Borba, 31. 05. 1993., S. 2

Slobodan Pavlović dopisnik „Borbe“ iz Vašingtona

5 Amerika ima produženi vikend (danas je praznih, Dan sećanja na poginule u ratovima), ali u hJijorškhom sedištu Ujedinjenih nacija neće biti produženog odmora. Nastavljaju se honsultacije oho hRhontrovberznog programa daljih akcija u Bosni, uz pratnju suve prisutnijih najava da se Rhopredsednih mirovne konferencije o bivšoj Jugoslaviji, lord Dejvid Oven, povlači sa svog položaja, nezadovoljan saopštenjem i orijentacijom za koju su se pre devet dana opredelili u Vašingtonu SAD, Rusija, Britanija, Fran-

cuska i Spanija.

Kao potvrda ovih glasova, dolazi Ovenovo ćutanje oko predložene strategije, u svakom slučaju neuobičajeno za izaslanika EZ u pregovorima; i, uopšte, situaciju o kojoj se radi. Umesto njega, međutim, pred vikend se oglasio generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Butros Butros Gali koji je — u izveštaju dostavljenom Savetu bezbednosti u petak uveče — izrazio svoje nezadovoljstvo predlozima oko formiranja „bezbednih zona” za Muslimane u Bosni i, takođe, daljih akcija koje se predviđaju s tim u vezi. Ovaj Galijev papir izazvao je - primetno nezadovoljstvo među članovima britanske i francuske

delegacije, koji su se odmah og-'

lasili sa izjavama da generalni sekretar nije imao nikakvih značajnijih primedbi, kada je bio posle vašingtonskog sastanka obavešten o predlogu zajedničke deklaracije pet zemalja.

S druge strane, međutim, predstavnici nesvrstanih zemalja u Savetu bezbednosti (a naročito Pakistan i Maroko) odali su odmah veliko priznanje Sekretarijatu UN i prvom čoveku svetske organizacije, zbog toga što je „javno izrazio zabrinutost u vezi sa planom, o kojima oni govore već nekoliko dana“. Argument Pakistana i Maroka, kao i ostalih islamskih zemalja

(a one nisu jedine), jeste da bi

plan o „bezbednim zonama“ praktično legalizovao rezultate etničkog čišćenja koje je sprovela druga strana i onemogućio re alizaciju glavnog aspekta Vens-Ovenovog mirovnog plana za Bosnu i Hercegovinu.

Unazad nedelju dana, inače ovaj i ostali argumenti prilično su prisutni u Ujedinjenim nacijama, tako da je zaustavljena re-

alizacija te inicijative koju su zapadne zemlje i Rusija počele pre dve subote.

Prema tvrđenju Vašingtona, sporna Vašingtonska deklaracija ne napušta ciljeve koji su postavljeni mirovnim planom Vensa i Ovena. Naprotiv, tvrdi se da je to prvi i veliki korak na njegovoj realizaciji, kojim je predviđeno — kao što je poznato povlačenje Srba sa trećine do sada zauzetih teritorija i podela Bosne i Hercegovine na deset poluautonomnih provincija.

U dokumentu koji je generalni sekretar UN Butros Gali dostavio Savetu bezbednosti, međutim, pojavljuje se suprotna teza. Tvrdi se ono što se proteklih dana često slušalo u konsultacijama u Savetu bezbednosti: da će postavljanje vojnog prstena Ujedinjenih nacija oko bezbednih zona, uz pretnju napadima avijacije, ukoliko UNPROFOR na tom području bude ugrožen, predstavljati „legitimizaciju ctničkog čišćenja“, time što će se svetska organizacija prinuditi da prizna teritorijalna osvajanja koja je ostvarila jedna strana u sukobu.

U izveštaju generalnog sekretara kritikuje se da ovo opredeljenje pet zemalja „nema vezu sa sveukupnom političkom situacijom i građanskim ratom u Bosni“. Kaže se da će takva strategija učiniti zapadne saveznike i Rusiju „odgovornim za uslove života u budućim bezbednim zonama“, povećati opasnost od antagonizma s jedne i, s druge strane, verovatno dovesti na kraju do pojačanog ratovanja.

Istovremeno, upozorava se na teškoće oko tehničke realizacije ovog projekta. Butros Gali kaže u svom upozorenju da bi predloženi plan iziskivao „veli-

PRVI IZVEŠTAJ IZRAELSKE TV SA „SRPSKE STRANE”

Karadzic kao „vodič“

Jerusalim. — Izraelska televizija je u subotu u najgledanijoj jednočasovnoj emisiji vesti „Mabat“ objavila 10-minutni kombi·'novani izveštaj svog reportera Hajima Javina snimljenog na Palama i u Beogradu nastojeći da, prvi put od izbijanja sukoba u Bosni i Hercegovini, izraclskim gledaocima pruži bar mali uvid u, kako je rekao, „srpsko viđenje uzroka i povoda za bosansku tragediju“.

„Vodič“ kroz kratki istorijski presek situacije reporteru je svojim intervjuom bio Radovan Karadžić. On je u izjavi datoj na Palama, prema interpretaciji izraelskog reportera, optužio bosanske Muslimane da „svojim napadima na srpsko stanovništvo Bosne i pripadnike srpskih oružanih formacija neprestano

provociraju sukobe i oružane odgovore, kako bi iznudili stranu vojnu intervenciju“. Karadžić je takođe, skrenuo pažnju da „u svetu postoji potpuno nerazumevanje uzroka i povoda za ono što se zbiva na tlu Bosne i Hercegovine“, pa je optužio muslimansku stranu da „po svaku cenu hoće stvaranje države koja će obezbediti muslimansku hegemoniju i sve nemuslimane pretvoriti u građane drugog reda“. On je ponašanje bosanskih Muslimana uporedio sa ponašanjem Palestinaca u bliskoistočnoj krizi jer „i bosanski Muslimani i Palestinci polaze s maksimalističkih pozicija, traže sve ali u postojećem odnosu snaga ne dobijaju ništa“. Po njemu, kako je interpretirao reporter, „Alija Izetbegović i Jaser Arafat zago-

ла

ko povećavanje potreba u ljudstvu i izvorima za njihovo drža-

„nje na terenu“, što, pretvoreno u

cifru, znači slanje možda čak i 15.000 novih pripadnika mirovnih snaga, u roku koji ne bi smeo da bude duži od mesec i po do deset nedelja. Ni za jedno ni za drugo, međutim, Sekretarijat UN u ovom trenutku nema mogucnosti (pre svega finansijskih sredstava i ljudskih rezervi). U završnom delu Galijevog izveštaja detaljno se opisuje situacija u područjima koja bi trebalo da budu pretvorena u „bezbedne zone“ za muslimansko stanovništvo u BiH. U najkraćem, data je sledeća ocena:

Sarajevo: posle kraćeg zatišja, obnovljene su borbe sa sve više poginulih i povređenih. Konstatuje se: obnovljen je problem sa snabdevanjem vodom i električnom energijom, gorivom i hranom. Bihać: pojačano sukobljavanje između srpskih i muslimanskih snaga „uveliko otežava napore Ujedinjenih nacija da obezbede snabdevanje stanovništva osnovnim potrepštinama“.

Goražde: situacija je „veoma ozbiljna“. Od 75.000 stanovnika u ovom gradu na izbeglice otpada 45.000. Nema struje ni pitke vode, isto tako, do kritičnog nivoa dovedeno je snabdevanje lekovima i osnovnim potrebama za pružanje pomoći. Međunarodni Crveni krst sve teže uspeva da se probije do ovog grada.

Žepa: situacija je nešto bolja nego u Goraždu. Počeli su da pristižu konvoji sa humanitarnom pomoći. :

Srebrenica: situacija je „izuzetno loša“. Grad predstavlja izbeglički logor sa 50.000 ljudi, dok može da podmiri potrebe jedva trećine od njih. Nema vode, ni električne energije, haraju nasilje, crna berza i sve izrazitiji sukobi između samih izbeglica.

Tuzla: u ovom gradu broj pridošlica i lokalnog stanovništva povećao se na skoro milion ljudi. Nedavno teške borbe oko Brčkog učinile su da stigne još 10.000 izbeglica iz tog kraja: Sve

rezerve su na izmaku, zabeleže-.

ni su slučajevi zaraznih bolesti, uz već postojeće probleme koje pripadnici Međunarodnog crvenog krsta i lokalnih ustanova imaju na tom terenu.

varaju neprihvatljivu, pa time i potpuno pogrešnu politiku“.

Izraelski reporter je napravio i kraću reportažu u Beogradu koju čine razgovori s ljudima na ulicama, u redovima pred bankama. Po njegovim utiscima, „ljudi uglavnom još uvek bez roptanja podnose teške posledice međunarodne blokade, sankcije i potpune izolacije, žale se na vrtoglavu inflaciju, oskudice, i obezvređene plate, ali su i razočarani stavom međunarodne javnosti koju optužuju da je borba bosanskih Srba za opstanak proglasila za agresiju“.

Voditelj emisije je na kraju bloka u Posni našao za potrebno da na>lasi da je „prikazana reportaža ipak samo srpsko viđenjce situacije“. Tanjug.

BORBA

- PONEDELJAK 31. 5. 1993.

FRANJO TUĐMAN USLOVLJAVA PRODUŽENJE MANDATA UNPROFOR:A > e

||| | MU |

Franjo Tuđman izjavio je juče u Zagrebu da Hrvatska predlaže Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da se mandat UNPROFOR-a produži za šest mjeseci, ali „pod uvjetom da se osigura provođenje Vensovog plana“.

Govoreći na svečanoj sjednici Sabora, povodom treće godišnjice hrvatske državnosti, Tuđman je precizirao da ti „uvjeti“ podrazumijevaju „raspuštanje paravojnih formacija, kontrolu granica, povratak prognanika, opštu prometnu i ekonomsku normalizaciju i uspostavu ustavno — pravnog poretka na cijelom području Hrvatske“.

Ako to ne bude moguće, upozorio je Tuđman, onda će Hrvatska „upotrijebiti sva sredstva da bi uspostavila ustavno — pravni poredak“ jer, kako je rekao, „nijedna država ne može trpjeti trajnu pobunu na svojoj teritoriJI. Tuđman je rekao da je Hrvatska i dalje za mirno rješenje koje bi bilo prihvatljivo za sva tri naroda u Bosni i Hercegovini, ali je dodao da Hrvatska „mora biti zabrinuta za sudbinu hrvatskog

naroda u BiH, posebno u pod- -

ručjima u kojima je do sada bio većinski“.

Tuđman je precizirao da hrvatska državna politika pre-

ma krizi u BiH mora da se i dalje vodi „na dosadašnjim osnovama“ i „realno“ na liniji „zaštite svojih strategijskih državnih interesa“.

Hrvatski predsednik je naglasio da je zbog „tobožnje krivnje“ za sukobe Muslimana i Hrvata u Bosni i Hercegovini, Hrvatska izvrgnuta političkom, ekonomskom i finansijskom pritisku i da se najavljuje „čak mogućnost uvođenja sankcija“ prema njoj.

Po njegovim rečima, već neko vrijeme provode se „tihe sankcije“ protiv Hrvatske tako što se „otežava izvoz robe i pristup svjetskim finansijskim izvorima“. Tuđman je ocijenio da u takvom odnosu prema Hrvatskoj značajnu ulogu ima „još uvijek neugašena ideja i želja“ nekih međunarodnih faktora „da se na ruševinama bivše Jugoslavije stvori bilo kakva vrsta nove jugozajednice“. O nekim „reintegracijskim procesima“ na području bivše Jugoslavije ne može biti govora, naglasio je Tuđman, napomenuvši da je Hrvatska „predugo bila žrtva raznih ujedinjenja i integracija“ da bi danas mogla da prihvati bilo kakva uključivanja u nove državne ili regionalne zajednice. Тапјод

NIKICA VALENTIĆ 0 POTPUNOJ POLITIČKOJ IZOLACIJI HRVATSKE

Stopirani svi krediti

Predsjednik hrvatske vlade Ni-

· kica Valentić izjavio je u inter-

ујац zagrebačkom „Vjesniku“ da je došlo „do potpune političke izolacije Hrvatske, a u poslednje vrijeme i do otvorenih prijetnji sankcijama“. +

Istovremeno, po riječima Valentića, došlo je do „potpunog preokreta u političkim odnosima prema Srbiji“, što je i za političke profesionalce bilo „iznenađenje“. Zabrana izvoza stoke na zapadno tržište samo je „najuočljiviji moment“, a daleko je teže

što su Hrvatskoj „stopirani svi

odobreni krediti“, upozorio je Мајепнс. _

On je dodao da su za takve poteze iz inostranstva objašnjenja bila „diplomatska“, ali da se sada Hrvatska „otvoreno optužuje za događanja u Bosni i Hercegovini“. Kad bi se i to riješilo najavljuje se da bi tada na red došlo „pitanje prava Srba u Hrvatskoj, pa ljudska prava“, kaže Valentić.

Hrvatski premijer ocjenjuje da je to „velik pritisak na Hrvatsku“, ali dodaje da nije problem u kreditima koji bi se dodijelili Hrvatskoj već, kako kaže, „problem je — izolacija“.

„Kad bismo dobili danas milijardu dolara zajma, to ne bi bilo rješenje. Treba šest mjeseci do

jedne godine da se proizvodnja stavi u funkciju“, upozorava Valentić. On је rekao da je osnovni cilj njegove vlade „da ne dođe do hiperinflacije“ i da idđuća zima „prođe bez redova, bez smrzavanja, bez značajnih redukcija, bez nestašice hrane“.

„Ljudi moraju znati šta znači kada kažem da je moja glavna obaveza da ne dođe do kolapsa u Hrvatskoj“, rekao je Valentić.

Odgovarajući na pitanje kakav je ekonomski koncept njegove vlade za normalizaciju odnosa sa Srbijom, imajući na

umu „u svijetu sve izrazitiji kon- .

cept neke treće Jugoslavije“, Valentić je naglasio da tu niko ne može dati tačnu procjenu, te da treba „imati razne kombinaciје“. Е „Svjesni smo da smo osuđeni na život jedni pored drugih, i što prije to shvatimo, to bolje“, rekao je hrvatski premijer.

Sada, dodao je on, „pokušavamo reintegrirati neke gospodarske elemente, npr. ceste ! паftovod, čime bi se, ipak, uspjelo maknuti s mrtve točke“, ali mislim da „nije realno očekivati neke brze pomake“ što, kako kaže Valentić, „pokazuje i ponašanje srpske strane posljednjih dana“.

Tanjug

„VINER CAJTUNG” O BOSANSKOJ KRIZI

Vladin 51

krivi i Muslimane ·

Beč. — Zvanični organ austrijske vlade, „Viner Cajtung“ piše u prekjučerašnjem komentaru o bivšoj Bosni i Hercegovini, da su i muslimani svojim greškama doprineli sadašnjem ćorsokaku

u razmrsivanju bosansko-herce- -

govačkog čvora.

„Bosanci (muslimani) su se suviše dugo držali fikcije o centralističkoj državi, a kad se ona raspala, posvetili su se fikciji u nacionalnoj državi Bosni u kojoj

bi dominirali muslimani“, piše „Viner Cajtung“.

Ni Hrvati nisu bez saodgovornosti, jer oni su samo naizgled bili saveznici muslimana. „Njihov savez sa muslimanima je važio samo za odbranu od srpskog agresora. No, kada su Srbi odneli pobedu, Hrvati su pokušali da za sebe spasu što se spasti može, a muslimani su se našli između ta dva žrvnja“, tvrdi zvanični organ austrijske vlade. Tanjug

—— ме