Borba, 21. 10. 1993., S. 15

710. 1993.

бе

во

jeo ar: ue A

пина

дна ak

ко ропаапбије nise s Међа

* motoriOsti. LisiзКкагса 1 ali se ugle devojveć duh здапа госпак-1151- зарадпој за ta menmističkija Hnog čoikoji po5 mnogo исет još među Is-

nisu ni Tazličiti: od ovih га ћоуој жигасје Hemoniзоо о · Кој: је iko tako уп гаја-

cima, GOZOViсогеђа- ко зе svodi Timu fo 2Cutkiрецте- | Ри 151 25гау5 јгпом-

Ilik li-, Jiković 2 заби"Ро гауšižnije, r(publi(А капга5п Jizrešejj ima

теме =

Dusa

сеје Milutin Petrović: · Poezija snova (odnosno: Rasprava s Meseco

ge“ Beograd, 1993.

„Filip Višnjić“ Deograd, 1993, str. 219 i :

| 416. прати Bobrad, 10% she 208.

Aleksandar Jerkov

a se duša vrati na listu hartije, kao |B} u poslednjoj pesmi zbirke Poe7 zija snova želi Milutin Petrović,

_ mora ona postati vidljiva u tekstu. Ali,

ne samo da је teško o duši govoriti, Još je teže duši da progovori: duh nad vodama se biblijski izrazio, ali o duši u noći predpostojanja svedoči samd ćutanje pre govora. Petrović, stoga, tek na kraju knjige, u poslednjoj pesmi, dušu suočava sa hartijom. Na početku je duša nešto neodredljivo i neuhvatljivo, nešto što izmiče početnoj raspravi, simbolima i prostorima u kojima se traži, da bi na kraju ona objavljivala svoj dolazak u postojanje.

· Sva je poezija pitanje duše: ako je za stare Grke duša poput sna, a san (Hipnos) blizanac smrti (Tanatosa), onda se u odsustvu života, a ne njegovoj punoći, dakle tamo gde je mesto prazno toliko da u sebe može da primi celinu, pesnički ogleda duša. Gornji i donji stan, o kojima

Stranac u rodnom gradu

Roman Eduarda Limonova, preDOd s ruskog: Radmila Mečanin,

ар њу U

ai NK), (= = ХОРИЗОНТ

Milene тате ест

AATO KPMTMHKE

m), „Vreme Rnji-

Barbarogenije decivilizafor.

Roman Ljubomira Micića, „Filip Višnjić“, Beograd, 1993, str. 171

Bitak i razumevanje ija Miletai-Savića; 5,ad“ Be пнадтаа 1093, 517. 356 -- i:

progovara Milutin Petrović, i moćne kretnje na gore (ka nebu i platformi) i na dole (ka rupi i raspadanju) povezuju prazna mesta i prostore u kojima Petrovićev zapitani subjekt istražuje. Dok traži, taj subjekt je nesrećna svest, jer ne može da raspozna sopstveni identitet. Pitajući se i obraćajući se nepoznatom, on stalno kao da pita i o samome sebi, no dok ne ostavi traga na hartiji nema ko i nema šta da mu odgovori. Razlika tela i duše upravo kao i hijerarhija prostora je neuspela intriga, a onda kada pesnička priča, u kojoj subjekt traži pribežište, može da počne, pesnik se brzo i brutalno odriče poezije. ;

· Ne čini li se to ponešto prekomplikovano? Ili, valja reći da onaj čitalac kome je na ovom mestu dosadila naša recenzija, nema šta da traži u bogatoj, teškoj i zanosnoj poeziji Milutina Petrovića? Ko-

Ттагепа

me je do toga da sve odmah i na brzinu shvati, tome će Petrovićevi stihovi biti dosadni, a kako u njima nema magije poJanja i zvučnih slapova, ostaje samo teret dubine po kojoj se raspoznaje prava, vredna poezija. Putovanja po predelima neizgovorijivog: su bez ikakve sumnje vrlina Petrovićeve knjige, a stišani međunaslovi ciklusa kao da su preuzeti iz liturgije pomirenosti, ili putopisa duše koја se seća svoga rađanja. Posle razornih dilema i pitanja u kojima se topi i identitet pesničkog subjekta slede oprezna nagađanja, naposletku i pokušaji da se pretpostave odgovori, ali identitet propitivanoga ostaje nepoznat. Nema u PetroVićevoj raspravi sa Mesecom nežne ganutosti, već mnogo zapitanosti, kao što nema izvesnosti ni u proročkim (jezekiljevskim) rečima s kraja knjige kada se hrišćanska duhovnost (u tragu Jovana

S 22

Preteče) ocrtava kao polje u kome će зе otkriti duša.

S nešto zajedljivosti moglo bi se pitati ima li ikakve izvesnosti u knjizi koja ne priznaje ni sopstveni naslov, pa se na unutrašnjoj strani (i u CIP-u) knjiga naziva Rasprava s Mesecom, po drugoj pesmi iz zbirke, a na koricama Poezija sno-

va po prvoj pesmi u zbirci. Da li se pes-

nik, u poslednji čas predomišljao, ili Je potreba ćutanja, pesničko odricanje od poezije ovom unapred smišljenom igrom najavljeno?

Zbirka pesama Milutina Petrovića pokazuje dva svoja lica. Jednom pripadaju duže pesme koje, iako ne nastoje da iscrpu riznice jezika, pokazuju otmenu siBurnost, Čist i iznijansiran iskaz zrelog majstora, dok pesme sa malo stihova, s druge strane, najčešće deluju kao kroki, tek započet i nedovršeni hramčić, u tišini abortirana misao, a u najgorem slučaju dosetka ili uzgredni zapis. U tim trenucima, čini se da nije bilo dovoljno snage da se rasprava autentično ispeva do kraja, pa je knjiga olako popunjena tragovima i ostacima. Zato je nekoliko pesama bez. naslova, ili zapis „Udaljena sličica“, sasvim suvišno u Poeziji snova, kao što je i uvodna pesma odveć programski ogoljcna (što važi i za „Analizu pojma opis“ i Još poneku pesmu). Nasuprot tome, „Rasprava sa Mesecom“, „Na. Erotika“, „Prorok jezekilj“, „Okretanje od glave Jovana Preteče“ i još nekoliko „prelaznih“ pesama, mogle bi se odmah uvrstiti u neki novi izbor poezije Milutina Petrovića.

Na kraju se, možda, sme izreći ı jedan malo slobodniji komentar. Ko je imao prilike da vidi prodorne poglede koje dok prolazi ulicama Milutin Petrović os-

-tavlja za sobom (da o ženskim uzdasima

ovde ne govorimo), taj zna da ljudi ne ostaju ravnodušni kada vide duševnog čoveka. Tragovi duše u pesniku samo su pretekst za dušu na hartiji, onu koja je postojanija jer je njen materijal trajniji · od ljudskog života. Skrušeni, ili u oholos-

ti, zato ćemo iznova čitati pesničke ras-

prave, pomalo i molitve Milutina Petroмтса. =

и.

SM S&S TIM TALENATA

Registarska kasa САО СЕ-а4а70О0О Ргодгатаб па, 10 питепскћ, 12 altanumeričkih mesta, Memorijsko proširenje

Fotokopir aparat

CANON CANON E<=-550 мР-2020. A4 format A3 format 6 cop./mim. _ 20 сор.7/ min. 35,8 х 39,8 х 10,8 ст ZUMIRANJE

2 KASETE

Fotokopir aparat

Fotokopir aparat CANOBI EC-SO>2QG

A3 format 20 cop. / mim. ZUMIRANJE

2 KASETE