Borba, 31. 05. 1993., S. 9

"Ае У

БОРБА "ПОНЕДЕЉАК 31. 5. 1993.

СТАТУС ЈУГОСЛАВИЈЕ У МЕЂУНАРОДНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА

Брата, углавном, затв

Дара Вучинић

Бај

Резолуцијом Генералне скупштине УН бр 471 од 22. септембра 1992. године, на основу препоруке Савјета безбједности (Резолуција 777) утврђено је да „СРЈ не може аутоматски да настави чланство бивше СФРЈ у УН, да СРЈ треба да поднесе захтјев за пријем у чланство УН и да неће учествовати у раду Генералне скупштине“. Према тумачењу већине чланица као и Секретаријата и правног савјетника УН, тврде одговорни у нашем ССИГ-у, ова одлука односи се само на неучествовање у раду Генералне скупштине УН и њених главних коми-

тета и других тијела.

Наша земља значи, није искључена из УН. Мјесто и натпис са њеним именом, као и застава остали су гдје су и били. Сталне мисије при УНу Њујорку и Женеви наставиле су свој рад са неизмењеним привилегијама и имунитетима, каже помоћник савезног министра за иностране послове Никола Чичановић.

Додуше, нико од надлежних није вољан (ми бар таквог нисмо „пронашли“ да

__„растумачи“ како се тврдња да ова држава није искључена из УН слаже са недвојбеном чињеницом да у Генералној скупштини УН име и застава „наше земље“, још увек „гласе“ на — СФРЈ, СРЈ се, као што смо рекли, црно на бијело препоручује да „поднесе захтјев за пријем у чланство УН“.

Занимљиво је да ни име (садашње) Југославије у највишим међународним инстанцама није (још увек) уједначено. У документима Савјета безбједности, на примјер, званичан назив је САВЕЗНА РЕПУБЛИКА ЈУГОСЛАВИЈА (СРБИЈА И ЦРНА ГОРА). На исти начин нас ословљавају

и званични представници |

FAO, UNIDO, International Oil Pollution Compensation Fund

из Лондона, као и ММФ-а и Свјетске банке.

Генерални секретар УН Бутрос Гали, нашим званичним органима обраћа се нашим званичним именом — САВЕЗНА РЕПУБЛИКА ЈУГОСЛАВИЈА. На исти начин чине то и предсједник ЕСОЗОС-а и Међународни суд правде.

Из Европске економске мисије пак званично нас називају само ЈУГОСЛАВИЈА или РЕПУБЛИКА ЈУГОСЛАВИЈА.

Новинару је било веома тешко пронаћи инстанцу која тачно. зна и која је вољна да без затезања каже одакле је све Југославија у овој години санкција искључена, гдје јој је чланство само „замрзнуто“ до

даљега, гдје је прихваћена зато _

што се чланство плаћа, а одакле је „нестала“ не плативши редовну котизацију. још мање је било оних који би устврдили да имају и овлашћење и сазнање да објасне какве су све посљедице неучествовања Југославије у тим међународним организацијама.

Од г. Николе Чичановића сазнајемо да је Генерална Скупштина УН 29. априла ове године — усвојила резолуцију којом се прихвата препорука Савјета безбједности ДА СЕ СРЈ УСКРАТИ УЧЕШЋЕ у Еко-

ЈУГОСЛОВЕНСКО РЕЧНО БРОДАРСТВО

номско социјалном савјету Уједињених нација (ЕСО5ОС), те да се прими на знање препорука Савјета безбједности да се питање учешћа СРЈ у том и другим органима УН размотри поново прије краја 47. засиједања Генералне скупштине. Субсидијарна тијела ЕСОЗОС-а се ту не помињу, али не треба искључити могућност да се и у њима ускрати могућност учешћа нашим представницима. Што се тиче југословенског учешћа у ММФ-у и Свјетској банци, ситуација је засад најблаже речено — пат а пат. У ММФуу је, још прије резолуције ГС УН број 47/1, оспорено пуномоћје југословенске делегације (као аутоматске насљеднице чланства СФР). ММФ је 14. децембра прошле, године, пак одлучио да Југославија до 14. јуна ове године испуни ПРЕДВИЂЕНЕ УСЛОВЕ КАКО БИ СЕ ОБЕЗБИЈЕДИЛА СУКЦЕСИЈА ЊЕНОГ ЧЛАНСТВА У ОВОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ. Слична одлука донесена је и у Свјетској банци, гдје се, опет чланство условљава чланством у ММФ-у.

Четрнаести јун је на прагу. Одлуку ММФ-а нико од упитаних није желео или није ни могао „прогнозирати“.

— Коначно, каже помоћник савезног министра за спољне послове, и то ће мало зависити од нас, као што од нас није зависило ни увођење санкција

Иначе, статус Југославије у разним међународним организацијама и специјализованим агенцијама ријешен је различито. Нека тијела су нас ИСКЉУЧИЛА ИЗ УЧЕШЋА У РАДУ ГЛАВНИХ ТИЈЕЛА. Тако дословце гласи одлука из субсидијарних тијела Генералне Скупштине ОУН, укључујући ОМКТАР и његова тијела,

Када смо, пре нешто више од

годину дана са Душаном Стругаром; директором Југословенског речног бродарства разговарали о томе како је овај речни превозник после затварања Јадранског нафтовода (6. септембра 1991) на себе успешно преузео обавезу допремања сирове нафте и деривата из румунских лука Констанца и Черних Вода први човек ЈРБ је са пуно оптимизма говорио о амбициозним плановима да током 1992. године Дунавом превезу 3,5 милиона тона разне робе. Убрзо је, међутим, стигао ембарго и ових дана, када се своде рачуни једногодишњег живота под санкцијама Душан Стругар каже:

— Све смо изгубили. Бродарство које је некада са 96 одсто капацитета радило у међународом · транспорту ~ caja упошљава, у домаћим водама, тек три процента. Губитак по завршном рачуну за 1992. годину нисмо исказали због успешног рада у периоду пре увођења санкција. Ликвидни смо и сада захваљујући ранијим зарадама из иностранства али и сулудим курсевима. Јер, некада је за плате требало продати милион марака, а сада

неколико стотина.

Али, када се све то потроши, шта ћемо онда2

Стругар, међутим, истиче да У ЈРБ нису поклекли духом. Посаде су, додуше, сада на дутом одмору. Чекају боља времена, јер повремена запосленост појединих бродова са баржама не пружа шансу капетанима ни да „како треба осете командне палице брода“, а лађарима да „омиришу реку“. Неки од њих, јер ЈРБ, има око тридесет -тросменских посада, већ годину дана чекају на укрцавање, па тако међу старијим речним вуковима“ кружи пошалица да су ето дочекали да искористе све слободне дане зарађене на основу недеља, празника и одмора које су од 39. наовамо провели радећи.

За флоту од 42 танк потиснице укупне носивости 60 хиљада тона, 24 танка носивости 25 тона два самоходна танкера 2.500 тона носивости (укупно око:90.000 тона) и шест бродова потискивача нема довољно посла у домаћим водама Дунава. Део флоте је, уз то, јо јануара ове године 321 водама око Пра мунске власти O кроз своју преводи

те низводно ка матичним лукама. Резолуција 820 је, међутим, довела до потпуног колапса саобраћаја -на Дунаву. Поред наших сада стају и лађе са страним заставама.

— Сада се показује сва бесмисао идеје да се жила куцавица подунавских земаља искористи за блокаду СР Југославије. Администрирање на Дунаву је направило дуплу блокаду. У непредвиђеном хаосу, који

сам ја својевремено најављи-

вао бродови осталих подунавских превозника морају да чекају на дозволу Комитета за санкције Савета безбедности УН да би пловили кроз наше воде. Чиновничко одређивање када ће ко да плови довело је до потпуног колапса. Сада Дунавом ништа живо не пролази. У Видину десетак конвоја чека на дозволу. У Галцу 16 бродова са око 200 баржи, од којих неки стоје већ три — четири недеље стварају праву пометњу. — Почело је и пооштравање односа међу појединим поду-

трентима. Неповеј 7 питању „|

затим СЕЕМ-а (Европска организација за нуклеарно истраживање) МЛРО-а (Свјетска организација за интелектуалну својину), МААЕ (Међународна агенција за атомску енергију,

затим UNESCO-a MW WHO (Свјетска здравствена организација). Општи споразум о царинама и трговини (САТТ) дозвољава учешће нашим представницима АЛИ БЕЗ ПРАВА ГЛАСА.

Савјет ФАО (Организација за исхрану и пољопривреду) је нагласио да је СРЈ ИСКЉУЧЕНА ИЗ РАДАРАДА НЕКИХ ТИЈЕЛА. Није јасно колјих, пошто од резолуције УН којом се нашој земљи не дозвољава рад у њеној Генералној Скупштини, Генералне конференције организације ФАО није било. У неким сличним организацијама пак, искључени смо не само из неких него ИЗ РАДА СВИХ ЊИХОВИХ ТИЈЕЛА. ТСАО (Међународна организација за цивилно ваздухопловство) УНХЦР (Високи комесаријат УН за избјеглице) ОЕЦД (Организација за економску сарадњу и развој, КЕБС (Конференција о европској безбјед-

ности и сарадњи ЈМТОО (Ор-

ганизација за индустријски развој. . у

Из БИС-а (Банке за међународна поравнања), Конференције о европској енергетској повељи и Европског центра за средњорочну прогнозу времена проглашена је ПОТПУНА СУСПЕНЗИЈА НАШЕГ ЧЛАНСТВА. -

Неке организације дозвољавају нашим представницима учешће у њиховом раду, али уз претходну изјаву представника ЕЗ да то не значи прејудицирање ријешења нашег

статуса. У неким другим питањима нашег статуса и учешћа

санкције2“ А за то-време привреде подунавских земаља чекају робу. Бугарски представник је пре неки дан изјавио да раде са 50 одсто флоте. Значи, и много мање робе стиже на своје одредиште. Нису случајно поред смедеревске железаре на Дунаву смештене и железаре осталих подунавски> земаља. Зна се да је превоз руде и кокса реком. најјефтинији. А сада је сва роба која одговара технологији Смедерева

за

сумњива.

Резелуција 820 прнвезала брод

се не покреће, јер је претходно постигнут договор да Југославија ПРИЈАВИ УЧЕШЋЕ АЛИ ДА НЕ ПРИСУСТВУЈЕ САСТАНЦИМА, што значи да тамо формално, јесте члан, али — не учествује у раду. Такав је случај са Конференцијом за разоружање, Међународном унијом за телекомуникације, Међународном и Европском телекомуникационом и сателитском организацијом. Понегде је пак постигнут још смјешнији компромис учешће се признаје само на неформалним састанцима, а иначе се од наше земље очекује да у тим тијелима не буде активна као раније“. МС ПН3, на примјер, затим МС групе 77, МС групе 15 итд.

Формула: ПРИЈАВА ДЕЛЕГАЦИЈЕ И УЧЕШЋЕ О ПИТАЊИМА КОЈА СЕ ТИЧУ ДИРЕКТНО СИТУАЦИЈЕ НА ТЕРИТОРИЈИ _БИВШЕ__СФРЈ примјењује се у Комисији за права човјека, Комисији за со- · цијални развој, Комисији за статус жена, Комисији за наркотске дроге, ХОНЛЕИ за Европу (дроге) итд.

У Интерполу и Интерпарламентарној унији је покренут пријем наше земље, али није дошло до промјене досада њег статус. Наравно искључење или неукључење наших спорских и културних организација у међународне спортске Културне и сличне организације овим није обухваћено, па се може тек наслутити гдје се у свијету још наше учешће бар „трпи“. Одговор би, чини се, био, скоро — нигдје.

e: Луна Прахов

Проблематичност · контролисања туђих товара Стругар такође доводи у питање. Истичући да нема тога власника брода или директора националног бродарства који ће дозволити да се у његовој луци конфискује нечији (сумњив) брод а да потом своју лађу са шлеповима пуним робе пошаље у „њихове“ воде Стругар тврди да ће се подунавске зем ље и саме против Резолуци