Borba, 21. 10. 1993., S. 6
SVETI
PRVI EFEKTI POMORSKE BLOKADE HAITIJA
„Uspešno“ zaustavljen brod sa — cementom
Port-o-Prens, Vašington. — Zaustavljanjem ı pretresom jednog broda koji je plovio ka Haitiju pod-zastavom Belisea, započela je „Operacija podrške demokratiji, kako se zvanično naziva pomorska blokada Haitija, javljaju zapadne novinske agencije.
Američki razarač „Keron“ zaustavio je na otvorenom moru, 50 km severozapadno od Haitija, brod „San Antonio“, natovaren sa 970 tona cementa, javlja AP. Posle rutinskog pregleda i utvrđivanja da teret na brodu ne spada pod embargo koji je na uvoz nafte i oružja Haitiju izrekao Savet bezbednosti Ujedinje-
ketama, jedan razarač i Četiri fregate, kao i deset borbenih čamaca. Tu su još dva kanadska razarača i jedan brod та зпађдеvanje, i po jedna francuska i argentinska fregata.
Sva ta sila je u funkciji kontrole obale Haitija uz koju krstare svega četiri dotrajala patrolna čamca domaće „mornarice“ čiji je ukupni sastav od 250 ljudi ravan posadi samo jednog od Osrednjih brodova iz ogromne blokade flote.
U izveštajima stranih agencija pominje se „oduševljenje“ među američkim marincima koji učestvuju u blokadi, a AP citira pilo-
KONGRES NEĆE ODLUČIVATI 0 SLANJU TRUPA ~“ e [_] Glavnu reć ima KMlinton·
Vašington. — Američki Senat je u utorak uveče odbio predlog kojim bi se Kongresu dala veća ovlašćenja a predsedniku Bilu Klintonu ograničila mogućnost upotrebe američkih trupa u sukobima kao što su oni u Somaliji, Bosni i na Haitima, javljaju agencije.
Sa 65 glasova „za“ i 33 protiv, Senat je odbacio predlog republikanaca kojim se, bez odobrenja Kongresa, ne bi mogao koristiti vojni budžet za finansiranje američkih trupa kojima bi, u okviru snaga Ujedinjenih nacija ili drugih međunarodnih snaga, komandovali
stranci.
Na istoj sednici Senat je usvojio odluku, koja nema obavezujući karakter, kojom se od predsednika Klintona traži da se konsultuje sa Kongresom pre donošenja odluke o stavljanju pod stranu ko-
ga.
mandu američkih trupa koje se nađu u sastavu međunarodnih sna-
nih nacija, brodu je dozvoljena plovidba za Haiti.
Operaciju je neposredno pratila grupa američkih novinara očigledno sa ciljem da joj se da poseban publicitet.
Haićanska kriza je obnovljena odbijanjem vojne hunte da, shodno sporazumu postignutom pod sponzorstvom Ujedinjenih nacija, do 30. oktobra preda vlast legalno izabranom pa zatim zbačenom predsedniku Žanu Bertranu Aristidu.
U već zamišljenoj formi u priobalnim vodama Haitija dominiraju Amerikanci koji imaju čak tri krstarice sa vođenim ra-
ta američkog helikoptera, takođe učesnika u prepadu na brod „San Antonio” da sve ovo predstavlja „ostvarivanje demokratiје“ Тако, bar prema izveštajima koje prenosi agencija iz Port-o-Prensa i više provincijskih centara Haitija, ne misle i stanovriici ove siromašne zemlje, izmučeni dugogodišnjim političkim
trzavicama, pučevima, smenom”
diktatora, i sadašnjom blokadom. Oni javljaju o praznim prodavnicama, talasu poskupljenja praćenim strahom od neizvesnosti i moguće američke invazi-
ITALIJANSKA TAJNA SLUŽBA U VRTLOGU SKANDALA
Je, ı prenose izjave Haićana koji listom misle da sankcije neće naškoditi onima protiv kojih su uperene, vlastodršcima iz VOJnog vrha, već običnom narodu koji i ovako pati.
Tako se podseća da su prošle sankcije, uvedene bosle obaranja Aristida 1991. godine, za samo par meseci odnele najmanje 10.000 života najsiromašnijih, uglavnom dece. Takođe, kako piše AP, od vojnog puča septembra 1991. do danas, bez posla je ostalo 150.000 ljudi, što u zemlji
koja ukupno ima 6,5 miliona ~
stanovnika i 90 odsto stanovništva u poljoprivredi, predstavlja ogromnu cifru. Izvoz je otada sa 317 miliona dolara godišnje pao na 213 miliona u prošloj godini, a domaći bruto produkt smanjen za preko 10 procenata.
Sa mišljenjem da sankcije i bilo kakvi pritisci neće imati nikakvog efekta sem daljeg povećanja bede u zemlji, slaže es i lider vojnog režima u Port-o-Pre-
nsu general Raul Sedras, koji je ·
u izjavi za američku televiziju „ABC“ ponovio svoj raniji poziv na nove ·'pregovore o ustupanju vlasti Aristidu. On je istovremeno optužio Aristida da priprema „osvetu“ kada se vrati na vlast, a Ujedinjene nacije da su donele odluku o sankcijama na osnovu „pogrešnih i nemoralnih zaključaka“. Е Nepovoljno mišljenje o Aristi-
du ima Vatikan, pošto se ovaj.
bivši sveštenik zamerio Svetoj stolici time što je prihvatio izbornu političku funkciju, prenosi Rojter. Vatikan ga optužuje i za „podsticanje nasilja“, podsećajući da su Aristidove pristalice januara 1991. godine napale rezidenciju papskog nuncija u Port-o-Prensu, izloživši samog am-
basadora, inače jednog italijan-”
skog nadbiskupa, poruzi. Sveta stolica osuđuje i sankcije, izjavljujući da „ekonomska blokada nije put za razrešenje problema“. -
U istoj celiji sa mafijašima
specijalno za „Borbu“ iz Rima
Da li su „devijantne“ tajne službe “države duboko umešane u nerasvetljene misterije i zločine koji su
sumnjali da je ikada bio pripravljen za eksploziju, već da se savršeno uklapa u strategiju nape-
potresali posleratnu Italiju? Odgovara na ovo delikatno pitanje još nema, ali su se tajne službe našle u vrtlogu skandala zbog kojeg je šef države Skalfaro bio prisiljen da sazove hitan sastanak sa vodećim ličnostima vlade, samih tajnih službi, vojske i policije.
Povod za sastanak „Nacionalng veća bezbednosti“, je vest koja se vrtela celog vikenda na TV i radio-talasima. U Đenovi je uhapšen šef regionalne civilne tajne službe (SISDE) Augusto Ćitana optužen za subverzivnu delatnost i transportovanje oružja. Takva optužba i ne kaže bogzna šta za italijanske prilike kada bi ostala bez jednog kardinalnog detalja: istodobno su, za iste delikte protiv države, uhapšena dvojica članova kamore, napolitanske mafije, Davide Montuoro i Ćiro Molje. Ovoj dvojici je šef oblasne tajne službe dao eksploziv koji su prošlog meseca kamoristi postavili u putnički voz Palermo-Torino. Eksploziv bez detonatora i fitilja je „otkriven“, a istražitelji po-
tosti i straha koja je stvorena serijom atentata protiv kulturnih objekata i institucija u Rimu, Milanu i Firenci tokom prošlog leta sa, razume se, mrtvima i ranjenima među nedužnim građanima.
Eksplozivu u kompoziciji voza Palermo — Torino se, zapravo, pridaje uloga odvlačenja pažnje sa široke istrage o tajnim službama u kojima se sprovodi ko zna koja po redu čistka zbog infiltriranosti u prljave poslove, afere, skandale i možda velike terorističke masakre čiji počinitelji nikad nisu otkriveni.
Nakon sumnji da je napuljska mafija umešana i u otmicu demohrišćanskog prvaka Alda Mora marta 1978, otkriva se sprega tajne službe — mafijaško podzemlje ne isključujući iza scene ı moguću spregu tajnih službi sa akterima iz olovnih godina italijanskog terorizma.
Zvanični Rim je bombe prošlog leta u Firenci, Rimu i Milanu — koje su, između ostalog, nepopravljivo oštetile galeriju „Ufići“ ı baziliku San Đovani — pripi-
sivale osvetničkim aktima mafije za nanete poraze i obezglavljivanje rukovodeće „kupole“ socilijanskog podzemlja.
Italija, međutim, nosi evropski primat u nizu nerešnih političkih zločina i masakra, otmica, atentata, misterioznih zbivanja kojima se nikad nije ušlo u trag i poreklo. Hapšenje đenovskog šefa civilne tajne službe i dvojice napuljskih gangstera je možda najznakovitija epizoda u vezi sa tvrdnjama da tajne službe stoje i iza tzv. „oružane falange“ koja je sebi pripisala niz atentata, pojedinačnih ubistava i masakra te političkih i drugih intriga u poslednjih nekoliko godina.
Javnost je i zaprepašćena i ogorčena te postavlja pitanje nisu li tajne službe, a pod udar dolaze penerali čak iz republici „vernih“ karabinjera, iza raznih zavera protiv demokratskg ustrojstva države. Uvodničar torinskog dnevnika „Stampe“ piše da više nema reči pa da se izrazi bes ı sram pred ovim najnovijim otkrićem i potvrdom opasnog karaktera italijanskih tajnih službi i vojnih vrhova. „Kako poveriti našu lojalnost građana demokratske države takvim ljudima“, pita se „Stampa“.
5 BORBA | ČETVRTAK 21. 10. 1993.
стедохгетпо Моге
ПОЈ
ата
МУ i
Sirija | >
\ «— GalilejskoJezero i
Tel
Gaza |
оваа Јогдап
Podela prenia UN iz I947. |” о: ||. | КУ ргавака |
Oblast. Jerusalima
< — Suecki Kanal
Saudi Arabija
~
ВШКО ГО MIROVNI PROCES ) e ee „е
Sirija fruzi da
Evropa posreduje
Damask (Rojter). — Sirija je predložila Evropi da posreduje u bliskoistočnim mirovnim pre-
govorima, koji se poslednje dve
godine vode pod pokroviteljstvom SAD i Rusiju.
Uoči posete britanskog šefa.
diplomatije Daglasa Herda Damasku, predviđene za petak, zvanični sirijski dnevnik na en-
Izrael i PLO pregovaraju u Tabi
Taba. — Izraelski i palestinski pregovarači počeli su juče u egi-
. patskom letovalištu Tabi drugu
rundu razgovora O izraelskom povlačenju iz pojasa Gaze i grada Jerihona na Zapadnoj obali.
Nabil Šast, savetnik vođe PLO Jasera Arafata i šef palestinskog tima na pregovorima u Tabi, rekao je Rojteru uoči druge runde razgovora da će se pa-
lestinska strana usredsrediti na”
zahteve za što skorije puštanje na slobodu oko 12.000 Palestinaca iz izraelskih zatvora.
Izraelski tim u Tabi predvodi zamenik šefa Generalštaba izraelske vojske general Amon Šahak. Prema mirovnom sporazumu Izrael-PLO, dve strane treba da okončaju pregovore o palestinskoj autonomiji u Gazi i Jerihonu do 13. decembra ove godine, za kada je predviđen početak izraelskog povlačenja sa tih teritorija. gleskom jeziku „Sirija tajms“ po-
zvao je britanskog ministra da -
se angažuje oko jačanja uloga
Evrope u bliskoistočnom mirov- ·
nom procesu. List je, međutim, izneo ocenu
da uloga Evrope na Bliskom is--
toku treba da bude javna, od-
nosno da ne treba da se svodini ,
na kakvo tajno posredovanje, ili tajne razgovore sa Izraelom.
Pregovori Sirija — Izrael zapali su u ćorsokak zbog nepomirljivih stavova dveju strana oko sadržine i redosleda poteza koji treba da ih dovedu do mira. Sirija, naime, instistira na potpunom povlačenju Izraela sa Golanske visorvani koju je jevrejska država okupirala u ratu 1967. godine, dok Izrae! traži prethodnu -hormalizaciju odnosa sa Damaskom, uključujući uspostavljanje diplomatskih odnosa i otvaranje granica.
izraelska naselja u istočnom Jerusalimu
Jerusalim. — Izrael planira izgradnju 13.000 stambenih jedinica u istočnom Jerusalimu i oko-
-lini, izjavio Je juče izraelski mi-
nistar za stanovanje Bendžamin Bez Eliazar.
Gradnju novih naselja u istočnom sektoru grada, za koji Palestinci tvrde da je prestonica njihove buduće države, izraelski ministar obrazložio je ekspanziojom jevrejskog stanovništva u istočnom Jerusalimu i okolini.
Deca zarazena sidom u Rumuniji: Bukurešt (Rojter). — Od 84 nova slučaja side, koliko ih je u Rumuniji registrovano od juna do septembra ove godine, 75 su deca između tri i pet godina, javila je juče agencija Rompers. n 5 |
Pozivajući se na izjavu predstavnika Ministarstva za zdravlje, Ludvika Pauna, agencija navodi da su glavni uzročnici širenja virusa side među decom upotreba nesterilisanih igala, nestašice medicinskog materijala, transfuzije zaražene krvi i"prenošenje bolesti sa majke na fetus.
Voren Kristofer u Budimpešti: — Američki državni sekretar Voren Kristofer dolazi danas u jednodnevnu zvaničnu posetu Budimpešti, gde će sa domaćinima razgovarati o situaciji u istočnoj Evropi i bivšoj Jugoslaviji, zatim o mogućnom proširenju NATO i bu- . dućoj ulozi tog vojnog saveza na starom kontinentu.
Budimpešta je prva stanica Kristoferove turneje po istočnoj Evropi, gde će. osim Rusije, koja će biti najvažnija etapa putovanja, posetiti još nekoliko država bivšeg Sovjetskog Saveza — Kazahstan, Ukrajinu, Belorusiju i Letoniju. ;
Zuplenjeno 30 kg heroina: Sofija. — Bugarski carinici zaplenili su na graničnom prelazu prema Rumuniji 30 kilograma heroina koji, prema proceni policije, na ulici vredi oko 30 miliona dolara, javila je juče novinska agencija BIA.
Kako javlja Rojter, droga je otkrivena ispod patosa minibusa na gra- ničnom prelazu, na mostu preko Dunava, kod grada Ruse. Uhapšen ; je vozač minibusa, inače hrvatski državljanin, ali njegovo ime nije : saopšteno. О
Pošiljka je, prema bugarskoj agenciji, bila na putu iz Turske za Za- · padnu Evropu.