslaviji našla kao „sredstvo za bitku“. Tako je Đozep Borelj, ministar javnih radova i saobraćaja, inačc Katalonac, stao u odbranu Rajmona Obiolsa, prvog čoveka katalonskih socijalista, rekavši da bi Katalonija odavno

- bila „podeljena na Srbe i Hrvate

da nije bilo ljudi poput Obiolsa i njihovog rada“. Mikel Roka, predsednički kandidat „Konvergcncije i Unije“, odmah je uzvratio da „neki hoće da podižu politički pritisak u Kataloniji“ da bi dodao:

— U Kataloniji nema Srba i Hrvata, ali ne zahvaljujući .Obiolsu, vcć zato što građani tako žele i što u Kataloniji postoje samo građani Katalonije...

Ankete, inače, predviđaju da će „Konvergencija i Unija“ osvojiti između 18 i 20 poslaničkih mesta i, po svim prognozama,

pobedničkoj partiji će za formiranje vlade biti potreban pakt ili sa katalonskim ili sa baskijskim nacionalistima kojima prognoze daju 6 poslaničkih mesta. Naravno, ostaje tajna šta-nameravaju šefovi političkih partija u Kataloniji i Baskiji ali „trgovački duh“ njihove pozicije izražava izjava Injaki Anasigastija, „broja dva“ na kandidatskoj listi. Baskijske nacionalističke partije /PNV/ za Viskaju, koji kaže: — PNV je saglasna sa gospodinom Felipe Aznarom... Večerašnji novi duc!l Gonsalesa i Aznara očekuje se sa ogromnom pažnjom i znatiželjom. Osnovno Je pitanje da li će Gonsales mešati taktiku i biti mnogo oštriji i agresivniji, ili će slabe tačke Aznara tražiti u maglovitosti njegovih planova i obećanja. Duel će pratiti oko 300 akrcditovanih novinara i 16 inostranih televizija. Uz više južnoameričkih kanala izvode će dati nemački ZDF i RAI. Za novu procenu izgleda kandidata i njihovih partija zanimljiv će biti i rezultat telefonskog glasanja koje je Centralna izborna komisija sprovela prošle srede na „Kanalu 5“. Rezultati će biti saopštcni u utorak, a 120.000 poziva daje

· kredibilitet anketi.

PREDVIĐANJA ZA IZLAZAK RUSIJE I7 POLITIČKE KRIZE.

Đuro Bilbija

dopisnik „Borbe“ iz Moskve

Borbi za vlast u Kremlju — koju je neko nazvao „borbom buldoga pod tepihom“ — hiko nije u stanju da vidi kraj.

Borba tri glavna „buldoga“ „Jeljcinista“ (pobornika liberalnog američkog modela), pristalica „kineskog puta“ i neoboljševika — već se uveliko premestila pod „ustavni tepih“. I, ne šamo da svaka od sukobljenih strana ima nameru da Rusiju usreći svojim projektom novog ustava zemlje, nego su sve tri za početak juna zakazale i svoja „ustavna savetovanja“: „kinezi“, na čelu sa potpredsednikom Aleksandrom Ruckojem i predsednikom parlamenta Ruslanom Hasbulatovom, za 1. jun, neokomunisti — та 3, а „јеђстизн“ — za 5. jun.

Tri ustavna fronte-

Rusija se, u suštini, gotovo u bukvalnom smislu, nalazi pred otvaranjem — tri ustavna fronta. A šta bi se sve do kraja juna moglo razjašniti, možda ponajbolje nagoveštavaju reči potpredsednika vlade Sergeja Šahraja, sadašnjeg glavnog savetodavca predsednika Jeljcina i mogućeg, njegovog naslednika na položaju šefa države: „postojeće dvovlašće u zemlji mora biti likvidirano. Za to postoje tri puta: kompromis, barikade i diktatu-

ra, koju bi zavela „treća sila“ koja bi počistila sadašnje dve koje su se uzajamno paralizovale“. Do kraja meseca, i predsednik Jeljcin će se, kako je sam

_ najavio, odlučiti: hoće li na iz-

glasavanje „svog ustava“, u kojem njegovi protivnici vide nameru da se proglasi za „izbornog ustavnog monarha“, ići po svaku cenu — preko ustavotvorne skupštine i ignorišući protivljenje „kineza“ i neokomunista koji tvrde da novi „osnovni zakon“ mogu doneti samo Kongres deputata ili Vrhovni sovjet RF, ili će popustiti pa poći na ustavni referendum, a možda i vrelo ustavno kestenje prepustiti budućem sastavu parlamenta. Osim toga, kraj juna će pokazati i — na čiju stranu će stati 20 sve silnijih „nacionalnih“ republika i 70-ak ruskih oblasti. Trenutno, Jeljcin se nalazi u nekoj vrsti začaranog kruga: bez republika gotovo da nema nikakve šanse da umiri „buldoge“-konkurente a njih ne može pridobiti ako ne odustane od namere da uspostavi (što više nc kriju ni njegovi najbliži saradnici) „demokratsku diktaturu“ i Rusiju pretvori u „asimetričnu

БРЕ се 5 |.

federaciju“, ili čak u konfederaciju. Doduše, Jeljcin bi protiv republika mogao zaigrati na kartu onih 70-ak čisto ruskih oblasti, koje traže da novim ustavom budu izjednačene-u pravima sa republikama, pa i javno prete da će se, u suprotnom, početi da se same povezuju u „lanac ruskih republika“, ali je to put koji Još sigurnije Moskvu lišava dosadašnje vlasti, a samog Jeljcina svodi na „englesku kraljicu”.

Jugoslovenska varijanta

Rusku ustavnu kvadraturu kruga još zamršenijom čini to što se mnogi slažu sa Hasbulatovljevim mišljenjem da je Zapad pri-

premio „balkanizaciju Rusije“, koja je Jeljcinov glavni politički suparnik pre dva dana ponovio na sledeći način: „Predsednikova komanda“ sada još aktivnije, nego što je to činila uoči 20. marta, pokušava da izvede faktički državni prevrat. Ali, bude li nastavljeno destabilizovanje situacije — neizbežno će započeti raspad Ruske Federacije i njena balkanizacija. Po mom dubokom uverenju, jugoslovenska varijanta se i spremala, i sprema se, upravo za nas. Njeni elementi su već prošireni i na Rusku Federaciju, a u perspektivi mogu biti prošireni i na druge države: na Ukrajinu i Kazahstan. Na Kavkazu se

Flota razdora

Ponovo su se zaoštrili odnosi između Rusije i Ukrajine povodom Crnomorske ratne flote. Ona je trebalo da do kraja 1995. godine ostane zajednička i pod zajedničkim komandovanjem. Međutim, u međuvremenu: je na više od 200 ratnih brodova došlo do demonstrativnog podizanja stare ruske „andrejevske zastave“. Situaciju je dodatno zaoštrila izjava ukrajinskog ministra odbrane Konstantina Morozova: da strana armija više ne može biti na teritoriji Ukrajine i da pregovore o podeli flote treba započeti odmah.

U „igru“ su ušli i rudari Donbasa — istočne oblasti Ukrajine u kojoj dominiraju Rusi — sa zahtevom, za koji zvanični Kijev tvrdi da je inspirisan iz Moskve, da se do 1. septembra održi sveukrajinski referendum o poverenju predsedniku, Leonidu Kravčuku, i par-

lamentu.

Predloženo je da Jeljcin i Kravčuk o sudbini flote razgovaraju —

u Sevastopolju.

*

та

Ја

ti elementi već isprobavaju. Meni se čini i da su naše sadašnje diskusije oko ustava tesno povezane sa „balkanizacijom“ Rusije... Očevidno je da su se već isprepleli interesi svima nama dobro poznatog „kolektivnog Raspućina“, koji deluje iznutra, i veoma moćnih međunarodnih finansijskih i industrijskih grupacija koje nastoje da pojedine ekonomske oblasti RE uvuku u sistem svojih globalnih interesa. Njima bi, dakako, odgovarao raspad Rusije“.

Sve ovo dodatno komplikuju sve upornija govorkanja da je predsednik Jeljcin „umoran od svega“ i da bi se mogao povući sa vlasti do kraja ove godine. Tako, na primer, opoziciona „Pravda“, pozivajući se na „Sandi tajms“, tvrdi da je Jeljcin „iznuren“, da mu je dosta svega, da pred prijateljima već nagoveštava svoje skoro povlačenje, pogotovo ukoliko uspe da do jeseni „progura“ svoju varijantu ustava... Među neočekivane komplikacije spada i izjava dojučerašnjeg (uticajnog) ministra pravde Nikolaja Fjodorova: „Istorija je oduvek nalagala da budu zamenjeni političari koji su počinjali da zaostaju za svojim vremenom. Prisetimo se kako je bio počeo da „koči“ Gorbačov, a sada Jeljcin šteti i koči. Jeljcin nije profesionalac ni za jedno pitanje, a ima i druge probleme“.